20. oktobar

дебеле Аутострада братства и јединства гради се најмодернијим машинама

200

КАОРАВ

Београђани одлазе

на аутостраду,

АУТОСТРАДА БЕОГРАД—ЗАГРЕБ

ЈЕДНА ОД РАДНИХ ОБАВЕЗА ФРОНТОВАЦА БЕОГРАДА

3 ЈИ еродни фронт Београда, по-

ред осталих _ многобројних _ радних обавеза у самоме Београ_ ду, предвидео је и учешће фронтоваца на _ изградњи аутостраде

„Београд — Загреб. Почевши од

. све више је почела да

15 јула тамо су свакодневно одлазиле групе из свих рејона Београда, према плану који је прављен у споразуму са техничким руководством радилишта, Предзиђени број, према коме је требало да сваког дана на радили. ште изиђе око 200 фронтоваца из одређеног рејона, убрзо се почео пењати и до пет и шест стотина. Акција је постала _ популарна ми захвата широке масе фронтоваца Београда и Земуна. Тако је у акцији, која траје релативно кратко време, до сада узело учешћа око 4.500 фронтоваца, који су дали укупно 13.696 добровољних радних

часова, . остајући свакодневно по три часа на раду. Само на радилишту број 1 дато је преко 12.000 радних часова, Радни ефекат је често прелазио очекивања, Тако су фронтовци Седмог рејона избацивали на сат 1,75 кубних ме-тара земље, што претставља одличан резултат. Радници и _руководство _ предузећа _ „Ауто-пут" никада неће заборавити _ радни подвиг београдских носача, _ који су пренели читаве везане свежњеве тешких шина, где дизалице нису уопште могле да приђу.

— Били су код нас другови из предузећа „Пролетер“ у Жаркову, — причају радници са радилишта. — Е, што су радили -— честитати им треба.

Најбољи _ ефекат су постизали фронтовци из Шестог и Седмог рејона, док су остали рејони постизали задовољавајуће резултате, изузимајући пар пута Земун и Први рејон, који су долазили и са већим од предвиђеног броја

фронтоваца, али нису успевали да постигну, одговарајући _ радни ефекат,

На сталне раднике са радилишта број ·1, где су фронтовци Београда највише радили, _њихове групе оставиле су одличан

утисак:

— Кад дођу фронтовци из Седмог и Шестог рејона, дај им какав хоћеш посао, свршиће га брже него што си мислио, и све певајући!

— А они из Трећег рејона;

— А другови из Раковице%

Много би имали и радници и техничари са радилишта да причају о радном елану, залагању и напорима грађана Београда — на аутостради,

Међутим, Пети рејон дао је 25 до 25 августа, на радилиштима није било ни једног фронтовца, Тих дана раштркане групе сталних радника дуж широке трасе остављале су утисак усамљених 6ораца, који ту и тамо јуначки, Упорном снагом, надиру на насип, пружен у недоглед. Та пауза У посетама фронтовских радних група дошла је отуд, што предузеће, које је превозило фронтовце из Београда до радилишта, није то могло више , да чини јер су возила много потребнија на другој страни, за превоз материјала, Остало је да се направи споразум са железницом, тако да се

Народном фронту ставе на расположење _ специјални _ возови, који би добровољне раднике пре“ возили до радилишта м враћали их назад. До споразума је дошло тек недавно, после десетодневних преговора. Тако су Ре!

ни дали обавезу да за сваки 803 дају по 350 фронтоваца. Почевши

, још више подижу радни

од 15 овог Месеца фронтовце превозе специјални возови,

Посла на радилишту има довољно. Само на утовару и истовару огромних количина материјала, који свакодневно пристиже, могло би радити преко 500 фронтоваца. Међутим, Пети рејон дао је 25 овог месеца уместо 350, тристо фронтоваца, а Шести рејон свега 230, тако да се дата обавеза не испуњава. _Техничко руководство, са своје стране, није припремило план за рад фронтоваца нити обезбедило алат, тако да је 80 људи остало без посла. Исто тако се десило да нико није обавестио једну групу од 40 фронтоваца, који су радили да једном удаљенијем месту, о поласку воза, па су, уместо да оду у 6 часова, отишли теку 11, другим возом.

Иако радови на овом делу аутострађе не захтевају толику употребу нестручних радника"као на загребачком делу, те је предвиђен број фронтоваца довољан да задовољи потребе радилишта, то ипак не значи да не треба при. ступити _ озбиљнијем, _ планском коришћењу добровољне радне снаге. А то _ техничко руководство не чини у довољној мери, јер не користи елан и јаку вољу фронтоваца да ураде што више, па ни радни ефекат није онакав какав би могао да буде. То питање се све оштрије поставља, јер је број објеката на којима раде фронтовци Београда сваким — даном већи, па упоредо с тим расте и потреба за добровољном радном снагом, која се мора најправилније користити.

