20. oktobar

УДОГТА СТАЉИНА

о РИЗЕВА АМА свила а метке мвеве,

Н“ иницијативу великих руководилаца совјетске др. жаве Лењина и Стаљина Москва је 1918 године доживела светско - историски првображај у своме животу: постала је престоница прве у свету државе радника и сељака. Лењинова и Стаљинова одлука удахнула је Москви неисцрпну и победничку моћ новог жи-

вота — револуционарнот и стваралачког. Још за Лењинова живота

Москва је почела да се изграђује као нова, социјалистичка престоница СССР. У годинама грађанског рата, када се млада Совјетска Република херојски борила против интервењата, архитекти су већ разрађивали пројекте новог планирања Москве, пројекте нових ку-

"ћа, радничких клубова и шко-

ла. А у доба јачања народне привреде ишшчезле су некадашње московске дрвене уџерице. На простору који су оне заузимале поникле су вишеспратне зграде. Станбена изградња интензивно се разви_ ла — нарочито у перифериским, радничким _ деловима Москве. У великом броју подигнути су блокови модерних и удобних зграда, Створене су нове површине под зеленилом. Водоводни и канализациони систем знатно је побољтан, Стаљинове _ пјатиљетке из основа су _ преобразиле лик Москве. Њихов значај за изградњу совјетске, социјалистичке престонице, непроцењиво је велики. Пјатиљетке генијалног, мудрог учитеља совјетског народа ишле су путем снажног, новог, револуционарног схватања. Сва ширина и моћ стваралачке мисли, сва усретсређеност науч. ног рада, сав размах новаторства били су унети у овај величанствено преображајни подухват. Руководилац и инспиратор претварања Москве у нову, совјетску престоницу – Јосиф Висарионовић Стаљин поставио је све радове на оствареЊУ социјалистичке реконструкције Москве на темеље најнапреднијих решења надахнутих старањем о совјетском човеку — становнику Москве, идејом стварања престонице свих совјетских људи, преастонице којој се упућују њихове мисли, настојања и ра дости.

Таква совјетска престоница изграђена је у годинама Стаљинових пјатиљетки, по његовим замислима и плану, сложним _ залагањем _ совјетских трудбеника. При крају прве пјатиљетке московска водоводна мрежа била је троструко повећана. Гасоводна мрежа повећала се петоструко, а површина под модерном калдрмом — три и по пута. Планска социјалистичка привреда била је још тада толико снажна да је Стаљин изнео пред Партију и народ задатак социјалистичке _ реконструкције Москве по јединственом плану. Генерални план реконструк“ ције Москве — план коме је цео совјетски народ дао име његовог великог творца и иницијатора — разрађиван је скоро четири године уз учешће најистакнутијих – совјетских инжењера и архитеката. Десетог јула 1935 године Совјет народних комесара СССР и Централни комитет СКП (6) прихватили су генерални план реконструкције Москве.

Овај план има све високе одлике бољшевичког размаха и дубоког социјалистичког реализма. Он је створио нове материјалне основе свих животних функција града као совјетске престонице која расте и напредује из дана у дан.

таљинов план реконструкције Москве постао је неисцрпан извор надахнућа и активности за огроман колектив њеНих градитеља.

Реконструкција Москве по Стаљиновом плану претворила се у огромцу лабораторију, чија су искуства постала теКовина целе совјетске земље. Ова социјалистичка реконструкција ударила је темеље новој совјетској науци о подизању градова, утврдивши прин ципе њихове изградње и реКонструкције у целом СССР.

У светској науци о изградЊи градова Стаљиновом генералном плану реконструкције Москве припада првостепено важно место. Он претставља узор мудрог решења Питања коренитог преображаја града са многовековном прошлошћу,

Под личним Стаљиновим РУ-, Ководством московска партиска организашија. Московски

совјет и сви трудбеници престонице СССР остварили су једно грандиозно дело. Велика стаљинска епоха обогатила је Москву најбољим у свету метроом, каналом Волга — Москва који је заувек решио, на Стаљинову иницијативу, питање снабдевања града водом и увео совјетску престоницу у највећи систем речног промета и саобраћаја. Москва је добила шест милиона квадратних метара новог станбеног простора, широке и праве улице, као и огроман број паркова. Град се двоструко проширио, испуњен светлошћу и ваздухом.

