20. oktobar
(7 ОКТОБАР 1947
1 (Наставак са друге стране)
Лагано и обазриво отварају бе прва врата. Неко од наши» дита: »Ко јег — и силусета с нагло зауставља. На поновљено питање врата се отварају широм и човек прилази полако:
_— ја сам, грађанин Београда: Окупљамо се око средовечнот
ника препознасјемо се...
А онда се из свих кућерано јављају људи и кућерци постају драги и блиски. Излазе раднич. хе жене и мени се чини да их све познајем. Повезане су ма-
амама на исти, њима својстве-
ки начин. Срдачне, брижне и
те — у свакој од њих је и моја мајка. Нема много речи.
Чини се да смо ми“ стално би. ла ту са њима Еад блесне ратна светлост говоре само очи, сјајне од незадрнивих суза. У њима је тако много нечета што се речима никада неће исказати. То је радост која се доживљује само тога, бескра: но великог тренутка. То живот добија нов смисао и све су дадеке жеље ошедном остварене, просто и једноставно.
Мајко драгог, непознатог дру му, чију ми слику показујеш већ неколико пута! Шта бих ти мотао рећи овота часа, кад стојимо једно према другом Видим: твоје усне не моту да се ослобоје тога непрестаног шапата, чечујнот шапата чије се значење може само осетити...
Да, дошли смо, мајко...
У свитање крећемо паље,; У сусрет борби која се развија.
Пролазимо поред мртвог Нем це, неодређених година. Он ле. жн плав, необријан и застрашен. Руке мртвачеве су широке раширене, али су прсти беспомоћно згрчени и жути као восак. Из раскопчане, прашњаве блузе сива се млаз скоро црне крви м разлива ивицама коцки. Однекуд је ветар донео мути зланан лист и уплео му га у за мршену косу. Дакле то је Фриц ноји је од нас бранио наш Београд. Он је можда одводио овом улицом на последњи пут радниће из прегдрађа... '
Корачам у колони и не осе. ћам своје кораке, и немам ниједне мисли: тако је много утисаква и слиза које се урезују У свест. И знам: никада се: неће узбрисати“
Коме да узврптим на поздрав које од безбрејних руку да при“ хветим и стегнемр Да ли је мо. „туђе расути поглел на хиљаде ~ чију које ти хрле у сусрет, топа # подједнако дратег Могу
ли наћи танзу реч да одгово-
РИМ великом, за радост отворе.
ном срцу Београцаг Смем ли
застати кад то голоруки људи и
шене, кад то старице и деца пр
восе ситоти која вреба улицом"
Београд је изишао да нас до чека. Стари сабораш нас поздравља. (О зидове кућа, из којих навиру ЉУуПИ, распрскавају се гранате. побују дум-дум вур шуми. Нико м не помишља да се склони. Да ли је икада смрт била немоћнија! Есо даје невидљива рука збрисапа страх
3. У неугледним колонама, уне-
Ф
безумћа велику с љубањ радост и нивот. Улицама о куљају наше коло-
не, Бритаце из читаве земље, борци из свих крајева бију се за Беогрст, раме уз раме са борцима са Волге, Дона, Бубана и Пене. Заједно са нама бори се читав град, сви његови слободољубиви становници, Освајамо кућу по нућу, улицу по улицу: Напуштени буннери остају иза нас. И гомиле немачких лешеза у неугледним копонома. уне„Зверени и беспомоћни вуку се заробљеници, Брижни и Унур-
проносе грађани рањенипе. Зкам: Београд ће бити сло. бодан. Сната која св бори за Њетову слободу јача је од бунХера, тенкова, топова и.аутомата. Јача је од подмукле смрти којом прети скривени Немац. а сната лежи у тежњи читавог народа за спободом им животом.
з
| - |
20 ОКТОБАР
ПОВОДОМ ЗОГОДИШЊИЦЕ ВЕЛИНОГ ОНТОБРА
" 2 НИ ОЈ
СОВЈЕТСКА АРМИЈА
велика творевина Октобарске социјалистичке револуције
)
роз неколико дана совјет-
ски ће људи, и заједно са њима читаво напредно човечанство, славити годишњицу накрупнијег' и најсудбоноснијег догађаја у историји света — 30-годишњицу Велике октобарске револуције, чије плодове и тековине користе данас сви слободољубиви људи. Прослављајући _ годишњицу револуције, славиће људи и њено најмилије дело, чедо Октобра, — Совјетску армију.
