20. oktobar

=

(Наставак са треће стране)

ска држава која је служила интересима шачице друштвених трутова, разбијена је у парампарчад, Створена је нова, Совјетска држава, "која служи интересима (најширих радних маса. У револуцији рођени совјети, чије су историјско значење открили Лењин и Стаљин и јесу ти политички органи у којима најшире радне масе града и села учествују у управљању државом. Растуће учешће трудбеника у политичком, економском и културном животу дру"штва једно је од битних одлика изградње социјалистичког друштва.

Док су феудално друштво и капиталистичко, истицао је Лењин, градиле хиљаде и десетине хиљада, у изградњи социјалистичког друштва треба да учествују милионске масе. Лењин је учио, „чим је већи замах, чим је већа ширина историјских дејстава, тим је већи број људи који у тим дејствима учествују, ин обрнуто. Уколико су дубљи преображаји, које хоћемо да извршимо, утолико више треба подизати интерес и свесни однос' према њима, убедити У ту неопходност нове милионе и десетине милиона,“

Бољшевичка партија је већ од првих дама Совјетске власти поставила себи задатак да најшире народне масе учествују у изградњи новог социјалистичког друштва. Тај задатак добија свој изражај у свим говорима и чланцима Лењина и Стаљина, У свим мерама Бољшевичке партије и Совјетске власти. У свом знаменитом спису „Хоће ли Бољшевици одржати државну власт!“ неколико дана пре Октобарског устанка Лењин је писао: „ми има мо, прекрасно средство да једним махом удесетостручимо наш друштвени апарст, средство, којим ниједна капиталистичка држава ни. кад није располагала и не може рссполагати, То прекрасно средство јесте привлачење |трудбеника, привлачење сиромашног света ка свакидашњем раду управљања државом“.

Друг Стаљин је даље развио ове лењинске идеје У новој историјској епохи, кад је Совјетски народ прешао на планску изградњу социјалистичке индустрије на основу годишњих и петогодишњих планова, који у ствари претстављају нову организациону форму рада најширих радних маса, које граде ново друштво. На историјском саветовању привредника у ју ну 1931 године формулишући 6 услова развит“ ка совјетске индустрије друг Стаљин је рекао: „Реалност нашег произвођачког плана то су милиони трудбеника, који стварају нови живот. Резлност нашег програма — то су живи људи, то смо ми сви заједно, наша воља за рад, наша спремност да радимо на нов начин,

наша решеност да испунимо план.“

Друг Стаљин је високо уздигао значај Совјетског трудбеника, творца новог живота социјалистичког човека. „Прошла су времена ка“ да су вође сматране јединим творцима историје, а радници и сељаци нису узимани У обзир“, истиче друг Стаљин у свом говору на Првом конгресу колхозника — ударника, „Радници и сељаци који без хуке и буке граде фабрике и заводе, руднике и железнице, колхозе и сов

"хозе, који стварају сва добра на свету, који хране и одевају цео-свет — то су прави хероји и творци новога живота.“

ж

Бољшевичка партија, њени вођи Лењин и Стаљин створили су нове најсавршеније оружане снаге, којима У историји човечанства нема примера. То је Совјетска армија, армија новога типа, која се по своме карактеру, по својим руководећим кадровима и по својој намени коренито разликује од старе армије и од армије данашњих копиталистичких држава. Друг Стаљин је истакло да је то армија Октобарске револуције, армија ослобођења трудбеника, армија братства народа Совјетског Савеза која је позвана да одбрани њихову слободу ин независност.

Совјетски народ, Бољшевичка партија могу се са правом поносити својом Совјетском 20мијом, Сјајна победа Совјетских народа У Великом отаџбинском рату показала је неодољиву моћ Совјетских оружаних снага, њихову нензадмашиву војну вештину. Совјетски народ под Лењиновим и Стаљиновим руководством створио је армију која је способна да одбрани велике тековине Октобарске револуције.

Победа у Великом отаџбинском рату и 9громна достигнућа у привредном раду којима Совјетски народ обележава 30-годишњицу Велике октобарске револуције још више јачају осећање националног поноса Совјетских људи.

Совјетски патриотизам нема ништа општег са патриотизмом у коме владајуће класе капиталистичких земаља васпитавају народ да би га боље могле експлоатисати, поробљавати и искоришћгвати Као топовску храну за своје грамзиве сврхе.

