20. oktobar
_вељи
Х
(Наставак са четврте стране)
оштрије клевећу путем штампе и на начине Совјетски Савез и остале демократске
земље.
Насупрот снагама империјалиста стоје антифашистичке, антиимперијалистичке демократске снаге света на челу са СССР. Спољна политика СССР иде за тим да створи и обезбеди чврст демократски мир, Управо због тога уједетиле су се све демократске снаге, на тој осно. ви настале су и ојачале културне, политичке и економске везе свих, у првом реду словенских и осталих земаља Европе са чврстим ослонцем
ва СССР.
Огроман значај и одлучујућу улогу имао сључивању ровног уговора са Немачком, Италијом, Бугарском, Мађарском, Румунијом и СОМ, основу тих уговора о миру дата је тим жавама могућност да се развијају у демскратском правцу, Совјетска спољна политика истакла је свој став демократског мира према агре-
/ овако: Совјетског Савеза у немачком питању своди се на демилитаризачију и демократизацију Немачке, Демилитаризапаја и демократизација Немачке претставља јалан од најважнијих услова за успостављање чвостог демократског мира.“
је став Совјетског Савеза у 3
сору и вападачу Номачкој
(Стаљин).
Борба Совјетског Савеза за смањење нао-
остале
дољубивог
потпаљивача
ми-
Финском, На ДР- '
„Политика
Чврстим
ружја изнесена је као онажна осуда против империјалистичких финансиских магната који су своју политику усмерили на потстрекавање новог рата. Активност совјетске делегације на Конференцији Уједињених нација, водством друга Вишинског, данас нам најбоље показује значај земље социјализма у одбрани демократског мира. Пред лицем читавог слобочовечанства Совјетска делегација разоткрива све мрачне, хушкачке и интригантске подвиге америчких империјалиста, како би народе увукли у ново крвопролиће, Совјетска делегација поднела је Уједињених нација резолуцију о мерама против . новога рата, у којој тражи да владе појединих земаља поступке против потпаљивача рата,
под руко-
Политичком комитету
предузму _ кривичне
Постојање моћног Совјетског Савеза, који је створен Великом октобарском постојање многих демократских земаља, антиимперијалистичке демократске снаге у много су далас јаче него после првог империјалистичкогт рата. Оне су данас тако могу спречити покушаје изазивања новога рата. збијањем гичним и благовременим мерама, стварањем још тјешњих пријатељских односа међу њима, са ослонцем на Созјетски Савез, очуваће се мир у
револуцијом, свету јаке да
демократских снага, енер-
свету и пости ћи уништење потпаљивача новог
рата.
ружања, борба против 'употребе атомског 0о-
/
Трга ЈАННЕС
сло Срретасл СР2
· УЧАНАШЊИМ МЕЂУНАРОСНИМ 04
ридесетгодишњицу Ок. тобарске/ _ револуције 65 празнују _ совјетски народи, а с њима заједно оста. ли слободољубиви народи и све напредно човечанство, у У. словима огромног пораста мо. ћи и угледа СССР-а у међуна. родним односима. Захваљујући једино њему, спасено је човечанство и његова култура од фашистичког варварства. _Без помоћи, коју је пружио СССР,
тешко би било замислити ра-'
скидање империјалистичког ланца у чизу земаља и стварање нових држава демократског типа у којима се полажу друштвени и политички темељи за ликвидацију израбљивања човека по човеку.