Совјетска армија се родила у огњу Велике октобарске револуције, у биткама за одбрану револуције и учвршћење власти радника и сељака.
Заједно са порастом моћи социјалистичке државе расла је из године у годину и о. чвршћавала Совјетска „армија, израстајући у силу, кадру да у најсудбоноснијем тренутку спасе човечанство од повратка У средњовековни мрак и варварство. Светско-историска победа, коју је под руководством генијалног војсковође генерали, симуса Совјетског Савеза друга Стаљина извојевала Совјетска армија, покрила ју је неумрлом славом. Совјетска армија је одбранила слободу и независност народа СССР-а. Она је донела ослобођење народима који су стењали под јармом Немачке и Јапана и на делу показала да је најнапреднија и најмоћнија Армија света. Ради тога многи милиони људи виде у Совјетској армији своју ослободитељицу и најсигурнији ослонац за очување мира у свету.
„У рату са фашистичким о свајачима — каже друг Стаљин у _ Наредби од 24 фебруара 1946 године — Црвена армија св показала на висини својих великих задатака, показала се као верна и сигурна заштитнипа интереса Совјетске државе. Наши борци, официри и генерали _ оправдали су поверење народа и с чашћу испунили свој дуг према Отаџбини, Сов. јетски људи су се на делу у верили да се моту ослонити на Црвену армију“.
Свака армија је најважнији саставни део државе. Каква је држава таква је и армија, У капиталистичким земљама ар. мије заштићавају интересе капиталиста, служећи им за осва. јање туђих територија и поробљавање других народа и за држање у покорности радпих маса своје властите земље. Разумљиво је, према томе, да су задаци капиталистичких армија непријатељски _ интересима радних маса.
Сасвим је друга ствар са Совјетском армијом. Совјетска армија је створена од Бољшевичке партије и великих вођа
раднога народа Лењина и Ста.
љина за заштиту интереса радника и сељака, за обезбеђење совјетске отаџбине, У своме говору „О трима особеностима Црвене армије“ друг Ста љин је рекао да се Совјетска армија у корену разликује од свих и свакаквих армија које су икада на свету постојале.
Прва особина Совјетске армије састоји се у томе, што је она оружје учвршћења власти радника и сељака, оружје ослобођења раднога народа од јарма спахија и капиталиста. Са њом је створена прва ар мија у историји која заштићује интересе радних маса. Зато У совјетској земљи нема и не може бити. класних преграда између Армије и народа. Грађани Совјетског Савеза, ступајући у Армију, знају да ће та. мо служити интересима свога народа. Совјетски војник зна да је он заштитник социјалистичке отаџбине, у којој има срећан и културан живот. У Совјетској армији нема класних _ противречности између војника и команднога састава. Сваки војник има могућности да постане официр или генерал. Зато се захтева стицање неопходнога знања, способност и потпуна оданост ствари на. рода. Ради тога је служба У Совјетској армији почасна о" бавеза сваког совјетског грађанина. Совјетска армија је истинска народна Армија. Ни у једној земљи на свету није армија окружена таквом. љубављу и бригом свога народа као у Совјетском Савезу.
Друга особина Совјетске армије се састоји у томе што је она Армија пријатељства и братства многобројних народа СССР-а. У Совјетском Савезу је ликвидирана национална неравноправност, Претставник сваке националности осећа се пуноправним грађанином и па. триотом моћне Совјетске др“ жаве. „Снага совјетског патриотизма, — каже друг Стаљинсастоји се у томе што он У својој основи има не расне или националне предрасуде, него дубоку преданост и верност народа својој совјетској отаџбини, братску сарадњу радних маса свих нација наше земље. У совјетском патриотизму се хармонично уједињују националне традиције народа и општи животни интереси свих трудбеника Совјетског Савеза. Совјетски патриотизам не раз. једињава, већ обратно, уједињује све нације и народе наше земље у јединствену братску породицу“.
