20. oktobar

“и

Ма Ељ

"омладине мн омладине

СТРАНА 4

Поздраени телеграмн | Москви

СОВЈЕТУ ДЕПУТАТА ГРАДА МОСКВЕ

МОСКВА СССР

Прослављајући велику осам“ стогодишњицу Москве, радници и намештеници — Београда шаљу своје топле поздраве трудбеницима Москве, поносу свих слободољубивих – народа света.

Непобедива и горда Москва, која никада није устукнула пред непријатељем ин кроз ве кове бранила своју слободу и слободу човечанства, постала је символ свим поробљеним на_ родима а нама још и узор у послератној изградњи.

Од ва, трудбеника Москве, ми смо много научили н настојаћемо да ваше велико не куство у изградњи сопијализ“ ма пренесемо и у наш Београд. ' Нека се Москва, главни град СССР подиже, цвета и сија, га понос свих словенских народа и читавог напредног човечанства. Да живи велика осамстогодишњипл Москве.

Месно гмнликално веће Београд

СВЕСАПЕЗНОМ ЛЕЊИНСКОМ КОМСОМОЛУ — Градском комитету —

Москва

Спесавезном Лењинском Ком. сомолу главног грапла Сопјетског _ Савеза честитамо 890голишњицу Москве.

У лане славља 800гопитњи. пе братске, словенске Москве, града свих слоболољубивих народа, наше мисли се враћају на херојске дане Отапбинског рата, на огромну _ УЛОГУ Москве, совјетских нарола и омлалине у ослобоћењу чопечанства од фташтзма мн агреси је. Празнујући 807-тодишњиту Москве омладина Бепграла се сећа неумрлг Зоје " Космодем. јанскаје и безброј лругих 0младинацу — хероја Отанбим.. ског рата. Са великом папетћу сећамо се пуне и несебичио подршке Совјетскот Савеза на „шо! домовини у рату и миру.

Илући примепом сотјетске п. младине, улажући све напоре на изгратњи своје земље, 0 младина Реограла — као п о" млаплина пеле наше помовине, до јаче учвптићује братство м и несаломљиви савез согјетске Титове Лугославије, Уачајући — тиме братство м јелинство антифа., тистичке омладине читавог спета.

Праслављајући 800-толишњи“ по Москве. голла Лељина Стаљина, омлапина _ Беогпала ттаље топле, бзатске позлтаве Свесавезном Лењинском _Уомсомол“ главног пала Савез за Спвјетских Сопијалистички“х Република.

Па утви 2800 годипивина хе ројске Москве!

Па зкиви Спосавезни Лењинси Момсотмот'

Живео генералисимус љин!

Ста-

Градски одбор Народне омладине Београда

20 ОКТОБАР

Народни фронт Београда

успешно остварује своје радне обавезе

естомесечни план рада

Народног "фронта Бео града, усвојен на последњој градској конференцији, поста. вио. је важне задатке пред рејонске во све основне органи“ зације, Секције при Градском извршном одбору Фронта разрадиле су своје планове по месецима и сада се већ можемо освраути на остварене ре зултате у јулу н августу. Нај. живља ективност организација испољила се на добровољном раду у грађевинарству, где су ин показани највиднији и најзначајнији успеси у протеклом периоду. Акс је задатак наших гктивиста био јачање основ“ них теренских организација и покретање масовног рада у Улицама, онда се утицај члалова Фронта из предузећа и У становг морао осетити на терену. Резултати радних акцаја то најбоље показују. У јуну месецу учествовало је на добро вољним радовима 17.849 особа, а дато 160.643 радна чгса. У ју лу месецу било је учесника 11.298, а радних часова забележено 101.634, У августу је ра дило 30.795 чланова Фронта, који су дали 277,154 ргдна часа. Просечно, дневно је радило 3.247 лица са по 3 радна часа. Ако се узме да један члан ра" ди три пута месечно по 3 радна часа, онда је сваки учесник у августу дао по 9 радних та сова, што се приближно поклапа са статистичким прегледом по рејонима. Према подацима добијеним од рејонских секци“ ја за добровољне радове У грађевинарству, у прошлом месецу је било на радилиштима 96,179 _ учесника _ (узимајући збир дневних учесника) ол ко: јих 57.634 женских и 38.545 мушких.