Совјетски патриоти се поносе својим дру“ штвеним поретком у коме је владавина рада заменила владавину капитала, у коме нема експлоатације човека човеком, они се поносе братском заједницом своје много-националне земље, они се поносе својом најнапреднијом демократијом која одбацује и осуђује сваку, и најмању неједнакост грађана, нација, пола и расе. Совјетски патриоти се поносе културом своје земље, својом Армијом која је спасла светску цивилизацију од фашистичког варварства, они се поносе својом земљом која претставља моћан бедем мира и безпоштедно разобличава потпаљиваче новог светског рата.

Све чиме се с правом поноси Совјетски народ води своје порекло од, Велике октобарске сопијалистичке револуције, извојевано је под руководством Партије Лењина и Стаљина. Под њеним руководством, на челу с другом Стаљином, Совјетски народ иде у сусрет новим "достигнућима и новим успесима на путу ка комунизму.

ми,

,

654 седмог новембра навршиће се 30 година

МА постојања земље социјализма, великог Совјетског Савеза, Кроз 30 година народи Совјетског Савеза, руковођени Лењином и Стаљином, учинили су херојска дела за напредак човечанства, за демократију, за демокрстски мир у свету. Народи Совјетског Савеза срушили су у својој земљи једну реакционарну, и перијалистичку власт и успоставили нову народну демократску власт — власт радника и сељака.

Најреакционарнија земља, империјалистич_ ка царска Русија не само да је била гробница народа те велике земље, већ је истовремено затирала сав напредни раднички покрет и све демократске снаге ушутар те земље. Она је била жандарм империјализма Европе, Радне масе царске Русије, под руководством Бољшевичке Партије, под руководством Лењина и Стаљина у Октобарској револуцији срушиле су ту империјалистичку, царску, прностотинашку власт и изградиле најдемократскију, најнапреднију, земљу на свету. Од жандарма империјализма у Европи створили су најмоћнији 0слошац снагама демократије у свету, створиле су упориште народима који се боре за своју националну слободу и независност.

Нова, млада Совјетска држава која је настала као плод Велике октобарске револуције, већ у почетку свога постојања почела је борбу за трајан демократски мир у свету. Она је уло_ жила све своје снаге да се брзо оконча први империјалистички рат. Њени напори нису били усмерени само на то да ата изађе из рата, већ

В. И. ЛЕЊИН, Ј. В. СТАЉИН И Лл.М. КАГАНОВИЋ СА ДЕЛЕГАТИМА СВЕРУСКЕ

ОБАРСЋА СОШ

да се престане са ратом између тада зараћених земаља.

Совјетски народи примили су 8 новембра декргт о миру. Тим декретом предлаган _ Је свим загаћеним владама и њиховим народима демократски мир. На Другом светском конгресу совјета радничких и војничких депутата У завршној речи реферата о миру истиче се: „Ми ћемо наш апел разаслати на све стране, сви ће за њ знати, Биће немогуће сакрити услове које је истакла наша радзичко · сељачка влада.“ Радничко - сељачка рлада у испуњењу тога свога предлога није счекивала залагање само од пполетаријата и осталих напредних снага Русије, већ и од пролетаријата осталих земаља, а нарочито од пролетаријата и демократских снага Енглеске, Француске, Немачке. Зато се и посебно обраћала тим народима.

Захваљујући том декрету и позиву младе Совјетске Земље, захваљујући решености којом су народи Совјетског Савеза желели да се створи мир и учини крај огромним патњама народа других земаља, које такође више нису хтеле рат — закључен је мир, Али то је био Версајски мир. То није био онакав мир, какав је предлагала земља социјализма, Снаге демократије у свету нису још тада биле ни довољно јаке ни довољно оргашизоване да би могле извојевати да се прими совјетски предлог, да се осигура трајан демократски мир. Остали на“ роди нису имали Лењина, нису имали Стаљина, а нису имали ни снагу као што је била Бољше. вичка партија, да их поведе у борбу против империјализма, те је зато у основама тога мира, који је закључен међу империјалистичким – 36мљама, постојала клица и могућност новога светског империјалистичког рата.

КОНФЕРЕНЦИЈЕ

БОЉШЕВИЧКИХ ВОЈНИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА (слика П. Васиљева)

Петар Орлоб, мосВобсви зидар

ЈАЛИСТИШНА РЕВОЛУЦИЈА · дојос. исфода 40 лммје

· димпеште и Берлина.

ој дед и отац били су зидари. Градили су лев пе, велике куће, у којима су становали трговци, власници _ фабрика, — чиновници. Радницима су ове куће биле неприступачне, Радници су ста. новали на периферији, у влажним и мрачним уџерицама. Или, у најбољем случају, У сутеренима _ великих _ зграда. Под оваквим околностима живели су мој дед и отац.

