20. oktobar
„изражаја. У „тајувери таиномо., = радили и чекали и данас
139 4
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!
БРОЈ 141 ГОД. ГУ
М "оговековна народна мисао
о заједници народа словенског југа доживела је своје остварење. Она је ових дана у триумфалном походу пронесена кроз целу нашу земљм, од Цариброда до Бледа, где је добила и писани докуменат пуног оваплоћења. Отуда брзином етарских таласа вратила се да радошћу запљусне и бугарску земљу. Уистини, имамо се чему радовати.
Догађај на Бледу мало је назвати споразумом, али ми немамо готове подесније речи, којом би назвали историски чин, који је на Бледу добио свој документовани израз у писаном акту споразума. Мало би било два дана проведених на Бледу, мало неколико дана боравка бугарске делегације у Југославији, па и де сетине година _ политичког рада да се до таквог споразума дође, Пуних четрнаест векова искивао се тај споразум у сазнању, у души наших народа, да свој завршни облик добије у овим годинама великог стварања, када смо се и ми и Бугари испољили као велики мајстори у стварању нове историје и бољих услова живота свих народа и свих људи на свету.
Тешка је била наша историска судба. Тих четрнаест векова, проживљених овде на Балкану, били су дуги век патњи и искушења. Али — на муци се познају јунаци! Те патње и муке ми смо издржали, с њима и у њима расло је наше сазнање о истоветности наше историске судбе, о заједници наших интереса. У њима је крепнула и наша вера да ћемо дочекати време, када ће та идеја јединства доћи до пуног
пели, смо дочекали триумф шег јединства,
Када се обазремо око себе, ми одмах увиђамо да, по природи м условима Места на коме смо, ми и Бугари чинимо једну и исту привредну целину: Крвно сродство, етничке особине, и историска судба створили су још духовно јединство наших народа,
идеје на-
РЕто, то и такво мишљење живе-
ло је јасно и одређено у сазнању наших народа, — нарочито од оног доба, када смо и ми и Бугари доживели исту злу судбу да будемо раја Отоманског царства.
Добро се сећам дана када се створила нова Бугарска, ослобађајући се после Србије од тога ропства. Сви смо се тада радовали томе ослобођењу, сматрајући га као продужење нама започетог народног ослобођења. Бугарска химна „Шуми, шуми Марица,.“ била је омиљена песма нас, дечака онога доба. Тако је мислио наш народ, то је осећала његова душа, а та народна ми-
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
1: ДАН Асторије. ЈУЖНИХ СЛОВОНЕ
сао, тај његов осећај остали су исти, нису ослабили ни до данашњег дана,
Али, нажалост „једно мисли камила, а друго мисли камилар"“, каже персиска пословица. Другу су мисао мислили владари, па и њима послушни државници, политичари с обе стране. Народну мисао о јединству наших народа они су превели на свој језик са-
модржаца: уједините те народе под једним скиптром, као поданике једне круне. Не јединство
мисли, душе и народних интереса, већ јединство монарха, то је била њихова, изопачена претстава о нашем јединству.
Те себичне амбиције властодржаца биле су с једне и с друге стране лукаво подржаване империјалистичким тежњама моћних царевина, чије су намере биле да за свој рачун завладају Балканом. Наше јединство је, очигледно, могло бити само сметња остварењу тога плана.
Ето, зато и тако је долазило до оних сукоба међу Србима и Бугарском прво од 1885, затим од 1913, 1915 па и последњем светском _ рату. Сви ми добро знамо да су у тим сукобима учествовале војске под командом властодржаца, али су наши народи остали по страни.
И дошла је, после 1885, исто: риска 1912 година, када смо се Бугари и ми нашли заједно у борби за остварење заједничке народне мисли на довршењу историске улоге ослобођења Балкана од османлиских завојевача. Знамо и памтимо како је душа нашег народа затрептала од усхићења што се, напослетку, дошло до тог заједничког иступања. Знамо како је наш народ на
• зубојни знак трубе похрлио да се
нађе на месту и на тога историског стварања. ·
Изненађена _ неочекиваним и жестоким отпором Турака на Куманову, наша народна војска из" држала је на том месту тешку пробу. Издржала ју је у пуном сазнању да се ту бије битка не само за нас, већ и за Бугарску, да попусти ту значило би издају! брата и савезника. И нисмо попустили, него смо издржали. ИМ ту, на Куманову и на Једрену осветили смо Сливницу.
делу
(О, како велика, света је била
таква освета!
Упркос томе _неписаном _ али тврдом споразуму наших народа, дошла је злогласна 1913 година. Добро се сећам оних тешких дана пред почетак _братоубилачке борбе. Седео сам једне тихе ноћи међу војничким _ шаторима и у ноћној тишини слушао сам расуБивања _ наших војника, сељака под шаторима: „Не смемо се покрвити, морамо се братски здоговорити!" Пред очима тих про: стих људи лебдела је визија наше даље боље будућности те
НЕ ДЕЛАМ ЛИСТ НАРОДНОГ БЕОГРАД, 8 АВГУСТ 1947
%
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. -23.003 и
20-443
очи јасно су виделе, да та боља будућност значи: заједница, слога, дружба, а да спор због граница ту губи сваки значај и вредност. Без сваке сумње, исто је мислио и осећао бугарски народ.