Стаљинова револуционарностваралачка мисао збрисала је једно од најнегативнијих обележја старе Москве — тешке супротности између центра, У коме су за време царизма становали богаташи, и радничке периферије, чије су становнике ти богаташи неумољиво експлоатисали,

Стаљинова Москва, милионски град тредбеника, – срце СССР претставља данас 0громну целину, колектив трудбеника који предано и радосно остварује велике замисли свога учитеља,

Руководећи – Великим отаџбинским ратом Совјетског Савеза од дана вероломног напада фашистичке Немачке до дана њене капитулације, генералисимус Стаљин ипак је налазио времена и могућности да се, под врло сложеним и тешким ратним околностима, стара о потребама Московљана и о неодложним радовима у подручју развоја Москве. За време Отаџбинског рата завр-

пп И РВИ не 1

величанствени '

>

шена је изградња трећег сектора московског метроа и при ступило се радовима на четвртом сектору. Радило се на даљем проширењу водоводне и канализационе мреже. Подигнути су нови мостови,

На Стаљинову иницијативу отпочела је још током рата изградња великог _ гасовода Саратов — Москва. Недавно завршен, овај гасовод претставља велико дело технике и изградње, дело у коме се одражава Стаљиново мудро, дубоко и топло старање о совјетским људима. Саратовски гас, којим се снабдева све већи и већи број московских станова, даје значајан допринос поратном напретку Москве.

Под руководством свог генијалног учитеља — совјетски људи уклањају трагове незапамћено тешког рата, у коме су они извојевали победу над фашизмом, и изграђују још лепшу, још срећнију. будућност отаџбине и Стаљинове Москве — највећег индустриског и културног центра СССР жаришта светске културе и цивилизације,

Надахнути Стаљиновим планом _ социјалистичке — реконструкције Москве, њени ће градитељи још већма уздићи до краја четврте пјатиљетке, под руководством свог гени

јалног учитеља, лепоту, значај и благостање совјетске престонице,

Кроз све њихове радне подвиге врхуни и врхуниће џиновски _ револуционарни _ размах и несаломљива градитељска воља великог Стаљина, велике стаљинске епохе.

и Еео

| ј јт= забрижди тобом са сваким ти кроком ни дјетиње радост тајом заромориг Је и још сан што видје, што зарудје оком, ии са куле Спасне звијезда збиља горит

је п то стварност дугих жеља наших — лица Москве да се древне безмјерно нагледашт је л то дар свих патњи, Сутјески, Врбница побједних јуриша, мећава, засједаг

Москва! Ту је, ето: но друг давно знани, живи јутром овим стопут рођеније!

Блиста сјај

купола — сунцем обасјани

титра град у мени, крвотоком бије.

Здраво да си. граде; шајко бјелокрила, под снијегом твојим, знам, прољеће снујс' Срећна земља руска што те одњивила кад сваки ти жубор људе зарадује!

Поздрављам све твоје тргове широке, мостове што живе — никад не замиру;

људе твоје, топле очи ти дубоке

— у безброј опана сунце на извиру!

Поздрављам стијене Кремља, украј ријеке,

мудрост што ту расте...

срећи људи свију,

поздрављам свим жаром, љубављу далеке земље моје јужне — Матушку Русију!

Здраво да си, граде алеја расутиж

прими занос искрен зјернога ти госта!

— Плочницима овим скрушен ступам; слутим:о за жар твојих снова још не живјех доста!-.

Душан ЕОСТИЋ

Москва: Црвени трг

11

шерспећтиве 4548. 23917 ПРДАФИВЕР РА. ЛА ОСЕТЕ С 46101 СА ПРЕ Ја СА РАА.

етогодишњим планом се предвиђа успостављање доратног нивоа на радовима градског саобраћаја Москве као и његовог даљег развитка, што мора обезбедити коренито

побољшање у пружању услуге станов-

ништву путничким и теретним превозом. Треба имати у виду, да се за време рата знатно смањио возни парк московског трамваја, тролејбуса и готово сасвим је био прекинут аутобуски саобраћај и сав парк теретних и лаких такси био је предат Совјетској армији. По свршетку рата били су спроведени огромни радови на оправци трамвајских кола, аутобуса, тролејбуса, такси моторног парка, али ипак ми још нисмо достигли доратни ниво превоза становништва.

Повећањем возног парка трамвајског, тролејбуског н аутобуског обезбедиће се повећање превоза путника у 1950 години до 3,350.000.000 путника што ће превазићи за 27% ниво у 1940 години.

