20. oktobar

ПОВОД

БЕОГРАД, 1 АВГУСТ 1947

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

М доласка делегације бугарске владе

но челу с Георги Димитровом у ношу земљу

ећ неколико дана налази се бутабељ (а У на ние челу с вођом ин Ј . осета претставника отечественофронтовске Бугарске није дошла ни. случајно ни изненадно. (Она се налази позпуно на линији оних дубоких пропа сл а пећи ме их словенских народа У току ослободилачког рата и после њега у периоду обнове и изградње. Она, исто тако, долази и као резултат сталне и упорне политике мира и борбе за мир овде; на Балкану, — оне политике за коју се данас тако доследно залажу само истински напредне и демократске снаге, сгмо истински жапредне и демократске владе, као што су владе у Бугарској и Југославији. Она, кајзад, долази као резултат оне већ започете политичке, економске и културне сарадње која постоји и која се сваким даном све више изграђује и продубљује међу народима и државама које су у току другог светског рата, извојевеле своју пуну слободу и независност и изградиле код својих кућа једно ново друштвено-политичко уређење, нову демократску и народну власт, демократију новог типа.

Значи ли то да се, у овом сличају, ради о стварању каквих облокова, групација појединих народа и држава на бази неког расног (овде словенског), _ идеолошког или ког другог сличног принцитат“"Вначи "ли то, да је споразумевање и повезивање са народима код којих влада друкчије друштвено-политичко "уређење немогуће _илм, можда, непотребно: Одговор на ово питање не може бити никако друкчији него само негативан, А негативан мора бити ради тога, што је читава досадашња пракса управо то доказала, што је сам ослободилачки антифашистички рат управо доказао да је сарадња међу народима и државама различитих по литичких уређења и могућа и нужна, да би се у свету очувао мир.

Балкан је раније био буре барута пре свега ради тога што су у свакој балканској држави понаособ редовно на власти седеле ненародне владајуће клике којима' су увек биле прече њихове привилегије од судбине и будућности народа. С друге стране, он је то био и ради тога што су преко тих и таквих влада, као преко својих агентура, страни империјалисти _ стварали — сталне сукобе и размирице, изазивали конфликте и ратове, не би ли у мутноме _ они сами дошли до лова.

Народноослободилачки рат је учинио томе крај. У већини балканских земаља, изузев Грчке, народи су узели своју судбину у властите руке и успели да се коначно _ ослободе испод власти својих | шовинистичких и подмитљивих буржоазија, а то ће рећи и испод туторства разних иностраних империјалиста.

(Овај процес буђења народа, који је дошао као резултат народноослободилачке борбе југословенских и осталих народа на Балкану, захватио је и Бугарску. Демократски преврат од 7 септембра 1944 године, изведен под руководством творца Отечественог фронта, Георги Димитрова, учинио је од Бугарске напредну демократску земљу и на тај начин, отклонио све препреке за зближење _ бугарског народа са осталим балканским народима, У првом реду с народима Федергативне Народне Републике Југославије. Суштина 9 септембра многима ће бити јасна тек онда, ако узму у обзир и све оно што је њему преткодило, ако бугарски народ и његову борбу за слободу и независност не посматрају изоловано, ван свих оних услова и утицаја који су се испреплетали на Балкану између два светска рата. Предисторија 9 септембра је уствари сама борба бугарског наРода, дугогодишња и упорна, за демократију, за истински народну власт, противу свих покушаја ре-

акционарне _ буржоазије, на челу с кобуршком монархијом, да ове племените народне тежње сузбије и угуши. Бугарска владајућа клика је, у једном историски веома кратком раздобљу, ништа мање него три пута гурнула свој народ у националну катастрофу. И само благодарећи _ здравим _ народним снагама, и у првоме реду радничкој класи и њеној партији, овај кобан пут је прекинут заувек.

