20. oktobar

ЕНИ

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!

лазак у прву годину Пе-

тогодишњег плана при. вредне изградње наше земље донео је прелом У раду наших локалних државних и задружвих трговачких предузећа. Њихов рад на снабдевању Београда не одвија се више стихијски, по законима капиталистичке трговине, већ по у. напред смишљеном и одређеном плану, Наше пијаце нису више позорница бескрупулозне пљачке потрошача од стране разних шпекуланата и других непријатељских с елемената 0ног дела“ приватног сектора, који није хтео схватити промене које. су! настале у карактеру наше привреде и који још увек гледа,у трговини средство за богаћење појединаца, а не друштвено корисну функцију. Све-оне негативне појаве на пијаци, Које су биле својствене у предратном Београду, а које су често узимале маха и после ослобођења, као неравномерни довоз робе, повлачење робе ради вештачког изазивања скока цена, анархичност у кретању цена, Укључивање великог броја посредника између произвођача и потрошача, ишчезле су. Данас су наше пијаце добро снабдевене, роба равномерно пристиже, не дешава се више, да у сезони једног артикла има по неколико дана, а да потом га за извесно време неста не, па се опет појави. Цене показују тенденцију сталног снижења, тако да су у погледу већег броја артикала у сразмери са куповном моћи потрошача.

_ Ова ситуација на нашим пијацама резултат је пре свега, општег привредног оживљења, које је наступило у нашој земљи _ преласком на плански рад, а затим правилном политиком Извршног одбора Народног одбора Београда, у чи Ју надлежност спада старање о снабдевању Београда. Поставивши благовремено градским трговачким предузећима и радничко-службеничким – задругама конкретне задатке на сектору снабдевања поврћем и воћем и оперативно руководећи њиховим радом, Извршни одбор је створио све предуслове да снабдевање буде Уредно и довољно. Градска трговачка предузећа (нарочито Градско предузеће за воће и поврће, на коме лежи главни. терет у снабдевању поврћем и воћем) и радничко-службеничке задруге углавном су правилно схватиле задатке, У циљу остварења плана снабдевања, предузећа и задруге су благовремено склопили уговоре са месним и среским задругама и државним имањима о испоруци робе, а у свим местима где месне задруге нису биле оспособљене да преузму 0бавезе, формирали своју 0ткупну мрежу. На тај начин, не само да је било обезбеђено снабдевање раним летњим поврћем и воћем, већ су потпуно обезбеђене и довољне количине позног, зимског поврћа. а нарочито четири главна артикла: кромпир, лук, пасуљ : купус, пој углавном па "њавају, зимницу, Овим а ма, поред осталих МАР вЕ _ жних биће у потпуности

Београдске пијаце

ТКА

девени – мензе,

радничко-службенички ресторани, установе, болнице и грађанство. Грађанство ће одједном моћи да добије код Градског предузећа за воће џи поврће,

код радничко службеничких задруга или Главне произвођачке задруге довољне количине кромпира, црног лука, пасуља и купуса. Наравно, градска и задружна снабдевачка предузећа ће и надаље као и досада снабдевати пијаце воћем и поврћем, тако да ће гра. Ђани поред ових количина моћи да набаве робу и на слободном тржишту.

Овај начин снабдевања, по-

ни РА Ре пио ита Те ти теети] БЕОГРАД, 22 АВГУСТ 1947

ђанима

ред особине да на лак и јевтин

начин омогућава потрошачима да одједном дођу до потребних количина намирница за зи. му, има и другу позитивну 0собину. Наиме, ослобађају се магацинске просторије, у којима би се овако огромна количина робе морала лагеровати, и стављају на расположење за друге сврхе. Шта то значи код данашњег стања магацинског простора у Београду, није. потребно нарочито подвлачити, .

Поред обезбеђене зимнице У свежем (стању, наша, градска предузећа и задруге спремиће

Поред количина ко-

је ће моћи и даље. да набављају на слободној пијаци, зраће посебно обезбеђене“ знатне количине зимнице

бити

за зимницу и.веће количине прерађевина од поврћа и воћа. Тако, само Градско предузеће за воће и поврће и Гранап имају у плану да прераде 20 ва гона куваног парадајза, 80 вагона киселог купуса, 30 вагона туршије, 20 вагона пекмеза, 25 вагона мармеладе, 20 вагона сувих шљива и др.

