20. oktobar
На једном ан
БОРБА ПРОТИВ НЕПИСМЕНОСТИ
алф абетском течају
·" шта се све учинило и какви су недостаци акције за сузбијање неписменогсти
елика акција за ликвидацију
неписмености, која је отпо-
чела 1 септембра, наставља се са-
да на течајевима који већ раде
по предузећима, радилиштима и школама.
Према подацима Комисије за ликвидацију неписмености, од 3000 неписмених, колико их има на територији Београда, уписано је на аналфабетске течајеве 1.288 лица. Стање по рејонима је овакво: у Првом рејону по предузећима на течајевима обухваћено 76, на радилиштима грађевинских радника 26, грађанских лица уписано 282, обухваћено на течајевима 161. У Другом рејону: по предузећима неписмених 174, обухваћено на течајевима 112; грађевинских радника 25; грађанских лица 244 неписмена, обухваћено на течајевима 41, У Трећем рејону од 305 неписмених обухваћено 237. У Четартом рејону: по предузећима 27 написманих, сви обухваћени на тачајевима; за грађевинске радни_ке нема течајева кривицом синдиката и управе градилишта; граЋанских лица 121 неписмен, обухваћено на течајевима 65. У Петом рејону: по предузећима 197 неписмених, обухваћено на течајевима свега 40; грађевинских радника 37 неписмених и сви похађају течајеве; граћанских лица 276 неписмених, 78 похађају течајеве. У шестом рејону: по предузећима 31 неписмен, од којих сви похађају течајеве; на радилиштима 49 неписмених, 17 похађају течајеве; грађанских лица 404 неписмена, 177 похађају течајеве. У Седмом рејону: по предузећима 200 неписмених од којих 49 похаћају течајеве; на радилиштима 144 неписмена, похађају течајеве 42: грађанских лица 276 неписмених, похађају течајеве 84. У Осмом рејону: по предузећима 132 неписмена и сви су обухваћени на течајевима. Са грађанским лицима рад још није почео.
Ако се упореде бројке које показују колико је уписано неписмених, а колико њих похаћају течајеве, резултат је сасвим незадовољавајући. _ Например, у Првом рејону уписано је 282 неписмена лица, а течајеве похаћа 161. У Че-
ПРИКАЗ КЊИГА
тартом рејону је уписано 121, а похађају течајеве 65, у Петом рејону од 276 неписмених похађају течајеве свега 78 лица. Дешава се, например, као у Фабрици шећЋера на Чукарици где од 93 неписмена 18 похађају течајеве да наставник оде на течај и не затекне никога, мако је било уговорено да се тога дана течај одржи, Када се обрати синдикалној подружници или руководиоцу предузећа, они се изговарају да су радници заузети производним задацима и да немају времена за течајеве.
Сви ови резултати показују слабо залагање, по неким рејонима и предузећима фронтовских организација, по неким. синдикалних подружница, = по неким управа предузећа. Неоспорно ја да се треба борити са великим тесшкоћама, с обзиром да су са ову кампању _ описмењивања, поред нових, остали махом они који у прошлогодишњој нису обухваћени, јер нису хтели да се пријаве. Значи, требало је много више залагања, убећивања и труда да би се научили писмености и ти заостали од прошлогодишње кампање. Али, наше фронтовске организације, на којима треба да почива цела кампања, нису биле довољно активне. Например, У Другом рејону где је, као што је наведено, од 244 неписмена обухваћено свега 41 лице, фронтовске организације нису показале нимало интересовања, већ су сами Учитељи ишли од куће до куће и позивали неписмене да похаћају течајеве.
Одмах по ослобођењу било је у Београду 10.805 неписмених. До сада је описмењено 7113 грађана и остало је још 3000 за ову кампању, која је отпочела 1 септембра. Требало би да фронтовске дрганизације схвате да је описмењивање један од главних чинилаца за културно Уздизање широких маса, а самим тим и за оства» рење Петогодишњег плана и да је нужно да с много више труда и залагања приступе том задатку, тако да се број неписмених У Београду што више смањи.
