20. oktobar
_ђани не настоје да их испр
-3 ОКТОБАР 1947
Залаци Народног фронта |
у акцији пошумљавања
у околини
Београда
За овај општенародни задатак треба
меобиписати
(рак веље ближе и даље околине Београда от. почело је још прошле године. Тада је пошумљен терен на Гољином Брду, код Дубоног и код Рипња, и тиме је уствари) тен отпочело остваривање замашног члана на стварању шумског појаса око Београда.
Познато је да је Београл, у. спед свог брдског положаја и спабе пошумљености своје ово.
лине, изложен честим и јаким ветровима; што има за последицу вездраве успове низота.
Планом је предвиђено па се створи уми и шири шумски по. јас ово Београда и ла се тај обиман посао изврши у току Петолетке.
Пошумљавање околине нашег
трада има вишеструки значај. Шуме су у првом реду велини вездушни _ резервосри толико
потребни за сваки велики град. У исто време шуме у блиној и даљој околини града спунжиће за излетишта и одморишта грађена Што је кајвамније шуме, уско не могу потпуно | »трогутати« зетрове, ипак У знатној мери ублажују њихову Ударну снагу. На тај начин уми и шири шумски појас биће главна -заштита Беотрала од сувог и нездравог ветра кношаве. По. шумљавањем ће многе голети поје су по сапа биле непродуктивне и неупотребљиве за друте сврхе, постати тродуктивње,
Ове јесеви св у ближој околини Београла предвиђа пошу. мљавање непошумљених терена, попуњавање пошумљених м мелиоретија шиксра. Пошумиће се земљиште у Кошутњану, кол Раковичхе шуме им извршиће се номплетирсње пошумљеног терена на Гољилом Брлу.
НАШИ РАДНИ ГРАЂАНИ —
"масе грађана, да
најшире _ масе грађана
Пред све организације На. родног Фронта ставља се као задатак да за радове на пошумљасвању мобилишу најшире
и објасне свима грађанима значај ових радова. То је општена._ родни задатак који се не би могао остварити 6ез добровољнот учешћа, грађана.
Већ у првој поповини овог месеца почеће припремни радови за пошумљавање (копање рупа за саднице на голетима и чи. шћење корова и трња) и радови на мелиорацији шикара. Уска повезаност секције за до. бровољне радове Градског олбора Фронта и стручњака из Управе шумсног појаса обезбедиће потпун успех ове акције. Потребно је добро организовати радне јединице дз би квалитет радова био што бољи, а прили. ком такмичења водити рачуна ла брзина у раду не иде на штету квалитета. Од велике је важности добар квалитет поспа јер од тога зависи колики ће се проџекат сапница примити, да ли ће бити правилна раздаљина између ископаних рупа итд. Пошто управа штумског појаса не. ма за озе масовне акције довољан број алата, потребно је га руководиоци радних јединица обезбеце увек говољан број потребног алата. Исто тако је ваво не изводити на рацове више грађана нето што је потребно. Велиму помоћ у овој акцији могу пружити студенти четврте топине Шумарског Фанултета који би нонтрописали правилно опвојање ралова на терену.
И у овој великој акцији треба Наролни Фронт Београла да по. коте своју снату и масовност.
ХИЉАДЕ ОЧИЈУ КОНТРОЛ.
НЕ КОМИСИЈЕ
Притужбе не би требало да
риликом _формирсња Кон-
тролне комисије омогућено је свима грађанима да, под ношењем притужби на неправилна решења појединих орга. на народних власти, омогуће њихово исправљање. Тиме је грађанима омогућено да помогну органе Контролне комисије у њиховом раду, указујући на разноврсне грешке, пропусте и недостатке. Подношење притужби није ограничено само #44 решења која оштећују лечне интересе поје“ динца већ и на уочене неправилности У раду појединих
предузећа и установа, на штенеолговорних точински _ рад ; појединаца који расипају народну имовину итд. Тако је
требало да притужбе буду јелан од облика масовне контроле. .