МУЗЕЈ НИХОЛАЈА ОСТРОВСКОГ. отбара ноба одељења
У московском Државном музеју Николаја Островског отвориће се, поводом прославе тридесетогодишњице Великог Октобра, нова одељења, Музеј посвећен животу и стварању писца славних романа. „Како се калио челик“ и „Рођени У бури", добиће одељење „Социјалистички реализам У стварању Николаја Островског“. Ово ће одељење обухватити и велики број
"радова совјетских ликовних умет-
ника, а то су радови који тумаче идејну и уметничку садржину. дела Николаја Островског. Одељење „Николај Островски У данима поратне Стаљинове пјатиљетке“ показаће сву снагу и дубину непролазног утицаја књижевникових дела на широке масе совје.
Богдан ЈОВАНОВИЋИ——————т—т—— |
ских трудбеника. Многобројни цртежи и фотографије у овом одељењу _ одражавају херојски рад колхозника пољопривредне задруге „Николај Островски“ (Московска област), радника Московског завода малолитражних аутомобила —- радника који су ту скоро истакли у једном писму да их књиге Островског одушевљавају за нова, све већа достигнућа у производњи — и других трудбеника СССР, Велики рад сликара В. Љушина посвећен је радним подвизима „корчагинаца“ — радника Диатомовског комбината У Ирбиту. Угледајући се на херо!ски лик Павла Корчегина из романа „Како се калио челик , ови радници формирали су, као и Многи други совјетски трудбеници корчегински покрет за постизавање највећих успеха у производњи, за добро и срећу совјетске отаџбине. Исто тако, проширује се одељење „Николај Островски — учесник грађанског рата". У овом одељењу налази се електрифицирана карта бригаде Котовског и Пове коњичке армије Бућоног, У чијим се редовима борио велики совјетски књижевник.
У ФРУНЗЕУ СЕ ПОДИЖЕ ВЕЛИКИ СПОМЕНИК ЛЕЊИНУ
У главном граду Киргиске ССР Фрунзеу подиже се споменик Владимиру Илићу Лењину, Споменик огромних размера, на високом гранитном постољу, гради се по пројекту архитекте В. Верјушког. Око споменика генијалном оснивачу Совјетске државе створиће се леп парковски простор са цвећњацима и водоскоцима.
Свечано откривање споменика обавиће се на дан прославе тридесетогодишњице Великог Октобра.
Совјетски Савез није никада имао никаквих освајачких циљева. „Ми немамо и не може“ мо имати таквих циљева рата, — каже друг Стаљин, — као што је захват туђих територија, поробљавање туђих народа, свеједно ради ли се о народима и територијама Европе или о народима и територијама Азије. Војници Совјетске армије су увек васпитавани У духу интернационализма и поштовања слободе свих народа, У духу чувања мира међу народима. У историји постојања Совјетске армије није било ниједног случаја, да би она пошла у борбу против би. ло којега народа у циљу ње говог покоравања и угњетавања. Напротив, она се увек стављала на страну оних народа које су угрожавали империјалистички поробљивачи. Совјет. ска армија је пријатељ свих угњетених и поробљених, верни чувар мира међу народима. У томе је трећа особина 'Совјетске армије. Те особине проистичу из карактера сопијалистичкога друштвеног и држав. ног уређења, Оне сачињавају огромни извор снаге и моћи Совјетске армије.
Победа социјализма учинила је да се у Совјетској земљи створило неразрушиво морално и политичко јединство совјетских људи, да се учврстило братство и пријатељство народа СССР-а. Све је то нашло изражаја у живом патриотизму. који се нарочито јасно ислољавао у току Великог отаџбинског рата. Пламена љубав према социјалистичкој домовини, праведни ослободилачки карактер рата, непоколебљива вера у правилност дела Лењина и Стаљина, огромни рад који је у току рата провела Бољшевичка партија на политичком васпитању совјетских бораца и официра, рађали су масовни херојизам на фронту, стварали спремност Код совјетских љули да прођу кроз сва искушења, да учине сваку жртву за спас Отаџбине. Совјетска армија у Великом отаџбинском рату разбила је фашистичке освајаче не само снагом борбене технике, но и снагом своје напредне револуционарне идеологије.