Ролољ“б Чолавобић; Запиен 18 0глододалачког рата
књига прва
(Издање
јЕјза књига Чолаковићевих Записа садржи дневничко записива-
ње догађаја, које је писац доживео у првим месецима устанка у Србији, од почетка јула до краја
септембра 1941 године. То је историја устанка у Србији, уколико га је писац, као члан Главног штаба пародреда Србије, могао да запази. Он је обилазећи поједине одреде, организујући устаничке акције, бележио сваког дана све што му се чинило важно; живот и деловања одреда, политичке прилике, одјек устанка у селима Западне Србије, Шумадије и поморавља , различите догађаје и сусрете с људима. Међутим, писцу СУ те белешке пропале још 1941 године, тако да је он после 1944 године, сећајући се хронолошким редом појединих догађаја и најизразитијих личности, написао поново доживљено и виђено, Књига је написана, како каже писац, као „документ 0 ЗедНом славном периоду наше историје и о људима који су у њему, били »и писци и глумци своје властите два; ме „Маркс“. Писац сматра да сло указати на потребу сакупљања и 06 јављивања грађе о почецима и раз“ витку _ народноослободилачке | борбе, како би чињенице „свакоме јасно и Рјечито говориле о тешкоћама које
тизанских осмотри и
„„Свјетлости“, Сарајево, 1946, цијена 50 дин.)
је требало савладати, о напорима наших људи, 0 њиховом јунаштву, 0 њиховој безграничној љубави према народу и отаџбини; потребно је конкретним чињеницама пред историдом утврдити огромну улогу руководства нашим устанком, чија је смјелост, далековидност, гипкост и непоколебљивост, омогућила побједу наших народа над фашистичко-империјалистичким освајачима и домаћим издајницима“, Један од тих великих руководилаца борбом јесте и друг Филип Кљајић-Фића, који је пао У борби 1943 године; његовој успомени посвећена је ова књига.
Ми имамо већ неколико дневника о устанку и народноослободилачкој борби У Србији. Први је изишао од Драгојла Дудића, који је као руководилац описао деловање ваљевског одреда; други је од Владимира Дедијера, који је У првом делу свога Дневника говорио, углавном, 9 догађајима У Западној Србији. на ослобођеној територији; трећи је лирски обојени запис Чедомира Минде“ ровића За Титом, у коме је прика» зан рад одреда У Посаво-Тамнави. Сада добијамо књигу која говори о организацији устанка У читавој Ср бији, о почецима стварања ослобођепе територије; после тога, крајем септембра 1941 г., писац је по св0-
_ ди су долазили да пију
НАРОДНА ЧИТАОНИЦА
Маринкове Баре
(С трмим кривудавим улицама, негде калдрмисаним, а негде (блатњавим и готово непроходним, иде се у Маринкову БаРу. На раскршћу двеју улице, доста широких и чистих стоји ниска кућица изнад чијих врата пише „Народна читаоница Маринкове Баре".
Ту, у тој читаоници, проводи све своје слободно време Јоца Вукомановић, _ машински _ слагач штампарије „Рад", човек који је без икаквих средстава, сам створио ту прву читаоницу у Маринковој Бари.
Некада је ту била кафана и љуи воде празне разговоре. Али једнога дана она је престала да ради им Јоца је решио да отвори читаоницу. Донео је из своје библиотеке око сто педесет књига, позајмио орман из суседног бифеа и тим скромним средствима створио чи. таоницу.
