20. oktobar
СТРАНА 2
___-(Наставак са прве стране). сте основне школе добило свој свакодневни изглед и.рад поте-
као нормално, пришао сам Шкрбићу. — Ех ви, ковинари, — нао прекорко али ипак са непри. нривеним задовољством, лагано и спокојно дочекује ме нози рекордер.
— Вас интересују наши одговори. Бројеви које смо постигли. Рекорди. А ретко кад пишете о томе како се. до њих долази... ! __уи о ономе што је у намаф Код _вас све испада тако: одједном
неком обичном раднику пало
на памет да се такмичи да постигне рекорд. Решио, прилегао ка посао и готово. Пребацио
“и __норму. Просто! А ја бих рекао | да баш није тако просто: | ___Удаљили смо се са радили. шта и сели на гомилу дасака ћ опремљених за скелу. | — Па, причај ми, како се то долази до рекорда, запитао сам. Е ~ Шта да ти кажем!,.. Не
у едједном. Постепено то иде. Читава је борба то. Бориш се са собом; а богми и са околином.
— Ето, ја сам да породицом одмах по ослобђењу из Грачца жолонизиран у Филипову поред Новог Сада. Видео сам колико се све изменило у земљи, јер сам и сам био борац, а опет жада сам пошао на рад у Беотрад; некако ми је било као да идем у непознато. Као да пре рата нисам стално овде радио.
— Читао дам за станове који ће се градити за нас. Дошао сам у Београд и уУпдо у ону исту предратну страћару. Мно„ ти другови напустили су подао
због малодушнести. Али, то је прошло. Остали су сами себи подигли кров над главом. А од
разочарења није више било ни трага. Додуше, од рекорда сам још увек био далеко. Ни да помислим. Три месеца ударао сам главом о зид. Знаш и осећаш: све се изменило, и у теби се изменило, апи ти у души нехакав дар-мар. Најпре нам рекоше »материјала нема«! Како то да схватим. Гледаш шта све треба да се подигне, а немаш чиме. Опет сам посумњао, али тад сам већ сам могао да пречистим са овим што је у мени. Помогло ми је и то што сам Умео да читам. Па и ви, ђаволи, помогли сте. Читам о плановима, гледам шта се ради и ми| „спис, сам како ће се све постићи нада материјала нема, помоћне радне снаге такође... ЕКанем друговима — »ћорава лослас Тешке да ће нешто да буде са сезоном. Не виде људи своје грешне! А грешило се брате, много! Опет појединци почели да напуштају поссо, Због лошег плаћања, због слабе хране. Ја сам остао. Једног дана читам новине. Веле, у грађевинској сезони не ваља органи:ација, мало кадрова, поше плаћање, ло-
ша храна и тако редом. Мислим, ипак виде људи, гледају, осећеђу...
— Ето, тако је то почело. И све је испало некако неочекивано, Најпре смо сумњали, а после и ја и другови видесмо: нису празне речи: Променило се и, ето и дан данас стално се мења: Све је боље и боље. И хрансф и стани нови млади ученици.
= Јест, запињало је на нормама. Некада ми нисмо знали за танве ствари. А ево, сада полако увиђамо, ја сам се већ
сасвим уверио колика је корист
од њих: Тешко је с нама... Човек неук, тешко прима ново. А добре су ствари и ови течаје. ви за неписмене, па и стручни:
— Има и незгодних људи. Они старији. Видиш, хоће да пломогне, да уради, а не уме. Те. шко је то: Пре рата знало се; радиш и не мислиш. А аада су нова времена. Мораш да миспиш на посао: То му дође нежано само од себе: знаш. више те газда не притисне; радиш за себе и за људе, за браћу, ла мораш и да размишљаш како најбоље да се уради. По старог ме, осећаш, не иде. А ново...
= Читаш, спушаш: Ударници по фабрикама пребацују норме... и онда ти постепено свиће. Тако некако треба да буде и код нас зидара.
