20. oktobar

СТРАНА 8

Кроз новоотвОреНИ МОГОЦИН

за порфиморију И ситну 2069

а (би искључила могућност

шпекулисања и да би снизила цене разним предметима на београдском тржишту, Управа градских трговачких предузећа основала је већи број својих трговачких радњи. У почетку отваране су трговине које су продавале рациониране артикле, као што су животне намирнице, текстил и обућа, пошто се са овом робом највише шпекулисало. Нешто доц није, по сређивању прилика у на. шој трговини, приступило се о снивању и других трговачких предузећа гвожђарских, пекара итд.

У поопедње време, међутим, осетило се да приватни трговци, који продају разне кућне предмете, парфимериску и нирнбершку робу, затим дечије играчке и друго, прјачавају своју делатност,

да њихова трговина узима – све више вид шпекулације. Мако на изглед „ситнице“, приватни — тр-

говци су зарађивали огромне суме на овим предметима, Да би и ту искључила могућност шпекулисања и да би снизила цене, Управа градских трговачких предузећа решила је да оснује – београдске магацине, робне куће .у којима ће становништво моћи да купи разне кућне потребе, парфимериску и нирнбершку _ робу, позамантерију, стакларију итд. На тај начин Београђани ће моћи и ову робу да набаве у градским предузећима по знатно нижим ценама него у приватним радњама. До сада је већ отворено пет београдских магазина у разним крајевима Београда. У плану је да се у најскоријој будућности овај број још више повећа,

Ј

Угао Нушићеве улице и Теразија. Многобројви пролазници за стају и посматрају укусно – намештене излоге.

Отворен је први београдски магазин, Унутра — црвено обојени зидови, огледала, стотине људи који улазе им излазе. Разговор прелази у мумлање, док се с времена на време чује зујање е. лектричних каса.

Кроз празан простор _ између тезги тешко је проћи — људи се

тискају, гурају један другог, по казују на предмет који хоће да купа м бучно питају за цену.

На једној тезги дечије играчке, Мали војници од гипса, аутомоби-

ли, шах, колица и лутке разних величина,

— Мама, купи ми ову овде.

Девојчица се издигла на прсте и руком показује велику, лепо обучену лутку.

Изнад друге тезге, у углу рад“ ње, стоји велики натпис — Кућне потеребе. — Ту су зембили, балони, кофери од сламе, оклагије, варјаче итд.

Жене застају, разлгедају и ку• пују.

Тешко је све видети. Много има разноврсних ствари, Много лепих и корисних ствари, а цене нису велике. За једном тезгом стакларије које се пресијавају на светлости, затим тањири, сервиси, прибор за јело, за другом мале кутије најразноврснијих боја и облика, пудер, помада, калодонти итд., итд.

Београд, Кнеза Милоша 2,

ПАНАМА АНИНА НАИВНЕ

Градско предузеће за хлеб

правилно се развија и уредно снабдева грађане

З грађане Београда потребно је дневно 140.000 килограма хлеба. Од ове огромне количине у пекарама за хлеб произведе се 68 до 704, _ а остале количине производе се у приватним пекарама. Само на основу овога податка, може се видети величина улоге Градског предузећа за хлеб у снабдевању грађана __ Београда основним животним артиклом. Градско предузеће за хлеб основано је 1 јануара 1947 године. Дотада се Београд снабдевао хлебом преко приватних пекара и

преко Гранапа, Купујући и узимајући под закуп пекаре и продавнице приватних власника, Градско предузеће за хлеб наишло је на доста тешко стање. _ Услови под којима се радило били су рђави. Хлеб се месио рукама, без икакве помоћи било каквих машина, а о хигијени није могло бити ни говора.

И стање продавница за хлеб није било ни мало боље, када их је предузело Градско предузеће за хлеб. Управо, оно је по условима под којима се радило било

ЗА ХИГИЈЕНСКИ ПРЕВОЗ

к — Овај ауто ћемо дати кланини за превоз меса, а други Бемо направити за пекаре...

Вакцинисање паса је најефикаснија мера против беснила ·

Ју еснило у Београду је проблем који не треба потцењивати. Ако узмемо _ статистичке податке последњих година видећемо да је просечно у Београду годишње установљено беснило на око 66 паса и мачака. Преко хиљаду Београђана годишње морало је да се вакцинише против беснила, јер су их угризле бесне или на беснило сумњиве животиње. Само у 1947 години до 1 августа, установљено је беснило на 30 паса и мачака у Београду.

Пси су највећи разносачи беснила, о њима се слабо води рачуна. Власници паса већином их не држе по прописима и упркос наредбе о строгом контумацу пуштају псе да лутају улицама. Број лутајућих паса у Београду стално се повећава приливом паса са села који пазарним данима долазе за колима и после остају у Београду. Ти лутајући пси највише имају прилике да се покољу са бесним _ псима и после шире заразу.

