20. oktobar
“У
Тан ==
ЈВАНИ БЕОРРАА
Карбе треба да 6) ду нобе личне Барте
(| итао сам у дневној штампи да ће се грађанству издавати нове личне карте, У вези с тим хтео бих да учиним неколико предлога,
Хартија ња којој ће бити штампане карте треба да буде најбољег квалитета, да буде отпорна.
Исписивање карата да буде читко и јасно, по могућству штампаним словима. За то би се могли да ангажују техничари и студенти, јер ако је легитимација нејасно исписана, може да дође до незгода код нњ дентификовања.
Вељичина картона треба да има формат 10%х 14 ом. да се превија надвоје, тако да на једној половини буде фотографија а на другој текст са сувим житом. На картама такође треба да буде јасно назначен број и датум издавања са роком важности, као и дактилоскопски отисак лица коме
карта припада. Александар ЈОВАНОВИЋ
Маршала Тита 83
оо
Уређење прилаза згради Друге мушке гимназије
Ш'ре кратког времена завршена је зграда Друге – мушке гимназије, али још увек испред нове гимназије у Стаљинградској улици стоји разбацано камење, а плочник је раскопан и пун рупчага. Преко дана овај неред оставља врло ружан утисак на пролаз нике, а преко ноћи пролазници
често упадају у локве и рупчаге, јер овај део улице није уопште осветљен,
Било би потребно што пре асфалтирати део плочника испред гимназије и осветлити га, да пролазници не би увече, у центру града морали да газе по блату и спотичу се о камење, и да деца не би приликом уласка у гимназију уносила прљавштину У згра-
У. А Гојко БАШИЋ
Чарла Чаплина бр. 1
че се у јутарње сате не пролама Кошутњаком 308 пионирске трубе. Шумовити пропланак не одјекује од поклика и раздраганих _ гласова _ пионира. Пионирски град не личи више на прави град, са својим ужурбаним, несташним становницима. Последња група пионира напустила га је пре неколико дана, Малене куће,
до недавно препуне малишана, данас су напуштене, празне и тихе.
Пионири су отишли. Само се и даље вијуга трака колосека Пионирске пруге, а две композиције пионирског воза саобраћају свако поподне, а недељом цео дан.
У кућицама Пионирског града сада не логорују деца. Зидови кућа су танки и нема потребних инсталација за загревање, тако да је логоровње преко зиме немогуће. У згради поште још увек се продају карте, са сликама Пионирског града, али купаца је мало. То су највећим делом странци, који обилазе с дечији град, разгледају све, да би у својим земљама причали деци о маленом граду пионира Београда.
Свака пионирска кућа још увек носи видљиве трагове недавног боравка малишана. На зидовима висе пароле, зидне новине и разни цртежи. А у једној соби, У згради поште, урећена је лепа мала изложба. Изложбу су уредили пионири основне школе број 22 са Карабурме, који су ових
· Од Париза до аеродрома у Земуну 5 дана, од аеродрома до примаоца 9. дана путовања
За дете од 8 месеци, које је истовремено тешко о0болело од тровања у стомаку, запаљења мозга, запаљења уха и запаљења мехура, било је потребно набавити хитно лек. Лек је телеграфски наручен из Париза и експедован авионом 10-Х-1947 год., а приспео је на Земунски аеродром 13-Х-1947 године (Мбр. 330 — 13-Х-1947 год.. До тога момента било је све у реду.
Међутим, Друштво „Путник“ преко кога се обавља сав авионски саобраћај, уместо да
У вео
МИ ПН надо нача
телефоном обавести адресата о приспећу пошиљке, авизира је преко поште обичним ковертирањем, тако да авиза стиже примаоцу 17-Х-1947 године поподне, Сутрадан сам отишао У друштво „Путник“, где ми је (било речено да чекам. Када
сам једва успео да објасним о чему се ради, стављено ми је до знања да друштво може да пребаци пошиљку са аеродрома тек у понедељак 21-Х-1947 године, На моје питање зар Друштво нема — аутомобилску везу са аеродромом, одговоре: но ми је „имамо, али знате“...
