20. oktobar

М

(Наставак са прве стране)

у "ареднаг фронта политички о6јаснити, тумачећи његов карактер _и значај, повезујући све задатке · Фронта са политиком _ Народног · фронта, са његовим програмом. Борба за Петогодишњи план, то

_ је борба за остварење програма _ Народног фронта, а у тој борби сваки члан Фронта треба да да _ своје снаге, како 6и програм

Фронта постао својина и циљ сва! кога његовог члана, како би сва_ ки задатак прожео организацију

Фронта, испунио је вером да је

то/најбољи и мајбржи пут у ства__рању срећније будућности.

Додир са људима и дискусије било по којем питању које је нејасно или погрешно схваћено, од међусобних сусрета у кући где станују, преко разних других састанака до _ политичких конференција и манифестација — _ све је то политички живот и рад. Зато се не треба држати крутих форми у раду наших организација и тражити шаблон у који би се свела политичка активност.

Основне организације — Народног фронта биће поносне кад се у њима _ активизирају ударници, новатори, добри _ радници из предузећа и установа, руководиоци из државног апарата; њихови успеси на раду, полет м живост које они уносе у свој посао постаће _ својина и организација у улици у којој живе, Кад се буду учили на примерима пожртвованог рада у производњи, кад буду преко тих својих другова — уочавали важност борбе за извршење дневног и недељног плана, биће и фронтовцима ван предузећа значајни удео који они улажу својим радом, гледаће га као знатан допринос извршењу Петогодишњег плана, а не само као

нешто што се испуњава из фронтовске дисциплине. Организације Народног фрон-

та ни у културном подизању својих чланова нису учиниле све што су могле и биле дужне с обзиром на снаге Фронта и услове који данас постоје у нашој земљи. Посете музејима, разним изложбама, концертима и библиотекама, изузев ин;рресовања за _ позориште, биле су врло скромне. Приредбе су масовније посећиваче, али оне нису увек биле на потребној културној висини. Организације Народног фронта не схватају увек _ значај културних манифестација, не утичу _ својим радом да оне постану својина најширих фронтовских маса. Треба имати на уму да остварење Петогодишњег плана није само у подизању фабрика, мостова, кућа, него поред тога иу подизању културног нивоа народа, у васпитавању његовог интересовања за све културне и политичке појаве у друштву. Упсредо са порастом материјалног благостања, _ осаћаће се све већа потреба за интензивнијим и културним _ животом, а _ организације Народног фронта _ треба да осигурају тај виши културни живот. Ово нија задатак за неку далеку _ будућност, већ свакодневна брига организација Народног фронта; да кроз разне политичке и културне форме _ нађу такав садржај који ће задовољити интересовање и потребе наших радних људи.

И тако, активизирајући десетине хиљада фронтоваца из предузећа и установа у основним организацијама Народног фронта, развијајући _ различите и занимљиве форме _ политичког и културног рада — Народни фронт ће најбоље мобилисати све своје чланове на _ остваривање програма Народног фронта — на извршење Петогодишњег плана. .

Љубица МИХИЋ потпретседник Градског одбора Народног фронта

Та

. ~ “

ЗАЛАГАЊЕ ЧЛАНОВА ФРОНТА

20 ОКТОБАР

· Двадесет шеста основна организација

најбоља у Првом рејону

вадесет шеста основна ор-

ганизација је најбоља у Првом рејону и ни једна је ове године није премашила, У Двадесет шесту организацију спадају улице: Карађорђева, Косанчићев _ Венац, Фрушкогорска, Задарска, Париска, Сребрничка.

У новембарском такмичењу прошле године похваљена је као најбоља, у првомајском ове године добила је похвалницу рејонског одбора фронта као најбоља. а 17 јула ове године добила је и заставицу — највише је дала радних часова и имала наољи ефекат на радовима.

Како постиже успехе;

Извршни одбор ове организације има 13 одборника, и сви раде. То није слумај у неким другим организацијама у којима ради неколицина, а остали су, од> борници на папиру.

Сваке среде увече одржава се састанак одбора на одређеном месту. Одлагања никад нема и увек се састаје на истом месту. На састанку се доносе одлуке о раду у следећој недељи и претреса шта је урађено у прошлој.