=

Иначе, радови на траси напредују брзо, према предвиђеном плану. То је резултат залагања сталних радника, резултат помоћи Народног фронта која је, о6зиром на остале обавезе Народног фронта Београда и могућност _ ангажовања _ добровољне радне снаге на ауто-стради, ипак довољна.

Услед тога, оно што се до сада урадило на аутостради, постигнуто је већим делом радом плаћених радника. Са своје стране они су дали све од себе да би се постигли што бољи резултати, Норма се пребацује свекодневно, често пута за 50 до 8000. На табли која је истакнута пред управом _ радилишта свакодневно се износе резултати днезних радова појединих група. Такмичење је врло живо и у септембру ће бити награђене _ најбоље _ групе радника. До сада се највише истиче група Алије Крупића, која свакодневно пребацује норму. За њом не заостају ни Мађари-кубикаши, а исто тако ни групе Теофиловића и Мајсторовића, Станови су радницима обезбеђени, изко су неки удаљени више од 4 километра од радилишта. Храна је такође добра. 95%/) радника су чланови синдиката, али је културно-просветни рад врло слаб. Приредбе су врло ретке, зидних новина скоро и нема, предавања се такође не држе. Једино раде читалачке групе, а недавно је организован аналфабетски _ течај, који похађа 20 неписмених са радилишта број 1.

Све то још више истиче потре-, бу што чешћег и што масовнијег учешћа фронтовских радних гру“ па у радовима, јер ове доносе живост, разбијају _Монотонију и елан сталних радника, Ако је већ прилично тешко _ ангажовати сталне раднике на оживљавању култур“

Посетите новоотворени ресторан

" ма. „Каленића Гувну“ у коме ћ

1

„ТАБОР“

сте добити добра јела и пића

во - просветног рада, онда би се могло у ту сврху добро искористити многобројне _културно-просветне екипе Београда и Земуна, које би веома радо гостовале на радилишту.

»

Но сви ти недостаци, које У сваком случају треба што пре отклонити, нису омели плански развитак радова на овом делу аутостраде, чији се насип читавом својом ширином пружио у недоглед, кроз непрегледна кукурузна поља. На неким местима тешки ваљци већ прелазе преко послед-

њих слојева туцаника и довршавају припреме терена за постављање коцке и бетона. Гомиле пе-

ска, поређане дуж чврсто сабијеног насипа, чекају на _ другом делу трасе да буду расуте и поравњане _ по друму, а конструкције мостова већ се дижу високо изнад равних сремских њива. Ноћну тишину ремети _ убрзани рад Машина које мешају бетон и тиме дају на неким: местима _ завршни облик великој аутостради „Братства и јединства" која данас повезује радне напоре народа

Србије и Хрватске у борби за остварење нашег првог Петогодишњег плана, у коме овај аутопут претставља велику радну акцију.

— Пројуриће овуда аутомобили из наших фабрика пре одре-

ђеног рока — говоре радници у разговору са фронтовцима. — Згр би и могло бити друкчије; — од-

враћају фронтовци,

Да, сигурно је да неће бити друкчије, иако би се што-шта у раду ту и тамо могло променити на боље.

Б. ЈОВАНОВИЋ

РЕВИЗИЈА СОЦИЈАЛНИХ НОМОЋИ

Неправилности Код помагања социјално необезбеђених грађана

НЕ гродне власти су одмах по

ослобођењу предузеле мере да помогну социјално необезбеђеним грађанима, настојећи да онима који су неспособни за при_вређивање, а о којима нема ко да се стара, обезбеде бар минимум за егзистенцију. Тако је већ крајем децембра 1944 године одлуком НКОЈ-а регулисана помоћ породицама _ жртава фашистичког терора, породицама _ погинулих бораца и породицама чији су храниоци били у заробљеништву. Сваки, пак, народни одбор према својим могућностима _ предвиђао је помоћ за оме социјално угрожене породице, које нису могле бити обухваћене овом одлуком, а помоћ им је била неопходна. Извршни одбор је 1945 године извршио попис свих социјално угрожених грађана и у другој половини 1945 године већ је била уређена стална месечна помоћ социјално угроженим породицама у Београду. Да би помоћ била што правилније додељивана, у комисијама које су одређивале помоћ учествовали су грађани Београда.