Ако је пошиљка од Париза до Београда приспела за три дана зашто је друштву „Путник“ потребно девет дана да је преда адресатур
Питам се, да ли је руководству „Путника“ јасно чему служи данас авионска пошта и зашто се лекови њоме тран: спортују, Да ли се ко од чиновника _ „Путника“ запитао, шта ће се догодити са болесни. ком услед оваквог њиховог
рада» С. АЛКАЛАЈ
Браће Баруха тај
ж Злоупотреба ударничких карата
(С раке недеље пред благајноМм Народног позоришта стоје редови за карте, Ин-
И око скретничарске кућице све
је тихо...
дана, као последња група, напустили град. На изложби има разноразних дечијих играчака, ле-
пих, невешто нацртаних сличица, намештаја и птица од жира. Велика макета Пионирског града
најлепша је ствар на изложби. На
малом _ простору _ пионири су претставили свој град, тачно онако какав је у стварности. Та
макета је доказ велике љубави пионира према своме граду у коме су провели на логоровању, сваки по 15 незаборавних дана. Они жуУ направили макету, али свако од њих је понео са собом дубоко у својој свести, неизбрисиву слику града, кућица, бродова и љуљашки, и незаборавну успомену на дане радости, одмора и уживања проведених У малом, шумовитом граду.
Логоровање је завршено и наставиће се тек идућег пролећа. Када отопли поново ће доћи мали, све нови и нови становници У свој град. А преко зиме град
ће се: претворити у мали фискултурни центар, располагаће са 200 саоница и неколико пари
скија, што ће бити стављено на расположење _ деци — посетиоцима. Град ће бити отворен преко целе зиме за мале и одрасле туристе _и љубитеље зимског спорта, који ће у једној кући моћи да се одморе и огреју, а напољу да уживају у санкању и скијању по Кошутњаку, |
Иако је пионирски град опу-
терес грађана за позоришне претставе је велики. То показују и многи спискови синдикалних подружница, који стижу секретаријату позоришта, са молбом да се дозволи колективна посета.
Грађани морају често по неколико часова да чекају у реду да би дошли до карата, Међутим, има несавесних људи који избегавају да стану У ред, чекајући да им се пружи
прва могућност да се убаце преко реда, или да на брзину замоле неког од ударника, који на основу своје ударничке легитимације имају права да узимају карте преко реда, да им он извади карте или да им уступи удапничку легитимацију на основу које они без чекања долазе до карата. Овакви и слични поступци не би смели да се дозвољавају, јер ударничку карту треба и може да користи само онај коме је дата као награда 32 радне успехе.
Ап пи За –—=
Божа ИЛИЋ
Отправник возова прима спроводну листу
стео, на станицама пионирске железнице још је прилично. живо. Нарочито недељом. Мали шефови станица и остало железничко особље имају пуне руке посла, Додуше, сад вагони нису тако пуни као летос, али воз мора да иде у одређено време, па макар носио само десет путника. Особље станице крај Пионирског града „Сутјеска“ има највише посла. То је, У неку руку, главна станивозови који
ца. Ту се укрштају долазе са станица „Космај“ и „Јастребац“.
Недељом __ври у канцеларији
отпремника возова. Особље воза, кондуктери, скретничари, улазе за часак да виде шта има ново. Причају шта се ради по другим станицама и о другим, за њих важним новостима. „Има ли Ммно-
%
222
го путника, плаћају ли сви карту!" „Да ли су се несташни путници одвикли од мскакања из воза" Док у једном углу особље дискутује, за столом, са црвеном капом на глави, седи отправник послова. Он журно бележи нешто у књигу Не диже главу. Покаткад само испод ока погледа у другове који разговарају, види се, хтео би м ом да учествује, али дужност му не дозвољава. Треба примити два воза и отпремити их. Данас је и путника доста, мора све добро да функционише, да сви буду задовољни,
Зазвонио је телефон. Скретничар јавља да се воз број 24 приближава станици.
Брзо је отправник возова Новичић изишао на перон, и у ставу мирно поздравио долазак воза број 24, који је тутњећи ушао · станицу. Неколико тренутака касније наишао је са друге стране воз број 25. Мали пионир са црвеном капом дочекао је и овај воз, а онда журним кораком уУушао натраг у канцеларију.