План за август премашен

На почетку месеца Градска секција је израдила план за месец август на основу шесто месечног плана Наролног фрон-“ та Београда, Предвиђено је би_ ло да се ради на 72 објекта и да укупно 257.530 радних часова. Овај план је знатно премашен, Радило се на 78 објеката, а дато је 277.154 радна часа. Шест рејона је пребацило своје сба“ везе, а свега два нису достигли своје планове: Резултати су следећи: ' УЧаКУ

Први рејон: Предвиђено 8 објеката, 98800 учесника са Укупно 26.400 радних часова. Рађенд на 8 објеката са 9.554 Учесника, који су дали 26.666 радних часова. Дато 266 радних часова више.

Други рејон:. Предвиђено 10 објеката, 11600 учесника са У купно 34.800 радних часова. Ра_ ђено на 9 објеката са 10.401 учесником и „рато _ свега 26.710 ралних часова, Подбачено за 8.050 радних часова.

Трећи рејон: Предвиђено 6 објеката, 11500 учесника, 34.500 радних часова, Рађено на 13 објеката са 15.261 учесником и дато 40.154 радна часа. Дгто 5.654 радна часа више.

Једнострано коришћење

фондова руководства

(Ол објављивања Уредбе о фондовима руководства при предузећима прошло је доста времена.

Међутим, од 1 јанугра 1947 године, када је Уредба ступила на снагу, па до данас скоро по свим предузећима средства из Фонда руководства црпла су се углавном само за награ_ ђивање ударника, новатора, рационализатора ни свих оних радника и намештеника који су се својим залагањем на послу истакли. Самим тим, занемарене су поставке другог члана Уредбе 2 фонду руководства које под ставовима 6, гид предвиђају "да се средства Фонда користе и за подизање стручне спреме радника и слу. жбеника,

Изговор да ове ставке Уред_ бе нису могле бити испуњене због недовољних финансиских средстава којима располажу фондови руководства нема ни“ каквог оправдања, тим пре што поједина предузећа у сво-

_јим фондовима руководства #.

мају прилично велике суме но" ваца које се крећу од 100.000 па до 2,000.000 динара: За сада је стварно немогуће да се сред ства Фонда руководства кори. сте за изградњу станова рад“ ника и службеника, јер су за то потребни већи издаци. Али, пропуст што средства из Фонда руководства нису коришће_ на за подизање стручне спре“ ме радника и намештеника, што нису коришћена за оспособљавење културних установа за раднике и намештенике по предузећима Проблем подизања и оспособљавања нових стручних ка

дрова често је био у појединим предузећимг нерешив због не достатка финансиских средста_ ва, нако су та средства посто“ јала у фондовима руководства.

Ненормална је појава да не само синдикално чланство већи сами управни одбори синдикалних подружница по предузећима нису уопште обавештеви о величини Фонда руко“ водства У свом предузећу. То је пропуст како управа преду, зећа тако мн управних одбора подружница, јер када је рлдник обавештен о томе колико је његово залагање допринел» повећању Фонда руководства онда је спреман да уложи још већи труд у свој посао, погла“ вито Када је свестан значаја Фонда руководства за побољшање својих животних услова,