Али то није доста да би одбор имао _ успеха. Потребно је још нешто што карактерише одборе Фронта — тесна повезаност са масама _ грађана, _ приступачност, сталан контакт и упознавање са потребама грађана.

Ако се спроводи нека акција не обавесте се људи просто позиварски. Такав би посао био чисто технички, бирократски. Активисти и одборници се расподзле по свим кућама и објасне грађанима значај и потребу неке акције. Расподељују се тако да сваки добије куће у којима га најбоље познају. То није случај у извесним организацијама где се грађани _ позивају на акције преко деце, з понекад и преко настојника. Треба умети прићи људима и објаснити им потребу неке акције без фраза, присно и другарски. Тада људи тешко одбијају. Стална веза са људима, члановима Народног фронта, ситан свакодневни рад — то је један од разлога успеха ове организеције. авнани Самоиницијатива је још један од разлога успеха ове организације. Одбор спроводи директиве рејонског одбора у живот, али их за многе локалне послове не чека. Кад је било много снега, за крчена трамвајска пруга у Карађорђевој улици, сакупили су св сами, без апела народне власти, и очистили улице. Очистили су и своје а и неке улице других ор-

ганизација. И то све без дирекљиве, Сами су се сетили,

Кад се у пролеће један радник тешко разболео, обишли су га фронтовци и дали му 1.100 динара. Градитељима у Железнику

послали су 13 килограма колача, ·

25 килограма воћа, и 2.000 комада цигарета, такође самоиницијативно. Добро су организовали помоћ радницима, На Калемегдану су радницима организовали мензу.

а жене су ишле свакодневно да помажу, да кувају док их нису упутиле у посао.

Руководиоци секције за добровољни рад одржавају тесну везу са радилиштима на Којима треба да раде бригаде: Тако се не дешава да бригаде узалуд оду на рад, да за њих нема посла, или да оде више људи него што је потребно,

У културно-просветном _— раду ова организација није још постигла потпуне успехе. Има још око 10 неписмених.

Двадесет шеста основна организација имала је још низ других успеха. Дописује се са селима, са: купила је 207 књига и брошура за село.

У овој организацији на састанцима одбора саставља се дневни ред према ситуацији на терену и према проблемима. На то би требало да се угледају друге организације које понекад имају састанке који трају три, па и више сати.

Ова организација постигла је свакако значајне успехе. Али то не треба да успава ни одбор ни активисте, нити да се појави код њих самозадовољство због постигнутих успеха, већ треба да стално побољшавају рад.

У ШЕСТОМ РЕЈОНУ

Чланови ФРронта на изградњи радничких станова

КД] ланови фронта Шестог рејона излазе свакоднев“ но на рад.

На пољани у Краља Владимира улици отпочела је 15 јула изградња радничких станова. Двадесет пет зграда од по два стана изградиће се на тој пољани, где су до сада расли кукурузи и биле баште.

Станови ће бити од по две собе, кухиње, претсобља џ имаће туш. Радне снаге у грађевинарству нема доста. И: ту помажу грађани из улица да би радови брже одмицали.

Свако поподне ради 50 до 100 људи, према потреби. Ураде доста,

Двадесет деветог јула радиле су Трећа, Пета, Шеста, Седма и Осма основна организапнија са својим добровољним бригалама. Кад се поподне 0ко четири сата прилази радилишту, виде се осим прађевинских радника "групе жена и људи како замахују ашовима, лопатама. Раде на земљаним радовима. Пребацују земљу, набијају је и изравњују.

Ту су жене радника, занатлија из разних улица, пензио-

нери, бакали, месари и радници. Жена има највише 75 од сто.

Уз шалу и смех радови бр-

"је ради у предузећу

зо одмичу. На једној страни радилишта разговарају – се: станови се граде од блокова од шљаке, хоће. ли бити добри, неће ли бити влаге, да ли може заменити циглу.