Први корак ка сузбијању беснила је непоштедно искорењивање паса ~ луталица. Градска кафилерија чини све напоре да то питање реши. Нажалост, често се нађу деца и беспослени грађани који ометају рад хватачима — паса. Такве појаве треба сузбити. Хватачи паса су органи власти, они тај рад врше у интересу грађан-

Снабдева грађанство преко својих продавница које се налазе У свим крајевима Веограда и Земуна.

ГРАНАПОВЕ ПРОДАВНИЦЕ — снабдевене су свим врстама колонијално-деликатесне робе, разноврсним ликерима, десертним вином,

" ГРАДСКО НАРОДНО ПРЕД

ства, па је зато ометање њиховог посла за сваку осуду.

Једно ефикасно средство у су: збијању _ беснила је вакцинисање свих паса једне територије. Ветеринарски отсек Извршног одбора већ неколико година _ узастопно врши вакцинисање паса у Београду. Искуство са вакцинисањем је врло добро. Ни један од вакцинисаних паса није побеснио. Али, и поред наређења да се сви пси Београда морају вакцинисати, велики број паса није приведен вакцинисању. Тај посао је вршен преко 2 месеца свакодневно, вршен је по свим рејонима, вакцинисање је објављивано плакатима, преко дневне штампе и преко радија, па опет од преко 6.300 паса колико је у 1947 години пријављено у Београду, доведено је свега око 4800 на вакцинисање, тако да је преко 1500 личних позива морало бити разаслано ових дана власницима паса, Створен је огроман посао, цео апарат био је потребан да се тај посао обави, а све се то са мало добре воље и свести од стране власника могло избећи. Треба напоменути да има известан број власника паса који још до данас нису удовољили ни својој примарној дужности — да пријаве своје псе. Такви грађани морају бити кажњени у општем интересу.

Др Драго ЕНГЛ

РА

исто као и у пекарама, јер 500 од ових продавница биле су у исти мах и места где се производио хлеб. Поред тешких хигијенских услова, продавнице приватних власника биле су разбацане по Београду без реда и без икаквог плана, отваране како је ко хтео. Због тога се и дешавало да продавница хлебом у неким деловима града има одвише, док их други делови града нису уопште имали. Било је и таквих случајева да су пекаре стајале једна поред друге.

Настојећи да сво то тешко и хаотично стање исправи, _ Градско предузеће за хлеб извршило је многе измене, како у производним јединицама (пекарама), тако и у самим _ продавницама, Готово све пекаре су проширене, у свима су постављене _машине за мешење теста, а хигијенски услови су се побољшали, Особље које ради на справљању хлеба примерно је чисто.

Укупан број пекара којима сада располаже Градско предузеће за хлеб износи 13. Од овога броја само су 3 парне, док су остале примитивне, са директним ложењем. У плану је, међутим, да се у најскорије време поставе парне пећи у свим пекарама и да се, једним делом, по рејонима отворе нове, веће и чистије пекаре. Поред парних пећи, које ће се купити у иностранству, Ријека ће испоручити ускоро 10 парних пећи,

Исто тако извршене су измене по продавницама Градског предузећа за хлеб. Поред унутрашњих поправки и побољшања хигијенских услова, продавнице — су остваране плански, како би сви делови града имали хлеб у близини. До сада 37 отворених продавница Градског предузећа _ за хлеб махом су обухватиле све рејоне у Београду.

Ове године приступило се и проширењу велике парне пекаре „Соко", која са три парне пећи сама производи 26.000 килограма хлеба на дан. По коначном завршетку радова она ће добити још четири нове, модерне парне пећи. Већ новембра месеца више од половине _ целокупне производње хлеба у Београду произвешће се у пекари „Соко".

Но, с обзиром на нагли развитак Београда и велики пораст становништва, да би се и у тим условима _ грађанима обезбедио хлеб, 1948 године предвиђа се изградња велике и модерне фабрике хлеба. Она ће бити грађена у два дела са укупним капацитетом од 100.000 килограма хлеба за један дан.

Расподелу готовог хлеба Градско предузеће за хлеб врши на два начина — преко својих и преко приватних продавница. Укупан број продавница хлебом у Београду износи 252. Од овог броја 37 продавница су власништво Градског предузећа за хлеб, 140 приватних пекара, које се снабдевају хлебом Градског предузећа, док осталих 75 продавница припадају приватним власницима који сами производе и сами продају свој хлеб. У Земуну постоји само једна пекара Градског народног одбора. Осамнаест пекара су у приватним рукама,

