20. oktobar
· п“=нова
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!
Па
%
БРОЈ 144 ГОД. ТУ
рчко питање налазило се већ неколико месеци на дневном реду Савета безбедности. Сада, према саопштењу америчког делегата, америчка влада изнеће га пред идућу генералну скупштину У. једињених нација, која септембра месеца почиње у Њујорку.
У саопштењу отприлике овако образлаже тај корак: Пошто Савет безбедности није мо~
~
ЧЕТЕ) |=] и ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
у Одговарајући на приговоре који се чине његовом држању У грчком питању, совјетски де легат Громико рекао је у Са: вету безбедности:
»Совјетски Савез је заинте. ресован у сређивању односа између Грчке и њених суседа, али то сређивање не сме да се оствари скидањем одговорно сти с правих криваца и осуђи.
гао дг реши грчко питање, а • вањем невиних, већ, напротив, нерешено оно “претставља 0-'| ТЕ р | треба раскринкати праве крив-
пасност по мир, то решење МоО_
ра да се потражи на другој »
"це.-Само на тој основи можемо
страни, изван Савета безбедно = постићи успех у решавању овог
сти. У саопштењу се наводи члан 51 Повеље који држави — „чланици Уједињених нација, угроженој од оружане агресије, даје право да сама или уз помоћ других чланица прибегне самоодбрани, док Савет бе_ збедности не донесе своју од“ луку. Пошто одлука није доне. та, »угрожена« Грчка има права да се брани ин да позива друге у своју одбрану.
Шта то значир То практич_ но значи да Сједињене Америчке Државе присвајају себи право да врше отворену војничку интервенцију у Грчкој.
Уствари, целокупна дискусија у Савету безбедности руко_ вођена је била од америчке де легације у циљу да прибави оправдање за једну такву интервенцију. Студа су од ње или њених сателита подношени
такви предлози и резолуције за
решење грчког питања по колима је условљена · једногласност свих пет сталних чланова Савета безбедности унапред бела искључена, Подносећи те гтеллоге - они су настојали да помажу да је грчко питање не_ ~“"љиво за Савет безбедности,
Роћ сам извештај већине Анкетне комисије гоетставља скроз пристрасан и гскривљен приказ суштине грч“
ког проблема. Свакоме је до очигледности јасно, да узрок садањем нередовном стању у
Грчкој лежи у садашњем монархофашистичком режиму и у: страној интервенцији на коју се тај режим ослања. Међутим,
Анкетна комисија је »превидела« страховити терор који режим врши над грчким народом и који је главни узрок што се он дигао на оружје У одбрану својих погажених права и слобода. Она је разлог устанку грчког народа видела У потстреку који он добија »са Севера«, Анкетна комисија та_ Кође није видела страно мешање у присуству многобројних британских трупа и америчких специјалиста који диригују маРрионетском монархофашистичком владом. Напротив, прихва_ тила је у главним линијама бесмислене и на фалсификатима основане оптужбе грчке владе о мешању Југославије, Бугарске и Албаније у унутрашње ствари Грчке.
На основу овог извештаја и препорука садржаних у њему, америчка делегација тражила је у Савету безбедности установљавање једне полусталне анкетне комисије која би посматрала стање на северним границгма Грчке. Према америчкој резолуцији та би комисија имала надлежност и функЦије које. би јој давале право да грубо вређа сувереност де. мократских балканских држава. Већ само њено установљавање претстављало би тешку Увреду и неоправдану осуду се. верних суседа Грчке, Америчка делегација, сама или преко других, учинила је више по“ кушаја у истом смислу. Сви ти покушаји ргзбили су се о резолутан став совјетског делегата Громика. То је дало повода да се дигне повика про“ тив права вета, јер да оно, искоришћавано од Совјетског Савеза, паралише способност Савета безбедности да доноси позитивне _ одлуке. Међутим, претставник Совјетског Савеза користио је право вета не да би паралисао Савет безбедности, већ напротив да би спречио да овај највиши међународни форум за чување мира не постане инструмент у рукама империјалистичких сила за спровођење њихових планова, супротних истинским интереси ма мира.
проблема.«
Али оно баш што империја листичке силе никако не желе, то је да траже решење грчког проблема на тој основи,
Јасно је и зашто.
Тражити правог кривца У Грчкој, за њих значи саме себе хватати у клопку, Монархз_ фашистички режим је дело тих сила, Он је створен и постоји, јер то траже њихови империја-
_ листички интереси. Као што је
југословенски делегат у Савету безбедности Јоже Вилфан рекао приликом једне дискусије: »Грчки режим престао би да постоји истога дана, када би Велика Британија и Сједињене Америчке Државе престале да му пружају помоћ«.
