20. oktobar
5 "УЦИ и нв ____у А___
КУЛТУРНИ
а
И ЛИ
"Задаци рејонских библиотека
6 ејонске библиотеке треба р да оуду центар култур.
; ног живота једнога ре. јона. Кроз њих и преко њих треба да води главни пут којим ће добра књига доспети у ши. роке народне слојеве. Да би се то постигло, треба учинити да се организација рада у њима спроведе на најсавршенији начин. Као најважнија ствар, а што је и на недавно одржаним предавањима за библиотекаре доцент Московског библиотечког института Владимир Васиљченко нагласио, јесте да библиотекар треба првенственој да буде вођа читаоца кроз библиотеку. Као што нам је потребно да, када одемо на неку изложбу, буде неко поред нас ко ће да нас води од слике до слике, да нам објашњава, говори и упућује нас, тако, а можда још и више, библиотекар треба да буде културни вођа читаоца. Његова
дужност не треба да се сведе само на чисто техничке послове, јер има и таквих чита. лаца које треба помоћи при избору књиге. Они долазе У библиотеку и траже да им библиотекар препоручи књигу коју треба да читају. Ту сада треба да буде главна дужност библиотекара да уме да упути читаоца, да му укаже која је књига за њега корисна.
У библиотеци Четвртог рејона
Библиотекари рејонских библиотека у већини случајева нису ти духовни вођи читалаца кооз библиотеку. Они су сувише заузети другим, техничким пословима, да би могли да посвете сву пажњу читаоцу. Треба водити рачуна о новим издањима књига, ићи и набављати их, увести у картотеку, нумерисати их и ставити на одговарајуће место. Док библиотекар све те посло. ве посвршава изгуби доста времена и не може да посвети
Прикупљање материјала
А чија за прикупљање материјала из народноослободилачке борбе, коју је отпочео Фронт, пренета је на Градски музеј још фебруара месеца. Од тада је прикупљен мали број предмета, унеколико због слабе пропаганде преко штампе, а унеколико и због тога што су сви ти предмети успомене од којих се они који их имају тешко растају. Има случајева где су нађене ствари припадале онима којих више нема. Треба много убеђивања, много речи и објашњавања да ће те ствари послужити вишем задатку, да ће се генерације кроз њих васпитавати, да би се породице погинулих или несталих током борбе, од њих одвојиле.
Даница Вуковић са Чукарице донела је две заставе и предала музеју. Једна је од црвеног платна и на њој је она својом руком извезла срп и чекић и петокраку звезду. Почела је да је везе 1942 године, у време борби за Стаљинград.
Даница је ову заставу брижљиво крила све но 20 октобра, до дана ослобођења Београда, када је први
пут истакла на својој капији. Исто тако је на једној старој југословенској застави извезла петокраку звезду и њу истакла већ 3 октобра 1944, али је на захтев суседа морала да је скине, јер су Немци још били у Београду и људи су страховали за своје животе.
Дешавало се да људи у својим шетњама по околини наиђу на ствари које сведоче о борби која је вођена око Београда, о затварању У логоре и мучењу. Један гимназист, шетајући по Бањици, наишао је на једну дрвену плочицу на којој је ножем или неким шиљатим предметом урезано, на једној страни две руке стиснуте у песнице, које раскидају ланце, а на другој куће са малим прозорима на којима су решетке, а испред зграде се виде жене затворенице Бањичког логора — како тресу ћебад. На плочи пише — Бањички логор 1941.
Многи, опет, дођу само да испричају неки догађај из времена окупације. Неки стари. пензионер прича да је принудно радио на Кланици
из Народно-ослободилачке борбе
где су се правиле жиле којима су тучени затвореници у — Специјалној полицији и Гестапоу.
Све су то драгоцени подаци, све то сведочи о борби коју су наши народи _ водили да би извојевали слободу. Али треба још више, треба путем штампе поново покренути ту акцију, покренути људе да доносе, да траже, да буду активнији у сакупљању материјала. Само тако се неће десити да неке од драгоцених ствари из велике борбе наших народа остану склоњене по домовима, када би могле да послуже народу.