— И, ето, отпочело... Организација рада, кажу. Мало смо задоцнили. Досетио се најпре друг из Загреба. Најтеже је било да се отпочне; тешко је, а на тешкоћама се види ко вреди. Е, а после сам чуо за Јовановсног из Скопља, па за Милентија Стаменковића из Ниша и Рада Вуковића из Прокупља
»А што не бини мит мислио сам. Помогли су нам другови из Фронта: Упитали »ко хоћес. Јавио сам се. Видиш, постигао сам 3,80.
Пренинуо сам Шкрбића питањем: — Па јеси ли задовољан
— Како да ти кажем! свакако да јесам: То је почетан, Радили смо свега један сат. Били смо нервозни, није ни чудо, А ли ованав начин треба да се усаврши. Треба радити мирније, стапоженије, хладнохрвније. У хладнокрвности је и снага. Мораћу да покушам да радим стапно овако. Свих осам сати. А било би добро да се споје две групе. Да зидамо зид целом ду-
1 4
2" -__ " а Паг ИЕ . г
20 ОКТОБАР
4
'
| __________-_ вина 8 АВГУСТ 1947
КАКО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ НОВИ БЕОГРАА ____----- =
Изградња на левој
обали
Саве
значајан датум у развитку Београда
жином. Најпре онај који посила
малтер, за њим два зидара да ређају цигле и један који ће да их додаје. То би била прва група. За њом треба да иде друга. Опет онај што сила малтер, па
"два зидара и помоћнин који до-
даје циглу. Ићи ће много брне и сталоненије. „Понушаћу, јер ово треба да постане начин рада код нас. Сад јасно видим, без нове поделе посла нећемо моћи све да постигнемо на време, планове да остваримо... Апи, главно је да се отпочело. Жапосно је то што још увек има кепревипности и код. радника и код руководстава појединих предузећа. Не плаћају по Уредби, не воде довољно рачуна о раднику ~ човеку. Него, сада знамо и ми да за све постоји начин. Оно што не ваља нећемо више да примамо као У почетку. Нег-
де нешто заширипи, Одмах на видело и лечи! — Мислимо, почели смо да
мислимо и ка посао, на ради на све... Ето, ја ти кажем, то ти је највећа добит. Налиши тамо: грађевински радници почели су да мисле на посао, на усавршавање рада, то наипши...
— А пиши и о процентима
Дотле озбиљан, Шкрбић широко осмехује, | раздрагано шири руке...
— Не брини! Имаћеш свако. та дана нове и боље бројке. Ето, и грађевинци су почели... А да станемо, ни не крај памети нам није!,,.
Б. ВУЧКОВИЋ
се
=> “
едавно одржан конкурс за репрезентативне згра-
де Новог Београда, веома је значајан не само по намени објеката који су били предмет конкурса, већ и по томе што конкурс обележава _ почетак изградње на левој обали Саве, што претставља крупан датум у развитку Београда.
Огромна ширина плавних терена на левој обали Саве треба да постане радилиште за изградњу Новог Београда. На историским токовима Саве и Дунава подиже се нов град, оличење радног полета наших народа и планске изградње на почетку наше прве Петољетке, Велики Београд својим пространством и организованом градском целином треба да обједини обале Саве и Дунава, повезујући историски Београд са историским Земуном преко Новог Београда. Изградњом Новог Београда обележиће се почетак историје главног града ФНРЈ као културног и политичког центра заједнице наших народа.
Појам о изванредном положају Београда познат је више у причама и литератури, а мало Као стварност коју би требало да осети сваки његов становник. Јер, оно што положај Београда чини 'изванрсдним то је однос његовог рељефа према обалама Саве и Дунава и пространству које се пред њим пружа.