Овакви пропусти не би смели убудуће да се догађају, па: рочитс онда када недостатак финансиских средстава отежа. ва. по предузећима отварање курсева, црвених кутића, одр= жавање приредби, Радни ко" лектиз предузећа треба да бу. де обавештен о величини Фон, да руководства, а управа предузећа дужна је да одмах п»> вевршетку биланса обавести У. правни одбор синдикалне Подружнице о својим намерама за коришћење Фонда. Управни одбор синдикалне подружнице треба да направи план утрошка средстава Којима фонд расло: лаже, обраћајући данас нарсчито, највећу пажњу стручним курсевима и финансирању организовања радничких клубовг, првених кутића и уопште кул“ турно просветној делатности

у. предузећу,

Четврти рејон: Предвиђено 8 објеката, 10660 учесника, 31.980 радних часова. Рађено на 9 објеката са 12.821 учесником и дато 38,927 радних часова. Да. то 6.947 радних часова више.

Пети рејон: Предвиђено 9 објеката, 9100 учесника, 27.300 радних часова, Рађено на 8 0о6јеката са 21.673 учесника и да то 39.859 радних часова. Дато 12.559 радних чгсова више,

Шести рејон: Предвиђено 10 објеката, 14.000 учесника, 42.000 радних _ часова, Рађено на 9 објеката са 17.088 учесника и дато 44.252 радна часа. Дато 2.252 радна часа више.

Седми рејон: Предвиђено 8 објеката, 9.100 учесника, 27.300 радних часова, Рађено на 7 објекатг са 12.038 учесника и дато 37.023 радна часа. Дато 9.723 радна часа више.

Осми рејон (Земун): Предви_ ђено 13 објеката, 11.050 учесника, 33.150 радних – часова. Рађено на 15 објеката са 8.603 учесника и дато 23.533 радна часа. Подбачено за 9.617 рад: них часова,

Ефекат рада у августу је та_ кође знатно побољшан. Урађено је, између осталог, следеће: ископано 15.551 мзЗ земље, 1274 кубика шута, издвојено 2.871 кубика камена, 2:038 м“% грађе, пренето 2,459.770, а сложено 4,476.795 комада цигли, прене“ то 10.955 мз осталог материјала, скинуто 6.335 м= старе калдрме калдрмисано 1,499 м2 улице, нивелисано. 68.218 мз терена, итд. МИ у погледу састава добровољних радних бригада 32бележене су измене. Од укуп ног броја учесника на жене долази 59,90/), а на мушкарце 39,1% — док је раније број жена На радитчштима редовно износио око 80%.

План рада за септембар

На основу до сада стеченог искуства и потреба за добро-

вољном радном снагом у на редним недељама, Градска сек: ција је израдила план рада за месец септембар. Предвиђено је да се ради на 96 објеката са 91,72) учесника који ће дати 34 30 дана 275.200 радних часова.

Усвојен је следећи распоред по рејонима:

Први рејон: Предвиђено 9 објеката, 10.900 учесника, 32.700 радних часова.

Други рејон: Предвиђено 12 објеката, 12.300 учесника, 36.900 ргдних часова.

Трећи рејон: Предвиђено 13 објеката. 12.550 учесника, 37.650 радних часова.

Четврти рејон: Предвиђено 10 објеката, 11.180 учесника, 33.550 ралних часова.

Пети рејсн: Предвиђено 12 објеката, 13.900 учесника, 41.700

радних часова.

Шести рејон: Предвиђено 12 објеката, 14.200 учесника, 42.600 радних часова.

Седми рејон: Предвиђено 9 објеката, 8.200 учесника, 24.600 радних часова.

Осми рејон (Земун): Предвиђено 19 објеката, 8.500 учесни_ ка, 25.500 радних часова.

Највише радних часова у ме_ сецу септембру даће радне бригаде на станбеним и другим зградама, где ће корисно по служити у додавању грађевин_ ског материјала, да би се нови начин зидања несметано одвијао.

Повратак омладинских удар“ них бригада са пруге Шамац — Сарајево и њихово учешће у акцијама Фронта још више ће појачати радни елан и пот_ стаћи такмичарски полет на радилиштима.