Да би привукао читаоце он је на конференцијама, које је одржавао са грађанима као секретар улице, говорио да се треба уписивати.У читаоницу, узимати књиге на читање и пратити штампу. Грађани су долазили. И постепено, читаоница је добила помоћ. Данас она располаже са око 340 књига од којих је 80 дала библиотека М! рејона, а остале су купљене, јер се број чланова сваким даном повећавао, а тиме и Мате-
ријална средства бивала већа. Пионири, ђаци, домаћице, запослени људи и пензионери, дола-
зили су У ову своју прву читаоницм, јер су знали да ће сваки од њих наћи оно што га интересује. Читаоница прима „Борбу“, „Рад“ и „20 октобар“. У њој има и ч2сописа који се редовно купују: „Зора", „Жена данас", „Југославија — СССР",
Књиге су сада поређане по полицима, купљеним из средстава читаонице. Има марксистичке литературе, политичких расправа, књига из области привреде и медицине, књига за омладину и пионире, као и белетристике. Све су књиге _ класифициране, тако да
без задржавања и губљења времена у чекању може да се извр-
вишно, све је јасно и логично; што је главно, оно је потпуно искрено, без прећуткивања неуспеха, погрешака, неиспуњених задатака. Али баш у таквом искреном излагању видеће се и отскочиће величина пожтвованих подвига, дивних примера јунаштва, дисциплине и пожртвовања појединаца и читавих колектива, који носе устанички барјак; исто тако, осветлиће се топло примање и одобравање устанка од све јаче заталасаних народних маса, Које пече срамота због издајничке — капитулације из априла месеца 1941 године. Из тих бележака не говори само писац него се у њима огледа народно расположење, огледа се љубав народа према слободи, мржња према непријатељима Немцима и њиховим помагачима, разним шпекулантима из табора, Драже Михаиловића и другим немачким пришипетљама. Најзад, ту је вера у победу праведне ствари, вера у победу Совјетског Савеза над фашизмом; та вера носи и крепи и бодри на борбу и акцију.
Међу првим догађајима о којима прича писац јесу већања Главног штаба партизанских одреда Србије, који сачињавају С. Жујовић, Ф. Кљајић, Бранко Крсмановић, Никола Груловић и писац, у Аранђеловцу, у једном шљивику; ту је утврђен план за учвршћивање постојећих већ партизанских одреда, за њихово прошири“ "вање и повезивање а одлучене су и устаничке акције; _ диверзије и напади на живу снагу окупаторо-
ши преглед и: одабере. Постоји и картотека књига, „као и чланске карте. Књиге су доста похабане и измашћене, али оне говоре о интересовању за њих, о броју руку кроз које су прошле, о културном уздизању граћања Маринкове Баре. Измећу 11 и 18 маја одржана је у читаоници изложба зидних новина, које издаје Јоца Вукомановић уз сарадњу граћана. На дан отварања ове изложбе, он је, да би популарисао књигу, одржао предавање о њеном значају. граћани су дошли у великом броју. Слушали су и постајали чланови читаонице. Организоване су и читалачке групе. На њима се читају чланци из дневне штампе, дискутује се о њима. | Читаоница је велика, светла соба, у којој су у једном делу полице са књигама, а у другом дугачак сто и столице, где грађани могу да читају новине, одржавају конференције и читалачке групе. Тим је и шах. А по зидовима зидне новине ед почетка излажења. На једном постољу у углу биста Вука Караџића. + _ Све је ово скромно, створено без икаквих материјалних средстава, добром вољом и залагањем једног човека, А становници тога краја одају признање Јоци Вукомановићу на тај начин, што долазе у читаоницу, читају штампу, књиге и часописе, тако да мала читаоница из дана у дан добија све више чланова, постаје култирни центар Маринкове Баре.
Ученице балета за време вежби
5
ПОДИЗАЊЕ НОВИХ БАЛЕТСКИХ КАДРОВА-
а
Основлни је Болетска школа
Народног позоришта
У нашој балетској уметности
већ одавно се осећа потреба за новим кадровима који ће ту уметност подићи на виши ступањ, не само својим талентом, већ и стручним знањем.
Зато је Министарство просвете Народне Републике Србије, имајући ово у виду, приступило стварању Балетске школе. Школа ће носити назив: Балетска школа Народног позоришта. Известан број ученика узет је из досадашњег балетског студија и балетског отсека, а остали су примљени конкКурсом. Пријем у школу није био нимало лак. Од 250 кандидата, колико се било пријавило, примљено је свега педесет, Па ни ових педесет неће остати у школи док не положе још два испита У току године. На тај начин се желело да се заиста изврши избор најбољих међу најбољима. При при-
Јаша М. Продановић: Историја политичких странака и струја у Србији, књига 1, издање „Просвете“, Београд 1947, ћирилицом, стр. – 526, цена 98 динара.
Дипл. тех. Велимир Љубић: Штанце, издање _ Синдикалног издавачкоштампарског предузећа „Рад“, Београд 1947, латиницом, стр. 57, цена 8,50 динара.