Планирање и изградња Новог Београда повлачи и планирање читавог града Расписани конкурс за репрезентативне објекте Новог Београда и за његов генерални план, обухвата логично повезивање историског Београда и Земуна са новим делом града који треба да се подигне на простору леве обале Саве. СаМИМ ТИМ, постаје актуелно планирање на реконструкцији де“ нашњег Београда, чија, се из-
"градња и даљи развој ниуком
случају не запоставља на рачун новог града. Конкурени радови показују да је изградња на левој обали Саве уствари једна од етапа коначног генералног плана великог Београда, чије ће остварење започети већ са првим пијуцима на темељима репрезентативних зграда на левој обали. Самим тим што се у сваком случају предвиђа премештање данашње железничке станице И свих железничких постројења којима је данас Београд приобално обавијен, У односу на новопројектовани градски У правни центар на левој обали, Сава постаје градска водена магистрала која везује Нови са _ историским _ Београдом. Град се слободно, без икаквих препрека железничког_ прстена, пружа на обале, и Београд коначно треба да добије свој пуни израз у изванредном природном положају, који углавном чине токови њего вих река. Овако вамашним радовима, као што је преМештање _ железничке – станице, започела би реконструкција историског Београда. Из многих идејних предлога, Који су на изложби приказани, очигледно је да на обалама Саве и Дунава претстоје 0тромни радови, међу којима поред саобраћајних у најважније спада и регулисање токова река и уређење београд ског воденог чвора.
Приобалске градске ар. терије на десној обали Саве постаће шетни булевари
Вода, Као један од најважнијих _ елемената Београда, била је код приказаних пројеката мотив који оправдано врло често инспирише пројектанте, јер баш у том елементу лежи она особитост која одликује наш главни град, Није зато претерано рећи да је урбанистичко планирање токова и оперисање воденим површинама једно ново средство, један од нових елемената градске пластике, којима се поред чисто естетских и атрактивних ефеката постиже и неопходна инжињерско · хидротехничка регулација токова. Језера, 62 зени и канали, вештачки рукавци и купалишта, отети од необузданих водених сокова, острвца у зеленилу по великим упроћеним воденим .повр шинама, биће нови градски елементи који ће заменити водоплавне терене старог Београда, Приобалне градске ар: терије оптерећене и данас неприступачне тешким постројењима железничког саобраћаја
и робног пристаништа, треба да постану шетни булевари. Кејови ће бити У зеленилу и преко њих ће се путем саобраћајних и лаких пешачких мо стова повезивати стари Београд са новим.
Узајамна урбанистичка _ ловезаност старог и новог Београда измениће слику данашњег града, која је тако хаотична и унакажена, нарочито код приступа у град са Саве и Дунава. Према пројектима на конкурсу, потез од Калемегдана узводно Савом до псстојећег железничког — моста потпуно мења свој лик, На овом делу Сава треба да постане река која протиче средином града. Широки приобал. ни зелени појас леве обале, проткан јавним објектима Новог Београда, биће хармонична целина са објектима републиканских министарстава и осталих јавних зграда које ће се саградити на огромним ком. плексима баре „Венеције,“
Упоредо са радовима на уређењу Новог Београда поставља се потреба етапног уређе“ ња водених токова. Необуздани водени токови Саве и Ду нава, плавни терени на самом подручју града, високе воде и питање пловидбе стварају У хидротехничким _ проблемима Београда проблем воденог чво ра који се у најкраћем времену мора решити, као и про блем железничког чвора, Водени чвор ће бити решен упоредо са етапама изграђивања реконструкције великог Београда, док ће се питање железничког чвора решити изградњом и планским развојем града.