Пред Други Конгрес Народ“ ног фронта Југославије фронтовске организације Београда треба да покажу још више залагања у остварењу и према шењу преузетих обавеза.

Милош МИЛИЧКОВИЋ

Претионгросно обовезе ПоЈонских Оргонизештија Норолног (рочта Београд

Двадесет шестог септембра одржа“ ће се Други конгрес Народног фронта Југославије. Други конгрес ће претстављати значајан датум за даљи живот им рад организација Народног фронта, за њихову борбу за испуњење Петогодишњег плана и мобилисање маса за те задатке. По свим рејонима Београда организације Народног фронта припремају се да са што бољим и већим резултатима дочекају конгрес, а исто тако примају и претконгресне обавезе У добровољном раду и другим пољима активности.

ДРУГИ РЕЈОН

Грађани Другог рејона преузели су обавезу да у претконгресном периоду даду 3,000 добровољних сати на изградњи станбених зграда У Цвијиће-

вој улици, на Клиници социјалног 0осигурања и Синдикалном дому. На тим радовима учествоваће 1.000 грађана Другог рејона. У Цвијићевој улици 500 грађана даће 1.500 добровољних радних часова. На Синдикалном дому 250 грађана даће 750 добровољних радних часова и на Клиници социјалвог осигурања 250 грађана даће такође 750 радних часова. Грађани су се сем тога обавезали да појачају културни рад и сарадњу са селима. У времену од 14 до 21 септембра претплатиће сеоске радне задруге са кодима се дописују на листове „„Сељачку борбу", „Борбу", „Глас“ и „Зору". Свака основна организација Дру“ гог рејона претплатиће на један од ових листова задругу са којом се довисује, и послаће им писмо у коме ће се говорити о значају сарадње између села и града. Рејонски одбор Народвог фронта у сарадњи са Домом културе послаће 200 књига седу у виду мале библиотеке. Међу књигама биће најновија издања стручних пољопривредних књига н брошура ва пнонире. Овај поклон ће послати једној од најбољих задруга на Космету. На градилишту у Цвијићевој улици грађани Другог рејона одржаће _ једну приредбу за све грађевинске раднике.

ТРЕЋИ РЕЈОН

Чланови Народног фронта Трећег рејона решили су да у вези са претстојећим конгресом, план рада за месец септембар заврше осам дана пре рока, то јест до 22 септембра. Све секције су узеле на себе посебне о: бавезе. Секција за добровољне ра дове је месечну септембарску обавезу од 37.000 радних часова повећала за 5.0000 радних часова, Обавезала се такође да број радилишта од 16 повећа на 18. Секција за културно-просветни рад ставила је себи у задатак да у току септембра изврши 100% попис свих неписмених на рејону до 45 година старости м 50% неписмених преко 45 година старости. Ова секција ће организовати два просветна течаја за грађевинске раднике. Организоваће просветне течајеве на којима ће спровести 1009 описмењавање у току овог месеца; организоваће један течај руског језика, затим један радио-аматерски курс. Одржаће петнаест предаввња, две свечане академије, три књижевне вечери, три вечери народних песама, једну приред“ бу са уметничким програмом и игранком и пет игранки. Поред тога организоваће двадесет посета изложби Југословенске књиге у којима ће учествовати 2.500 грађана. Набавиће за рејонску библиотеку нових књига у вредности од 5.000 динара. Социјална секција се обавезала да ће добром агитацијом повећати број

чланова Црвеног крста са 500. Здравствено:хигијенска секција ће одржати два популарна медицинска предавања о дечјим болестима. У току овог месеца секција „Село-град" добиће свој пуни замах. Свака фронтовска основна организација повеза ће се путим дописивања са једном сеоском задругом, У селу Пепељевцу АФЖ ће отворити курс кројења, а У Боговађи ће се одржати домаћички курс. Свака екипа која буде ишла У посету селу носиће са собом по 25 пробраних књига као поклон. У част конгреса секција „Село-гтрад" послаће најбољој сеоској задрузи пољопривредни алат.

