20. oktobar
Уз
С З ИЦ 2
МАТЕРИЈАЛКО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ УЧЕНИКА у ПРИВРЕЛИ — ВАЖАН УСЛОВ 38 ИСПУЊЕЊЕ ПЛАНА КАДРОВА
о подацима Одељења рада
ИОНО-а у Београду има око 1,300 ученика у привреди којима није обезбеђен стан, храна, оде_ћа и обућа. До краја ове године биће у Београду око 2,000 оваквих ученика.
Наведени бројеви говоре о томе да привредна предузећа и њихова _ оперативна руководства до сада нису поклањала довољ-
___НУ пажњу збрињавању ученика у
привреди. Данас се питање мате-
__ријалног обезбеђења ученика у привреди све оштрије поставља захтевајући хитно решење, наро-чито пре него што наступе хладни зимски дани.
___Мспуњавање производних — планова тесно је повезано са испуњавањем планова оспособљавања нових стручних кадрова и стварања основних услова за _ њихово уздизање, Године 1947 и 1948 биће одлучујуће у припреми и обучавању ученика у привреди, ко-
ји крајем _ Петогодишњег _ плана треба да се укључе у привреду као квалификована радна — снага.
Да би се све ово постигло неопходно је још у овој години обезбедити за 700 до 800 најсиромашнијих ученика стан, храну и све остале потребе. Ради тога, без одлагања, потребно је инвестирати довољне суме за грађевинске радове око изградње домова за ученике у привреди. За руководиоце предузећа ово питање не сме да има споредан значај, јер сваки лош однос према плану кадрова треба да позуче _— одговорност _ руководилаца предузећа, исто онако као што та одговорност произилази из .неизвршења плана производње,
За данашње стање по београдским предузећима у погледу броја упослених ученика не може да се каже чак ни да је задовољавајуће. До данас ни једно грађевинско предузеће није план примања ученика, а мгли број се заузео да привуче у грађевинску струку потребан број омладинаца. Стање по предузећима у погледу односа према уче-
_ ницима у привреди такође је за
· сваку осуду. Ученици прелузећа
ЗЕТ
„Ласта“, „Југострој“ и „Обилић“ нису уопште обезбеђени. Многи од њих спавају по парковима, немају обезбеђену храну, а поједина предузећа као „Стлљинград" „Партизанка“, „Петар Велебит" и „Давид Пајић" одбијају да плате издржавање својих ученика који се већ налгзе по домовима за ученике у привреди.
Да би се питање смештаја ученика У привреди правилно _ решило, било би потребно да опе“ ративна руководства већих – предузећа отворе за своје ученике посебне домове, а оперативна руководства више мањих предузећа да организују отварање заједничких домова за своје _ ученике. Није свеједно како ће ученици у привреди бити смештени, јер од њиховог смештаја, исхране и одевања у многоме зависи и успех учења и оспособљавања за стручне — квалификоване раднике. Општа је појава недостатка довољног броја ученика у привреди. Овај недостатак је добрим делом последица и недовољног броја домова у којима би се ти ученици сместили. Да би се то отстранило неопходно је да предузећа којима Фу потребни ученици, као што су предузећа „Гранап", Градско предузеће за месо и масноћу, „Сутјеска", Индустрија прецизне механике, Градски водовод, кожарско предузеће „Пролетер“, „Југоштампа" и многа друга предузећа, предузму све мере за изградњу домова. У ту сврху потребно је да се именована предузећа што пре повежу са службом посредовања рада при Месном синдикалном већу да би им био обезбеђен дово-
_ љан број ученика, затим да при-
ступе поправљању теже оштеће-
них зграда, које нису унете у овогодишње планове.
Предузећа грађевинске струке могу да употребе један део инвестиција предвиђених за изградњу радничких станова за подизање домова. Но приликом граћења треба _ нарочиту пажњу обратити на то да просторије одговарају свим потребама ученика. Генералне, односно главне — дирекције, треба да при овоме помогну предузећа дајући им _ потребне кредите.
