20. oktobar
бог пр та РАИ и Ри
/
(Наставак са прве стране)
Шевић, радник Београдског во- |
довода већ годину дана не до-
.бија од свог руководства на своје рационализаторске предлоте. Комисије за рационализацију по ећима такође се довољно не интересују за предлоге радника. У предузећу Комграп Никола Белић дао је
" предлог којим би се ка једном
послу уштедело 500 кубних ме. тара грађе, 5.000 килограма ексера, неколико тона бетонског гвожђа и 30 од сто стручне радне снаге. Цела та уштеда изнела би преко милион и по динара. Техничко руководство Комграпа потпомагало је овај предлог. Међутим, _ Грађевинско одељење ИОНО-а одбило је предлог а примена је уследила тек после интервенције М. С. Већа, када је добар део послова био већ завршен,
Поједини стручњаци не пружају довољну помоћ радницима који дају рационализаторске или новаторске предлоге. Дешава се, чак и на Бродогра. дилишту Чукарица, да стручњаци одбијају да праве нацрте по замисли радника који не умеју да цртају.
Пажња награђивању новатора и рационализатора у појединим предузећима такође је била прилично слаба. Често новатори месецима чекају награду коју су заслужили својим радом. Такав је случај У текстилној индустрији „Ста“
· љинград“ где тринаест радни-
ка, о чијем је успеху обавештен цео Београд, већ дуже време чекају заслужену награду. На неким местима дају се сасвим мале награде, које не одговарају значају и уштеди која се проналаском постигла. Перо Крнетић, радник из предузећа „Анђа Ранковић“ Уштедео је у 1946 години предузећу 350.000 динара, а Главна дирекција, после дугог времена, "наградила га је са свега 9.000 динара. Природно је да се овакви поступци не могу да одобре.
Питању размене искустава и широког популарисања новаторских и рационализаторских метода није се досад посвећивала довољна пажња, тако да је низ проналазака примењиван само У оном предузећу где су поникли, а по другим предузећима радило се и даље по старим, нерационалним _ методама. Мора се констатовати чиње-
~ ница да се производна савето-
"вања, на којима би се популарисали и усавршавали предлози новатора и рационализатора, врло ретко одржавају по нашим предузећима. Било је и случајева да су поједини новатори и стручњаци настојали да прикрију од својих другова своја искуства, дајући нерадо упутства млађим друговима. Оваквог става не би било да је управни одбор синдикалне подружнице са своје стране редовно обавештавао синдикално чланство о значају популарисања искуства сваког појединца. С обзиром да се број стручних радника до краја 1951 године треба да удвостручи, радни колективи морају посветити највећу пажњу стручном усавршавању младих радника. Због тога не може бити исправан став оног новатора или рационализатора који се труди да само он, Као појединац, да што више производњи, а самим тим и себи, већ је исправан само 0нај радник који својим залагањем доприноси да цео радни колектив, у коме се он налази, уз његову помоћ повећа продуктивност.
Недовољна примена добрих изума један је од узрока што се не може бити задовољним са данас постојећим стањем и досад постигнутим резултати ма у новаторству и рационали_ заторству. Како може да се дозволи да на Комгратовом градилишту гараже на Пиониру три до четири радника грудима исправљају бетонско гвожђе и имају на сваких 30 метара отпадак од пола метра, када постоји справа коју је конструисао инжењер Калафа товић за исправљање _бетонског гвожђа. Справа Глигора Тодоровића за распростирање малтера не примењује се ни на једном градилишту. Неколико рационализаторских _ проналазака Илије Златковића, — из штампарије Команде ваздухопловства у Земуну, којима се убрзава рад и побољшава квалитет штампе, такође се не примењују ван штампарије Ко. манде ваздухопловства. Проналазак Милана Шмолека, радни_ ка Ортопедскот завода, такође се не примењује ван његовог предузећа.