Овако капитално постављено питање Београда у вези са његовом – реконструкцијом и ширењем на леву.обалу Саве ЧИНИ једну од основа за планирање новог града – Остали урбанистички проблеми, градски саобраћај и зелене зоне, чине недељиви комплекс који
=-деаје основа за ово“ планира»
ње, Тако је постављена основа из које треба да се створи коначан план за уређење Новог Београда. Део на левој 06: ли Саве треба да буде, насупрот данашњем граду, узор новога великог Београда, оличење наших планских – стре мљења, остварење и припрема свих савремених техничких тековина и принципа по којима се данас оснивају и стварају нови градови Очигледно је да се баш тим принципима руководила већина пројектаната конкурсних решења,
Највећи део површине града, који се диже на левој обе ли Саве, намењен је објекти-
Двпдесетпети
јраакичке насеље Карабур“ ма има четири основне фронтовске организације, Јед“ на од њих, 25 основна оргаг низација, не само да је најбо“ ља на Карабурми, него и У читавом Другом рејону. Због својих успеха у раду она је до сад добила двапут прела зну заставицу рејонског одбо“ ра Народног фронта Другог рејона. Јуна месеца, 25 основ“ на организација примила је две прелазне заставице — јед“ ну као најбоља фронтовска организација у рејону и другу као најбоља на изградњи Ви шњичке улице, Прошлог месе“ ца поново је добила прелазну заставицу за најбоље резулта' те постигнуте у добровољним радним акцијама.
Двадесет пета основна организација има 440 активних чла нова Народног фронта. Извр“ шни одбор ове организације броји 12 чланова који раде сложно, што није случај у не ким организацијама у којима сав терет пада на два до три члана одбора. Сада је одбор појачан укључењем активиста Фронта из предузећа. Захва' љујући томе, многе тешкоће које је раније било теже ре шити, сада су отклоњене.
Како и шта ради 25 основна организација» Свакога дана о државају се две до три чита: лачке групе, на којима се, по ред прорађивања дневне штам пе и Петогодишњег плана, 0о6' јашњава грађанима значај рад“ них акција. На тај начин гра ђанима се политички објашња' ва потреба учешћа у добро“ вољним радним акцијама, Та:
На левој обали Саве изгради-
ће се Нови Београд
ма који треба да обједине вр“ ховну савезну управу и здминистрацију са доминантним зградама Централног комитета КПЈ, Претседништва владе и Народне скупштине Њихова међусобна урбанистич.1 повезаност и међусобни положај посматран са Дунава и Саве Као и са дела старог Београда, треба да буде једн од главних идејних мотива при урба нистичком уређењу града.
Са објектима савезних министарстава, преко _ пространих тргова и градских булевара формираће се репрезентативни центар новога града, који ће као такав бити и урбанистички нарочито наглашен, Изградња Новог Београда отпочеће У најскоријем времену зидањем зграде Централног – комитета КПЈ, Претседништва владе и једног од репрезентативних хотела, Припремни теренски ражови су већ у току. Остале површине на левој обали Саве предвиђају се за културне Установе, зелене појасеве и спортске терене, који ће својим пространим пружањем повезивати површине намењене за становање, Предвиђа се изградња станбених површина за 200.000 становника, Питање станбених површина и начин како ће се третирати станбени
блокови и становање уопште, заузимају један од исто тако важних проблема урбанистичких предлога за Нови Бео“АД. јаме
" Изградња станбених површина за 200.000 становника
Непрестаним повећањем броја становника Београда, које ће из године у годину расти, даје изгледа да Београд У скорој будућности постане милионски град. Предвиђена је изградња станбених површина
за око 200.000 — становника. Станбени комплекси ће бити третирани најсавременије, уз
коришћење најновијих техничких тековина, Остварењем плана индустријализације и елекУтрификације, пружиће се најшире могућности за практичну примену тих тековина, Поред
ронтовско НО КОРИООрМи
кав начин рада разликује се од рада у неким основним ор“ ганизацијама, у којима се по" зивање грађана на радове, схва та као чисто технички посао. Тако, _например, у Седмој о" есновној организацији Другог рејона, грађани се обавештава“ ју преко цедуља које кућни повереници стављају на згра: де. Овај пример, који није у самљен, показује да одзив гра“ ђана на радне акције увек за виси од политичког рада, Због тога је и успех у добровољ ним радовима 25 основне ор ганизације увек врло добар.