У башти засађеној кукурузом једна група прокопава канал за довођење воде за зидарске радове. Жена средњих година трчи са пуним колицима. Друга гура колица са земљом и лице јој облио зној. Носећи' једну туру, 'задихала се и смеје се. „Претоварили ми намерно,.“

По радилишту се говори и о људима.из установа. Један бригадир се жали:

Позивам чиновнике на рад, да дају један или бар два сата. Они се одмах изговарају да већ раде у својој установи. А ми имамо понеке рад-

нике који учествују у свимо

акцијама.

И има право: Раде Дејановић из Треће основне организаци„Соко“ пре подне, а ипак поподне одлави на све акције. Исто тако и Благоје Ковач, месар Гранапове продавнице, и неки други. Радило је свега 55 фронтоваца од 4 до 7 по подне, Ефекат радова је врло добар.

оно нинишнншалаеаааца аи нова

СА ФРОНТОВЦИМА ПРВОГ, РЕЈОНА

У посети београдским омлодинским бригадама

ошло је преко четрдесет

фронтоваца из свих основних _ организација Првога рејона, и нас неколико омладинаца, с претставника актива школа и предузећа. Да је било простора и могућности, пошло би далеко више. То смо осетили по оном топлом испраћају на станици, по порукама. пошиљкама, по стисцима руку...

Фронтовци који су пошли, махом су били најактивнији У својим организацијама, а при том родитељи бригадира ко-

јима смо ишли у госте. Међу њима многи су носили сиву, похвалну значку Фронта.

Ни врућина, ни дуг и напоран пут, нису за.читаво време могли да утичу на расположење у вагону,

Топлину испраћаја засенила је топлина дочека.

— Како си ми поцрнела!

— Ала си се ти раскрупњао!

Родитељи су кришом бри-

сали сузе. Зар да се покажу

у радости слаби, пред децом: бригадирима2! Истоварени су сандуци ше-

НОВЕ РАДНЕ АКЦИЈЕ ЗКМУНОКИХ ГРАЂАНА |

Ср ронтовци Земуна почели су

да раде на два нова радилишта. 30 колониста радило је на уређењу сале свога будућег дома културе, На другом крају Зему"на, изграђује се ново игралиште.

Игралиште се налази у самоме

парку, поред дома културе. Прве радове отпочели су фискултурници Земуна. Чланови

су већ 240 рад-

"Фронта дали

Фронтовци Земуна

помажу

них часова. Игралиште ће имати два терена: за одбојку и за кошарку. Ивицом _ овог игралишта изградиће се тркачка стаза.

Чланови Друге, Пете и Дванаесте основне организације, — око 120 људи, радили су на аутостргади Београд — Загреб, На копање темеља станбене зграде изишло је у среду, 30 чланова обућарске задруге. На згради На-

на пољским радовима.

родног одбора овог пута радило је 30 намештеника _ финансиског одељења. _ Посао се састојао у преношењу материјала. На изградњи дома глувонемих 40 фронтоваца дало је 120 часова. На свим радилиштима изишло је укупно 845 чланова Фронта. Седма _— организација Народног фронта Земуна обухвата Угриновачку улицу, са попречним улицама до Душанове. У овоме блоку улица живе већином земљорад-

ничке породице. Пољоприврадна секција Народног фронта Земуна организовала је да чланови

Седме организације са својим колима пренесу жито својим суседима који немају кола, као и породицама из којих је неко погинуо. На покошена житна поља изишло је 10 кола, 16 фронтоваца за 72 радна сата превезли су 230 крстина жита, _Крстине — су превезене до вршалица, – После овога уследили су слични примери у околним селима Земуна.

У недељу фронтовци _ Земуна нису радили. Преко 6000 земунских грађана придружило се грабанима Београда да што срдачније дочекају претседника бугарске владе Георги Димитрова.

Младен ГАВРИЋ

ћера, воћа, колача, кобасица. Настало је распитивање и узбуђано' довикивање. А онда, као и увек међу омладином, одјекнула је песма. Прихватили су је фронтовци и чинило им се да разлике у годинама нема, сви су били подједнако одушевљени, подједнако срећ. ни, због тог сусрета под 34 ставом, под амблемима борбе, рада и школе, на крајњој секцији овог великог омладинског радног потхвата.

Немогуће је обухватити све моменте и изнети их онако сна жно, како су се одвијали.