Славни борац против фашизма Георги Димитров

Неоцењива је ·лична заслуга Георги. Димитрова за овај препород бугарског народа и Бугарске.

Али, кад се данас, после скоро три године од пуног ослобођења ' бугарског народа, погледа унатраг, за' оцену овог преокрета неће бити довољно констатовати, оно да је Бугарска, у једном повољном моменту када је ситуација за немачке _ империја-

МОБИЛИСАТИ СВЕ СН

„листе била више него

критична, успела да се ослободи уз помоћ братског Совјетског Савеза.ми његове војске. Не. За правилну оцену оног истинског значаја који је за бугарски народ, па и за суседне народе, имао 9 септембар треба нагласити да је Бугарска из рата изишла као бивши сателит, као побеђена земља и поред тога што је, после ослобођења испод германског јарма, м те како много допринела за победу општесавезничке ствари. Ова чињеница да је Бугарска изишла из“ рата као бивши сателит Немачке утицала је умногоме да се демократски преображај у њој одвијао и спорије и теже него, рецимо, у Југославији која је од првога дана, као члан антихитлеровске . коалиције, и то као. најборбенији и најдоследнији члан коалиције, стекла потребан углед и право да на. међународним _ конференцијама _ иступи и слободно и суверено. Борба за демократски преображај Југославије извршена је, у главним линијама, још у самом процесу народноослободилачког _ рата. Са Бугарском, међутим, није био никако исти случај. Бугарски народ, под руководством Георги Димитрова, под руководством Отечественог фронта, морао је, на путу за своју демократизацију, да преброди читав низ тешкоћа од

ослобођења до данас, и то тешкоћа чисто“ међународне природе. После пада кобуршке монархије, после најуривања бугарске Буржбазије с власти бугарског — народа, иностраним империјалистима је, разуме. се, било _ далеко теже да помоћу старих метода очувају своје привилегије и одрже свој погубни утицај у овом делу Балкана. Требало је зато пронаћи неке нове методе. Требало је пронаћи нове агенте и нове агентуре. И англо-амерички империјалисти ксји сањају о новом _ господарству над светом, заиста су и нашли такве људе у лицу разних Петкова, Гемета и других. Преко њих покушали су да изнутра разбију Отечествени фронт, да разбију снаге демократије у Бугарској и да поново врате на власт омрзнуте бивше властодршце. То је био један пут. Други пут је био: свим могућим интригама и смицалицама онемогућити, на међународном

плану, афирмисање снове Бугар-

ске,

Под мудрим руководством Георги Димитрова, сви ови планови су попадали у воду. Бугарски народ је извојевао себи демократију, народну власт. Бугарски народ је збацио заувек кобуршку монархију и прогласио републику. Бугарски народ је прешао на планску привреду и сигурним путем иде ка остварењу социјализма. „Данашња спољна политика оточественофронтовске _Бугарске је логичан резултат њеног унутрашњег демократског развитка. Она више не иде у раскорак са интересима бугарског народа и њоме више не руководе људи који су били обични агенти иностраног империјализма. Наслањајући се на највећег пријатеља и чувара слободе и независности малих народа, на Совјетски Савез, наслањајући се на суседне демократске земље и народе, и у првом реду на Југославију, братска Бугарска данас претставља веома важан фактор мира на Балкану.

Слога балканских народа претставља данас трн у оку за све империјалисте. _ Њима никако не иде у рачун то што више не могу да несметано тргују слободом и богатством балканских земаља. И зато не престају с клеветама, лажима и интригама противу. нове Југославије, Бугарске и Албаније. Зато они данас чине све да нашкоде угледу им части-наших земаља које се доследно боре за

од“ стране --мир и демократију. „Распиривање

грађанског рата у Грчкој, систем такозване „помоћи" фашистичким и профашистичким режимима, организовање шпијунских и разних диверзантских банди, провоцирање на границама — то су данас методи међународне реакције У борби противу демократских земаља на Балкану,

И зато баш данас, икада пре, чврсто повезивање јединство Југославије, Бугарске и Албаније претставља онај бедем о који ће се разбити сви налети империјалиста. и све њихове интриге противу слободе и независности балканских народа, противу мира на Балкану и у свету. На линији тог јединства м братства, на линији борбе за демократију и трајан мир лежи и посета Георги Димитрова новој Југославији.