Двапут месечно одржавају се политичка предавања на ко“ јима, заједно са фронтовцима, учествују и сезонски, грађе вински радници који станују на територији ове организаци“ је. Рад 25 основне организације са грађевинским радницима, не ограничава се само на политичка _ предавања. — Поред предавања одржавају се и курсеви за описмењавање, како самих фронтоваца из организа“ ције, тако и грађевинских рад ника, Поред тога, сваке неде“ ље држе се читалачки часови за грађевинске раднике, од
екојих поједини на шиптарском језику. Овај облик рада Фронта на политичком и културном уздизању грађевинских рад ника добар је и на њега би се могле угледати и друге основ“ не организације.
И на другим пољима фрон“ товске активности 25 основна организација постигла је зна: чајне успехе, Социјална секција обилази социјално угро:
електричних саобраћајних сред става, градских и венградских, предвиђа се да ће се на под. ручју Новог Београда све просторије и станбене, и админи-
стративне и радне загревати из специјалних грејних централа, које ће домове и оста, ле просторе снабдевати то плотом исто онако како се да нас путем инсталација кори“ стимо електричном струјом и
водоводом, Смештени у широ. ким _ комплексима — зеленила,
саобраћајно добро повезани са свим деловима великог Београда — станбени блокови ће пружити највеће удобности, Брзи градски саобраћај, повр шински и подземни, који ће функционално повезивати рад: не и станбене просторе као и просторе за одмор, разоноду и излете, учиниће да тако по. стављен саобраћај са минималним утрошком времена савла да простор великог Београда, чији ће пречник са блиским излетиштима износити око 20 километара.
Пред каквом се огромном изградњом налази део Бер. града на левој обали Саве, ме. же да покаже приближна кубатура станбеног дела Новст Београда која с обзиром на површину намењену станове њу износи око шест и по м» лиона кубних метара просторф што значи да на једног ст новника долази просечно 08 32 кубна метра простора.
Огроман подухват на изград њи Новог Београда, која у скоро почиње, претставља зна. чајан моменат не само у истр. рији Београда као главног града ФНРЈ, него и у историји свих наших народа, Првим ре довима на левој обали Саве отпочиње један од периода на шег првог Петогодишњег плана. Савлађивање проблема из градње и реконструкције великог Београда н подизање новог, наставиће се и оствари“ ти у нашим _ следећим Пето“ љеткама, Радни полет наших народа у планској изградњи земље најбоља су гарантија 34 остварење задатака, чијим ђе извршењем бити обележена е поха нове Југославије,
ЈИТЕНИЈ
жене и до сада је извршила
попис свих дефектних грађг на, Здравствена секција је Ор" ганизовала _ акцију – „Педеље чистоће“ која је успела. Изве сне недостатке и слабости п0' казала је 25 организација у 10" моћи народним властима, 84 рочито _ приликом _ расподеле бонова, где бу учињени пропу сти. Исто тако и секција 32 У чвршћивање веза са селом НЕ" је постигла успех, Извршене су свега две претплате на „Се љачку борбу“.
Зашто се не огра-
"_Ђују градилишта"
овој грађевинској <е30 еограду се гради Скоро свака
У 8,
на много места. а улица има градилиште, мар свака улица
И закрчена Је р што
гра ради
или веће, Али, једновремено,
прашњава, Заштог Зато није ништа учињено да се дилиште огради, да се ог
· материјал.
градилишта Фу матео исто“
Београдска окружена разноврсним ријалом, често незгодн вареним и неприступачним. 6 ти простори, на којима је Ун теријал, необезбеђени су А далеко већи но што је по. био. Зато Београд 14естО ставља утисак прљавог И и уредног града, д то би се Ц гло отклонити.
се
Треба повести рачуна 28 да поступа што куатурније пада, се негује што бољи стил Р