Разумљиво је да је одмах после ослобођења и кроз целу 1945 годину, па делом и у 1946 години број ових породица био доста велики. Мећутим, иако су доношени закони који су регулисали питање пензија или ренти код социјалних осигурања за све оне о којима у бившој Југославији ненародни режими нису хтели да воде рачуна, иако се стандард живота _ стално _ дизао, _ број уживалаца _ помоћи опадао је веома _ мало. На ову врсту помоћи Извршни одбор је У 1946 години дао преко 20 милиона динара, а у 1947 години — под правилном претпоставком да се условихживота стално побољшавају и да су и ове породице у све већој могућности да своје прилике побољшају — кредити су смањени нешто испод 20 милиона, остављајући и даље велику суму за исте, Међутим, број тих породица и појединаца опадао је веома мало, Чак су пријављивани стално нови случајеви којима је помоћ била потребна, Ово је дало повода да Одељење за социјално старање Извршног одбора Н. О. града Београда у јулу месецу спроведе општу ревизију код свих тих уживалаца. Том при ликом утврђен је низ грешака и неправилности _ код додељивања помоћи, о чему је потребно озбиљно размислити,

Примера ради изнећемо овде неколико случајева, иако је број оних који су бесправно примали помоћ већи, На пример:

У Првом рејону: Душан Вругић запослен је са платом од 2.200 динара, Гордана Димитријевић је удата и муж јој је запослен, Вељко Москаљ запослен је са платом од 2.400 динара, Александар Павићевић има кћер запослену са месечном платом од 3.000 дина ра, Пелагија Францеза прима од Државног завода за социјално о4

сигурање 1.300 динара месечно.

У Другом рејону: Александар Јанковић живи у заједници са ћерком и зетом који имају прихода 4.000 динара, Даринка Јанковић живи са ћерком и зетом који имају приход преко 5.600 динара, Милорад Николић _ живи са сином који има плату 4.000 динара, Анатолије Бабајев прима пензију од 1.200 динара, Живка Андријевић живи у кућној заједници чији је укупни приход 8.500 динара.

У Трећем рејону Михајло Тодоровић запослен је, Танасије –Петровић и син и кћи запослени.

У четвртом рејону: Драгутин Стевовић — жена му је запослена, Милева Стефановић _ прима кирију од своје куће 550 динара и кћи јој је запослена, Анка "Штркљевић запослена,

У Петом рејону: Катица Бања има два сина запослена Софија Белић сама је запослена, Димитрије Биба — приход кућне заједнице 8.000 динара, Лазар Грујичић — жена и син раде и имају 4.600 динара _ прихода; Анка Здравковић — кћи и зет раде и имају 4.600 динара прихода, Даница _ Здравковић — син и кћи раде и имају 5.800 динара прихода; Евица Јекић — кћи и зет раде и имају 5.000 динара прихора; Мирослава Јоксић има мужа запосленог, Благоје Лукић прима од Завода за социјално _ осигурање 1.600 динара; Савета Миловановић има кћер удату за лекара и сина и њихови приходи су 8.000 динара, Радосав Павловић _ има своју кућу, жена му прима пензи ју а син запослен; Мирослава Радујков — синови и кћи радеи имају преко 5.000 динара прихода,

Стана Саватовић — син и две кћери запослени, Никола Ћуповић — син запослен има плату

4.000 динара.

У шестом рејону Косара Николић — кћи и зет раде им имају приход преко 4000 динара, Ђорђе Максимовић сам је запослен, Кристина Арсенијевић — кћи и зет раде, Јован Латић — жена запослена а он ради колима, Ду“ шан Ратковић — кћи запослена а он регулисао инвалиду, Јевта Стојановић приватно запослен, Петар Антонијевић прима од Завода за социјално осигурање 1.200 динара, Ћамил Култи прима пензију од 1.200 динара, Тимка Берић син и снаха раде, Душан Депало "приватно запослен,

У Седмом рејону: Драгица. Јањић — син јој запослен, Јулијана Петровић регулисала ренту Код Завода 32 социјално осигурање, Јелка Вуковић — кћи и зет раде, Милка Рабата има две кћери за' послене са приходом преко 4.000 динара Милан Сибиновић — жена запослена, Марта Рендић запо“ слена као кућна помоћница.

У Земуну: Даница Симић = ићи и зет раде, приход кућне заједнице преко 6,500 динара, Ни“ кола Шашић сам је запослени и

~ ма сина запосленог са "приходом

од 4:000 динара, Фрањо Клан има два сина са преко 4.700 динара прихода, а и сам је запоглен, Јованка Стефановић — Муж јој привређује.

Сва ова лица примала су сталну месечну помоћ као социјално угрожени грађани иако се не могу ни на који начин таквима сматрати. Ови примери показују да граЂанима, изгледа, није јасно да помоћ могу примати само — они којм су заиста необезбеђени, неспособни за привређивање а нема ко о њима да се стара. Даље, да су се приликом _ проверавања и поједини службеници и поједини грађани неодговорно односили и, најзад, да је било и намерних злоупотреба,

Треба подвући да је најчешћи случај да су деца запослена а родитељ прима помоћ, Није редак случај да мајка те деце њима води кућанство и на тај начин им народна власт, у неку руку, плаћа кућну помоћницу. .

