20. oktobar
Ун
БАН
п- газ, 56 ПРЕ = СТРАНА 4 =
Миса Ми
ЛИК АМЕРИЧКОГ
КАРИ —
ИМПЕРИЈАЛИЗМА
о |
ГЕНЕРАЛИ —
_ ДИПЛОМАТИ
Пише: М. Гус
јава која је пре четврт ве. | ка била ретка постала је
данас типична у Сједињеним Америчким Државама. Банкар "тенерал — дипломата појављују се пред нама у једном лицу. После првог светског рата на по зорници међународног живота појавио се Чарлс Доз који се прочуо као аутор »Дозовог планас, плана обнове немачког монопопистичког кепитала и немачке агресије помоћу америч.ког новца. Доз је банкар. У годинама првог светског рате сн је постао тенерал. Завршио је своју каријеру као дипломата, _ Данас генерали из банкарске средине све чешће и чешће добијају водеће дипломатске поло. жаје у САД. Такав је, например, Роберт А. Ловет, кога је генерал Маршал изабрао за замени ка у влади као свог блиско сарадника за време рата. Генерал Ловет је један од нсђвећих њујершких банкара, један од прет ставника водећих пословних кру гова · Волстрита. Године 1940 Ловет је добио генералски чин и постао помоћнин министра рата. Од 1941 године он је руководио свим питањима авијације и ваздушног рата. Омиљени а. форизам баннара — генерала Повета гласи: савременом рату потребне су три ствари — бомбестрдери, још једном бомбардери, што већи број бомбардера. У тесном контакту са Марша. лом, дон је свај био начелник тенералштаба, Ловет је створио стромно ратно ваздухопловство. Данас банкар-тенерал Ловет, са блатосповом с Волстрита и по његовом наређењу, песстао је и дипломата. У његовој личности позван је да учествује у непосредном руководству спољном политиком незадрживе експанзије опуномсћени претставник Финансиске олигархије. Он је донео ссбом у Државну адмики. страцију и навике доларског бизнисљ и методе атомско-ваздушне агресије које амерички потпаљивачи рата толико воле и широко примењују.
Под руководством Маршала и ЛПовета влада се брзо попуњава људима у униформама. Поли. тичком обавештајном — службом =— том претходницом смерђичхе експанзије у најудаљенијим деловима света — руководи генерапл Еди искусни обавештајац који је јеми за време рата истовремено деловао и као војних, и као дипломата. Маршат је створио у влади одељење за пла нирање спољне политике и поверио руксводство њиме Џорџу Ненану, познатом по свом негријатељском ставу према Ссв.јетском Савезу. Кенан је професионални дипломата тесно повезан са војним круговима У мла. дости он се школовао У воној акацемији Сент-Џон. А 19461947 године био је повереник Државне администрације за спољну политику у војном колеџу САД, у коме се завршава оспособљавање виших команданата. У овом колеџу Џорџ Кенан је »предавао« америчком тенерапитету теорију и праксу спољно . пспитичке експанзије. Може ли се сумњати у то да је и он са своје стране прилично користио искуство агресије КО. је су стекли његови ученицигенерали. Право из воћног колема Кенан је прешао на поло. жај руководиоца одељења за планирање спољне политике Дрназне администрације САД.
Најваннију област делатности за америчке дипломате у гене. ралсвим униформама претставља Немачка. Тамо је врло активно пословао све доскора Ви. лијам Дрелер — један од кајзагриненијих поборника, органи затора и реализатора попитике поделе Немачке и претварања њенот западног „дела у америч-
ки војни бастион у центру Евро. ле. У току дугог времена Дрепер је био главни евлномсни саветник генерала Елеја, америчког војног гувернера у Немачкој. Данак, кад се план обнове немачког ратно-индустриског потенцијала у западној Немачмој ревносно остварује, Дрепер је унапређен: постављен је за заменика министра рата САД. Дреперосва каријера претставља изразит пример: банкар прво облачи генералску униформу, а затим постаје дипломата, не престајући, разуме се, да буде банкар. У Немачкој је Дрепер вршио функције _ руководиоца спољне политике. Обавивши тамо свој посао, он је данас упућен у Јапан »у циљу проучава. ња економске ситуације А по професији он остале ипак она исти »банкар за инвестици:«, као што је речено у америчком приручнику, стручњак за извоз капитала. Дрепер је потпретсед ник банке »Дилон, Рид и комп.«, која одавно финансира немачку тешку индустрију. Један од вла. сника ове банке је, узгред буди речено, садашњи министар народне одбране Форестол.