Теорги Димнтров: Говори, чланци и изјаве, издање „Културе“, Београд 1947, ћирилицом, стр. 466, цена 68 динара.
Инж. Миливоје Милошевић: Укочено дрво, издање Синдикалног изда. вачко-штампарског предузећа „Рад“, Београд 1947, латиницом, стр. 60, цена 8,50 динара.
Е. Кардељ: Земљорадничко задругарство у планској привреди, издање „Културе“, Београд 1947, ћирилицом, стр. 81, цена 11 динара.
Инж. Златко. Ракар: Бакар, издање Синдикалног _ издавачко - штампарског предузећа „Рад“, Београд 1947, латиницом, стр. 77, цена 9 динара.
ди А
омладина, пионири дошли
да који се диже на оружје и што сам борац Комунистичке партије, која је неуморно ввала народ на борбу против фашизма, и сад га зове, организује и предводи у овој судбоносној борби...“ Потом је дошла прва диверзија: ноћни напад и минирање мостова код Белог Потока и Раље. Због недовољног искуства, у минерској акцији, напад на мост код Раље тек је делимично успео; али је борце носило све подједнако одушевљење. „Било ми је тешко, али кад смо потрчали уз брдо, осетио сам се препорођеним, просто земљу нисам дотицао“ — причао је после друг Коча. Ускоро после тога дошла је директива друга Тита да се ослободи територија јужно од пута Лозница—Ваљево па до Чачка и Ужица, где су Немци имали своје посаде само у Крупњу, Ужицу и Ваљеву; на том терену деловала су три одреда: ваљевски, чачански и ужички,
На терену на којем се развијала партизанска акција, нарочито око Ваљева, било је и равногорских „јунака“, „гибаничара“, како су их борци одреда и народ већ тада звали; они су у појединим селима пописивали, вршили тобоже мобилизгцију, пљачкали и чинили насиља. У-
/ станичка акција партизана морала је
то стање пресећи: или их привући у активну, заједничку борбу против окупатора, или их раскринкати пред
народом као слуге окупатора. Разговори с њима нису довели до успеха: они су, на пример, предлагали да се
су у своју читаоницу
преговоре на Равну Гору.
Одреди су се челичили и прекаљивали у акцијама; заједничка борба, опасност и тешкоће зближавали су борце, унутрашње изграђивали, чинили их једним телом и једном душом. Они су постајали заточници народне ствари. А народ је то осећао да су они нешто велико, пожртвовно, да се боре за њега. Партизански одреди стекли су својим јунаштвом, преданошћу за народну ствар, несебичношћу и дисциплином такав углед у народу, да је свак наочиглед могао да разликује партизанског борпа од дражиновских шпекуланата, „официра“ и других елемената који су под окриљем Немаца вршљали по Србији. Отуда она изистинска љубав народа која се показивала – према партизанским одредима као носиоцима борбе за. слободу, за правду, за бољу будућност наших народа. Писац је то већ указао раније у два од“ ломка из ових записау књижици Из партизанског дневника, Назвао је те одломке Срце мога народа; и заиста; ту се показивало срце наших народа: слика је то мајке, која је донела скромни дарак партизанском одреду у шуми, и која га је стидљиво и бојажљиво предала: била је то једна јабука и два јајста. „Из очију јој
. је зрачила таква доброта, да сам у
томе тренутку зажелио да ми је она рођена мајка, која је дошла да ме уочи поласка на пут, пун неизвјесности, види и да ме помилује својим смежураним рукама“. Други је при-
јему се првенствено водило рачуна колико који кандидат има талента и смисла за игру. Кандидати нису смели бити старији од 15 ни млађи од 9 година. Направ-
љен је изузетак при избору му.
шкараца, од којих има неколико старијих од 15 година, јер се мушкараца јавио доста мали број. Школа има 120 ђака, који ће поред балета учити и карактерне ми историске игре. Они који буду дефинитивно изабрани мораће се обавезати да ће бити позоришни играчи, да ће све своје знање, сав свој таленат посветити позоришту. Како је предвићено У плани, ово треба заиста да буде школа из које ће изићи кадрови теориски и стручно спремни.