Ако се погледају притужје Које добијају поједини органи Контролне комисије У Беотраду може се видети да граБани полносе 90 од сто притужаба личног карактера, то јест жалбе на решења органа народних власти којима су повређени њихови лични интереси. О уоченим пропустима И неправилностима у раду појединих _ предузећа, _ установа, надлентава органа за расподелу, на пијацама итд. 0 којима се прича и препричава не Полносе се притужбе и ГР ве,
Ово је допекле последица и васпитања и
остатак старог старог схватања односа појединаца према друштву. Старо
друштво тежило је да код људи ослаби осећање за интерес заједнице и формирало Код њих бригу само за своје интеРесе и лично обезбеђење, ма“ кар и по цену оштећења друтих, Оно што је ишло на штету заједнице свих грађана „Нија требало ла их се тиче“. ТаКав је однос међу људима га“ јило капиталистичко друштво.
У животу наше земље после ослобођења у многоме се #3менио одпос људи према 3%
једници тиме пето се КОД Ба формирала св
ших људи
за опште, _ заједничке ти тересе. Међутим, не Моле мо рећи да су ОстаНи оре Рих навика потпуно и њени. век Код љени. Још увек е да се
људи постоји схватањ „не треба мешати у ово што се директно његове коже Не ти. че“, Нису овде у питању сам“ неправилности Које задиру У интересе неког другог човека
питању су неправилности | понекад штеточински рад Који на први поглед не штети поје“ динцу, али уствари штети и
буди само личног карактера
МИ
заједници и појединцу. То су неправилности у расподели робе, У снабдевању, сметње У продукцији итд. Дуго би било набрајати све случајеве које доноси свакидашњи живат. Овде бисмо могли нзвести само неке. Кад овде и онде грађевинске машине, које би се са малом оправком могле оспособити, стоје по месец и два дана, неискоришћене, кад исправне машине стоје и Кисну, кад се ломи цигла услед непажљивот истовара, чека <е да те случајеве открије Контролна комисија а синликалне организације и чланови синд"чката мало воде бригу да полнесу притужбу на овакве И сличне крупне пропусте. Ортани Контролне комисије проналазе такве пропусте али они не могу да виде све, све 12 уоче, немају „хиљаду очију · А те хиљаде очију треба да буду баш наши радни грађани. Сваком нашем поштеном грађанину треба да је јасн", да му је дужност исправљање помагање прили-
нелостатака, ком њиховог отклањања и борба против неправилности свих врста.
Као што смо навели 90 ол сто притужаба, које се шаљу Контролној комисији, личног су карактера. Борба за План захтева активно учествовање свих радних грађана У отклањању недостатака, У борби против штеточина и саботера. Масовне организације могу И треба да олиграју велику уло. гу у измени карактера приту“ жаба које се подносе органима Контролне комисије, и да им дају друштвени карактер. Потребно је свим грађанима објаснити потребу исправљања неправилности које штете друштвеној _— заједници» Многи фронтовци не знају да могу поднети притужбу и за случа. јеве у којима нису перОсредНо заинтересовани. Масовне орга низашије треба да БаслтЕва све више код својих чланов осећање обавеза према ИМ штву, тако да се наш гра а нин осећа повређен и она кад су у питању општи интереси. Поред притужби на 7 чајеве у којима су па з КЕ тересовани грађани тр 8 тивно да учествују И поднос притужбе за све неправилно“ сти које уоче ма ко их и ма где учинио. Томе ће они по моћи органима Контролне ко мисије да се откривају и 97зо отклоне многи недостапи и пропусти а масовне оргавизације извршити гу у васпитавању
ђана.