Елеј се растао са Дреперох. сали је накнадио свој »губитак“« на тај начин што је наручио и» Вашингтона другст претставникс америчног послозног света. Те је Џ. Антони Панух, у чијој се спужбеничној листи војнички плоложаји ређају наизменично сс дипломатским. Он је ститао У Немачну и заузео положај лич ног саветнина гбенерста Епе:“ за све еврспске проблеме, а из међу осталог — за питања У вези са Немачком. Пре тота Па нух је био помоћник једнот ог замезика дркавнот секретара К у владу сн је прешао из Мин нистарства рата, где је за вре ме рата радио хм операти“-но одељењу и у управи за мсбил“ зацију.
Банкари ~ генерали добија и у самим Сједињеним Америчм
ким Државама веома вашне поло
жаје економске и војно _ политичке природе. Ево једног убедљивог примера: Труман је поставио маринског комодсра Џ. Вар. демана за директора Федерал ног резервног бироа. Вардема је познати баннар из Сен Лујс баннар који је за време ратс обукао маринску униформу. Фе дерални резервни биро игра замшну улогу у ратно . економ. сном припремању САД, у оства. рењу програма преуређења цепокупне економике за потребе новог рата. Бардеман је донес собом у ову управу целокуптс своје искуство пословнст човекс великог калибра и пргтставнико руководства ратне морнарице.
Тако се на делу остварује пел пуно срастање руководства финансиске оплигархије са војним руководством и руновсдством спољном политиком у САД. Ова тенденција оцрталпа се још по. сле првог светског рата. Али данас, када се амерички монкополисти реакционари баве потпаљивањем трећег светског рата, ова тенденција постаје до. минантна. И човек не може да се снађе; где почиње дипломата, а где ли се завршава генерал пошто банкар носи ин једну и другу униформу.
Претворивши се у генерала, баннар Ловет постао је обона. валац атомско ~ ваздушне агресије, а поставши липломата пру дружио се онима који дају аме. ричкој политици све експанзионистичкији карактер. Доларска атресија бизнесмена удрунује се са атомском стратегијом генерала, а дипломатија САД, у са. радњи са званичним и незваничним цивилним и војним потпаљи. вачима новог ратс тежи оства. рењу сулуде »идејесв светсне
превласти америчких монопола.
===
пи
Кратковидост
„„Шланови америчког Конгреса посетили Франкову Шпанију...
— Па ја не видим на том страшној!
ништа нарочито
човеку баш
4 '
20 ОКТОБАР
+=
Добровољни рад лоприноси оствз
инв нв ененненнеЕ рењу Петогодишњег плана
17 ОКТОБАР 1947
Ма А ннуниив
(0 виду 9 основним Оргонизоциоми Пародног Фронта
Мирни
Добровољни рад грађана на пу
овом поделом основних организација Народног фронта — Београда мења се, донекле, бројно стање и састав основних организација. Нове основне организације, којих ће од сада бити 200 у Београду, имаће далеко већи број чланова, него што је то био случај са ранијим основним организацијама. То повећање чланства не долази само због смањења броја организација већ пре свега због укидања организација Фронта по предузећима и установама. Пребацивањем чланова из предузећа и установа на раду основне теренске организације, на месту становања, и поклапањем ових са градским изборним јединицама, постиже се, сем осталог, приближно изједначење бројног састава основних организација. _ До сада је – било случајева да је једна основна организација имала око 200 а друга до 800 чланова, док ће новом поделом онз имати просечно око 900 чланова. Свака основна организација организоваће рад на своме терену према одрепеним условима, проналазећи најподесније форме, које могу евентуално бити друкчије на разним местима. Али имајући у виду најважније задатке Народног фронта, који се односе на учвршћење и даље развијање основних организација, спровођење одређеног програма рада и политичко уздизање свих чланова, борбу за извршење Плана и друго, може се говорити о неким устаљеним формама рада, које су заједничке за сва организације.
Основне организације Народног фронта, ксо што се каже у Статуту, имају своје извршне одборе састављонеа од претседника, потпретседника, секретара, благајника и осталих чланова, којих може бити седам, у неким организацијама та организациона структура није била правилно _ спроведена, Бројни састав руководећег органа, извршног одбора, који се бира за руковођење текућим радом у основној организацији, ми подела функција у истом треба да буду пажљиво одређени. Да би се са успехом решавали задаци, органи. зационе форме рада треба да добију свој дефинитивни облик, јер се до сада запажала недовољна организациона чврстина у основним организацијама. Потребно је као што је речено у резолуцији Другог конгреса, „у свакој организацији поклонити пажњу постављању и спровођењу одређеног чврстог програма рада, водећи рачуна о свестраности задатака и не заборављајући на потребу непрекидног даљег политичког уздизања свих чланова.“... Да би се у потпуности извршио овај задатак и широко обухватили радом сви чланови, одавно се осетила потреба да се при извршним одборима _ основних . организација формирају помоћни _оргени (секције, активи) сталног или привременог карактера, који би разрађивали план и мобилисали чланство за његово извршење, Потреба за овим указује се тим пре, што се организације повећавају и бројно и теренски, те сами извршни одбори од око десетак чланова не би могли савладати обиље задатака, који сада стоје пред _ организацијама _ Народног фронта.