Наша предузећа не смеју да се угледају на лош пример који су им дала предузећа _ „Југострој", Индустрија мотора и Одељење за стручну _ наставу _ Министарства индустрије ФНРЈ који су примили од МОНО-а пре шест месеци у Раковици зграду да би је оспособили за дом и до данас то нису учинили. Лош пример Главне ди-
рекције металне индустрије м О- _
испунило ·
дељења за стручну наставу Министарства индустрије НР Србије који су одуговлачили са примањем дома у Московској улици бр. 5, иако је дом добро организован, има потребно особље и ученике, само због тога што су дужни да обезбеде материјална _ средства за издржавање дома, говори нам о томе колико се мало пажње поклања ученицима и од _ стране високих административних _ руководстава. Дешава се често да и наши службеници који раде на решавању проблема ученика у привреди не схватају довољно озбиљно свој посао. Тако је друг Коен из Планског одељења Министарства грађевина Србије по питању оспособљавања кадрова дао следећу изјаву: „Ми смо планско одељење, ми распоређујемо готове кадрове. Ко ће да ствара те кадрове и како, то није наша ствар."
Како су се односила наша предузећа према плаћању издржавања за своје ученике који се налазе по домовима, може да покаже следећи пример. Предузеће „Змај“ добило је зграду за дом у Земуну да би у њему били смештени ученици који раде у Земуну да станују у Београду и приморани су да сваки дан пешаче у Земун и натраг. Предузеће није обезбедило места у дому за те ученике. Поред тога, предузеће је посебно оделило ученике — из других земунских фабрика и није се уопште бринуло за њихово снабдевање и здравствене услове живота.
Питање обезбеђења средстава за отварање и издржавање — домова и питање васпитача такође нису била правилно решена у ниљу сада постојећих домова. У првом _ дому ученика иу првом дому ученица, у којима су смештени ученици предузећа републиканског и локалног — значаја, није било довољно средстава за олржавање дома, јер предузећа „Дом", „Иван Милутиновић", „Ду. га“, иако су дала обавезу да пла ћају издржавање за своје ученике, нису испуњавала своје обавезе. Задруге „Будућност“, „Напредак", Прва београдска“ кројачка, одбиле су да плаћају издржавање за ученике. Овакав однос према ученицима је не само за сва ку осуду, већ заслужује позивање руководстава предузећа на одговорност. Највећу пажњу досада су поклањала _ ученицима _ предузећа „Шумадија“ ми Народни магацин, која ће ускоро да отворе дом з2 своје ученике, затим _ „Гранап", Индустрија прецизне механике и предузеће ,29 новембар" плаћајући на време дотације за издр: жавање својих ученика.
Да би се сви проблеми који се појављују у вези са правилним решењем питања смештаја, исхра-
не и односа трема ученицима правилно решили, _ потребно је што пре организовати конферен-
цију _ претставника производних комисија, _Грађевинског одељења ИОНО-а, Одељења рада ИОНО-а и синдиката.
Ученицима, за које данас не постоје могућности смештаја У домове, треба обезбедити места по приватним _ становима под условом да предузећа буду обавезна да плаћају стан, храну м све остале потребе ученика. Уколико станови грађевинских радника буду преко зиме испражњени, могу се и они искористити за привремени смештај ученика у привреди.
. За правилно васпитавање ученика веома је важно, поред осигуравања материјалних услова жи. вота, да се обезбеди _ довољан број способних васпитача, јер кадар васпитача недостаје и у досада постојећим домовима.
Посебну улогу при решавању питања смештаја ученика у при-
вреди имају синдикалне | организације, чија је дужност да пруже пуну помоћ управама преду.
зећа на томе послу.
Ради подизања културног нивоа ученика у привреди управе предузећа треба да ангажују чланове Аакадемије ликовних уметника, Музичке вкадемије, _Удружења књижевника и Народног позоришта, као и осталих културних установа, који би својим — наступањем по домовима знатно до: принели културном уздизању наших сутрашњих стручних кадрова.
Појачана Брига за ученике у привреди, међусобна сарадња Управа предузећа, синдиката и оМладинских организација у томе послу, услов су за испуњење оних поставака Петогодишњег плана које говоре о оспособљавању За резерве за наша предузе: а.
Влада СИМОНОВ шеф Отсека за кадрове Одељења рада ИОНО-а
20 ОКТОБАР
антена на
НЕДОСТАЦИ КОЈИ СЕ МОРАЈУ ХИТНО У
КЛОНИТИ
3 ОКТОБАР 1947
Како тече рад на градилиштима градских грађевинских предузећа
У овој грађевинској сезони, у првој години Петогодишњег плана, градска грађевинска предузећа Београда имају одговорне и огромне задатке. Граде се станбене зграде, индустриски објекти, путеви, школе, установе, гараже, низ разних градњи. Такорећи, читава нова насеља никла су у Београду током овога лета.