Благодарећи мудрој политици индустријализације земље кроз три пјатиљетке, совјетски народ је успео да на време створи материјалне могућности за наоружање Совјетске армије првокласном ратном техником. Као резултат тога, Совјетска армија показала је, У току Отаџбинског рата, да је јача од непријатеља по квалитету и количини наоружања. Исто тако повољне резултате дала је победа Колхозног си стема, која је омогућила уништење заосталости у области пољопривреде. У току — рата колхозно сељаштво успело је да обезбеди Армију и земљу храном, а индустрију сировинама. .
Отаџбински рат је показао да је Совјетска армија најбоља Армија нашега времена, не само по томе што има потпуно савремено наоружање, чврсту позадину и високе моралне борбене особине, него и ради тога што има искусни командни кадар, који је овладао најнапреднијом Стаљинском војном науком. Уједињујући личну храброст са вештим руковођењем трупама у борби, ко“ мандни Кадар Совјетске армије је успешно остваривао гипку тактику насупрот шаблонске тактике Немаца, и показао примере стваралачке иницијативе у решавању сложених борбених задатака. Ратна вештина совјетске армије је најнапреднија војна вештина, која је створена на темељу ве ликог учења марксизма и лењинизма. Друг Стаљин је даље развио напредну совјетску науку и подигао војну вештину Совјетске армије на до сада невиђену висину. Благодарећи његовом мудром руководству војници, официри и генерали Совјетске армије, научили су се да туку непријатеља насигурно. Совјетска армија је одржала историску победу зато што је она Армија социјалистичке државе, Из рата је она изишла још јача и прекаљенија. Совјетску армију с правом можемо рачунати за најмоћни. Ју војну силу на свету. условима мирнога развића, Совјет. ска армија има почасни задатак — да будно чува извојева. ни мир и конструктивни рал совјетских људи, да будно стоји на стражи интереса совјетске отаџбине и светског мира.
" _ Владо. ДАПЧЕВИЋ пуковник
'ложбу
Снажан темпо изградње обухватио је цео Петрозаводск
Петрозаводск се спрема за прославу
ВЕЛИКОГ ОКТОБРА
елика је Совјетска земља
коју сунце не може истовремено да осветли. Зора поздравља становнике Владивостока у тренуцима када у централним областима СССР још траје дубока ноћ. И јесен такође не долази истовремено у разне крајеве Совјетског Савеза.
Још су у зеленилу вртова јужни градови Совјетског Савеза, док је Петрозаводск, главни град Карело—Финске ССР, већ одевен у златно јесење рухо. Предвече, кад коси зраци сунца падају на град, на његове вртове и паркове, — дрвеће, доскора зелено, као да гори, светлећи позлатом лишћа. Ветар са језера Онега налеће на дрвеће и обасипа лишћем тротоаре и стазе вртова.
Златна јесен...
(Ова јесен остаће становницима Петрозаводска у трајној успомени: они се радосно спремају, као и становници свих осталих совјетских градова и села, за величанствени празник — за тридесетогодишњицу Велике октобарске социјалистичке револуције.
Хиљадама трудбеника Петрозаводска сада је главни задатак да прославе празник у знаку радних, производних успеха. Сва индустриска предузећа Карело—Финске ССР такмиче се да изврше своје годишње планове производње, нове изградње пре рока до Седмог новембра.
У овом племенитом такмичењу прво место заузима Петрозаводска фабрика за обраду лискуна.