==
пуну пажњу читаоцу. Читалац дође у библиотеку, сам тражи књиту и одабира насумце, по наслову, ако није много читао и не познаје писце. Улога. библиотекара је у таквим случајевима сведена само на чиновника библиотеке, који мора да се стара о њеном уређају, набавци књига итд.
У библиотеци Другог рејона постоје дежурства чланова из појединих фронтовских јединица. Они пружају помоћ библиотекару у чисто техничким пословима, тако да он може да се посвети читаоцима. Али по свим рејонским библиотекама рад библиотекгра још није упућен у том правцу. То ће се морати уредити од момента кад све рејонске библиотеке добију помоћ из фрочтовских јединица, а то ће се питање решити у најскоријем времену.
Наше рејонске библиотеке имају све више читалацг, њихов рад се све више развија. Кроз једну рејонску библкотеку када је најслабији дан, днев но прође по двадесет до три десет читалаца. Знгчи да су оне успеле да заинтересују ши. роке народне масе за књигу, Када се већ у томе успело, треба ићи даље: правилно Уу-
ФИЛМ
Наш нови уметнични филм
МИ те не абај напад
приназиваће се ускоро у Бгограду
| ОГРВА ће ускоро имати још један значајан уметнички догађај. Приказаће се наш нови уметнички филм „Живјеће овај народ“, који је ових дана завршен у продукцији „Јадран-филма“. Сценарио за овај наш нови велики уметнички филм написао је књижевник Бранко Ћопић, а режију води
Никола Поповић, који је нашој младој кинематографији дао први документарни филм „Београд“. Музику за филм написао је познати музичар Фран Лотка. Тврди се, да му је ово
најбоље музичко дело до данас.
Филм „Живјеће овај народ“ казује херојску борбу бесмртног народа Подгрмеча од почетка устанка до Пете непријатељске офанзиве, износећи огромне жртве које је Краји на дала у борби за слободу. Рађен филм ће прет-
при-
савесно и пажљиво,
·" Потребно је отворити што више
просвгтних течајева по предузећима
оред течајева за описмењивање аналфабета, от почели су рад и просветни течајеви. Њихов задатак је да 0нима који су већ описмењени пруже могућност за даљи род тј. да у скраћеном програму заврше четири разреда основне школе, Течајеви трају пет Месеци за оне који немају ни један завршен разред, 2 за 0не који имају један, два или три разреда — три месеца. Стање просветних течајева је следеће: У Првом рејону има 4 течаја са 33 полазника; У Другом рејону један течај са 6 полазника, а један је скоро завршио рад; у Трећем рејону 10 течајева са 138 полазника; У Четвртом рејону 3 течаја са полазника; у Петом рејону 3 течаја са 28 полазника; У Шестом рејону 7 течајева са 54 полазника; у Седмом рејону течаја са 28 полазника и У Осмом рејону 5 течајева са полазника. Тежиште ових течајева тре“ ба да буде по предузећима,
јер се дешава да многи радници који похађају стручне курсеве не могу да положе испите за квалификов“не раднике, због тога, што неузју ни један разред основне школе.
Да се то небии убудуће дешавало, потребно је да управе предузећа и синдикати заинтересују што већи број радника за ове течајеве. Јер, за само пет месеци уложеног труда стећи ће право да полажу стручне испите и моћи ће да постану квалификовани радни“ ци, који су данас нашој земљи неопходно _ потребни. Поред тога, многи од њих када буду завршили основну школу зажелеће да уче даље, да се школују, да стичу све више и више знања. Није довољно само знати читати и писати, већ наставити и даље са културним уздизањем, јер ћемо ве“
ћим знањем боље и корисније ·
послужити у раду на изград“ њи земље.