Али „престанком тог режима, престала би и Грчка да буде стргтегиска база америчке експанзије у Средоземљу. И зато, а не због употребе вета, грчко питање у Савету безбедности није могло да добије решење које би задовољило истину и одговарало интересима мира:
У обзир треба узети још је„дан важан моменат. Монархофашистички режим није оправ-
"БЕОГРАД, 29
п
ПОУКА У! ПЛАНОВИМА ИМПЕРАЈАЛАСТИЧКИХ. СИЛА.
дао уздања која су у њега по~' лагана. Поред сталне и обилне помоћи, која му се из Америке пружа у новцу и оружју, он није био-у стању да угуши по_ буну »банде иностраних најам_ ника«, јер та »банда« претставља све слободоумно и напредно што грчки народ има. Шта више, режим све мање улива поверење да ће уопште бити у стању да ту мисију обави. Си. туација у Грчкој не развија се повољно по властодршце, Дру: га монархофашистичка » офанзива завршила се исто онако бедно као и прва, и она је једино имала за резултат да је углед Демократске армије још више порастао и њени редови се још више проширили, Гене_ рал Мегркос је прогласио Грчку независном републиком и објавио да ће ускоро бити образована грчка демократска влада. Оставка Максимосове владе показала је, да у редовима монархофашиста постоји велика пометња. Максимос је поднео оставку, јер Американци траже да се у атинској влади окупи што више странака, Међутим, консултовања која су вођена о образовању нове вла. де, показала су да све мање странгка и у табору монархофашиста пристаје да сноси одговорност за стање у Грчкој. Све ће, изгледа, да се сврши на томе, што ће најизвиканији међу озлоглашенима, Цалдарис, да образује владу једино од члановг своје, популистичке странке, најфашистичкије У фашистичком спрегу.
Под таквим околностима, Американцима се чини да немају Грчку довољно сигурно у сво= дим. рукама А пошто. ТО здовОм ди у питање целокупан њихов план о доминацији у Средовемном Мору, они су спремни да
АВГУСТ 194,
~
грчки проблем реше отвореном војничком најездом.
За ту интервенцију потребно
"је наћи бар неко оправдање,
којим би се замазале очи светском јавном мњењу. Отуда повика на право вета у Савету безбедности, отуда измишљање нових оптужби против север. них суседа Грчке, и отуда покретање тог питања пред генералну скупштину Уједињених нација с позивом на члан 51 Повеље. Пошто је Грчка. угрожена, а сва друга средства ис“ црпљена, она по члану 51 пози“ ва своје пријатеље да јој оружјем помогну, и Америка не може да се оглуши о тај позив и пожртвовано прима на себе улогу спасиоца,
Ту спасилачку улогу Амери_ ке, Громико је овако окарактерисао У једном говору у Савету безбедности;
»Сједињене Америчке Државе и не покушавају да спасава_ ју грчку независност, Засад чињенице саме показују да Сједињење Америчке Државе покушавају да још више стегну омчу око врата грчког народа. Разуме се да се све ово ради под паролом спаса демократије и борбе против тоталитаризма. Нама су већ познате ове методе: Грчка није прва земља на којој се оне опробавају.«
Али маколико те методе биле опробане, оне нису у стању да сакрију праву истину о Грчкој. А она претставља тешку осуду империјалистичке поли_ тике,
П. М.
И ЛИСТ НАРОПНОГ СРРОНТА БЕОГРАДА ___ ЛВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ, 23.003 и
»
пи =
20-443 |
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
Зе по •е
ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.
БЕОГРАДСКЕ БРИГАДЕ
' ВРАЋАЈУ СЕ СА ОМЛАДИНСКЕ ПРУГЕ
Добро
ДОШЛИ,
градитељи!
о 1 септембра стићи ће све београдске омладин-
ске бригаде које су учествовале на изградњи Омладинске пруге Шамац— Сарајево. Поново ће се вратити у свој град оне бригаде које су кроз двомесечни упорни и стрпљиви рад, нечувеним радним херо· измом у борби са природом, ископали десетине хиљада кубних метара земље, срушили - десетине хиљада кубних метара камена, подигли насипе и усеке и тако заједно са омладинцима из свих крајева наше земље, прокрчили пут великој, својој, омладинској прузи, нај. већем објекту прве године Петогодишњег плана.