Ова фабрика запослила је у своје време као неквалификовану радницу младу Марију Богданову. Убрзо се испољила Маријина љубав према раду, као и њена тежња да овлада знањем. Постала је одлична радница, а после неколико година — руководилац радне бригаде. Касније је радила као мајстор, а од фебруара 1945 године Богданова је директор ове фабрике, Годишњи производни програм за ову годину био је испуњен за 82% још средином септембра. Марија Богданова каже: — Резултати нашег такмичења такви су да ћемо потпуно извршити годишњи програм пре Седмог новембра,
Почео је рад у обновљеним деловима зграда Петрозаводског универзитета. Студенти су добили не само одлично уређене слушаонице и лабораторијуме, већ и удобан дом за становање,
Универзитет није постојао у дореволуционој Карелији. Шта више, она није имала ниједног техникума. Совјетски Петрозаводск постао је центар научног рада у Републици. Ове године влада Керело—Финске ССР предала је једну од најлепших зграда Петрозаводска Академији наука СССР која је створила у главном граду Републике своју научну базу. Сада се врше припреме за заседање које ће бити. посвећено резултатима научног рада у Карелији за 30 година — од Великог Октобра до данас. |
Први трудбеници науке који су посетили Совјетску Карелиђу били су лењинградски научници. Они и данас указују велику помоћ научницима _ Петрозаводска. У Лењинграду спремани су, углавном, први кадрови техничке интелигенције Карелије, као и њени први научници. _Лењинградски геолози открили су природна богатства Карелије, Лењинградски универзитетски професори били су први наставници Карело—Финског универзитета, У лењинградским клиникама усавршавају се петроза-
водски лекари. Лењинградски књижевници често посећују Петрозаводск. Петрозаводски ликовни уметници приредиће у част тридесетогодишњице Великог Октобра изсвојих радова. Ту скоро Петрозаводск је прославио десе-
тогодишњицу плодне уметничке делатности свог најбољег сликара Стронка. За велике заслуге у Фе бласти ликовне уметности Стронкум је одано видно признање; Президијум Врховног совјета Карело—Финске ССР доделио му је почасно звање заслужног уметни= ка ове Републике, На јубиларној изложби становници Петрозавод= ска моћи ће да разгледају новњ платна омиљеног мајстора.
Композитори Петрозаводска, ф8де, спремајући се за празник трие десетогодишњице Совјетске Дре жаве. У данима прославе широке масе трудбеника упознаће се са Њиховим новим делима. Композитор Гелмер Синисало посветио је празнику своје ново дело „Ка релска рапсодија“, намењено СИМ. фониском извођењу. Композитор Леонид Вишкрев завршио је кантату посвећену великом градитељу Совјетске државе Михаилу Ивановићу Калињину. Као књижев« ни текст за ову кантату послужили су стихови песника Кутасова, који је погинуо 1941 године, у данима првих борби. Композитор Карл Раутио пише нови гудачки квартет надахнут народним мотивима Карелије.
Празнични дар Отаџбини спремио је и архитекта Димитрије Маслеников. Завршио је ј ома владе Као ло СР. Дом, који ће много допринети ле= поти архитектонског ансамбла но вог Петрозаводска, биће подигнут на Кировљевом тргу.
Остварењем _ плана коренитог преуређења града потпуно ће се преобразили лик Петрозаводска. У старом Петрозаводску станична зграда била је удаљена три километра од центра. Новим планом предвићено је да ће станични трг претстављати, _ такорећи, — капију главне магистрале Петрозаводска — Лењинове улице. Пројектовању нове станичне зграде већ се приступило,
Улице новог Петрозаводска биће украшене великим вишеспратним зградама,
Десетине _ хиљада Петрозаводска
становника најактивније _ учествују У обнови града. Прошлог лета петрозаводск:! трудбеници спремили су преко 20.000 квадрат них метара дрвене грађе за 06нову Петрозаводска. Радници Оне шког завода самоиницијативно раде на комуналном унапређењу целог једног насеља.
Увелико се спрема за славни јубилеј двадесет једна школа, колико их има у Петрозаводску. За време школског одмора у пионирским логорима, домовима одмора и санаторијумима летовало је преко 2.500 ученика. Деца уче пред празник нове песме о Отаџбини, Москви и Стаљину, великом и мудром вођи совјетског народа.
У. скверу преко пута градског музеја срео сам групу школске деце. Стајала су крај споменика Петру |, оснивачу Петрозаводска. Учитељица је причала деци е реформатору Русије.
ЕЈА сада ћемо отићи, — рекла је затим учитељица, — пред споменик ономе који је водио на-
ше дедове и оцеве у борбу за обарање власти спахија и капита-
'" листа, ономе који је основао ве-
лику Совјетску државу — пред споменик Владимиру Илићу Лењину. На главном тргу, на високом постољу, уздиже се гранитна фигура највећег човека — Лењина. Деца прилазе споменику с песмом о Лењину на уснама. А затим певају о Стаљину који је генијално наставио велико Лењиново дело.
Дува ветар с језера Онега, откида са дрвећа златно лишћа и, баца га деци пред ноге.
Златно је доба у коме живе наша деца...
Н. КОНОВАЛОВ