На тај начин, као што се види, залагањем народних власти и наших предузећа, прва година нашег Петогодишњег плана у снабдевању Београда поврћем и воћем биће окарактерисана великим успехом.

Бранко "ЂУРАШКОВИ Ћ

_ФТКУП ЖИТА ОДВИЈА СЕ ПО ПЛАНУ _

и на територији Београда

околини Београда и У самом Београду акција откупа житарица је у јеку. Предавање жита откупним ста ницама у крају око главног града наше земље развија се прилично добро и план је досада извршен за преко 50%/. У насељу Крњача није било никаквих сметњи у раду Месног одбора по питању откупа жита, Становници овог насеља испоручили су до сада од пред виђених 41.216 кг пшенице 32.376 кг. Овас су _ предали 1000/6, а јечам су, због закаснелог _вршаја, испоручили 1000 кг. од предвиђених 5300 кг, Исто тако агилни били су и становници Земуна. До 16 августа они су испоручили 168.500 кг, пшенице од предвиђене количине 230.000 кг. Од 94.080 кг. предвиђене количине јечма, Земунци су предали 18.000 кг, а од потребних 91.000 кг. овса испоручили су 90.000 кг. У самом Београду У МТ рејону, који треба да испо. ручи 24.130 кг, пшенице, и УП рејону, коме је одређена коли чина за предавање пшенице 500 кг., није још почео откуп због тога, што је у овим крајевима града вршидба почела много касније него на другим местима. '

За Крњачу, Земун иуГи УП рејон Београда »Житопромет» је био одредио откупну с цу у Малом Мокром Лугу. То је ометало правилно функцио. нисање предаје жита ових насеља, јер је пут 'оио исувише дуг за превоз од Крњаче и Зе: муна до Малог Мокрог „уга. Тек на иницијативу Пољопривредног отсека Комуналног 0дељења — Извршног одбора, »Житопромет« је орИа 30.

ткупну станицу У МЛИНУ за 61 Сењаку, _ Међутим, »Житопромет« је ту дозволио само откуп пшенице, што јео пет ометало рад, јер су 3емљорадници из Крњаче и Зе муна имали и велике количине других житарица. Тек на поновно инсистирање „Пољопривредног отсека, ова откупна станица почела је да прима све врсте жита. Сем тих сметњи на територији Београда било де недовољно залагање фронто ваца у МУП рејону. Народни фронт тога рејона није ништа учинио да развије агитацију 34 што брже предавање жита, ка

што је то урадио МГ рејон, Земун и насеље Крњача, Пољопривредни отсек · Комуналног одељења Извршног одбора имао је много компликација око припремања откупа жита. рица у УП рејону, јер му нису слали на време и уредно изве. штаје. ,

Даље обављање откупа жита рица у околини Београда развијаће се, несумњиво, брже и уредније. Што није предата већа количина жита до сада, био је добрим делом узрок за. каснела вршидба. Сада ће пре. давање поћи бржим темпом.

'Милорад ОБ. АДОВИЋ

БЕОГРАДСКЕ СЛИКЕ

Фронтовци Другог рејона на масовном добровољном раду на

изградњи штампарије () Са С обзиром на расположиве коли-

„Рад“

ТА БЕОГ

ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.003 и 20-443

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.