Од њих сам наследио зидарски позив, Још као дете помагао сам оцу на грађевинама, додајући му цигле и мешајући малтер. Били смо врло сиромашни, често и полугладни,

У данима Велике октобарске револуције имао сам двадесет година. .

— Тек сада ћеш Петре, постати човек! — рекао ми је тада отац,

Од тога времена прбшло је тридесет година. Москва је,

ту скоро, прославила своју 2 самстогодишњицу. Заједно с мојим другом зидаром Власовим прошетао сам се аутомобилом кроз московске улице, кроз преображене перифериске крајеве, у којима ни трага није остало од некадашњих Уџерица. У Замоскворечју, на месту где је некад становала, наша породица, налази се сада огромна станбена зграда. У њој станују зидари, Ово није изузетак. У земљи се развила џиновска станбена изградња и трудбеници се усељавају у новоподигнуте куће.

Уочи рата учествовао сам У подизању _ неколико _ дивних зграда у улици Горког — главној улици совјетске престонице, У овим зградама станују академици, позоришни уметници, књижевници, радници. У једној од тих зграда станујем и ја, Имам одличан стан.

Педесет ми је година, Радим као инструктор стахановских метода рада у једном од нај већих московских – грађевин-

„нову

ских трустова. На градилиштима ја практично упућујем стотине зидара у најбоље начине убрзаног и солидног рада. Напоредо с тим, ја и сам учим, и поред мојих педесет – година, 1 грађевинску технолог гију.

Мој рад није остао непримећен: влада ме је одликовала за радне успехе Орденом Лењина. На дан прославе осамстогодишњице Москве совјетска влада одликовала је орденима и медаљама врло велики број совјетских трудбеника, архитеката, инжењера, градитеља метроа, зидара ,„дрводеља, _ комуналних трудбеника, настојника зграда и других одликовала је све оне који су својим активним _ радом учествовали у унапређењу и новој изградњи престонице. Међу одликованима био сам и ја.

. За све што ми је дала Совјетска Отаџбина ја јој одговарам неизмерном љубављу оданог сина и свесрдним радом,

Јуриј Болотоб, студент филозофећог фабултета МосВобеВог

— Често се сећам ових речи мога оца који је погинуо У борби против фашиста;

„Нашу Отаџбину треба волети најузвишенијом, совјетском љубављу — тако да човек не уздрхти дајући за њу свој живот. Нема друге такве земље на свету.“

Дубоки смисао очевих речи схватио сам у пуној мери:

Био сам борац Совјетске армије. Прошао сам путевима рата од Подмосковја до Бу-

Видео _ рам.

држабног униберзитета

сам европске земље са богатим квартовима вила које припадају банкарима и са запуштеном периферијом где бедво таворе незапослени. _ Ови људи нису имали отаџбину, И ја сам схватио сву дубину очевих речи,

Људи моје земље не познају незапосленост.

Мени је непозната мржња према људима других нација.

Ја уживам сва права — да радим, да учим, да се одма-

Отворена су ми врата свих школа, отворени су ми путеви свим позивима.

После рата ја сам поново постао студент. Студирам бесплатно, примам од државе стипендију, станујем у студентском дому, обезбеђен сам свим што ми је потребно,

У једној од омиљених наших песама речено је да ми, совјетски људи, волимо Отаџбину као вереницу, чувајући је као мајку,

7 НОВЕМБАР 1947

Народи Совјетског Савеза, под руковод. ством Бољшевичке партије. прешли су на из. градњу своје земље, на изградњу најдемократ « скијег поретка, социјалистичког поретка, Али империјалисти нису могли мирно да пређу пре, ко тога да је створена власт радника и сељака земља која је кренула путем социјализма. Иако је рат био окончан, за младу совјетску власт настало је време тешких интервенција разних, империјалистичких земаља, из којих је требало изићи као _ победник над капитализмом Тре бало је доказати снагу и моћ младе Совјетске лржаве, требало је доказати читавом свету да је немогућ повратак царизма.

Ивтервенционистичке банде биле су разби, јене; совјетски народи бранили су своју земљу своју слободу, одбранили су социјалистичку власт, Настаје период изградње, период Ста. љинских пјатиљетки, настају гигантски подви. зи и дела совјетских људи на пољу јачања и снажења моћи Совјетског Савеза.