Како су кандидати који су се лријавили махом ћаци гимназија, управа школе се постарала да сви буду смештени у једној гимнази-_ ји и то која има преподневну наставу, тако да поподне могу несметано да се посвета свом стручном уздизању. Поред кандидата из Београда има их и из целе Србије, јер школа има републикански значај.
Руководилац школе је Ани Радошевић, која ће доцније, вишим годиштима, предавати пластику. Наставнички кадзр је за сада врло мали: Нина Кирсанова и Миле Јовановић, Наравно, то је само за почетак, а доцније ће, како се школа буде развијала, бити све више наставника.
Ученици ове школе неће учити само покрете, не знајући какви су то покрети, ко их је створио, када је балет отпочео да се развија итд. И теориски предмети ће заузимати значајно место у њиховом раду. Ученици ће имати Много веће задовољство када по“ ред балета буду учили Историју уметности и позоришта, Историју музике, Историју балета, Коситмологију. То ће бити предмети кроз које ће осетити привлачност игре и заволети је још више, Настава ће трајати шест година, а они који покажу нарочити таленат продужиће своје школовање још три године. Тај виши курс ће се звати Техникум.
За сада школа ради у једној малој собици Академије ликовних уметника, где се одржава настава и где сто двадесет ђака једва могу да се крећу. А руководство, одвојено од школе, има своје просторије опет у Малој собици дирекције Опере, где уз зврјање телефона, стално отварање и затварање врата, једва успева да обави послове око организовања рада.
Али у Југовићевој улици се спремају и поправљају просторије у којима ће, чим се радови заврше, отпочети озбиљан рад на учењу балстске уметности.
____________----–-–=- ненсаааааасааисоиваианнниииииннн именом тим мм – _јој жељи, с новим задацима, отишао — ву. Лу је М прва заклетва бора- _ оружје и вође устанка склоне на“ _ мер с дечаком из Јагодине, који је у Босну и Херцеговину, да би тамо ца, о којој је говорио борцима Равну Гору, борци разиђу кућама, а срео писца, Фићу Кљајића и једну помогао у организовању народноосло- писац. „Био сам необично узбуђен. читаву ствар да онда благослови ко- другарицу на излазу из вароши па бодилачког покрета. Дижемо устанак у Шумадији, ко- месар унутрашњих _ послова _ Милан им рекао да ту Немци легитимишу: Излагање догађаја у Записима има лијевци Првога српског устанка, У Аћимовић у Београду! Морало се, „Ммате ли легитимацијер — запитао од почетка до краја ток занимљивог срцу Србије!.. Био сам сав испу- дакле, мислити на важније послове и нас је заустављајући бицикл. — Еве причања, у којем нема ништа су њен поносом што сам син наро- задатке него што је одлажење на их иза окуке Немци, и све који не |
мају легитимацију, своју касарну.
хапсе и гоне у — Имамо ми легити-
мације, жив ти нама био, младићу, — одговорио је Фића, и све троје смо, као по команди, скренули у
кукурузе на лијевој страни пута“. „Добро сам запамтио његово дјечачко преплануло лице и живе, паметне очи, Мора да је шегрт или гимназиста. Одакле је само могао наслутити ко смо ми; одакле она његова брига да ли имамо _ легитимације» Можда је чуо да у шуму одлазе људи да се бију против окупатора, и са својим чистим _ дечачким _ срцем био на нашој страни. Својом опомевом он нас је спасао сигурне смрти, јер, да смо само прошли окуку и упали у њемачку клопку, не би нам вриједила никаква прича... Још не знам како ће се ово наше путовање завршити, али јагодинског ма-
лишана, из кога је проговорило поштено срце народа, никада нећу заборавити!“ Заиста, не само из тога догађа-
ја, него и из читаве књиге Чолаковићевих Записа зрачи нешто топло што се хвата срца читаочева. То је онај полет борбе за праведну ствар,
за слободу народа, борбе против угњетача и окупатора, М још нешто више, највише: топла љубав према
човечанству које је раскинуло око ве ропства и угњетавање сваке врсте. Хуманитет високог реда — најлепша је одлика ових Записа. и
Др Крешимир ГЕОРГИЈЕВИЋ
и:
=
4