Овакво поступање са проналасцима и њихово непримењивање у највећем броју предузећа тде је то могуће не сме се више дозволити. Сметње ко_ је коче брз и правилан развој новаторства и рационализа. торства треба што пре уклонити, |
У
ЛЕ ТЕ – 1
ЗАКЉУЧЦИ
са конференције новатора и рационализатора Београда одржане 20 октобра 1947 зодине
Констатовано је да је покрет новаторства и рационализаторства у току 1946 и 1947 године у Београду из дана у дан јачао и да је постигао напредак великог значаја. Радници Београда и Земуна својим изу. мима допринели су и стално доприносе подизању продук. тивности и побољшању квалитета рада.
Констатовано је такође, иако су постигнути врло значајни резултати да на местима није довољно учињено за правилан развој и омисовљење рационализаторства и новаторства. Између осталог важно је напоменути ове важније недостатке, који се очито запажају у досадашњем раду:
Недовољна активност синдикалних организација на попу ларизацији новаторства и рационализаторства унутар — колектива, Недовољна брига синдикалних подружница и Управа пре дузећа на стварању техничких услова за развој новаторства и рационализаторства «
Површно одношење појединих управа предузећа према предлозима новатора и, рационализатора. Често неодговарање на њих и лабаво одношење извесних синдикалних подружница према тој слабости.
Недовољна помоћ новаторима и рационализаторима од стране стручних руководилаца у погледу савета, нацрта, прорачунавања и сл.
Недовољно коришћење иску“ ства новатора и рационализатора путем производних саветовања, затим местимичне појаве конзервативности код по-
јединих стручњака, па и код појединих новатора и рацио нализатора. ;
Недовољна брига о правиљ
ном процењивању као и пра- |
вилном награђивању новатора и рационализатора, чему нарочито доприноси непостојање неких прописа о награђивању новатора и рационализатора.
Недовољна брига о примењивању изума који су коми: сиски примљени, како у самом предузећу, тако и у другим предузећима где се они могу примењивати,
Запажено је да већина ових
недостатака произилази услед“
тога, што у Београду или макар при Министарству инду стрије НР Србије не постоји тело, које би по државној линији обједињавало развој нова торства и рационализаторства и помогло решавању проблема, који ометају развој новаторства и рационализаторства, Ради тога, конференција је донела следећи закључак:
1) Учинити све да синдикалне подружнице активно пора-
РЕДЛЕЊЕМ МЛАДЕ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ извршено је спојоње привредних предузећи
Творнице „Оксид“ из Београда, Индустрије угљене киселине „Сава Крњешевац“ из Земуна, Творнице угљене „Унион“ из Земуна, Индустријског предузећа „Фе-
кисика
а воде се почев од 1-Х-1947 под новом фирмом
Индустрија Компримованих гасова ми хемиских производа — Земун
Управа еЗмун, Радничка ул. ! Телефон управе број 37-066 Телефон прддајног од. 37.095 Брзојавни наслов „ИНКОГАС“
ПРОИЗВОДИ ПОД ПЛАНСКОМ РАСПОДЕЛОМ:
угљена киселина, компримирани ваздух, плавило за рубље
де на организовању систематског популарисања новаторства и рационализаторства У свом колективу, с тим што би пронашли и начин да своје раднике упознају чему и колико користи новаторство и рационализаторство, а исто тако да их упознају са успесима које су на томе пољу постигли други колективи.
2) Повести пуну бригу и помоћи управама предузећа да се у сваком колективу створе потребни услови за развој но ваторства и рационализаторства, 3) Да синдикалне подружнице, односно комисије за рационализацију и проналаске, поведу пуну бригу о предлозима новатора и рационализатора, и да не дозволе да се на одговор чека дуже времена, као што је било случајева. (Ово на рочито важи за текстилну индустрију). 4) Да се синдикалне подружнице више побрину о ангажо. вању добрих стручњака за пру жање помоћи новаторима и рационализаторима у стручним саветима, нацртима, прорачунавању и сличном,
5) Да се уведе редовно одржавање производних саветова. ња по питању проналазака и новаторства, ради коришћења искуства оних другова који су имали добре успехе у своме раду Путем производних саветовања као и путем политич: ког рада, појачати борбу против извесних заостатака конзервативности, објашњавати радницима штетност тога.