— Хало, Јастребац, примате ли
воз број 24: Јавите. А мало касније:
Космај, примате ли
— Хало, воз број 25%
Са највећом озбиљношћу обавља мали отправник своју компликовану дужност. Из своје канцеларије он руководи саобраћајем малих _ композиција _ пионирског воза,
Пионирски возови ће саобраћати још кратко време. Кад наиђе зима и снег завеје пропланак Кошутњака, мали пионирски воз престаће да прелази свој пут од пет и по километара.
А у пролеће ће локомотиве пионирског воза, затутњати јаче и брже и понеће много и много нових и старих пионира у сусрет новим радостима, дужностима и
уживањима. Ј. ТЕРЗИН
Двоструко путовање
— Ко хоће у аутобус, нека изволи у чамаца.
жхх
У нашим ресторанима |
— На шта ово јело личи; — Нисам врач-погађач.. Мо,
је је да доносим, а ваше да
једете...
Како да се омољлући учење запосленим студентима
(О оезбеђење материјалних
средстава за живот студената, као основних предуслова за учење и редовно полагање испита, већ данас, саг мо три године од ослобођења, неупоредиво је боље од оног стања које је било пре рата, Захваљујући старању народних власти, велики број нових и старих студената Београдског универзитета добио је стипендију. Смештај по домовима и исхрана у студентским мензама, омогућили су већини студената из унутрашњости и Београда да несметано учи и полаже испите, не бринући се о материјалној страни свога живота.
Али, док је на једној страни апсолутној већини студената, обезбеђењем смештаја и исхране, омогућено да несметано похађају факултете и да уче, на другој страни још увек има један део студената који је приморан да ради да би могао да живи или да потпомаже издржавање своје породице. То су углавном студенти права и економије, пошто на тим факултетима није обавезно посећивање предавања. Сви ти студенти, поред свог редовног посла, покушавају ипак да уче и дају испите. Но, резултати њиховог рада и напора, нажалост, доста
Студенткиње медицине на практичним радовима
су слаби, Само један незнатан део, успева да редовно даје испите.
Откуда та појавар Канцеларије у свим предузећима и установама раде до 14 часова, што значи да запосленим студентима остаје читаво после подне слободно. Ако питаје неког од студената који ргле зашто не учи и не лолаже испите, он ће рећи: „Имам разна задужења у Фронту и синдикату. Немогуће ми је да учим.“ Сваки студент који се запослио у неком предузећу или установи, сасвим природно, укључио се иу живот Фронта и синдиката тога предузећа или установе. Непланском распо делом разних задужења, сваљивањем већег броја задужења на једног човека који хоће да ради, дешавало се да су и студенти били презадужени и нису имали времена за учење. Слаба веза са факултетом, услед презгпослености у свом предузећу или установи, довела је многе студенте до тога да само уписују семестаре, а да не полажу испите, Тиме не само да су студенти губили у свом стручном уздизању, него је трпела и читава наша привреда. ;
До краја 1951 године нашој земљи је потребно преко 45.000 људи са факултетском спремом. Да би се тај број ко стигао, мора се уложити много напора. У оквиру тежње 3% стварањем кадрова са факул тетском спремом, потребно је решити и питање учења запослених студената. Фронтовске и синдикалне _ организације предузећа у којима има студе ната, требало би да се тим пи тањем озбиљније позабаве. 38. послене студенте треба осе бодити свих задужења у ФРрон ту и синдикату и поставити ИМ једно једино задужење — 215 уче и да полажу испите.
Рзадужењем студената у ре ду по Фронту и синдикату захтевом да уче, донекле ће се олакшати решење проблема к2 дрова са факултетском спре мом, које је поставио Петого“ дишњи план. У исти мах и с“ мо предузеће у коме раде стУденти, добиће нове стручњаке.
Обезбеђен
које се ко
Поједине установе, саме снабдевају месом
љу стоку ветеринарски Те
прегледану...
[И] — Кољете, а нисте прега
дали да ли је здраво АНИМ — Свеједно, ја се ХР код куће,
али
-Ја