популаришу |
НА ГРАЂЕВИНИ
(Цртеж А Абрамовића)
БЛАГО ЗА КОЈЕ БИ МОГЛЕ ДА СЕ ЗАИНТЕРЕСУЈУ НАШЕ МАСОВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
Лековито биље на домаку Београда које нико не бере
рава вредност многих врста
лековитог биља које успева у нашој земљи много је више позната у иностранству него код нас. Сваке сезоне многобројне стране фирме траже од наше државе на стотине вагона камилице, липовог цвета, афиона, нане, хајдучке траве и другог биља, Белог слеза, мацине траве (валеријане), шумске љубичице, маслачка, папради, бунике и другог биља од огромне важности за фармацеутске производе могли бисмо — када би само рационално искори“ шћавали оно што нам природа тако обилатно пружа — извозити у неограниченим количинама, јер је потражња истих увек актуелна и велика,
Велебиље Аггора ђеПадоппа
Међутим, свест о вредности лековитог биља као важног артикла за народно здравље и трговину још увек је код нас врло оскудна и неразвијена, Да је ово тачно сведоче многе чињенице, које се свакодневно понављају. Разне установе за производњу лекова или многобројне болнице и апотеке кадгод су, на пример, од сабирних централа лековитог биља „Југолека", „Биљане“ или „Срболека“ тражиле одговарајуће количине биља, нису га могле до“ бити у довољним количинама. Чак ни онолико колико би било довољно за домаћу потражњу лекова. А све то из простог разлога — што наше сабирне у станове нису у Могућности да сакупе потребне количине овога лековитог биља највише зато јер широке маса нашег народа нису још довољно упућене у вредност и корист коју могу имати од ове нове гране привреде.
Једна велика здравствена установа, например, недавно је поручила од „Срболека" веће количине разног биља за справљање фармацеутских препарата (између осталог и 20,000 килограма биљке валеријане која је у народу позната под именом „мацина трава" или „одољен“). И разуме се, као и многе друге сличне поруџбине из иностранства или за домаће потребе, овај сабирни центар ни ову поруџбину није могао да испуни, јер на стоваришту није имао ни цигло пет килограма биљке валеријане, иначе тако неопходне за справљање лекова за све нервне и срчане 6олести, и
Док је тако на нашем тржишту, на другој страни наилази се на праве парадоксе, Например, У непосредној _ близини _ Београда
цела Ада Циганлија прекривена је још и данас бујном биљком валеријане. Расте она на топлом септембарског сунца, густо, у висину од преко пола метра м нико је се не дотиче, сем случајних пролазника који је, не знајући њену вредност, газе, ломе и остављају да труне. Вегетира тако на Ади Циганлији та многотражена биљка и, ако се, док још трају ови лепи дани, за њену жетву не заинтересују више надлежни ин ако се не ангажују масовне организације, а нарочито пионири, прве јесење _ кише _ уништиће вредност валеријане, онемогућити бербу, а тиме ускратити справљање лекова.
Исти случај наше равнодушности је са добро познатом биљком — белим слезом. Бели слез тражи се на све стране. Потребне су вагонске, неограничене количине. Лабараторији, болнице, разни хемиски институти и најзад све апотеке у земљи, добијају од мадлежних установа 3з расподелу лекова недовољне количине. Белог слеза нема довољно на стовариштима. А нема сумње, било би га — и то у изобиљу — кад би било довољно радне снаге или боље: рећи више иницијативе, ви-
ше залагања, ако би се развила,
широка акција за сабирање лековитог биља у ближој околини Београда. За задовољење потреба у белом слезу довољно би било спровести масовну акцију брања само у Панчевачком Риту, источно од насеља Крњаче — м све потребе не само Београда него и целе Србије биле би подмирене. Исто тако као читава ова богата плантажа у Панчевачком Риту, могла би се искористити и велика налазишта белог слеза на обали Саве, дуж целог Обреновачког друма од Београда до Умке, као и биљке беладоне (велебиље) у подножју Авале и дибиталиса у околини манастира Раковице. Жетва биљке валеријане на Ади Циганлији донела би, по
Мацина трава Уалепапа оГетпан
мишљењу стручњака, најмање 5000 килограма а белог слеза, на горе означеним местима далеко већу количину,
Када знамо да је омладина многобројних Македонских села, користећи _ богатство _ лековитог биља, успела да за неколико месеци прошлога пролећа, добије толико средстава, да је из истих могла да изгради лепе Домове културе, читаонице и да створи разне фондове за помоћ радним бригадама — зашто код нас најпотребније лековито биље још увек лежи неискоришћено, ту на дохват Београда, док лепи дани за бербу одмичу. Лука РИСТИЋ
ПРЕД ПОЧЕТАК ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕР ЗИТЕТУ у
Велики број студената _ још увек нема стана
У овој школској години на Београдски универзитет уписало се нешто преко 22.000 студената. У овом, заиста 0 громном броју, апсолутну већину чине стари студенти и свршени матуранти из унутра“ шњости НР Србије и осталих народних република, Та чињеница, сасвим природно, повлачи за собом захтев за решење једног од најхнтнијих, али и, у садашњим условима, једног од најтежих проблема — како и где сместити новодошле сту“ дентер
Ове године, захваљујући об: нови старих и добијању нових зграда за домове, капацитет студентских домова у односу на прошлу голину, знатно је ве ћи. Од 1.500, колико је било у свим студентским домовима у прошлој школској години, ове године број постеља повећао се на 2.058.