више него “

АГТЕ НА ИЗВРШЕЊЕ ПЕТОГОДИШ ЊЕГ ПЛАНА

Зи шити и интензивнији ПОЛИТИЧКИ РОД

у ортанизоцијамо Нородног фронта

а последњој градској конфе-

ренцији Народног фронта Београда оштро се истакао проблем недовољног и слабог политичког рада у организацијама Народног фронта.

Због тога су акције, које је организовао _и водио Народни фронт, биле недовољно политички објашњене и неповезане са задацима Фронта у остварењу Петогодишњег плана. У масама фронтоваца владало је политичко мртвило, а предавања о Петогодишњем плану примана су као нешто изоловано, одвојено од снога што људи свакодневно раде. Није била ретка појава, да чланови Фронта док су радили на добровољном раду и улагали напоре за извршење плана, нису били обавештени _ о политичкој страни акције коју воде, јер, је она само технички припремљена,

На огромну љубав и поверење наших грађана _ према Народном фронту и политици коју он спроводи, често баци сенку недовољна „политичка будност, недовољно тумачење и осветљавање свих догађаја, небрига о. мишљењу и правилном _ политичком гледању на све догађаје — свакога члана Фронта. Политички рад сводио се само на ретке конференције, које нису биле у стању да објасне зна-

' од широког политичког

чај сваке акције Фронта, Поједини наши активисти уско су гледали на политички рад и својим ускогрудим и шаблонским _ ставом кочили развијање политичког интересовања, сматрајући, на пример, да на читалачкој групи не

треба дискутовати о политичким

питањима. Они не увиђају да треба искористити све форме рада да

би се осветлили политички дога- , ђаји и правилно објасниле _ све.

акције које предузима _ Народни фронт. . : Слабост организација | Нарсд-

ног фронта била је у томе, што

"су "основне снаге Фронта — људи

из производње или државног апарата, који свакодневно _ остварују Петогодишњи план, — остајали пасивни према проблемима који су ван њихове установе или предузећа. Народни фронт се сузио на мањи број људи ван производње, а фронтовци из предузећа и установа изоловали су се рада У масама. _ Кад знамо да је тамо велики број људи — руководила'ца и организатора Фронта,“ било из Београда или оних који су дошли из унутрашњости, _ који су наш народ у току народноослободилачке борбе и периоду обнове наше земље учили и васпитавали у правилном схватању и усвајању политике Народног фронта, а сада су се одвојили од ма-

совног политичког рада, онда се тек види како велике снаге Фронта остају недовољно искоришћене за један _ интензивнији политички и културни живот у организацијама. Народног фронта,

Сви ти фронтовци из предузећа и државног апарата, који се свакодневно кроз свој рад преваспитавају и политички уздижу, треба да буду носиоци и тумачи пргвилног схватања и иницијатори активног „политичког живота на терену где станују. Једино тако они и. могу испунити обавезе доброга члана Фронта, ако заживе поли.

„тичким животом у основној орга-

низацији Фронта, Значи, да паралелно са испуњавањем задатака у предузећима и установама, како производних тако и политичких и културних задатака синдикалне организације, — треба развити најживљу политичку активност у организацијама _ Народног

_ фронта на терену.

„је Народног фронта,

као "основну.

У даљем нашем раду потребно је; учврстити: основне организацишироко окупити све људе. који тамо станују, а: политички рад поставити „садржину. њихова рада То не значи, да ће се политички рад _ спроводити само преко _ конференција и политачких предавања. Сваки _ задатак

(Наставак на другој страни)