стављати велики успех у нашој уметности и значајан корак напред у развоју кинематографије. Он је значајан још и ради тога, што прокр-
наше младе
је, савлађујући низ тешкоћа, чио пут за будући рад и стварање наших нових дела на овоме пољу.
Главне улоге у филму „Живјеће о-
вај народ“ играју наши познати глумо
ци: Фран Новаковић (ђед Илија), Добрица Милутиновић (чобанин Вук), Синиша Раваси (диверзант Иван), Васо Косић (Обрад), Поповић (научник), Царка Јовановић _ (баба), Капиталина Апостоловић итд. Главну женску улогу игра Вера Илић, којој је ово прва улога.
Никола
Филм је пунометражни и испуњава један потпун биоскопски програм.
путити читаоца на путу ка културном уздизању. Не дозволити му да он лута и да му се деси да из неупућености чита литературу која му не одговара. Постоји између осталих још један проблем код рејонских библиотека: враћање књига Узетих на читање. Има случајева да књиге нису враћене још из 1945 године. И ту се помоћ чланова фронтовских јединица показала као врло корисиз. Требало је писати опомене, 4 било их је на стотине. Шест до седам чланова свршавали су тај посао 38 два највише три дана, што библиотекар не би могао постићи ни за петнаест дана када би сам радио, Али и поред опомена нису све књиге враћене. Сада се при“ бегло томе, што су опомене упућиване кућним повереницима. Тим начином су се показали много бољи резултати.
Чим су настали хладни дани просторије рејонских '6 иблиотека су оживеле. Најчешћи посетиоци су ђаци гимназија. Они се служе оним књигама које су им потребне за њихов школски рад.
Библиотекар _ рејонске библиотеке треба да поклони пуну пажњу сваком читаоцу ко· ји дође у библиотеку, Само на тај начин ће рејонске“ библиотеке извршити свој задатак па ширењу књиге у народ.
МАКСИМ ГОРКИ (пројект споменика, дело ИМ. Д. Шадра)
ПОВОДОМ ИЗВОЂЕЊА
ЛМЕ ЛЕЉИНГРАДСКЕ СИНФОПИЈЕ
од ШШоштаковића
је совјетски академик Асафјев. А међу толиким снажним И моћним симфонијама Мајаковског, Ха-
чатуријана и Шостаковића, којом симфонијом може совјетски човек да се него монумен-
ЛењинградШоста- (Сл сте је наш понос“, рекао
више горди и поноси, талном, славном Седмом, ском, симфолијом Димитрија ковича. .
И зато је, с правом, на концерту, у оквиру прослава 830-годишњице Велике октобарске револуције, који је приредило Друштво за културну сарадњу Србије са СССР у заједници са Београдском филхармонијом, ова
симфонија, сама — једна од ретких која може да испуни цело вече могла да заступа богато и моћно
стварање совјетских композитора за 30 година плодног рада. Она је, н међу симфонијама, најубедљивији пример снажних стремљења и високих достигнућа совјетске музике. Одмах после Револуције, Лењин је тражио од нове уметности, да проникне дубоким кореном у живот радних, народних _ маса, да изрази њихова осећања, мисли и хтења, а у чисто уметничком погледу да буде даљи, виши степен дотадашње културе. И занста, совјетска _ музика развијала се: на чврстој традицији руске класичне музике, садржајне и народне почев од Глинке, на пажљивом посматрању и избору оног што је драгоцено и истинито у музици Запада и на дубоком понирању У народни живот, у народну музику, У све народне музике народа СССР. То све, и дубоку садржајност живота ин високу уметничку вредност, у
потпуности илуструје Лењинградска
симфонија. . Симфонија, више но и једна друга музичка форма, још од Бетовена, имала је да говори не малом кругу љубитеља, него великој маси слушалаца, и да им рекне смелу и снажну реч. М зато није мала ствар констатовати да су баш у симфонији најјачи совјетски композитори створили најснажнија дела богате совјетске музике. Она је понос совјетске уметности, јер се увек, и у најсложенијим историјским условима, појављивала високо мисаона, везана за зивот народа и државе. Зато совјетска симфонија није никад ни помислила да ласка уху, да га забавља јевтиним ефектима благогласја. Али није упала ни у супротну грешку, да ексцентричким музичким средствима измишља извештачене неприродне обрте, и без смисла и без
лепоте. — Совјетска симфонија значи борбеност, радни оптимизам; у њој се јасно _ сагледа утврђен смер ка
садржајној уметности, којој богате садржаје даје херојско доба, рад и борба.