је обезбеђена зимница

У сезони снабдевања зимницом РОЗИ

Побољшано снабдевање текстилом и обућом у првом полугодишту

планске привреде

лан _ материјалног и 'културног подизања народа има за циљ стално непрекидно _ побољшавање животног стандарда, по'бојешање "животних "услова труде беника и то. не на крају, тек по остварењу целог плана, већ постепено, у току остваривања плана. _У нашем првом Петогодишњем _ плану тешка индустрија, са водећом граном индустрије прозиводња машина разних — типова, — заузима централно место, јер је само тешка индустрија у стању да изврши техничку опрему осталих грана народне — привреде, да створи потребне ос'.овке услове за преображај народне привреде. Али, исто тако, у плану заузима врло важно – место средња и лака индустрија која ће омогућити подмирење основних петреба широких нзродних маса. Наша индустријализациља, према томе, креће се у два правца; стварање тешке индустрије и развијања лаке м средње индустрије која ће појачати широку потрошњу. У томе је и специфичност наше индустријализације да се истовремено развија базична, тешка ндустрија и средња и лака индустрија, Проблем снабдевања после рзта постао је врло сложен у свим земљама, У нашој земљи тај проблем се такође оштро – испољио као последица ратног пустошења, разарања _и опљачканости наше привреде. Скоро целокупна производња била је разорена, дезорганизована. _ Народна власт по-

„ставила је тај проблем као један

од основних: обновити и организовати производни апарат и стално побољшавати снабдевање гра-

Памучне тканине метара Вунене тканине метара Конфекција комада Чарапа пари " Обућа пари

Шта нам уствари показују подаци:о снабдевању тектсилом и

„обућом Београда

Прво, да се снабдевање' све више побољшава. Кад се упореди прво полугодиште 1946 са првим полугодиштем 1947 године види се велики пораст додељене количине текстила и обуће у 1947 го-

дини, Додељена количина _ робе у 1947 години је једанпут или више пута већа него што је била у 1946 години изузев обуће, која је повећана за 23.000 пари. У пољ гледу снабдевања текстил и обућа заузимали су главно – место. Није било довољно текстила да

се задовољи потребе широких потрошачких маса; са обућом је био исти случај. У току рата народ је и оголео и обосио. Природно је, да се у овим артиклима осећала највећа оскудица. Правилном расподелом та је оскудица унеколико била ублажена, али

Банства. Са обновом и порастом производње побољшавало се и снабдевање грађанства. Проблем снабдевања је у нашој земљи решава: са више успеха него: у ма којој земљи која је била под оку= пацијом. То су неоспорне чињенице, Преласком на планску привреду снабдевање је саставни део плана и остварењем _ плана оно се сваким даном све више побољшава, Прво полугодиште планске привреде (овом приликом _ узимамо у обзир снабдевање само текстилом и обућом Београда) показује да неће бити „стезања „кајиша“ у току извршења плана, већ да се води брига и о снабдевању грађана, да се постепено подиже животни стандард, да се побољшавају услови живота трудбеника. Упоредни преглед снабдевања Београда текстилом и обућом у првом полугођу 1946 и првом полугођу 1947 изгледа овако: дато У расподелу памучних тканина 2,076.000 метара, вунене тканине 223.000 м, вештачке свиле 189.000 м, кудељне и јутане тканине 15.000 м, трикотаже 118.000 комада, конфекције 612.000 комада, __ конца 15,735.000 метара и обуће 196.000 лари. Подељена роба изражена у динарима износи: текстил 357 милиона 678.276 и обућа 69,558,850 динара. ;

Сва ова количина подељена је на рејоне по следећем проценту: Први рејон 2190, Други“ рејон 14%0, Трећи рејон 30%, Четврти рејон 7%о, Пети рејон 8%/, Шести рејон 4%, Седми рејон 8% и Земун 8,

Упоредни преглед;

1946 1947 1,748.000 2,076.000 154.000 223.000 71.000 612.000 465.764 888.322 173,000 196.000

чине, све то, није било довољно да задовољи основне потребе потрошача. Потражња је била велика а робе је недостајало. Дезор-

ганизована производња није могла да произведе нове количине ове робе. Међутим, оскудица је током обнове производног апара-

та и сталним повећавањем _ производње смањивана, тако да су сада _ најосновније потребе, углавном, подмирене. Узмимо, на-

пример, обућу, У првом полугодишту. 1947 године сваки други грађанин Београда добио је по један нови пар обуће, у

Од памучних тканина просечно на сваког грађанина долази преко пет метара. И тако даље. Ако се упореди издата роба по новчаној вредности, повећање. у првом полугодишту 1947 године премашује петоструки износ из првог полугодишта 1946 године,

(Наставак на другој страниј.

СИН У он -- т тизи , ,

ла 4