Централна управа студент“ ских домова и мензи, као ор: ган Комитета за научне уста“ нове, Универзитет и високе школе Владе НР Србије, при: мила је досад преко три хиљале молби за смзштај у сту: дентске домове, што значи, ка“ да се 2.058 студената сместе у домове, да око хиљаду студе: ната још увек немају става. (Ова пифра није дефинитивна пошто сваким даном стижу но ве молбе). Но ни то није све. Поред Централне управе сту: лентских ломова и мензи, стан беним питањем студената из унутрашњости бави се и Стан“ бена комисија при Универзитетском НСО-у, Број примљевих молби у Станбеној коми“ сији износи до сала преко 700. Очекује се да ће тај број пре расти на око 1200. Преко те ренаца Станбеног олељења Из" вршног наролног олбора и. са“ мих студената, добровољно је дато или блокирано од оних чији станови нису рационално искоришћени свега три стотине соба,
Значи, ла број студената који засал немају гле да се сме сте износи преко 2000.
Како решити овај проблем што хитније, јер предавања на свим факултетима Београлског универзитета почињу за неколико лана.
Пре свега, дом „Милован Ђилас“ у Загребачкој улици није потпуно искоришћен, по:
што се У згради још. увек не“ лаве и други станари. Њихе“_ вим исељењем добило би Ф6. 650 нових места, Слично је ста _ ње и у Земуну где би се исе~_ љењем из зграде у Карађор“
ђевој бр. 13, која се налази ДЕ _ салашњег _ студентског дома, добило још 120 места. По овим _ питањима предузете су мере,
Џ | ="
али досад није ништа конкрет~ _
но учињено. Станбено одеље“ ње Извршног народног одбора
доносило је другостепена ре _
шења за исељење станара ИЗ
ј
дома „Милован Ђилас“, но у“
след система. „рокирања“ ве“
ћина тих другостепених рете- !
ња нису се могла реализовати,
тако да се скоро две године
већ врши исељавање. Да би се
то питање што пре решила,
Станбено одељење ИНО-а тре»
бало би да у празне станове оних који оду из Београда на. основу Закона о исељавању не-
продуктивних становника што
су се доселили у Београд по"
сле 6 априла, усељава станаре
из зграде дома „Милован Би
лас“ у Загребачкој улици.
У Земуну стање је друкчије, Станбени отсек Градског од“ бора ставио је себи у план такмичења што брже исељење ста нара из зграде у Карађорђевој _ бр. 13 да би се у ослобођене просторије могли уселити сту“ денти Пољопривредно-шумар“ ског факултета. Свакако да је овај начин решења питања сету“ дентског дома у Земуну за сваку похвалу,
Наравно да ни проширење ова два дома не би задовољи" ло потражњу за станове оту“ дената који су из унутрашњо“ сти дошли у Београд. Зато би било потребно да грађани Београда, чланови Народног фрон та, поведу што ширу акцију за проналажење слободних со“ ба које би се затим блокирале и уступале студентима. Ову акцију треба спровести првен“ ствено на добровољној бази да сами чланови Наролног фронта дају слободне собе или да другима објасне потребу уступања слоболних просторија за студенте, Тек ако се убеђива“ њем не може ништа постићи, а стан није рационално иско“ ришћен, онда треба приступи“ ти, преко органа народних вла сти, присилној блокади ин оду“ зимању слободне собе.