Логорска ватра и њени отсјаји на потамнелим лицима бригадира и озареним лицима

· фронтоваца, приредба, па за-

једнички одлазак на рад, сутрадан у рано јутро — све је то показало да омладина снажно крчи пут новом животу, да прва у томе улаже напоре, а да се фронтовци, са своје стране, труде да не заостану.

Јутро на радилишту код Сарајева осветлило је, на раду, и домаћине и госте. Први су радили сигурно и прекаљено, други задихано и с напором. Али нису посустали,

Свима се учинило, после рада, за ручком, да су већ давно ту, пред баракама из којих се чује свирка радиа, испод високе заставе која лепрша. И свима је било жао због скорог одласка. А кад су се фронтовци нашли поново у возу, већ су мислили на оне што нису могли да пођу, на поруке које су им синови и кћери бригадири послали, на све оно што ће им испричати,

И поново је одјекнула пеома, а свака станица поздрављана је са сложним узвиком наученим на Прузи:;

= 0, рук! О, рук!

Те узвике напора и рада поздрављао је пљеском народ покупљен пред малим станичНИМ зградама на целом путу од Сарајева до Београда.

Весна ШЕВИЋ

1 АВГУСТ 1947

Добровољне радне бригаде Шестог рејзна на изградњи рад. ничких станова

_ о Медељни пуеглеф

добробољних радоба

У недељи од 20 до 27 јула радиле су добровољне радне бригаде чланова Народ; ог фронта на многим радилиштима и помагале на грађевинским радовима. Укупно је на свим радовима учествовало 11.178 грађана, а дато је 32.263 радна часа.

Први рејон: Добровољне радне јединице радиле су на 10 радилишта: Канал _ стругаре _ „Ђуро Стругар", аутострада, Дринчићева 9, предузеће за израду блокова од шљаке, Косанчићев венац, Студентски трг, _Средњотехничка школа, Банатска и Цара Уроша улица Душанова 21 и Поп-Лукина улица.

Ископано је 48 кубика земље, пренето и сложено 6.522 блока од шљаке, сложено 9.780 цигала, заковано 420 прагова, постављено 320 метара шина и извршено мноштво мањих радова.

Учествовало је 718 грађана и дато је 2.034 радна часа.

Други рејон: Радило се на шест радилишта и то: станови у Професорској колонији, _ штампарија „Рад“, „Октобарска слобода“, аутострада, циглана „Авала“ и Синдикални дом. Пренето је 57.610 комада цигала, сложено 120.400 комада цигала, пребачено 223 кубика песка, ископано 219 кубика земље и извршени многи _ мањи радови, |

На радовима је учествовало укупно 1731 грађанин и дали су 4106 радних часова.

Трећи рејон: Добровољне радне јединице радиле су на десет радилишта: Калдрмисање Железничке и генерала Жданова _ улиБирчанинове и Кнеза

це, угао Млиоша, Општа државна болница, Пионирско игралиште у Са-

рајевској број 5, Мањеж, основна школа број 8, Нови Београд, пр Кестера број 5, уређење улица Облаковске и Пилзенске, као и мањи локални радови на уређењу насеља. Ископано је 242 кубика земље, сложено 33.993 комада цигала, испланирано 85 квадратних метара терена, _ постављено 422 м= калдрме, и извршени други мањи радови,

На радовима је — учествовало 1615 грађана и дато је 5703 радна часа.

Четврти рејон: Радило се на пет _ радилишта и то: зграда Електроистока, Дом културе, водоводни резервоар у Крајинској улици, зграда у Катанићевој улици и Малајничка 10. Сложено је 260.160 комада цигала, пренето је разног материјала 11.670 килограма и извршени други мањи радови,

На радовима је — учествовало 1423 грађанина, који су дали 4446 радних часова,

Пети рејон; Добровољне радне бригаде радиле су на четири радилишта _ Северни булевар, Основна школа, Поликлиника и аутострада. Ископано је 257 кубика земље, пренето 284 кубика земље, пренето 9700 комада цигала и извршени неки мањи радови.

На радовима је учествовало 817 грађана и дато је 2983 радна часа.

