20. oktobar
9 СЕПТЕМБАР 1947
КУЛТУБ
,
' данима Вукове прославе
_ Белини пнанја и прановљању
па
пе ~
У данима Вукове прославе приступило. се, после великих припремних радова, упиСУ У аналфабетске течајеве свих неписмених лица. Ова ду жност пала је на Градску ко“ мисију и на, рејонске комисије за сузбијање неписмености, Сви неписмени до 45 година старости треба да буду обухваћени било аналфабетским било просветним течајевима, После прикупљања аналфабеза рејонске комисије присту“ пиће раду са новоствореним аналфабетским и просветним течајевима и ликвидирању не_ писмености у својим рејонима. Дужност рејонских комисија за сузбијање неписмености нарочито се састоји у томе да испитају недостатке и прегреке у раду ових течајева и да гледају да се они што пре от. клоне.
Да би рејонске комисије за сузбијање неписмености могле успешно „да спроведу велику акцију на прикупљању и опи: смењавању аналфабета, оне су данас обновљене, проширене и учвршћене. На првом месту код свих рејонских комисија за сузбијање неписмености одређено је једно лице које има да води бригу о одржавању и раду течејева 3за опи. смењавање у целом рејону. „Њима је одговорно такође по једно лице за сваки школски рејон, које има 38 дужност да испитује недостагке у раду те тајева и да настоји да се они што. пре отклоне. Сви активисти који приводе неписмене школским рејонима, одговара, ЈУ одређеном лицу школског рејона за свако приведених неписмених,
У овој повезаности активиста, просветних радника и рејонских комисија биће могуће да се контролише рад течајева као и рад самих полазника. За сваки случај непохађања теча. ја од стране аналфабета, или не одржавања течаја, утврћи ваће се узрок и настојати да се он уклони.
Углавном, Градска комисија, као и рејонске комисије за сузбијање неписмености, ставиле су себи у задатак да сви упи.сани полазници морају уредио похађати и свршити аналфабетске или просветне течајеве. Решен је да се само у изузетНим случајевима оправдава изостанак аналфабета. Изостан“ ци аналфабета оправдавће се симо у случају болести или ког
другог несрећног случаја. С а
непохађање ·
Са изложбе српске књиге: Вукове гусле и наочари
У раду на прикупљању аналфабета видна је улога лата 2гитацији. Плакати са парола“ ма о сузбијању неписмености слике са рада аналфабетских и просветних течајева, д» сада одржаних, послати су у сверејо ве. Рејонске комсије за сузби_ јање нсписмености припремају по неколико излога у својим рејонима, у којима ће бити изложени. сем плаката и слика, још и графикони., Ови графи-
кони треба да прикажу број неписмених у рејону, колико је до сада описмењено, као 4
колики је број још остао да се описмени. Ови графикони пра. виће се на основу прикупљених податгка о броју неписмених, које _ прикупљају _ активисте, фронтовци и сви свесни гра ђани дотичног рејона,
првој недељи ове велике акције на прикупљању _ аналфабета предвиђено је још и то да се по свим рејонима одрже конференције са неписменима и новоописмењеним грађанимз, Међутим, није још" 'ни једна конференција одржана.
Ово показује да се није схва_ тила агитација као што требг. Међутим непобитна је чињеница да се само путем упорне и правилне агитације може спровести план масовног прикупља_ ња аналфабета и ликвидације неписмености,
пнплфизета спроводи се од 1 до 16 септембра |
Агитација не мора да долази самд од стране одговорзих лица. Агитацију мсже да врши
сваки грађанин. Сваки грађанин нашега града треба да схвати као своду патриотску
дужност да сваког свог позне. ника, неписменог пријатеља, у“ беди да се пријави на аналфабетски или просветни течај, да га уредно похађа и згвоти. Многи неписмени људи, убеђн, вањем од стране свога суседа или доброг свог познаника пре ће се пријавити на течајеве
. него ште би то могао да учини
ако би убеђивање дошло од
"стране руководилаца течаја.
Четрнаестог септембра на 43 нарочито за то одређена места одржаће се свечане конфергвције. На овим конференцијама. поред предавања о Вуку Ст, Караџићу, значају описмењавања широких народних масг и њиховог културног уздизања, приступиће се свечаном упига_ вању неписмених на аналфабетске и просветње течајеве.