У појединим гранама градског саобраћаја предвиђена је следећа мера.

МЕТРО, — Наставиће се изградња четврте линије са уводом у експлоатацију дела Курске железничке станице, Централног парка културе н одмора у 1948 години и на линији Курске железничке станице — Комсомолски трг у 1950 години, а изградња целе кружне линије метроа мора бити завршена 1952 године.

Ради растерћења станице метроа у центру града у 1946 години завршена је. изградња подземног прелаза, а између станица „Трг Свердлова — Трг Револуције“, и у 1947 години биће завршена изградња друге падне линије на станици „Трг Револуције“.

Крајем пјатиљетке возни парк метроа биће удвостручен, што ће омогућити спровођење саобраћаја воза са шест вагона и повећати чешћи транспорт. Већ ће се у 1946 години у упоређењу са 1945 год. исти возни парк метроа увећати за 25%. Осим тога добили смо чврсту базу за изградњу вагона за метро на Митишћинској фабрици. Фабрика је добила грограм за пјатиљетку 300 вагона. На тај начин метро ће бити обезбеђен новим вагонима.

ТРАМВАЈ. — У текућој пјатиљетци трамвај остаје основним видом градског саобраћаја по обиму превоза становништва, Због тога, побољшање рада трамваја мора бити предмет нарочите бриге совјетских и градских организација.

За пјатиљетку возни парк трамваја биће повећан. За проширење трамвајског саобраћаја предвиђена је изградња 80 километара нових трамвајских пруга. Овим је обухваћено трасирање пруга у Ногатину и у Гра дићу метростроја, изградња нових пру га за стадион „Стаљинец“ у Измаилову, Черемушки, насеље Под-Бељског и у Химки а такође стварање на трговима. Једновремено спроводиће се рад на реконструкцији посто-

за становање у

јећих трамвајских пруга у централним рејонима града и пребацивање пруга на _ усавршену — бетонску - туцаничку основу. У првом реду, ови _ радови спроводиће се сна пресецима улица, на најважнијим оптерећеним пругама и на мостовима.

Са увећањем возног парка шири се и производња за оправку и експлоатацију трамвајских кола. Предвиђа се изградња новог депоа у Ногатинску, пет производних база за пружање контактне мреже, спровешће се реконструкција _ фабрика московског трамваја пребациће се фабрике СВАРЗ на стални сериски метод оправки вагона, доводећи његову моћ у 1949 год. до 900 потпуних и великих периодичних поправки за годину дана.

За обезбеђење енерго - снабдевања трамваја и тролејбуса предвиђено је да се изгради 13 нових теглећих потстаница са капацитетом од 38 киловата кабелне и контактне мреже.

ТРОЛЕЈБУСИ. — Возни парк московског тролејбуса, у периоду од 19461950 године, биће попуњен са 1.060 нових машина. Општи парк тролејбуса достићиће 1.410 машина, што ће скоро три пута превазићи парк у 1940 години.

Производња нових тролејбуса организоваће; се у московској фабрици где је директор друг Агуријев у кооперацији са предузећима Министарства аутомобила, ваздухопловне индустрије, електричне индустрије и др. Нови тролејбуси знатно се одликују по својој конструкцији од старих тнпова машина. Доња дрвена конструкција замењује се металном, повећан је број места, побољшан спољни и унутрашњи уређај. Првих 50 таквих машина већ је пуштено из фабрике и оне превозе становништво Москве. У најближе време повећаће се број тролејбуса. Сви ће бити снабдевени огревном инсталацијом, тј. у тролејбусима ће и зими бити топло. За нов подвозни парк у току пјатиљетке предвиђена је изградња пет тролејбуских гаража (паркова). Најважнији задатак радника тролејбуског газдинства јесте увођење напредне технике екслоатације. Треба разрадити мере за усавршавање контактне мреже аутоматских стрелица и створити сигурну планску линијску везу.

АУТОБУС. — У аутобуском саобраћају предвиђено је повећање до 1950 године до 3.000 машина, што ће превазићи ниво у 1946 г. за 2,5 пута. Као што је познато, за време рата аутобуски саобраћај у Москви је био фактички прекинут. Око 1 маја прошле године била је пуштена прва аутобуска линија и развијао се рад на оправци машина које су се налазиле на конзервацији и које су дошле из надлештава и делове Совјетске армије. У истеклом року оправљено је око 600 аутобуса, што је омогућило пуштање у саобраћај 25 линија.