Као неминовна последица 1913 дошла је 1915 а за њом и 1941 година. У свим тим догађајима сводили су своје обрачуне властодршци и њихови политичари, а народи наши остали су опет пострани. У томе и јесте величина _ народне снаге, дубине његовог сазнања и свести о својој историској улози и путевима њеног остваривања, што сви ти догађаји нису помутили његово сазнање, нису отровали његову душу отровом мржње.
Дошао је дан када су наши народи узели сами своју судбину у своје руке, када су се јавили велики људи, који су хтели и умели да буду, не господари, већ праве народне вође. И вођени тим људима, ми смо, у најтежем искушењу коме нас је подвргла историја, тешку трагедију наших народа за кратко време од неколико година претворили у пуни триумф народне мисли. У историским данима, слободна воља бугарског народа нашла је једини достојни и прави пут да освети Брегалницу и Солун својом јуначком борбом за наше ослобођење. Још очитије, непосредније и многоструко вратили су нам браћа Бугари свој дуг са Једрена. Многоструко кажем зато, што је наша борба имала да одлучи судбину нашег народа: бити или не бити!
И ето, у том отсудном тренутку нашли су се браћа Бугари са вама _ „заједно -на. једној- страни, Крв њихових јунака залила је наша поља и дубраве, а кости Многих од њих узидане су у темеље наше нове државе. Из заједничке крви наших и њихових бораца, на гробовима јунака поникло је цвеће наше слободе и слоге.
Споразум наших народа дело је наше дуге и мучне историје, он се коначно изразио у последњој и отсудној борби за наш опстанак, Састанак народних вођа дао је том народном споразуму и одређен облик писаног документа, потврђеног _ печатом народне воље, чији су тумачи би“ ли маршал Тито и претседник Димитров са својим сарадницима. Суштина, садржина и смисао тога споразума јасно и довољно су оцртани речима маршала Тита и Димитрова и ми не можемо ништа друго додати, ничим их допунити. |
Дужност је и намера наша овде да посведочимо, да смо те њихове речи чули, да смо их добро схватили и разумели. Из тих речи смо дознали и видели да нам државне границе, ако и до-
о
"СВЕ ИОРЕЉУ:
— 0, јо! Спремни смо ми бљеног рата.
за обнову. Фирер нас је научио како се обнавља после изгу-
За време потписивања Споразума на Бледу
кле оне морају да постоје, неће више сметати да будемо душом једно, да сложно радимо на заједничком добру. Ми данас јасно увиђамо да, кад смо ослобођени од власнчиких амбиција монарха, ми немамо више ниједног интереса који нам неби био заједнички. Зато су нам и бриге
Због тога смо се и које треба
заједнчике, _ одрекли репарација,
_ да примимо од Бугарске. '
С таквим сазнањем, с поносом и непоколебивом вером у будућност цео наш уједињени народ
' прима у аманет ту велику исто-
риску тековину овог новог доба, с чврстом | одлучношћу _ да је
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ |
ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.
свом вољом и снагом одржава и даље развија на срећу бугарског и наших народа.
И тако, у том сазнању и с тим нашим. заветом, почиње светла зора наше нове историје и са срцем пуним радости шаљемо топли братски поздрав бугарском народу. Кирило САВИЋ
= пе
ЗАМАХ · ТАКМИЧЕЊА КОД ЗИДАРА
рађевниство пред парни. оерстевтавана
вакодневно штампа објав-
љује све нове и нове у' спехе појединих грађевинских радника. Такмичарски полет, који је давно обугео раднике по фабрикама, примио је ши роке размере. Грађевинци“зидари почели су да постижу ре" корде.
Пример зидара Турчића из Загреба није остао незапажен, Он је потстакао и остале зи" даре широм земље на усавршавање рада, на постизање још бољих резултата. Турчић је успео да за два радна часа са својом групом сазида 2,90 · кубна метра зида. Киро Јо" вановски из Скопља је днев ну норму од 2,20 постигао за свега један радни час. Зидар Милентије Стаменковић из Ни ша за 66 минута сазидао је " 4,78 кубних метара зида, а Ра“ "де Вујновић у Прокупљу за један сат сазидао је 3,09 куб-
" них метара зида.
Успеси ' загребачких, скоп' ских, нишких и прокупачких зидара одјекнули су широм наше земље као позив на нову борбу у остварењу задатака постављених ·Планом.' Зидари Београда нису оклевали.' Већ по објављивању резултата, ко“ је је постигао Јовановски, настала је утакмица и на београд ским градилиштима, Нов "начин рада прихваћен је са одушев љењем. Нижу се бројеви који показују постигнути успех,
На ' Дому културе у Четвр: том рејону у Београду група Драгољуба 'Голубовића за је дан сат сазидала је 3,'8 кубних метара.