На теригорвји нашега гралг не треба да остане ни један кеписмен који се тога дана неће пријавити и уписати ма ове течајеве. Овс ће се успети са. мо теко ак) се у недељи од 7 дс 14 овог месеца спроведе у“ порна агитанија међу неписме_ нвм грађанима. А она ћа се сигурно спровести само тако ако се све наше масовне срганизације, посебно сваки њен члан, сваки грађанин залаже да не остане ни један неписмени до 45 година старости, необухвгћен билс аналфабетским било просвгтвим течајем.
Како ће се у недељи од 7 до 14 септембра давати на гради лиштима свих рејона филм »уз таме у светлост«, то би било потребно да се привуче што већи број неписмених и новоописмењених лица да се им на овај начин увере о значају писмености,
Уколико акција за прикуп. љање аналфабета више устге, у" толико ћемо више успети да се одужимо нашем великом народном генију Вуку Ст, Караџићу, у оквиру чије се про. славе и спроводи ова значајла акција.
У оквиру Вукове прославе масовне орланизаците Беотрада узеле су посебне обавезе
У оквиру _ прославе – Вука Караџића, Ђуре Даничића и Бранка Радичевића, масовне организације Београда примиле су посебне – обавезе. Сматрајући да прослава не треба да има само манифестациони карактер и да обухвати само Београд, рејонски од“ бори Фронта донели су одлу. ку да, уз помоћ синдикалних подружница својих рејона, организују посете разним селима у околини Београда
У току септембра ортганизоваће се посете у 27 села. У свим селима одржаће се предавања о Вуку Караџићу и извесни културни програм у вези са прославом. _Рецитоваће се уметничке народне песме и пе-
" сме Бранка Радичевића.
800 ГОДИШЊИЦА ГЛАВНОГ ГРАДА СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА
"У Москви је отворено преко сто јубиларних
оволом 800 - годишњице
Москве, у совјетском глав вом граду створено је преко сто изложби посвећених _ том историском датуму.
У дворанама Државног истоРиског музеја изложен је богат материјал о историји Москве од њеног оснивања па до дапас. У Политехничком МУЗЕЈУ "зложен _ је _ материјал који Приказује данашњу Москву.
На специјалној изложби, по“ свећеној архитектури: Москве, Посетиоци се могу упознати С Историјом московске архитекТуре за протеклих 800 година.
а изложби је детаљно приказана архитектура дореволуциопе Москве — дивне С
цркве у Кремљу и дела 72Вених | русе. неимара Казако
изложби
„ва и Баженова која данас прет
стављају најлепше украсе совјетске престонице, У неколико дворана приказан је послеок. тобарски развитак московске изградње и архитектуре. Ма кете нових улица, тргова, мостова, стотина јавних и станбе. них зграда, као и дивне под“ земне железнице илуструју 0стварење Стаљиновог плана 0 изградњи Москве. _ Изложени су такође и архитектонски нацрти објеката предвиђених У новој пјатиљетки,
Од великог је уметничког значаја изложба „Москва У делима сликара“. на којој је изложено око 250 сликарских, вајарских и графичких радова, што сведочи да је Москва одувек претстављала истакнут мотив у руској уметности,
Сваки рејонски одбор узео је обавезу да посети ' одређена села. Земун ће посетити Кар. ловчић, Бежанију, – Купиново, Шимановце, Прогар и –Михаљевце, Чланови Фронта Првог рејона посетиће Малу Моштаницу, Остружницу и Рипањ. Други рејон ће посетити Кра: јину, Парцане и Филипово, а Трећи: Бељину, Пепељевац, Бо. говађу, Мали Борак, Баћевац, Барич и Вранић. Малу Иванчу и Дражањ посетиће Фронт Четвртог рејона; Миријево и Мо. кри Луг чланови Петог рејона;
руговац чланови Шестог, а
есник и Железник чланови Седмог рејона.
Ове посете дотртнеће већем зближењу фронтовских организација ових села и чланова масовних организација Београда. Поклони које су поједини рејонски одбори спремили за села допринеће културном уздизању ових _ села. Наиме, прибавиће се поклони за библиотеке. Тако ће Први рејон поклонити сваком селу по 70 књита и орман за књиге; Трећи рејон ће дати сва. ком селу по једну малу библиотеку итд.