Шести рејон: Радило се на шест радилишта и то:. Колектор, згра-

да Народног одбора, — раднички станови, циглана, Крушевачка улица и стадион ЦДЈА. ,Ископано

475 кубика земље, _ сложено је 10.000 комада цигала, а нивелисано 11.334 квадратних метара те-

рена и извршено много мањих радова, На радовима је учествовало

2.057 фронтоваца који су дали 4401 радни час.

Седми рејон: Фронтовци су радили на пет радилишта: летња позорница у Топчидеру, _ раднички станови у Раковици, школа у Раковици, _аутострада и фабрика шећера. Пренето је 4.897 колица земље, ископано 2992 метра земље и мањих радова.

На радовима је учествовао 1671 грађанин и дато је 5026 радних часова.

Ости рејон (Земун): Радило се на осам радилишта: и то: аутосада, ливница, Дом глувоне-

извршено низ

»ганизације достављају

кубна ·

мих, зграда Народног одбора, станбене зграде, циглана „Ду нав“, тротоар у Карађорђевој у. лици и Дом културе у Стаљиновој улици. _ Ископано је 238 кубика земље, сложено 127.000 цигала, пренето 41.912 комада цигала џ извршени мањи радови.

На радовима је учествовало 1146 фронтоваца који су дали 3564 радна часа.

Према постигнутим _ резултати.

ма, у недељи од 20 до 27 јула најбољи је Шести рејон, који је обухватио највише грађана, а ин поред стога што има мање радних часова од Трећег рејона има врло добар ефекат радова. На другом месту је Трећи рејон који је обухватио много мање грађана од Шестог рејона, свега 1615, а дао ове недеље више – радних часова од свих рејона. Седми рејон је дао после Трећег – рејона највише радних часова, али по што није водио евиденцију о радном ефекту на аутостради, —кед радничких станова и код фабрике шећера, не може се процени ти какви су му резултати.

И у овој недељи највећи – број добровољних радника су – биг жене, као и у прошлим неде ма. Организације Народног фрој та треба да настоје да, према оф лукама проширене седнице Град ског одбора, што пре обухвара у радне бригаде и чланове Фронта из предузећа и установа.

У другом рејону основне оррејонској секцији непотпуне недељне изаештаје о раду, без ефекта Рада, без потписа, нечитко написане, на једном извештају се _ састављају више основних организација, а Шеста основна организација уогпште нема руководиоца ежипе. Овај недостатак би требало да основне организације отклоне и побољшају евиденцију без — које нема планског начина рада. Сла ба евиденција о раду је честа појава у основним _ организацијама, а познато је да се без евиденције не може знати да ли се испуњава план рада или не, да ги је ефекат добар и да ли се рад. на снага добро употребљава. Услед слабе евиденције неки реј“ ни бележе много мање резулте те него што стварно постижу, кад што је случај са Петим рејоном Основне _ организације треба дз побољшају евиденцију, јер рејо“ ске секције за добровољне радо. ве не могу знати без добре 28» денције на терену да ли се ше стомесечни план појединих 0 ганизација испуњава или се пол“ бацује.

Такмичење

у Индустрији мотора

у Раковици у месецу јуну

месецу јуну радни колекјиз

Индустрије _ мотора у раке“ вици испунио је план са 99367 Прелазну одељењску заставицу добило је одељење алатнице; Ко је је пребацило производни план за 27,44%.

На свечаној конференцији, У присуству чехословачких _ радн““ ка, који ће већи део свог ГОД" шњег одмора провести радећ У Индустрији мотора и доприносе" остварењу нашег _ Петогодишње! плана, одељењу алатнице дода љена је прелазна заставица, јер је производни план _ пребаците за 27,44%. На другом месту !# 5 дељење оправке мотора, које Ја до сада два пута освајало прела ну заставицу, а овога пута опет пребацило _ производни план за 18.33%. Од појединаца прелазну заставицу је добио четири пута “ дарник Мирко Китанић.

: После читања резултата рада “ протеклом месецу у име чехог"о“ вачких радника Милан Ралиш по“ звао је цео колектив Индустрије мотора на такмичење по свим ду“ сциплинама, предајући радном к0" лективу _ поклоне чехословачких |

радника, Сава СТЕВАНОВИЋ

_