Д. С.
За индибидуално учење “у средњим шрболама
Рад у кружоцима не сме се занемарити, али он је само помоћно средство за постигнуће нових резултата у учењу
а недавно одржаном састан
ку секретаријата школских зктива истакнуто је ла је учење основни задатак сваког члана Народне средњошколске омладине, „ла је 10 његов прилог Петогодишњем плану, његов дуг према своме народу и домовини.“ При томе је речено да је индивидуално учење најбоља форма У савлађивању градива и да кру. жепи, ванредни часови итл. треба да служе свмо Као помоћ самосталном раду, А од тога какав ће резултат дати наша омладина у школама 32виси у знатној мери подизање кадрова за успешно оства рење Петогодишњег — плана.
У првој послератној школ_ ској 1945—46 години, као 0сновни и најефикаснији облик за савлађивање градива У средњим школама, узимале су се групе за учење — кружоциНедовољан број уџбеника из једног предмета захтевао је да се ученици окупе у групе и да заједничким радом спремају односни предмет. У »сти мах, таква група имала је и ту предност што су бољи ученици могли да помогну слабијим, преносећи на њих своја знања. На тај начин, кружоци су надокнађивали недостатак У уџбеницима и изјелначавали ниво у знању ученика, неуједначен. Резултати које су дале групе за учење били су врло добри, и слободно се може рећи да су потпуно одговорнли постављеним задацима. Наравно, да се и тада ну т» квим условима, није занемарнвало индивидуално учење и да се оно и даље подржавало за оне предмете за које је било довољан број уџбеника.
Школска 1946—47 — година већ се одвијала под сасвим другим околностима. Прелава-
"ња су била редовна, са већим
бројем часова. За ученике су штампани многи нови уџбенини. Све то захтевало је и про мену форме у раду на савла. Ђђивању градива, прелажење
,
од кружока на индивидуални рад Као најбољи облик за У“ чење. У тим новим условима кружоци су показали и ону своју другу, лошу страну. Док је боље ђаке кружок спутавзо у њиховом даљем изграђивању, дотле су се многи слабији ученици потпуно ослонили на кружоке, сматрајући их ме стом где се једино може да учи. Ти ученици су (понеки и нередовно) долазили на кружоке, слушали лекције које су се читале и преписивали 38. датке из математике и других предмета које су израдили бо“ љи ђаци, Ван кружока, ван група за учење, ови ђаци нису уопште ништа радили.
Из свих тих разлога већ У прошлој школској години фор. сирао се индивидуални рал, као најбоља форма у савлађивању градива, Групе за учење, _ ванредни часова. итд. постали су само облици за помоћ слабим ученицима и привремена форма 33 савлађивање пропу“_ штеног градива.
Улазећи у нову школску годину, руководства организаци. ја Народне средњошколске 0омладине, треба да убеде сваког члана да је самостално У“ чење најважније и да се њиме највише може постићи, „Инди видуалан рад и пажљиво слутање прелавања на часу, пајбоља су форма за савлађивање градива. Без самосталног. учења нема успеха у школама“, рекао је Данило Пурић у свом реферату на састанку. секретаријата школских акти. ва.
Руководства
т
организација
Народне средњошколске омла. _
дине треба да поведу одлучну борбу да сваки њен члан схва- _ ти да је индивилуално учење _ најважније ин најбоље у савла-
ћивању школског градива Гру пе за учење, ванрелни часови _ итд. треба и даље да буду са. мо помоћни облици за учење слабих ученика. .
ћ
ње ишешт Пишите и _.
,