У овом погледу поједини рејонски одбори показали су пуно иницијативе. Други рејон је, на пример замислио да кроз ове посете и поклоне успоста. ви трајне везе са дотичним селима. Поједина предузећа из овог рејона биће у сталној пре, писци са појединим селима и узајамно ће се посећивати, По. дружница „Октобарске слободе" повезаће се тако са Фи“ липовом, а подружнице Митистарства пошта и Министарства финансија са Парцанима. Пети рејон ће организовати једну малу изложбу и продају разних књига и брошура са села, ;
Сви ови разни видови помоћи за културно уздизање села пружиће велике користи на пу. ту учвршћења јединства између села и града.
20 ОКТОБАР
"И МИ
У
још >
Нултурно-просватнн
рад међу мађарским радницима који раде
у нашој земљњ
Београду има доста мађарских радника, Они су дошли
у нашу, земљу. да својим стручним знањем и искуством у раду, у заједници са нашим радницима, допринесу што бржој изградњи земље. Међу њима има највише тесара, зидара, грађевинских радника, а запослени су по разним градилиштима Београда и Земуна.
Сви ови радници смештени су по удобним радничким становима, у пространим и лепим _ одајама.
Месно синдикално веће пружа мађарским радницима сваку ' помоћ за њихов културно-политички развитак и упознаје их са новим друштвеним развитком наше земље, са новим уређајем, са задацима који стоје пред радним народом наше земље, а које он треба да испуни како би створио себи нову и лепшу будућност.
Сам _ културно-просветни _ рад међу мађарским радницима није још потпуно организован, али се успешно _ развија. У оснивању је једна библиотека, која за сада има око 140 књига и брошура на мађарском језику, штампаних код нас. У својим просторијама мађарски радници имају и један радиоапарат, додељен од Месног синдикалног већа.
Месно синдикално веће израдило је читав план културно-просветног рада за мађарске грађевинарске раднике који се налазе у нашем граду. По том плану већ је одржано неколико предавања и уметничких приредби, Мађарски културни савез из Суботице у многоме је допринео, _ својим учествовањем, остваривању плана културно - просветног рада са мађарским грађевинским _ радницима. Културно - просветни рад са мађарским радницима одвија се и у другим правцима. Сада се приступа и уређењу просторија цовеног кутића у радничким ста-
новима у којима су смештени мађарски грађевински _ радници. Ту ће они, после свог напорног
рада, као и остали радници у нашој земљи, играти шах, стони тенис, читати новине и часописе итд.
Иницијативом самих мађарских радника, формира се културно-уметничка група од самих мађарских радника, која већ припрема неке позоришне комаде на мађарском језику.
И Дом културе Трећег рејона организовао је неколико пута приредбе и концерте, а подружница артиста приредила им је – једну претставу. Све ове приредбе су биле бесплатне, са добровољним учествовањем наших уметника.
Мађарским радницима пружају се услови за културно уздизање. Све се књиге штампају и предавања држе на мађарском језику.
Свима радницима омогућено је, по ослобођењу наше земље, да се културно уздижу и просвећују. Те могућности дате су и мађарским радницима, Они ће, по повратку у своју земљу, моћи да упознају своје другове са облицима културно-просветног рада У нашој земљи. Емил ПОПОВИЋ
Сцена из филма „Адмирал Нахимов"
ФИЛМ
„Адмирах Нахимов“
ПЕК совјетски редитељ, добитник Стаљинове награде, В. Пудовкин завршио је "почетком 1947 године овај историски филм о чувеном руском адмиралу ХЛХ века Павлу Степановићу Нахимову. Сцене Синопске битке, потапања Црномарске флоте и одбране Севастопоља у Крим ском рату претстављају идејну и емодионалну срж филма. Сценарио је написао И. Луковски.
Нахимовљево име и данас ужива у народу огромну популарност, поштовање н љубав. У част славног адмирала установљен је ни Орден Нахнимова, који се додељује нарочито истакнутим _ људима совјетске ратне морнарице. Нахимов је бно даровит поморац, искусан и вешт стрдтег, мудар командант флоте и дипломата, човек ношен високом родољубивом идејом. Неуморно је радио на усавршавању вештине вођења поморских битака и пловидбе и тиме много допринео развитку руске ратне морнарице и руске војне мисли. Адмирал је стекао незаборавну славу победом над турском флотом код Синопа 1858 године н организацијом неустративе одбране Севастопоља 1854 до 1855 године. Непосредно пред Кримски рат, њ справно схватајући да мора доћи до рата са Турском, Нахимов је изразио мишљење да у том случају Дарданели треба да се заузму пре него што Турцима дође у помоћ флота западноевропских држава, Главнокомандујући кнез Мешиков није се са тим сагласио и наредио ује адмиралу да исплови према обалама Анадолнје, где су Турци почели да нападају руске борбене снаге. Турска флота, многобројнија од руске, била је у пуном строју у Синопу, заштићена јаком обалском артилеријом. _ Нахимов је блокирао противника н упловио у залив, где је дошло до окршаја једрењака. Руски адмирал водио је битку до потпуног уништења непријатеља, однео сјајну победу и заробно турског адмирала Осман-пашу ин његове енглеске саветнике. У Синопској бици јасно се показало пренмућство Нахимовске тактике, вредност 0штроумног _ адмираловог маневра и брижљиво припремљене и тачно изведене операције, омогућено неодољивом повезаношћу команданата и обичних морнара, којом се н одликује Нахимовска епоха руске флоте.