Совјетској музици дала су два композитора, Мјасковски и Шостаковић — да не говоримо о много-
само
бројним осталима — до тридесет симфонија. Иако велики ин богат, музички живот Запада нема ништа
ни приближно да овоме супротстави, Тамо симфоније често изводе — но то су велике симфоније прошлости — али ретко нове симфоније пишу.
Кад композитор приступа раду на симфонији, која ће да се изводи са свим богатим средствима модерног
оркестра, пред масама слушалаца он мора да је свестан да је ту сам, лице у лице са стварношћу, да му нема помоћи са стране, а да је дужан да ту стварност, у њеној целини, истинитости, обухватии да је прикаже _ јасно ми верно. Совјетска симфонија, од појаве првих симфонија после Револуције, стално уноси нов садржај: ту улази живот и борба. А место личних, субјективних, појединачних осећања, сада има да се изразе тежње широке масе, њена радост н туга, њена борба и успех. А све то је потребно чисто музичким мајсторством обликовати приказати разумљивим језиком, недвосмисленим и јасним, А да ли постоји и једна симфонија којој је садржај толико чист, видљив, скоро опипљив, као што је то код Лењинградске симфоније 2
пуноћи,
најогорчениЛењинграду, бомбардсваном дању и ноћу авија цијом и артиљеријом. На крају партитуре ова (белешка: Лењинград, 27 децембра 1941, Већ сама та белешка нас речито потсећа у каквим је тешкнм околностима, без хлеба и воде, без светла и огрева, усред најсуровије стварности зиме и смрти, али и усред храбрих бораца које није никад напустило убеђење у коначну победу, стварана ова симфопија. У њој је зато, нарочито У првом ставу који моћно дочарава судар снага зла и снага слободе, и у завршном ставу гле су снажни кликтаји сигурне будуће победе, исклесан, као ударом челика у камен, монументални споменик борби и по-
беда, и пламено записана непоколебљива нада бораца-хероја.
Написана дих борби
је за време у опсађеном
налази се
Таква симфонија не може да промаши. Она је ухватила трептаје милиона срдаца у борби за живот, да их пренесе у хиљаде и милионе других срдаца. · Њен успех, у Совјетском Савезу и ван њега, у целом свету, бис је огроман. Али њен највећи успех — имало је прво извођење. Поште је партитура била пренесена авио ном, пошто су гласови били преписани и одржане пробе оркестра, дошло је до првог извођења, марта 1942 у Кујбишеву, на Волги. А тамо, на Волги, скупљале су се оне победоносне армије које су браниле Стаљинград и одбраниле га, и које су потиснуле фашистичку ратну машину од Стаљинграда све до Берлина. Први слушаоци нису, дакле, били нека равнодушна публика, него опет борци, будући хероји Стаљинграда. Њихово одушевљење било је неописиво. Јер, опњ су сместа схватили ла им симфонија јасно говори о светој мржњи према непријатељу и несаломљивој упорности Лењинграђана. И одмах су се, разумевши поруку лењииградских бораца, заветовали да ће и они да се боре са истом борбеношћу и да ће да победе.,. Зато, заиста, Лењинградска симфонија може најбоље да претстави какву музику и какву симфонију су изградили совјетски народи у 80 година, од Револуције ло данас.
П. БИНГУЛАЦ
и наснажнији утицај