Народна омладина Београда дала је у току овога лета за изградњу ·" Омладинске пруге 37 радних бригада са око 9.000 омладинаца и омладинки, На о. снову одлуке Главног одбора Србије, београдска омладина требало је да да за све радне акције широм наше земље 34 радне бригаде са осам и по хиљада омладинаца и омладин ки. Ова обавеза не само да је у потпуности остварена, него је и знатно пребачена. Поред тога што је већи број бригада отишао на изградњу Омладинске пруге, један део бригада узео је учешћа на радовима на изградњи фабрике тешких машина алатљика У Железнику и на подизању Пионирске пруге у Кошутњаку. Укупан број о"младинаца и омладинки који су отишли“ „из - Београда на радне акције, износи преко 12.000.
О радном- и стваралачком е-
ПРЕДУЗЕЋА И УСТАНОВЕ ТРЕБА У ВЕЋЕМ БРОЈУ ДА ПРИСТУПЕ ИЗГРАДЊИ СВОЈИХ КАНЦЕЛАРИЈА
реузимање све већег броја привредних функција, од стране наше нове државе, а нарочито брзи развитак на ше привреде по Ослобођењу, изискивали су стварање вели“ ког броја нових државних пре дузећа и установа. Ово је на станбену ситуацију у Београду имало неповољног дејства, јер су се нова предузећа и установе, У оскудици канцела“ риских просторија, усељавали у станбене зграде и тиме још више отежавали станбену кризу — иначе заоштрену ратним разарањима и наглим приливом нових становника у Бе оград. Са сталним побољшањем оп“
штих прилика и са брзим по-
растом грађевинске делатности, могло се очекивати да ће предузећа и установе присту“ пити интензивнијој изградњи својих пословних просторија и ослободити станове које су привремено морали да заузму. Међутим, са изузетком мањег броја, предузећа и установе, су се у пракси показали недовољно агилни у овом погледу. Они су по правилу и даље ишли линијом мањег отпора и заузимали станове, или, У најбољем случају, поправљали“ оштећене и недовршене стано“ ве, прилагођавајући их својим потребама — уместо да граде нове пословне просторије. Отуд се број станова, заузет за пословне сврхе, стално повећавао, тако да се стан“ бени фронд Београда умањио овим начином за пар хиљада станбених просторија, и тиме постао један значајан елеменат станбене кризе, о коме треба водити рачуна и против кога се треба борити. | Основни задатак који пред наше народе поставља Петого“ дишњи план јесте индустрија“ лизација и електрификација земље, тј. пре свега подизање и развитак производних снага. Међутим, не само што развитак производних снага треба да послужи подизању живот“ ног стандарда народа, већ он треба да буде остварен — пре“ ма Плану — на тај начин, да
производних снага подиже и животни стандард наших народа. Но поред ове, чисто принци“ пијелне примедбе, пракса зау" зимања станова од стране Установа и предузећа неправилна је и из чисто практичних разлога. Наиме, код стана ко ји служи у пословне сврхе не користе се споредне просто рије — остава, купатило, Ку“ хиња, тераса, девојачка соба, чија је изградња данас нарочито тешка, због оскудице са“ нитарних уређаја, Тако дола“ зи до апсурда да се поједини станови не могу довршити. и предати у употребу зато што недостају инсталације купатила, клозета и сл. а да се истовремено стотине таквих уређа“
_„ја не користе у становима за:
„“
се истовремено са подизањем |
Узетим у пословне сврхе.
Искуство показује да се уз мало добре воље и сналажиљвости може још увек много
више саградити, но што се да“ нас гради, поготову кад су У
' Завршена је велика зграда Ветеринарског_ факултета
питању једноставне грађевинске конструкције, које не изи“ скују критичне врсте грађевинског материјала, — као што је то случај код канцеларија.
Било би, дакле, потребно приступити интензивнијој из градњи канцелариских просточ рија но што је то до сада чињено, па макар то у извесној, мери ишло и на штету кон» тингената материјала намењених станбеној изградњи. Ово је са општег гледишта рационалније, све док предузећа и установе не ослободе привре" мено заузете станбене просторије. То би у знатној мери допринело брзом побољшавању станбене ситуације у Београг ду. _
Предузећа и установе који у овој години нису приступи“ ли изградњи својих канцеларија, нити могу одмах да приступе њиховој изградњи, треба на сваки начин да у своје пла“
Иако ће се на тај начин по" стићи уштеда грађевинског материјала — нарочито санитарних уређаја — потребно је и при _ изградњи _ канцеларија спроводити ригорозну штед“ њу. За то у овом случају има доста услова, нарочито ако се одбаци предрасуда да све по, словне просторије треба да буду репрезентативног карактера. У данашњим приликама, више но икад, потребно је градити репрезентативне зграде само У оним случајевима када је то заиста потребно; већина канцеларија, међутим, може бити саграђена скромно и без луксузних уређаја, а да сасвим
"добро одговори датој потреби. · Изградњи пословних просто“ рија треба дакле што пре при“ ступити, јер она није скопча“ на са озбиљнијим тешкоћама, а допринела би не само сме штају "установа и предузећа, већ и » осетном » побољшању
нове за наредну годину унесу ~ станбене кризе У Београду.