Производња нових аутобуса за Мо-

скву организује се у Стаљинградској фабрици. Први нови аутобус биће показан Московљанима у децембру 1947 год. Тај аутобус конструктивно је знатно побољшан. Он има цео метални костур, велики број седишта, бољу спољну и унутрашњу израду. Уверени смо да ће колектив фабрике „Стаљина“ и његов директор Лихачов брзо и успешно _ организовати пронзводњу нових аутобуса за престоницу. ТАКСИ. — У току пјатиљетке биће потпуно успостављен парк лаких ин теретних ауто-мотора. У 1950 години парк лаких таксија биће доведен до три хиљаде машина. Теретни таксомоторни саобраћај у Москви, — после дугог прекида изазваног ратом, успостављен је у фебруару ове године, Крајем 1947 године парк теретних таксија ће достићи доратни ниво, а У 1950 години повећаће се до 1.500 машина, што ће се за 60% повећати доратни ниво.

возног парка аутобуса изазива неопходност изградње нових аутобуских гаража, такси моторних паркова, аутобуских станица и изградњу експлоатације на пругама.

ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈА _ ЖЕЛЕЗНИЧКИХ ПРУГА У ПРЕДГРАЂИМА. Ради бољег превоза становништва које живи у предграђима Москве до 1950 г. биће електрифициране предградске области и железничке пруге у дужини од 300 километара. На Окто барској железничкој прузи електрифицираће се област Москва—Курјаково, на Московско—Кијевској железничкој прузи Москва—Апрељевка, на Калињинској железничкој прузи Нахибино —Новојерусалимско. На МосковскоДомбаској железничкој прузи већ у текућој години биће електрифицирана област Москва— Домодједово. На Курској железничкој прузи приводи се крају електрификација области Подољск—Љвовск. На западној железничкој прузи настављају се радови у области Сетун—Одинцово—Гољицино, Предвиђено је ла се створи кружни сплобраћај Москва—Курскаја—Фрјазова Ногинско—Монино—Микишца—Москва —Јарославска железничка пруга, Московска окружна железничка пруга биће електрифицирана на пелој линији и по њему ће бити организован саобраћај путничких возова, Са остварењем ових радова електрификапије предградских области свих железничких пруга, Московски чвор ће знатно кренути напред.

РЕЧНИ САОЂРАЋАЈ. — У новој пјатиљетки повећаће се превоз путничког резног саобраћаја, Пустиће се у саобсаћај речни трампаји на реци Москва и организоваће се речни АЈА

ВЕЗА. — Актуелни значај за Москву претставља питање развитка везе. Телефонско газдинство _ Москве заостаје од развитка града. У новој пјатиљетки неопходно је спровести велике радове на успостављању и на знатном проширењу _ (удвостручењу) телефонске везе Москве,

Повећање и такси-мотора

.

У текућој години спроводе се неке нове мере на проширењу аутоматских телефонских станипа. Повећан је капацитет Арбатске и Миуске АТС. Ипак, ток рала на телефонизацији града не може се признати задовољавајућим. „Сојустелестрој“ не испуњава задатке на завршавању изградње. Неопходно је да Министарство индустрије средстава за телефон предузму мере за ликвидацију, у најближим годинама, заостајања – телефонског газдинства престонице.

Закон о Петогодишњем плану предвиђа завршетак радова на реконструкцији и побољшању директне телефонске, телеграфске везе Москве са другим областима земље. Повећаће се мрежа телеграфских одељака и разговорних станица. У току пјатиљетке у Москви ће се сазилати централна међуградска телефонска станица, Знатне мере биће спроведене на побољшању _ радио-емисноне _ мреже. Планом се предвиђа изградња 8 нових радио-емисионих _ потстаница У Краснопроском, Октобарском, Коминтерском, Бауманском, Кировском, Москоретском, Фрунзовском и Стаљинском реону,

Радно чвор биће снабдевен савременом апаратуром,

Петогодишњим планом предвиђено је успостављање и снабдевање опремом телевизиског центра Москве. Овај нови вид везе добиће широку примену.

(Из реферата Г. М. Попова:

Петогодишњи план обнове и изградње градске привреде Москве за 1946—1950 годину).

“4

Бива и

пи уши о и и и и |