Пораз Турака код Синопе послужио је као повод силама антируске коалиције да у септембру 1854 године пошаљу ка обалама Крима огромну флоту од 360 бродова. Нахимов је схватио да битке на мору не би ништа помогле, а гарнизон Севастопоља је био малобројан, утврђења слаба. Адмирал је прибегао једино могућем решењу. Руси су своје бродове потопили на улазу у луку. Пред непријатељем су се испречила утврђења. Артиљерија и посада ескадре пребачене су на обалу да бране Севастопољ. Нахимов је био организатор и руководилац многомесечне, херојске одбране, Његова је смрт била достојна његовог живота ни борбе за Отаџбину, Погинуо је на Мелаховом утврђењу у Севастопољу 1855 године. Руски људи нису га заборавили. Од
поколења до поколења сачувала се слава великог адмирала Нахимова и руског оружја и јунаштва.
У филму су приказани лик и дела Нахимова у наведеном најзначајнијем периоду његовог живота. Улогу адмирала тумачи А. Дикиј, познати носилац насловне улоге у филму „Кутузов". у филму „Адмирал Нахимов" глумац је имао задатак да створи лик јунака ни ватреног родољуба, команданта гвоздене воље, чија је суд“ бина недељиво повезана са судбином отаџбине; лик напредног човека, доброг, осетљивог и демократски на. стројеног старешине, човечанских односа према потчињеним официрима и обичним морнарима и војницима.
Реднтељ Пудовкин познати је совјетски уметник. Његов _— историски филм „Суворов'" приказиван је у нашој земљи. У филму о адмиралу Нахимову Пудовкин је имао прилике да користећи нарочите особине филмске монтаже, створи _ импресивне сцене драматичних поморских битака свепано трагичног потапања — црноморске флоте, херојске одбране родољуби. вих руских људи у Севастопољу, као и ла покаже снажне ликове једног значајног _ периода _ руске – борбене прошлости.
Неба кал
А. Макренко: – Педагошка — поема, издање „Културе", Београд 1947, превод са руског Бране Марковића, ћирилицом и латиницом, стр. 759, цена 60 динара.
К. Маркес: Грађански рат у Француској, издање „Културе", Београд, ћирилицом и латиницом, стр. 104, цена 13 динара.
Стеван Сремац: Зона Замфирова, издање „Просвете", Београд 1947, ћирилицом, стр. 198, цена 28 динара.
Јанко Ђоновић: Горски токови, издање „Просвете", Београд 1947, ћирилицом, стр. 198, цена 53 динара,
Џек Лондон: Сила живота, издање „Просвете', Београд 1947, „Мала библиотека", ћирилицом, стр. 32, цена 4 динара.
Данијел Дефо: Живот ни пустоловине
Робниисона Крусоа, издање „ЛПросвете", Београд 1947, превод са енглеског др Владете Поповића, ћирили-
цом, стр. 261, цена 40 динара.
М. Миланковић: _ Основи — небеске механике, издање „Просвете", Београд 1947, ћирилицом, стр. 97, цена 6 динара.
Б. В. Њекрасов: Неорганска хемија, књига 1, издање „Просвете", Београд 1947, ћирилица, стр. 468, цена 180 динара.
Јованка Хрваћанин: Занат је златан, издање „Просвете", Београд 1947, ћирилицом, стр. 25, цена 3 динара.
Снимање о аћег филма „Као плима ——
У Кнез Михаиловој улици вршена су снимања сц
Зи
.- ја _та
ена за домаћи филм »Као плимас
22
заб = ЊЕ –
| –_-е бик воли ЈЕ =: пав_ МОШЕЕ:
~
пи |__к-— др -=дл и и“ ~ =