одговарајуће ставке, ~ | „»
у.
ва Душан . СТЕФАНОВИЋ
Ени ин. ; %, ници са осталом омладином,
ДА ја
+ ,
“Ф
лану Народне омладине Београда на Омладинској прузи Шамац— Сарајево _ сведоче успеси и резултати које је она постигла за два месеца рада. Према непотпуним _ подацима, од 18 рејонских бригада, до пре 15 дана Трећа из Првог реЈона и Тринаеста из Шестог рејона проглашене су два пута за ударне бригаде, док су једанпут проглашене за ударне Друга из Првог рејона, Петаи Шеста, из Другог рејона, Седма, Осма и Девета из Трећег рејона, Десета и Двадесет прва из Четвртог рејона, Једанаеста из Петог рејона, Петнаеста из Седмог рејона и Шеснаеста и Седамнаеста из Земуна. Скоро све остале бригаде су похваљене, Но, како су ови извештаји стигли пре петнаест дана, сигурно је да су досада још неке бригаде проглашене за Ударне. .
Студенти београдског Универзитета показали су сјајне резултате, Од укупно деветнаест бригада, које су биле на Прузи, 18 бригада 'е проглашено за ударне. Три пута у дарном _ проглашена је Седма бригада »Ивз Лола Рибар«, која је састављена од студената Техничког факултета. Поред тога, она је добила и прелазну двадесетодневну заставицу Главног штаба као најбоља бригада на целој Смладинској прузи. По други пут за ударне проглашене су следеће брига. де: Десета, Шеста, Девета, Осма, Осамнаеста, Трећа, и Пета. Пета бригада састављена је само зд омладинки са медицин. ског и фармацеутског Факул-
тета. То је једина женска бри-
-гада која је учествовала на радовима на Омладинској прузи. Остале _ студентске _ бригаде проглашене су за ударне. Назив ударне бригаде даје се не само нг основу постигну_ тих успеха у физичком раду, него и на основу успеха на свим пољима рада — културно“ просветног, фискултурног, веза са селом, односа бригадира према бригадиру, односа бригаде према некој другој брига_ ди итд. Значи, да су и на свим тим пољима београдске омла_ динске бригаде постигле одличне резултате, Ово нарочито важи за учење, пошто су бригаде углавном биле састављене од студената и средњошколаца, Београдски омладинци су одлажењем у најзабаченија села,
дуж читаве Пруге, кроз анал-'
_фабетске течајеве, предавање читалачке групе итд, доприне. тли исто тако и политичком и културном уздизању села и тиме још више учврстили једин. ство сељачке и интелектуалне омладине,
'Долазећи свакодневно У до-
ндир са омладином из свих кра_
-
| младина се упознала и зближи. ла са омладином из свих краје| ва наше земље и продубила и учврстила још више братство и
4
""Пединство. Исто тако, заједнич_ " ким радом са многобројним и-
- ностраним бригадама, Народна "омладина Београда је, у зајед-
допринела и зближењу са демократском и напредном омла_ дином света.
» (Са свим овим резултатима и успесима, обогаћена искуством и очеличена, Народна омладина Београда враћа се у свој град спремна да прими на себе нове задатке, А ти нови задаци никако нису лакши и мање важни од изградње Омладинске пруге. Напротив, сада пред
чевг наше земље, београдска о-
4
њима стоји истрајан рад на У.
чењу, како би као стручњаци могли још више да помогну о: стварање Петогодишњег плана. Они треба да унесу дух Пруге, не само у школе и слушаонице на факултетима, већ и на све радне грађане нашег града,
Познавајући снагу и високу свест Народне омладине Београда и њене славне традиције, можемо (бити сигурни да ке она и ове нове задатке са успеХом извршити,
Добро дошли градитељи С. младинске пруге, херојски бор“. ци у остварењу Петогодишњег плана! Београд вас с поносом очекује и срдачно поздравља!
Во
"