Неке основне организације већ су ово оствариле и њихов рад показује далеко боље резултате него у оним организацијама где сав терет пада на неколико чланова извршних одбора. Ови активи при извршним одборима у основним организацијама формирани су, углавном, по следећим гранама рада: културно-просветни сектор, агитација и штампа, социјално-здравствени, добровољни рад и уређење насеља, рад на развијању веза са селом и др. Кроз ове секције оспособљавају се људи за руковођење, и од њих се касније попуњавају, према потреби извршни одбори основних
организација. У току тога рада израстају из масе нови активисти, који своје знање и искуство преносе на целокупно чланство у својим организацијама. А због прилива чланова из предузећа и установа, који су свој политички рад до сада развијати само на местима _ запослења, увелико се мења политички и социјални састав чланства у основним теренским организацијама. У вези са доласком ових активиста, поставља се питање њиховог правилног прихватања од стране чланова у тим организацијама. Потребно је обухватити све те другове, извршити равномерна задужења по свима секторима рада, да не би већина послова остајала на истим члановима или се сасвим пребацила на нове. Биће истина доста оних који су заузети важним радом У предузећима и установама, па их не треба преоптерећивати пословима, који ће ићи на штету њиховог главног задатка.
Основне организације, спроводећи у живот директиве рејонских одбора и виших органа Фронта, помажу овима у њиховом _ практичном раду, привлаче нове чланове и мобилишу масе за активно учешће у економском и политичком животу нашег гозлћ То значи да сви чланови једне организације треба да у свакодневном раду остварују своје задатке и дужности, формулисане одредбама Статута. Зато је једно од најважнијих питања правилно организовање проверавања извршења задатака. То наравно није један од сектора рада у основним организацијама, већ је то управо основни метод сваког добро организованог рада. Друкчије се и не може замислити правилно руковођење на терену од стране извршних одбора основних организација, нити увид у њихов рад
ту Београд—Земун
од виших органа Фронта, Из извештаја о раду у неким основним организацијама види се да је то питање добро решено. Записници са седница извршних одбора и конференција одраз су правилног рада и доказ да се политички обраћује свака акција која се изводи на терену. Неке основне организаци,е имају своје активе агитатора од 15 до 20 чланова, који одржавају _кружоке и читалачке часове и прорађују актуелни политички материјал. Колико су овакви активи потребни, види се сада када су на реду важни задаци у вези прорађивања материјала и закључака са Другог конгреса Народног фронта Југославије. Евиденција о резултатима рада у многим основним организацијама је потпуна и она се односи како на активност сваког члана у уредном плаћању чланског прилога, учествовању у добровољном раду, у политичкој активности итд., тако и на успехе читаве организације. Овакви примери добрих резултата у извесним организацијама показују шта све треба да учине наше основне организзци:ег: да оформе и учврсте своје секиз, да разрађују своје месечне планове, да настоје да пронаћу једну сталну просторију за своје. састанке, да одржавају чврсту и сталну везу са својим рејонским одборима и траже њихову помоћ У раду, и да решавају првенствено она питања која су најважнија у тома моменту. Колико основна организација сада активно учествује “У економском и политичком животу, најбоље ће се видети по томе какви су њени резултати борбе за извршење Плана, за спровођење у живот одлука Другог конгреса Народног фронта Југославије.
Милош МИЛИЧКОВИЋ
БР. ЗаЛеТања
добровољних радника у грађевинарству
(Су и лепо време омогућу ло је нормално одвијање грађевинарских радова на уз маку · грађевинарске _— сезоне Међутим, с обзиром на чиње. ницу да многе наше зграде ни. су још под кровом, а да друту објекти нису доведени у ста: ње у коме би могли да презџ. ме, неопходно је пооштрити у форсирати радове.
Насупрот тој хитној потре. би, учешће добровољних радника у помоћи грађевинарству опада. Број радних часова смањио се на 50% у односу на раније месеце, а обавезе, које су знатно мање но у току де. та, не испуњавају се. То по. казују и два седмична извештаја прве половине овог ме. сеца.