6) Повећати бригу (како од стране подружнице тако и од управе предузећа) о правилном ни брзом опењивању вредности предлога или проналаласка као и награђивању новатора и рационализатора. Ради тога настојати да се за награђивање новатора и рационализатора, а по питању кри“ териума, што пре донесу нека упутства.
7) Развити већу активност на контролисању колико се усвојени изуми користе, како у самом предузећу тако и у другИМ предузећима где се могу користити. Путем повезивања подружнице са подружницом препоручивати па дати и струч не савете ако је потребно ради примене проналазака.
8) Предложити Министарству индустрије НР Србије да се при истом, а ако је могуће и при Одељењу индустрије и за„натства, ' организује комисија за рационализацију и проналаске која би пратила, обједињавала развој · рационализаторства и новаторства и пружила помоћ руководствима предузеба у отклањању сметњи,
мос“ из Земуна
ЗЕМУН
у Земуну и у Новом Саду
| кисе оник У СЛОБОДНОЈ ПРОДАЈИ: ,
ни Текући рачун код Нар. -банке у Земуну 306-011. Стоваришта
~
— УЧИ ТРИХДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ ВЕЛИКОГ ОКТОБРА
СОВЈЕТСНИ САВЕЗ
најбољи пријатељ народа Југославије
() тобарска социјалистичка револуција збацила је власт спахија, велепоседника и капиталиста, Ослободила је радни народ Русије социјалног и националног утње тавања. Под заставом Бољшевичке партије, коју је високо уздигао Велики Лењин, народ је узео судбину земље у своје руке. Збацивши власт омрзнутог царизма, народ је успоставио своју власт — совјете рад“ ничких, војничких и сељачких претставника. Совјетска влада издала је декрете о национали“ зацији фабрика и предузећа, и о подели земље сељацима. Сва материјална богатства која СУ трудбеници створили и на којима су радили, постала су сво“ јина читавог народа, Зато је народ заволео совјетску власт.
Империјалисти капиталистичких земаља организовали су поход четрнаест држава на младу · Совјетску "републику, али трудбеници су под руководством Лењина и Стаљина савладали белогардејске банде и стране интервенционисте. Под заставом Лењина, Бољшевичка партија, на челу са другом Стаљином, мобилисала је све трудбенике за изградњу своје земље. Индустријализацијом, електрификацијом и колективизацијом, кроз славне стаљинске пјатиљетке, изградила се држава новога типа, домовина радника и сељака; изградио се социјализам. Изграђена је Црвена армија, најбоља армија на свету.
Реакционарна владајућа клика старе Југославије тровала је душу нашем народу лажном пропагандом о Совјетском Савезу. Стотине најбољих синова нашег народа трунуло је по тамницама и логсрима, зато што су волели Совјетски Савез, Говорити истину о Совјетском Савезу, сматрало се у старом режиму за највећи — злочин Али, ни лажна пропаганда, пи прогони, ни тамнице, нису Успели да угасе љубав нашег народа према Совјетском Саве зу; напротив, та се љубав све више разгарала и бивала све већа.
Када је ненародна влада. Цветковић — Мачек коначно пришла фашистичком блоку, наш се народ није са ТИМ сложио. 27 марта народ је дао своју реч — да неће да везује своју судбину са фашистима. Обарајући владу Цветковић — Мачек, збрисај је и склопљени савез са осовином. Наш народ је јасно изразио своју вољу и определио се. Тражио је савез са Совјетским Савезом и наслон на Совјетски Савез. Зато су се онако крволочно и бациле фашистичке звери на нашу земљу. Благодарећи издаји петоколонашке клике, наша је земља прегажена, али није покорена.