За ове обимне радове требало је пронаћи кадрове, обезбедити им смештај и исхрану, прибавити материјал, машине и транс"портна средства. И све тешкоће у тако обимним радовима савлађиване су захваљујући залагању радних колектива наших градилишта. Колики су напори на томе улага-
ни и какви су проблеми стајали пред градским грађевинским предузећима, најбоље се може оценити ако се погледа шта су све о на градила и шта граде у овој години.
Поред предузећа „Пут“, које је углавном радило путеве и оправке многих улица Београда, три градска _ грађевинска предузећа радила су само на подизању и о6нављању станбених и других згра да и индустриских објеката. Предузеће „Авала“ бави се углавном градњом индустриских и _ јавних објеката. Поред подизања нових грађевина, ово предузеће је вршило оправку низа већих београдских зграда. Сада је у току
градња Основне школе у Петом рејону, гимназије Шестог рејона, Основне школе У Раковици, Дома културе Четвртог рејона итд. Граде се такође зграде за фабрике: „Никола _ Тесла", „Партизанка", 20 октобар“ на Вождовцу, „Елизо“ на Чукарици и депо Београдског _ електричног саобраћајног предузећа.
Градско грађевинско предузеће „Дом“ имало је да изгради 120 разних објеката, између којих и оправку 60 зграда Одбора за обнову станбених зграда. Поред то: га, оно гради и летњу позорницу у Топчидеру, Досада је предузеће обавило преко 60 од сто преузетих послова.
Слаба брша о радницима елеватоза »Нишава«
Стотине камиона транспортују шодер прашњавим и неуређеним пу тем
3 Н: десној обали Саве, испод
купатила · „Шест топола“, постављен је елеватор „Нишава"“. Његова мотори су стално у покрету, а бескрајно плато непрекидно преноси из шлепова на обалу шљунак намењен београдским градилиштима. Са овог места снабдевају се сва градска грађевинска предузећа, а стотине вагона овог важног грађевинског материјала одвозе омладинци за градилиште у Железнику. Радна колектив „Нишаве“ који се састоји само од 17 људи обавља посао са највећим пожртвовањем. Застоја у послу никада нема. Ради се предано и без поговора, без обзира да ли је летња жега или поноћ, да ли је тек почео дан ила је истекло радно време. Ако шлепови стигну ноћу, ови људи који су после дугог рада можда тек уснули, пробудиће се и без пого-
вора, до јутра, обављати посао. Ниједан од њих, сем ложача, нема смене, а знају од коликог је значаја правовремгно снабдевање шљунком београдских грађевина. И зато су увек спремни на зала-
. гање. И св« неуморно раде, почев
од ложача па до морнара.
Али, док часови њиховог рада нису ограничени, ограничена је сума која им се исплаћује за прековремени рад. Бродарско багерско предузеће Генералне управе речног саобраћаја, чији је елеватор, има своја правила. Рад« ницима се, без обз«ра на потребе посла и без обзира на стварно утрошено радно време, на име прековременог рада признаје највише до 100 часова, УОстали часови се не исплаћују. А ради се увек више. Морнар каже да никада не ради мање од осамнаест часова дневно. Ложачи која ипак
Спремање зимнице треба што савесније схватити
о плановима Одељења трго-
вине и снабдевања ИОНО-а градска предузећа и задруге при. ступила су спремању зимнице за потребе становништва Београда. Али, задовољити се само количинама које конзервирају предузеКа за снабдевање и задруге било би погрешно, јер је јасно да те количине неће моћи да подмире укупне потребе Београда. Због тога је потребно да новооснована одељења за радничко снабдевање при предузећима, односно управе предузећа које њима руководе, изврше све припреме и отпочну са спремањем зимнице за своје раднике и намештенике, утолико пре ако при предузећу постоји и Радничко намештеничка менза.
Поред управе предузећа, које у случају немарности треба благовремено да буду опоменуте од комисија за снабдевање при упра. ним _ одборима синдикалних подружница, им сва остала предузећа која се баве исхраном и снабдевањем становништва треба што пре да приступе припремању зим_ нице. Радничко-намештеничке мен зе, раднички ресторани, угоститељ. ска предузећа и болнице имају као дужност благовремено припремање _ конзервисаног _ поврћа (туршије).