На згради петнаесте основне школе такмичиле су се две групе: група зидара · Станка Рајковића, са градилишта на Северном Булевару, у којој су били радници Љуба Николић и ученик Назиф Селим, са гру“ пом Милана Шкрбића и њего“ вих другова Жарка Костића и Ивана Бошњака. Прва група за један сат рада испунила је и пребцила дневну норму зи дања осаградивши 3,36 метара зида, док је група Милана Шкрбића сазидала за исто време 3,80 кубних метара зида и достигла скоро две дневне норме. Фронтовци су учешћем у раду и припреми и доноше њу потребног материјала по: могли да ови успеси буду пот' пуни,
Овај нови начин рада на гра ђевинама не само да ће користити будућој изградњи и и
ар
опуњавању _Планом постављених задатака, већ ће и знатно помоћи материјално и култур" но уздизање грађевинских радника, Као доказ нека послужи само група Милана Шкрбића, која је раније, испуњавајући норму за 8 радних часова мо“ гла да-заради 308 динара, а само за један сат ударничког рада иста група зарадила је 1.024 динара.
Нов начин рада, међутим, није потпуно усавршен. Ради ло се за. рекорд. Нова органи“
зација није још примењена на
целокупно радно време. Таква организација- посла на грађе-
._винама, са мање журбе а. ви
ше до максимума, послови на градњама
оталожености, усавршена помоћи ће да одмичу
„много брже. него до сада. При _
родно је да нова организација рада изискује и од управа пре“
дузећа низ напора, Шта више, ·
она обавезује.управе на. такве напоре, јер сада,на градњама више не сме бити чекања на
материјал, не сме недостајати ·
_ помоћна радна снага.
Иницијатива радника на усавршавању посла дошла је одоздо, из редова најбољих, народу најоданијих грађевинских радника. Зато 0 на обавезује, зато она и захте“ ва подршку руководећих органа на појединим градили штима, тим пре, што јој је крајњи циљ свестрана и наје“ фикаснија помоћ при испуња“ вању Петогодишњег плана, помоћ у борби за бољи живот свих грађана наше Републике.
Како да се објасни чињенипа да је чак и на сам дан так" мичења на градилишту У Дом културе у Четвртом рејону гру па Махајла Јефтимовића, У Којој раде и две жене, морала да прекине зидање у 58 мину“ ти такмичења због недостатка цигала, сазидавши за то време 3,20 кубних метара зида. А онда, када је такмичење за ре корд било завршено, радници нису могли да наставе редован рад на зидању, јер није било цигала,
Нов начин рада, који треба и мора да се примени, уз стал“ но усавршавање, на свим град“ њама Београда, не трпи немарност и бирократски став руко' водства предузећа. Примена групног система зидања на на: шим градњама мора бити брза. Она, с друге стране, изискује и решење питања награ: ђивања, које су управе гради“
' лишта још и раније, пре при-
грађевинских
мене ланчаног рада, занемаривале. Уредба о плаћању гра“ ђевинских радника о повећању, њихове плате после сваких 38, 6 и 12 месеци рада, мора осе примењивати "без икаквих о“ града, јер ће исправно награђивање утицати позитивно на даље усавршавање рада у грађевинарству, на постизање но" вих успеха, на стално преба“ цивање норме.
Иницијатива је дошла одо“ здо. Зато је дужност управа градилишта и грађевинских предузећа да је прихвате и омогуће примену новог радног система. На свим нашим град" њама треба завести нов груг“ ни начин зидања. Зато је, пре свега, потребно широко попу“ ларисање до сада постигнутих успеха. Управни одбори синдикалних подружница и Месни одбор грађевинара учиниће. са своје стране све за примену новог начина, рала при зидању. Међутим, учешће синдиката, при томе, још једном оба“ везује и управе грађевинских предузећа на свестранију помоћ при примени нових рад них облика,
И КОД ГРАЂЕВИМАРА ЈЕ ОТПОЧЕЛО. |
Зидар Милан Шкрбић прича о својим успесима
ада је дат знак престан~
ка такмичења за рекорд, Шкрбић је спокојно спустио циглу на даску поред зида, протрљао малтером замазане дланове и, не одговарајући на безбројна питања својих другова и радознапих фФронтоваца; сачекао да жири премери поститнути учинан.
Резултат је објављен: радна група зидара Милана Шкрбића за један сат рада сазидала је 3,8 нубних метара зида: За један сат испунила је скоро две дневне норме.
Сатакмичарска група зидара Станка Рајковића за исто време постигла је 3,36 нубних метарсе, |
После честитања и похвалљ када је радилиште код петнае.
(Наставак на другој страни)
ВИДА"
5 и Ин
-пии а. = а _– Пао им
== Пи