ЧЕТВРТИ РЕЈОН

Грађани Четвртог рејона примили су обавезе за претконгресно такмичење

у периоду од 7 до 17 септембра. Рад- '

не бригаде, које раде на земљаним радовима на изградњи Трговачке академије на Котеж Неимару, обавезале су се да _ свој петнаестодневни план рада испуне за десет дана, На тим радовима ће учествовати 1350 грађана који ће дати 4050 добровољних рдних часова на ископавању 1850 кубних метара земље. Поред тога радне бригаде Четвртог рејона у десетодневном иретконгресном такмичењу извешће, поред својих редовних обавеза по плану, нивелисање и уређење платоа код школе Војислава Илића.

ПЕТИ РЕЈОН

Грађани Петог рејона формирали су за септембар месец 84 радне бригаде са 3.340 учесника, који би у току месеца септембра дали 40080 радних часова. У част Конгреса Народног фронта Југославије грађани су одлучили да повећају своје септембарске обавезе. Образоваће 100 радних бригада са 4.000 учесника који ће дати 50.000 радних часова. М не само то. Они ће овај месечни план испунити пет дана пре рока, до 25 септембра, почетка заседања Другог конгреса. За ове радове поједине организације су дале посебне обавезе. Тако је Се-

· дамнаеста основна организација дала

обавезу да ће број бригада од четири повећати на пет ин у току месеца септембра премашити план за 20%. Петнаеста основна _ организација је узела обавезу да повећа број бригадира од 90 на 110. Двадесета организација се обавезала да повећа број бригадира за 25 до 30 учесника, а Тридесет пета организација се обавезује да ће повећати број бригаднра од 45 на 70.

Сем ових обавеза грађани ће у овом претконгресном периоду наста. вити са остварењем својих месечних планова и дати још више радних часова и радних људи на ситним радовима за помоћ народној власти и свему што пред њих поставља организација Народног фронта, Они ће живо учествовати у свим акцијама септембарских с свечаности прослављања стогодишњице Вука Караџића, Ђуре

“ Даничића и Бранка Радичевића, као и

у другим културним акцијама које су постављене пред њих сада, уочи почетка заседања Другог конгреса Народног фронта Југославије.

У свим осталим рејонима, све 0. сновне фронтовске организације преузимају на себе претконгресне обавезе. У току неколико наредних да. на завршиће се са узимањем обавеза, да би се оне до Конгреса могле испунити.

Београдске школе су оживеле

ПРЕД ПОЧЕТАК Р

9 СЕПТЕМБАР 1947

у средњим школама

/] јрошла школска година У

свим школама Београда, зе средњим стручним, школама У“ ченика у привреди, гимназијама, у поређењу са школском 1945-46 годином показала је да“ леко боље резултате и у учењу и на свим осталим пољима

рада организације Народне о“ младине, Сумирајући успехе на завршетку школске – |године, заједно са досад постигнутим резултатима на поправним Испитима, у Београду је 85 од то ученика гимназија завршило с успехом школску годину, док је број ученика који СУ прешли у старији разред У средњим стручним школама и школама ученика У привреди сразмерно већи (90 од сто). Ако се узму У обзир објективне тешкоће Које су понегде унеколико ометале редовније ол“ вијање наставе, строжије опењивање од стране наставника, разумљиво и правилно с обзнром на редовну нормалну наставу, резултати на крају школске године су заловољавајући, Са гледишта | општих напора на остварењу Петогодишшњег плана, у светлости 0громних резултата постигнутих до сада у обнови џи изградњи наше земље, прошла школска година није задовољила,

Од почетка прошле школске године питање учења, као 0сновни и главни задатак орга“ низапије Народне омладине У школама било је скоро до пред крај првот полугодишта занемарено, Наше омладинске организације бавиле су се разним организационим стварима