На нашим пијацама има у довољним количинама купуса, папри. ке и парадајза. Самим тим је материјал за припремање _зимнице обезбеђен. Изговори управе појединих предузећа м установа да
немају потребну амбалажу, да су неспремне и чекају да органи народне власти набаве потребни материјал и амбалажу, немају никаквог логичног оправдања. Органи народних власти, са своје стране, учиниће све што је у њиховим могућностима да се потребан материјал и амбалажа набави, градска набавна предузећа су с тим
„у вези добила своје производне
задатке, али управе менза, одељења за радничко. намештеничко снабдевање, ресторана и болница такође морају да уложе мак. симум труда да се за зиму обезбеде, независно од припрема органа за снабдевање при ИОНО-у, довољне количине конзервираног поврћа, јер је данас, и поред свих
тешкоћа, набавка амбалаже потпуно могућа, Потребни _кредити такође се
могу да набаве и зато ће изговор да зимница није обезбеђена „јер није било средстаза“ бити само још један доказ више о немарности и несналажљивости руководстава предузећа и установа која се нису побринула да обезбеде на време намирнице за исхрану својих радника и намештеника. Не сме се поновити оно што се догодило са набавком угља када су кредити постојали а угаљ ипак ни. је набављен.
У првим данима јесени треба помишљати и осигурати исхрану радног народа за време зиме. При томе исто тако треба на време оспособити просторије за смештај зимнице.
имају смену, али некада раде и по 24 часа, имали су у августу месецу 160 прековремених радних часова, а предузеће им је извршило исплату само за 100 сати. И поред таквог става управе предузећа, радници и намештеница овог колектива не смањују, него још појачавају свој радни елан,
У протеклом месецу дали су још више прековремених радних часова, иако још увек управа није донела одлуку за признавање ефективних _прековремених — сата. Радници су се обратили Месном одбору Савеза радника и наме. штеника речне пловидбе и обалских радника, али нису постагли никакве резултате.
Посао није лак и прековремени радни _ сати настају из стварне потребе. Управа предузећа би морала схватити да такав рад исцрпљује, па ако се не може пружита потребна смена, да се радницима правилно исплати време проведено на раду.
— Ја знам, то је велики трошак, — каже ложач — али треба мислити и на наше потребе. Кад радим ноћу, морам јести као и преко дана: тачно три пута. То значи да ми је редовно следовање хране недовољно и морам имати новаца да купим онолико колико ми треба.
Посао ложача је нарочито напоран, а поготову када је скопчан са ноћним радом. Треба сићи у ложачеву кабину и удисатл врели ваздух и пару, и гледати зној који непрекидно тела, па ће се схватити колико у таквим условима исцрпљује прековремена рад и колико је непрзвилна одлука о непризнавању ефективних прековремених сати.
Управа предузећа није се ностарала ни за снабдевање овдашњих радника, Претседник подружнице каже да за седам месеци ниједан радник није добло никакав бон за текстил и обућу. Поцелана и скоро иструлела одећа то и потврђује. Омладинци из Железника који најбоље оцењују рад ових људи, обећала су да ће им уступити известан део од контингента текстила и обуће који он« добију. Али радници са елеватора не пристају. „Зар код оволаког рада, да нас снабдева други, а не наша управа;“, — буне се они. Нису подељена ни радничка одела, иако се зна да су у многим установама радничка одела додељена намештеницима канцеларија. Беспрекорна чистоћа у ложачевој кабини и у кабхнама за спавање упадљиво одудара од изгледа ових људи. Они с поносом показују своје уређене кревете у кабинама.
— Али како да то све очувамо, кад морамо прљави да легнемо у постељу!
Не само што скоро ниједан нема да пресвуче рубље, него чак не добијају ни оно што им по правилама хигијенско техничке заштите на раду припада — нису у“ опште добили сапуна, „А тако је потребно да се освежимо и окупамо после рада у пари и прашини; да се можемо одмарати као људи". ; .
Тако се, захваљујући крајњој небрижљавости управе Бродарскобагерског предузећа, не пружа овим људима ни минимум угодности који је потребан у кргткотрајним часовима одмора а камо ли заштита на раду. Месни одбор такође није успешно интервенисао да се правллно награде и правилно снабдевају радници које је, како радници кажу, сам претседник Месног одбора похвалио као колектив који се ванредно много залаже за испуњење Петогодишњег плана,
Д. П.