Сасвим је разумљиво да су са променом временских прилика и услови рада постали те. жи, што, вероватно, одлучује поједине добровољне раднике да не изађу на радилишта, Ме. ђутим, облачно време и ветар, као и ситна киша, не би тре. бало да спрече оне који су да ли одређене обавезе, оне ко, ји су схватили значај испуњења тих обавеза и који су досад, у више прилика, могли да се увере у корисност и успехе колективног залагања.
Чињеница је да је баш с да, кад се радови _— приводе крају, кад су услови рада још сношљизи, _ неопходно да се радови форсирају, а то захтева да добровољни радници нспуњавају дате обавезе, да се залажу са исто онолико преданости, како су то чинили у
летњим месецима, по сунцу и жези.
Ол грађевинских објеката најтанији су овога момента; пут Пеограл—Земун, затвара.
ње Мокполушког Потока и израда олводника за воду у Ше стом рејону, као и грађевинар. ски радови на станбеним зградама у Цвинјићевој улици. То, разуме се, не значи „да треба
искључиво форсирати — помоћ овим ралилиштима, већ да им је потпебна назтмасовзтија и најинтензивнија помоћ. Рејонски. извршни одби
Фронта требало би да,гпујен актизиста . залужених за до бровољне радове у оквиру с сновних организација, покрену питање помоћи грађевинаро. ству са тачке на којој се моментано налази, Неопхолно је објаснити нашим грађанима лебровољним _ радницима значај и важност момента, па је не пспорна да резултати неће изостати, јер су се београдски до. бровољни радници досад у више махова показали спремни да у датом тренутку покажу своју готовост и реше проблем који се поставља,
Резултити добровољног ЗОлагањи 5) троповинорств за риздобље од 6 до 12 октобра
рганизација добровољних
радова, с које – грађани Београда обављају као своју помоћ грађевинарству и као допринос ·с"испуњењу Петогодишњег плана, претрпела је извесне измене. Отварањем но. вог и највећег радилишта: пута Београд—Земун, начињен је нов распоред рада. Пре свега, Први рејон, као територијално најближи, ослобођен је радова на осталим радилиштима и везан радовима искључиво за овај објект. Тако грађани Првога рејона раде на путу Београд—Земун три дана у ·седмици; средом, четвртком и пет, ком, У радном времену од 14.30 до 16.830 часова. Исто тако, Трећи рејон, који је територијално најближи после Првог рејона, ради на овом објекту два дана у седмици, и то у
· торником и петком. Земун, као
трећи суседни рејон, ради понедељником. Суботом се радови не обављају, а недељом из. лазе сви рејони, уколико им је то могуће, јер је тај дан одређен за ударни седмични дан, пошто су тада слободни и грађани који раде у предузећима и установама. |
Ова реорганизација спроведена је услед важности пута Београд—Земун и услед потребе да се земљани радови што пре окопчају.
Резултати добровољних залагања у грађевинарству _ за раздобље од 6 до 12 октобра нису повољни, Они показују 0падање радних часова, што је резултат изласка мањег броја добровољних радника на радилишта, Тако је Први рејон извео на радилишта у овом раздобљу 1.085 добровољних радника. Од тога 477 мушкараца и 608 жена. Они су дали 3.122 радна часа. Други рејон је извео 4.074 добровољна радника. Од тога 1.851 мушкарца и 2.196 жена. Они су дали 11.752 радна часа. Трећи рејон је извео 3.190 добровољних радника, од тога 1.889 мушкараца и 1.801 жену, Дато је 8.798 радних часова. Четврти рејон је извео 1.253 добровољна радника, то јест 416 мушкараца и 837 же. на. Дато је 3.825 радних часова. Пети рејон је извео 1.887 добровољних радника, то јест 1.848 мушкараца и 439 жена. Дато је 5.731 радни час. Шести рејон извео је 1.246 добровољних радника, то јест 621 мушкарца и 625 жена. Дато је
2.852 радна часа. Седми рејон
Фронтовци Земуна на
је извео 807 добровољних радника, то јест 385 мушкараца # 492 жене. Дато је 2.571 час. Резултати за Земун (Осми ре. јон) недостају.
У току раздобља од 6 до 12 октобра највише се радило н4 истовару и слагању цигаља као и на додавању цигаља 3/" дарима. Тако су добровољни радници Другог рејона сложи ли 112.422 комада цигаља, До бровољни _ радници _ Трећег 148.100, а добровољни радници
Четвртог рејона 111.220 ко• мада.
(Ови резултати нису задово“ љавајући, _ јер _ претстављају
50% од износа ранијих месеци. Они показују опадање 38 лагања и треба да буду сигнал за активирање оних, који су из било којих разлога, попу стили у испуњавању својих % бавеза.
со
брању кукуруза