Када су фашисти напали Сов' си Сатез ни су мислили да је рат у Југославији завршен, али су се љуто преварили. На позив Комунистичке партије Југославије подигао се голоруки народ. Под руководством друга Тита, рат у Југославији тек је почео. Шта је дало снаге и смелости голоруком
народу У, без борбе прегаженој земљи, да се дигне на 2ружјеР Ту снагу и смелост улила је нашем народу велика
киселине и
шееттвараннинили аниме виси стење с елиавињса.
__ више фашиста,
" сима Горког, а
љубав према Совјетском Савезу и вера У његову снагу и непобедивост, Та љубав и вера, У току (борбе, бивала је све већа и јача, Слушајући радио Москву напајали смо се новом снагом. Заповест друга Стаљина Црвеној армији и партизанима да уништавају што била је заповест и нама, и ми смо их уништавали. Друг Тито нам је говорио: »Оружја има код непријатеља, треба га отети« и ми смо га отимали. Наши борци су ишли на јуриш са покликом Црваној армији и другу Стаљину. Последње речи на губилиштима хиљада родољуба биле су: »Живео Совјетски Савез« — »Живео _ ДРУГ Стаљин«, МИ заиста Совјетски Савез нам је био једини искрени савезник и пријатељ. Док су наши други »савезници«, преко радио Лондона, ковали у звезде издајника Дражу Михајловића и називали га херрдјем и »Горским царем«, нас партизане, називали су бандама. Једино је радио Москва говорио истину 0 Нама и бодрио нас. Са нама је била Црвена армија и читав Совјетски Савез. ~
Црвена армија, чистећи своју земљу од фашистичких варвара, приближавала се нашој земљи. Наша су срца јаче куцала и горела од жеље да се што пре састанемо са Црвеном армијом. Дошла је Црвена армија — Ослободитељица. Ни када неће наши борци и наш народ заборавити сусрет са њом, Црвена армија је помогла нашој Народно - ослободилачкој војсци да протера окупатора из земље. То наши народи не могу никада заборавити и биће вечито захвални Совјетском Савезу. Совјетски Савез нам је свестрано помогао. Помогао нам је У рату, У обнови наше ратом опустошене земље, а помаже насиу
изградњи. Помогао нас је на мировној конференцији по Пи. тању наших оправданих за. хтева У погледу наших грани. ца и репарација. Помаже нас џ тим, што се бори на челу слободољубивих народа за 0. чување мира и демократије, Совјетски Свез брани нас у Уједињеним нацијама од аме. ричких империјалиста, који нас клеветају и покушавају да нас
оптуже за њихове сопствене злочине, , Западни »демократи« пока.
зују своје »демократско« лице у Грчкој и Индонезији. Уце. њују својом помоћи и плаше атомском бомбом. Не бирају. ћи средства, настоје да остваре своје империјалистичке циље. ве. Труде се да организацију Уједињених нација претворе у своју прћију или да је минира
Совјетски Савез на челу де. мократских држава брани мир и демократију, разобличава империјалисте и ратне хушка. че, који путем своје гласачке 'машине У организацији Уједи. њених нација хоће да остваре своје империјалистичке циље. ве, Бранећи интересе слободољубивих (народа и ствар мира, друг Вишински је рекао: »Убе.
_ђени смо да у дубини душе
многи од вас мисле да смо ми у праву а ипак да то не значи да ћете отворено дићи руку у вис у знак подршке наших предлога. Међутим, у сваком случају наше речи изговорене у овој дворани одјекнуће ши. ром света. Речи истине запали. ће срца милиона људи који неће ине могу прихватити неправичне оптужбе против слободољубивих народа,«
Совјетски Савез је стуб мира у свету, најбољи пријатељ и заштитник малих и слободољу. бивих народа. Совјетски Савез је највећи пријатељ народа Југославије. - М. БОШКОВИЋ
о
Совјетски књижевници, прославиће Тридесетогодишњицу совјетске власти низом издања, оећери и предавања
овјетски књижевници при-
вели су крају припреме за прославу 30.тодишњице Октобарске социјалистичке револуције. Они ће прославити јубилеј Великог Октобра низом издања, предавања, сусрета са читалачним масама, нао и изложбом која ће приказати висони, заслужени углед совјетске хњижевности у целом – слободоумном, напредном човечанству.