лије из његовог
Највећи број радова – изво . Градско грађевинско предузеће „Комграп". Поред 5 великих стан: бених зграда са 186 станова њ, Северном булевару и 19 зграда са 780. станова у – Професорској колонији, —— ово предузеће гра. ди 82 блоковске приземне – стан. бане зграде и 220 станова код „Гајрета". _ „Комграп" је сагра. дио 24 павиљона за становања грађевинских сезонских радника довршава зграду Президиума : Дипломатски Клуб на Теразијама, Треба да се приводе крају и ра. дови на згради Новог универзитета. Поред ових, грађен је и низ других мањих и већих објеката,
Сви ови. радови градских раЂевинских предузећа, захтевали су много труда и залагања, мнд. го материјала и много радне снаге. Али, за све објекте – предву. ћен је Планом рок када има да буду завршени. Тај рок је за мно, ге грађевине и протекао, а оне нису довршене, и то због слабог и непланског рада органа који треба да их снабдевају _— грађевинским материјалом. Радни колекти. ви и руководиоци градилишта би. ли су у том погледу немоћни, Квалификовани радници „Комгра па" просечно су пребацивали у тврђену норму за око 70%%, али је њихов темпо рада често мо. рао да се успори због несташице материјала.
Радови на станбеним зградама у Професорској колонији и на ју“ жном булевару требало је да буду завршени 1! септембра. Међутим, они ће бити завршени тек извесно време после пријема по: требног материјала. А још се не зна када ћа тај материјал приспети. Сада, када су радови у завр. шној фази, осећа се несташица у разним врстама дрвене грађе, пар кета, санитарних објеката, водоводних цеви и др. За зграде на Северном булевару тек сада су добијене цеви, иако су оне мо. гле да буду уграђене још пре че тири месеца. Због тога се нису могли на време постављати НЕ подови. Нарочито је тешко а набавком дрвене грађе. Градил“ ште у Професорској колонији до било је, на пример, у августу ме сецу само трећину од котинген та који је био предвиђен и који се морао доделити у том месе. цу. Због недостатка дрвене грађе, обустављени су и радови на приземним _ станбеним зградама које су већ доведене под кров и за које је било предвиђено да се 1 октобоа населе. Исти је про“ блем у Професорској колонији. Неке зграде се већ доводе под кров, а онда ће због оскудице У грађи, рад морати да застане,
Несташица потребног материјала не само да успорава радове него се негативно одражава И на раднике који иначе показују 9' громно залагање. Фабрика „20 октобар" зида се само по новом начину зидања који су сви раа“ ници усвојили као сталан систем у раду. Али како ће изгледати све то, ако на време не стигне дрвена грађа па због тога не Мог не да се подиже кров! У Профе“ сорској колонији радни колектив је у првим данима претконгрес ног такмичења пребацио план 3 17%%, а онда се морало застати зато што је нестало шодера.
У вези с овим нарочито треба
и истаћи неплански рад У расподе. шодера. Када стигне транслор“
оје ка
сва градилишта шаљу св И мионе који на утовар шодера Ма рају да чекају по два три 51: Нема плана у подели шодера Ј– ко да предузећа која имају ка оне, изузимају за себе велике с личине, а она која тренутно 4 располажу камионима, остају ге снабдевена. Предузеће „Дом не је нема својих камиона врло сл бо се снабдева шодером. ватни камиони неће да се ју тог посла због тога што с ра да чека на ред 38 утовар: . Све побројане градње Ма ских грађевинских предузећа Це ба да се заврше до краја 16 године. Али, да би се оне 4 пре завршиле, потребно је 28 . градилиштима пружи што пре те требни материјал. Ово и“ пре што нека предузећа Ми прекидати рад преко зиме. Тед ће моћи да ради током мега це: ме, а предузеће „Авала зе ој“ ће већ сада нове градње на 5. ма ће се и зимус радити Мег време то буде дозвољавале. је дузеће „Авала“ ће почети А јал ди Филијалу Завода за ове но осигурање Трећег рејона тије глу Генерала Жданова " Па! ки ве улице, једну велику Ми ови ван атара Београда. А 19 Је . радови боље успели, потре ме првенствено снабдети матер
евине. ! лом започете грађ Ланица ПЕРИЋ