Н, московским улицама појавили су се нови аутобуси. Лепа метална кола нечујно клизе асвалтираним коловозима совјетске пре стонице. Аутобус „ЗИС-154" прима 60 путника којима су намењена у“ добна плишана седишта. Широка врата, обиље светлости, сјајни метални делови — све то чини аутобус врло елегантним. Он има мотор од 95 коњских снага и У стању је да развије брзину до 65 километара ма сат. Лепа путничка кола „ЗИС-110" могу се видети данас не само У совјетској престоници, већ и на улицама многих републиканских и обласних центара СССР. Брзи „ЗИС-110", лимузина чији су конструктори одликовани Стаљиновом наградом, сведочи о великом напретку совјетске атомобилске индустрије. __И атобуси и лимузина израђени су у заводу који носи Стаљиново име. Тај завод ударио је темеље аутомобилској индустрији СССР. Саграђен је на месту где су се некад налазиле бедне радионице Рјабушинског. Првокласно — индустриско предузеће, завод „Ста“ љин"“ је водећи аутомобилски завод у СССР. Свима су познати аутомобили са марком „ЗИС" („Завод имењи Стаљина“). Сада се у заводу производе нови путнички аутомобили, а конструисани су и камиони „ЗИС-150" и „ЗИС-151", врло трајни и економични, Разрађује се конструкција новог путничког аутомобила који ће бити пуштен у производњу 1948 године. На Јужноуралској железници из вршене су пре кратког времена пробе моћне електричне локомотиве „ВЛ-22". По својим одликама она премашује чак и чувену локомотиву „ФД". Израђује се у Москви, у заводу „Динамо". Моторима са марком „Динамо“ снабдевени су московски трамваји. Радни колектив тога завода извршио је низ поруџбина градитеља канала Москва—Волга и Московског метроа. Завод испоручује машине за руднике Донбаса и Кузбаса. Ту скоро „Динамо“ је извршио велику поруџбину за завод „Запорожстаљ“ у Запорожју, чиме је дао значајан допринос обнови тог великог завода. Московски завод „Срп и чекић"' спада међу најпознатија предузећа совјетске металургије. У заводу се развило најшире такмичење у част претстојеће 30-годишњице Велике октобарске социјалистичке револуције. Колектив

свакодневно свежим пивом У сфлаштама, квасцем итд.

ДОМАЋИЦЕ! – за спремање зимнице ГРАНАП вам је обезбедио одлично винско сирће и есенцију. ПОГЛЕДАЈТЕ ЦЕНЕ И РОВУ У ГРА“

НАПОВИМ ПРОДАВНИЦАМА.

завода обавезао се да до дана тридесетогодишњице — до Сед. мог новембра — потпуно изврши годишљи план. Тако ће трудбени. ци „Српа и чекића" дати Отаџбу, ни до краја ове године велике Еза личине метала преко плана,

Московски завод „Црвени прблетер“ _ навршио је ове године девет деценија свога постојања, Некад су то биле примитивне радионице, али у годинама Стаљи. нових пјатиљетки _ саграђено |, једно од водећих совјетских предузећа за израду одличних стру. гова разних врста. У врло вели. ким _ количинама завод „Црвени пролетер" снабдева својом продук цијом разна совјетска предузећа — почевши од највећих фабрика па све до радионица за оправку машина и машинско-тракторским станицама. Московски заводи „Станконструкција" и „Орџоњкидзе" такође израђују првокласне стругове.

Стаљинградски завод „Црвени октобар“ добио је ту скоро од Првог државног завода за израду кугличних _ лежаја „Л. М, Кага новић" огромне лежаје који су тешки преко једне тоне — сваки, Завод „Л. М. Кагановић" вршњак је многих великих совјетских ин« дустриских _ предузећа — хидроцентрале на Дњепру, аутомобил ског завода „Стаљин“, харковског и стаљинградског тракторског за- | вода, аутомобилског завода „Мо. лотов“ у Горком, магнитогорског металургиског комбината. Кад је завод, који носи име Кагановић, пуштен у рад Совјетски – Савез престао је да увози кугличне ле жаје из иностранства. Завод израђује преко 200 разних типова лежаја — за тракторе, аутомобила и најразноврсније механизме,

Москва је пре Октобарске рево“ луције била у домену индустриске производње позната само као један од центара текстилне ин је, као град · цица. Дане је она огроман индустриски цењ тар, у коме се, поред аутомобил, електричних локомотива, стругфт израђују сложене пољопривредћ

машине, велосипеди, часовници, обућа и многи други индустриску_ производи.

Москва је постала чувени цене“ тар техничког напретка. У совјетској престоници ничу — значајне научно-техничке замисли. Оне се брзо претварају у корисна дела која претстављају велики допри“ нос извршењу Стаљинове пјатиљетке. В. ЈАКОВЉЕВ

Нови аутобуси совјетске продукције

не

Н | Е Е тТелесфрони 25-419, 25-424, 29.520

УЗЕЋЕ ВА СНАБДЕВАЊЕ БЕОГРАДА

Али