(спровођење евиденције, избо_

ре у омладинској организацији итд.), запостављајући учење, што је довело, поред осталот, до великог броја слабих оцена скоро у свим школама. Услед тога што су се наше омладинске организације "очеле бавити питањем учења онда када је стање у том погледу било слабо, да онда покрећу широку агитацију за поправљање слабих оцена и предузимају њиз мера да се учење побољша, неки наши омладинци су схвати. ли да „учити“ много пре значи „поправљати слабе оцене", него стицати знање, давати на шој земљи спремне и, способне стручњаке. За већину наших руководстава може се слободно рећи да и кад су решавала питање учења, да се та брига углавном сволила на организациоће мере, без улубљивања У садржај и кописност _ разних форми рада, Мало је случајева било да су наша руководства студирала проблематику саме наставе, где је баш омлалинска организација — ми смо то видели из појединачних примепа — могла доста да учини. Сва брига наших руковолства за пе ло време ппоошле школске гопине била је конпентрисана на слабе ђаке. Шта и колико зна: фу просечни ученици, сразмерно највећи број ученика, а ла не говоримо о олличвим и врло деСбозм ћапима, какве ће учитеље, мелипинаре итл. добити наша земља ол солилних У ченика завотних пазпела срелњих и сретпњих стручних тко та. колико ће бит коти ттити када као добри ђаци треба ла примене стечено знање у прак. си — то су ствари на које се врло мало мислило.

Поред остаљих пропуста, те, коришћење довољно спремно сти наставника да помогну младинској организацији, м неким местима недовољна (арадња са школским властима итн. недостатак уџбеника

нарочито код школа ученика у привреди, затим код не стручних школа отежавали су прилично боље резултате у учењу.

Београд улази у пову пио. ску годину са око осамдим разних школа и курсева, Ноа школска година почиње та значајном реорганизацијомуна. рочито школа ученика у те вреди и средњих – стручих школа. На темељу закључак: Петог пленума Централног ве ћа и низа упутстава Народне омладине, користећи искуство у раду наших — организација, моћи ће се ове године солид“ није приступити извршењу о сновних задатака у школама учењу, Одржано саветовање руководилаца школа при Централном већу, саветовање Земаљског већа пред којим се непосредно налазимо, помоћи ће раду ноших — омладинских организација, Београдски сред њошколски актив детаљно ће благовремено сва ова питања разрадити, ј

За правилан рад наше Кол. ске омладине учиниће — дос организовање семинара 33 (8 наша руководства, где бн « детаљно _ разрадила _ питам као: рад секретаријата, основних организација, пл рада, рад дебатних клубова, терарних дружина итд. ном речи где би се ра и ла сва питања школске пру блематике око које је проше године било доста нејасноће Од велике је важности сва 0% ганизациона питања Ре још у почетку, како би «У бегао низ пропуста | услед одуговлачења Ми неблаго. временог спровођења евиденте је и избора прошле шкоки године. Сва ова питања треб спроводити не запоставља учење, не лозвољавајући Д „сређивање“ организације о те редовно савлађивање у ског градива. Да би наша ! Ководства могла одмах У 5. четку да редовно _пргте Пе: ученика, неопходно је но организовати такву свиле“ пију, која ће омогућити бар јелном месечно има 10 Зан преглед стања У онако како се то има, мер, на полугодишту. ; је веле те да наша руковон ства успоставе чврсту сар“ са свима установама КОР о баве _ проблематиком | плуте (разна министарства, КОМ 66 за школе, просветно оде та одељење рада, синдикат, у стално се узајамно инфо у шући о стању и проблеми“ ие школи, Упознавање са плановима наставе, са 8 шта ће се морати научит појединих предмет ни период, допринеће те нијем и бољем раду 9" ских организација. МЕЛ трее у новој школској годи ба у решавању проблема школе много више пи" штампу и помоћ масов ганизација. ;

С АНЂЕЛКОВИЋ