Било је и таквих случајева да су сами грађани као оправдање износили да је приход мали, па су сматрали да им треба: помоћи.

Приликом ове ревизије свима онима који немају право по моћ је укинута. Но, треба настојати да се овакви случајеви не појављују и даље. Народне власти дају на разне врсте помоћи необезбеђеним грађанима преко 1 милијарду _ динара. Кад знамо колико нам је потребно да обновимо опустошену земљу, онда је јасно да овако неодговорно одношење према народном _ новцу претставља недопустиву грешку.

Једна од мера коју би требало одмах применити да се неправилности не би и даље догађале, била би да у сваком рејону буде видно истакнут списак уживалаца социјалних помоћи и да грађани знају ко прима било какву, помоћ, Можда би се приметило да је то неугодно за људе који примају ту помоћ, Међутим, није срамота примати помоћ, ако је она заиста потребна. Али је заи-

ста срамота за све нас да дозволимо да се народни новац утроши тамо где не треба, кад пред нама стоје толики задаци на уздизању и унапређењу наше земље и кад знамо да ћемо побољшањем прилика и подизањем општег благостања' решити и овај тежак проблем необезбеђених грађана а не путем неправилних и неправедних помоћи,

Љубица ЖИВКОВИЋ

, ЕР углу Кнез Михаиловегт Сремске улице стајгла је као ругло, запуштена, недо“ вршена зграда са неколико локала. У нашем листу број 142 од 15 0. м. у рубрици »Писма уредништву« изнели смо пред“ лог Раде Димитријевића, ла се

зграда попргви и употреби. Грађевинско предузеће Повог рејона већ изводи радове на овој згради. Она ће ускоро бити довршена и оспособљена, тако да ће корисно послужити,

још више улетшати, ж

У броју 141 од 8 августа донели смо допис Недељке Су“ ботић којим се указује на неч правилно "дређивање следовоња петрзлеума за београдска домаћинства.

Одељење трговине и снабде“ вања није ништа предузело по овом предлогу, пошто одређивање количина следовања не спада у његову надлежност,

Следовања петролеума деле се према плану расподеле који је добијен од Министарства трговине и снабдевања Србије и пе“ тролеум се дели као и до сада.

У интересу што бољег извршења плана расподеле, требало би ово питање размотрити, јер није правилно да се доде“ љују једнаке количине оном који у стану има електрично осветљење као и оном који га нема. Сматрамо да би количину петролеума за расподелу у Београду требало снизити, с тим да се више додели домаћин“ ствима која не користе струју и домаћинствима ван Београда, дер многи ова следовања или не подижу или га шаљу у села, при чему постоји могућ ност за итекулацијуг

= у тети

У истом броју, под насловом »Неопходно је поправити друм од хиподрома до Топчидерске станице« указано је на велике штете које трне разна возила која иду овим друмом због то“ га што је пут пун рупа.

Иако је потреба за оправком овог друма врло хитна, није ништа предузето. И даље се дешавају кварови на колима, а то проузрокује и закашњавања у превозу робе. Зато треба што пре приступити овоме послу, ЦЕ

# ;

Услед бправке стаза на Ма. лом Калемегдану запуштено је дечје игралиште и на месту за песак набгцан је шљунак по коме деца врло тешко иду. У броју 141 изишао је поводом тога допис у коме се тражи објашњење за ово.

Из Отсека за паркове објањено нам је да је то место као центар, било најпогодније за истовар материјала, али да ће се одмах по уређењу стаза све уклонити и игралиште ће се 0" пет довести у ред. После тога биће бољи прилаз игралишту и деци ће се пружити више пријатности.

#

У рубрици »Фронтовци критикују« у броју 141 било је речи о незгодамг на које неде“ љом наилазе излетници у Топчидеру и Кошутњаку, због несавесности појединих шофера. У вези с тим предложено је да се на овом месту недељом по: ставе саобраћајци.

Ово уопште није расматрано, надлежни органи саобраћајне _ милиције, не пратећи штампу, нису све до сада били упознати са изнетим предло“ гом грађана. То значи да су шетачи у Топчидеру и Кошутњаку, међу којима је и велики број деце, изложени разним 0пасиостима које могу настати услед непрописне вожње,

ђ

Под насловом РУШта је са корпама за отпаткет« изишао је допис С. Марића у коме је изнета слаба брига органа за чистоћу о корпама за отпатке,

које су скоро по свим улицама биле постављене,

Одмах после тога поставље“ не су по београдским улицама нове и лепе кутије за отпатке, које ће знатно лопринети одржавању чистоће и лепшем изгледу града.

Посетите наш ресторан

„ЛОВАЧКИ дом“

Е Угао Његошеве и Алексе Ненадовића, у коме ћете наћи првокласна јела и пића,

а центар Београда ће се тиме.

| |