Империјалисти ни једног тренутка не остав љају земљу социјализма на миру да се изграђује и да живи несметано. Од економске бло каде прелазе на провокације у Закавказју, иза. зивају инциденте на совјетско-кинеској граници (Манџурија, Монголија и друго), у СССР уба. цују шпијунске и диверзантске групе и на сва уста, кроз сву реакпионарну штампу клевећу земљу социјализма, Али све интервенције, про. вокације и блокаде биле су разбијене, шпијуњ ске и диверзантске банде уништене, а истина ф СССР све више је допирала до радних ма са капиталистачких земаља. Совјетски Савез из дана у дан бивао је јачи.

Док је у Совјетском Савезу из дана у дан расло благостање народа, јачала социјалистич, ка држава, дотле међу самим империјалистичким земљама настају све јаче и све изравитије супротности, праћене тешким економским кри“ зама, које погоршавају положај пролетаријљ та тих земаља и стварају беспослицу и глад, Борба за тржишта, борба за надмоћ све више се заоштрава између појединих империјалистичких земаља, Тражећи излаз из тога, међународна реакција жели да створи, да још помогне и ојача такву империјалистичку силу, коју би могла да супротстави снази и моћи Со, вјетског Савеза. Империјалистички политичари, правећи Немачкој поједине уступке стварали су од ње баш такву силу. Код Немачке расте жеља за империјалистичким освејањем туђих земаља, код ње се буди помисао о стварању великог Немачкој Рајха, о враћању „животног простора Немачкој“ који јој је одузет Версајским ми ром. Фашистичку Немачку створиле су импери, јалистичке реакционарна силе да би преко ње ослабиле или уништиле снагу и моћ Совјетског Савеза. Друг Тито у споме реферату на Другом конгресу Народног Фронта Југославије каже „Фашизам је био потребан међународној резе цији против Совјетског Савеза као агресор који ће извршити оно што нису могли када се рађала ова држава радника и сељака — разне интервенције капиталистичких земаља у прошлости.“

Из рата са Немачком СССР је изишао сил но ојачан, издржавши највећи део терета рата“ Изјаловиле су се наде империјалиста да ће СССР, ако не потпуно дотучен, изићи из рата тако ослабљен да ће се тешко и дуго морати опорављати.

Кроз читаво време Отаџбинског рата Очи свих демократских народа биле су упрте У СССР. Херојска борба народа Совјетског Савеза и његове славне Црвене армије давала је снаге, служила као пример“ свима народима Осталих земаља у борби против немачких фашиста, На херојским подвизима бораца Ста љинграда, Севастопоља, Лењинграда учили су се народи демократских земаља како се воли своја отаџбина, Заслугом СССР разбијена је хитлеровска коалиција, знатно су ојачане де мократске снаге у свету. У многим државама демократске снаге узимале су позиције старих режима.

Уколико је више расла моћ СССР-а, уто лико је његова улога у борби за мир била значајнија. У току другог империјалистичког рата разбијајући ударну песницу светског импери“ јализма фашистичку Немачку, СССР је нем“ мерно много допринео изградњи услова трајног мира и јачању демократских снага у свету. во“ јим одлучним ставом на Московској, Техеран“ ској и другим конференцијама СССР се борио за стварање трајног демократског мира У свету.

На другој страни видимо окупљање импе ријалиста, који су своју политику усмерили 82 распиривање новог рата, на провоцирање су“ коба међу појединим народима. Руководећа снага ових јесу Сједињене Америчке Државе, које су из рата изишле као првостепена, нај јача империјалистичка сила. Она је у рату дала најмање материјалних и људских жртава, Дру. ги империјалистички рат послужио јој је К огромно и снажно средство за богаћење. њу стоје енглеске и француске реакционарне снаге, које су ратом знатно ослабљене као нуперијалистичке силе, Те земље у својој после ратној политици ослањају се на најреакционарније антидемократске владе и покрете других земаља, ослањају се и отворено материјално морално помажу остатке фашизма поједини земаља, Саме САД спремају се свим могући средствима за нови рат. Тако је, на пример, 1947 г. — 1948 године 35 од сто читавог буџет САД дато за одржавање оружаних снага, не звачи 11 пута више него 1937—1938 год Почетком другог империјалистичког рате во. же Сједињених Америчких Држава, како њу друг Жданов У своме реферату на саветова ту 9 Комунистичких партија, била је на 7 у ве међу војскама капиталистичких земаља, Д сен је она на првоме месту, Спремајући се 38 6 рат, САД стварају нове војне базе уда ка америчког копна: на Аљасци, у Италија. Турској, у Јапану и Јужној Кореји, Грчкој, стрији и Немачкој. У жељи да учврсте јализам, да изазову нови светски рат, да кратле борбу против социјализма, против дом сти ских и напредних снага света, империја“ ке хушкачке клике не устручавају се

(Наставак на петој страни)