Савез совјетских књижевника посвећује јубилеју Октобарске социјалистичке револуције алмаках »Година тридесета«. У овај алманах ући ће нова дела о совјетском човеку — неуморном трудбенику и градитељу. Апманах ће приказати поратни развитан и напредак разних грана совјетске индустриске и
опште изградње. Поред ове ињиге, ноја ће имати око 500 страна, _ часописи >Застава«,
»Звезда«, »Нови света и »Октобар« посветиће _ своје свеске славном јубилеју совјетске власти. Издавачко предузеће »Совјет. ски књимевник« приступило је још пре годину дана, у част 30-тодишњице _ Великог Октобрс, издавању библиотеке најбољих, најзначајнијих дела совјетске књижевности. Ова ће серија, великим делом већ објав. љена, обухватити укупно преко сто књижевних делљф с која се штампају У "масовном тиражу 170.000 примерака свако. Серија је почела новим издањем » Живота. Елама Самгина« Манзатим су у:лшли »Тихи Дон« Михаила Шопохова, »Еако се калио челик« Никопаја _ Островског, »еМлада гарда« и »Пораз« Александра Фад:ејева, дела Аркадија Гај. дара, Вјачеслава Шишкнова, Михаила Иссновскот Павела Баова, Александра · Твардовског, и мнотих других славних совјетсних књижевника. Ова библиотека прума још једно сведочење о огромном идејно _. уметничком значају совјетске књижевности, о високој вредности стварања совјетских писаца од Великог Онтобра до данас.
У Москви у Централном дому књижевника, биће приређе. на у част 30-тодишњице – Онтобарске социјалистичке револу. ције“ изломба _ УСовјетскна књижевност у иностранству«, Изло-
мба обухвата дела совјетских.
писаца преведена и издана то. ком последњих седам година у свим светским државама Изложиће се око 1.500 вњига, као и написи иностраних читалаца и критичара о совјетској књиневности и књижевницима. Литература објављена у земљама нове демократије добиће на овој изложби читаво једно одељење.
Исто · тако, Савез совјетских хњинжевника приређује циклус вечери, на којима ће хкњижевници говорити о својим још необјављеним делима и творачним плановима. Нњимжевници ће, поред тога, читати Московљанима Своја нова дела. У овим вече• рима учествоваће и | уметници мосновских пезоргшта. Одржаће се и вече посвећено првим го. динама совјетске _ књижевности,
Центрстни дом књижевника организује низ предавања 9 достигнућима Совјетске државе „У току 30 година и о развиту совјетске _ књижевности — про зе, поезије, позоришне књижељности и кинодраматургије. Предавања. ће држати · најистаннутији књижевници и проучавао. ци књиневности.
Биро за пропаганду хњинез. ности при Савезу совјетских књижевника организује вечери, и то кано у Москви, такои У другим совјетским градовима. тлавном граду СССР одржаће се око 200 таквих вечери, а то реп сога нњижевници ће лосе. тити више градова и области Совјетскот Савеза, где ће пред масама трудбеника говорити 9 достигнућима, развитку и вели. ким задацима књижевности 39 мље социјализма.
ж
За време _ совјетске власти боој књига штампаних на јез“. мима народа СССР повећао се 32 пута. Књиге се сапа штом“ пају на 119 језика. Дела Тол• сто и Горког преведена на 66 језика разних парола дела Шекспира — на 20 језика научна дела Дарвина и ТИМУРјазева — на 11 језика и 140 даље.
Само у Туркменији, ноја је пре 30 година била најзаосте“ лија погранична област Русије штампано је више књига кего 1913 године на територији десет садашњих совјетсних републике