Улога СССР-а у међународним односима одређена је ње говом друштвеном и политичком структуром на основу које је заувек ликвидирано израбљивање човека по човеку, у" ништено национално угњетава. ње и сви облици расне дискриминације. Лењинско _ стаљинска теорија о националном питању — о праву свих народа без обзира да ли су беле, цр“ не или жуте коже, на само“ опредељење и националну не зависност, извађена из срца милиона, проведена у пракси и овековечена на једној шестини земаљске кугле — постала је борбена застава свих угњетених _в подјармљених. Захваљујући томе, Совјетски Савез је у праведном отаџбинском рату окупио око своје за“ ставе. милионе других народа и извојевао највећу ПО У историји човечанства над лама агресије и мрака. СССР је заузео прво и најугледније место на међународној арени и данас игра одлучујућу улогу у решавању крупних међу“ народних питања. _ Резултат такве политике Совјетског Савеза јесте уношење у устев 9једињених нација и признање принципа равноправности и самоопредељења _ народа. не само то Совјетски Савез је успео да се По-
Уједињених нација, постави принцип националне независности, као и обавеза да се колонијалним народима да право, не само на самоу сре ву, него и на независност. дзвонило је времену, када су могли с империјалисти иза 32"
творених- врата, под лажним перфидним изговорима, вршити на безобзиран начин разне расне и националне дискриминације, истребљење, _ линч и угњетавање такозваних неравноправних нација и раса. Од каквог је значаја таква улога СССР-а најбољи докав пружају колонијалне зе“ мље, које су постале поприште праведних национално - ослободилачких борби. На врата колонијалне тамнице куцају милиони угњетених и израбљи ваних, жудни светла слободе, напретка и срећнијег живота. Само Совјетском Савезу наро“ ди Сирије и Либана дугују вечиту захвалност да су се ре шили окупационих војних снага француских и енглеских империјалиста. Совјетски Савез је био онај, који је смело и одлучно дигао свој глас за равноправност Индуса У Јужно-Афричкој Унији. Бранећи независност и. 'неприкосновеност националне територије Египта, Палестине, Индонезије и Грчке, Совјетски Савез се свим својим снагама заложио на међународним конференцијама за повлачење страних тру па из тих земаља, . Доследан _ својој политици мира, Совјетски Савез је успео да Савет безбедности Уједињених нација донесе одлуку 0 свеопштем ограничењу 'наоружања, Ту одлуку империјалисти на челу са Америком покушавају свим могућим средствима да изиграју. Предлог Совјетског Савеза о забрани ин уништењу атомске енергије намењене у ратне сврхе, као и свих видова наоружања (хеми.
"ски и бактериолошки рат),
одређених за уништење цивил ног становништва изазвао је огорчење и бесу табору империјалиста. Капиталистичким трустовима и монополима, који у ратовима виде извор свога богаћења, не иде У рачут мирољубива политика СССР-а, који се залаже за уништење извора и средстава агресије. У организацији Уједињених нација Совјетски Савез часно и смело наступа као вођ мира, главна и руководећа снага антиимперијалистичкот табора.
"Он је данас главна сметња не-
зајажљивим америчким империјалистима да насиљем, уценама и поткупљивањем прове“ ду у дело свој помамни сан о светском господству. Његови напори усмерени су; против по-
кушаја америчких империјалиста на претварање Организације Уједињених нација у оруђе угњетачке и поробљивачке политике, Они наилазе на симпатије милиона људи широм целог света. Демократске снаге и сви слободољубиви народи са огромним симпатијама прате борбу Совјетског Са веза за очување принципа јед накости великих држава, спроведених у Повељи Организације Уједињених нација. У томе они виде гаранцију за слободу и економску независност малих народа и држава. Кршење тог принципа значило би стварно потчињавање саме Ор. ганизације Уједињених нација под власт америчких реакционарних управљача, Нема сумње, да би то био почетак распадања ове важне међународне установе, Из истих побуда и у истом циљу империјалисти настоје да функцију Савета безбедности пренесу на такозвани Политички комитет, али је Совјетски Савез одлучно раскринкао пред лицем читавог света позадину и прави смисао и овог трика доларске дипломатије, Не мање важна је активност Совјетског Савеза за примену демократске закони. тости у међународним односи ма. Управо, принцип неприкосновености међународних 0обавеза, и борба против нарушавања примљених обавеза, сачињава једну од битних црта истински демократске политике Совјетске владе. Зато Совјетска влада даје одлучан отпор покушајима ревизије Повеље Уједињених нација, покушајима ревизије Берлинске, Техеранске и Потсдамске конференције. Из истог разлога Совјетска влада чува ·неприкосновеност и ненарушљивост граница демократске Пољске Републике, које је санкционисала Берлинска конференција, Зато Совјетски Савез тражи да се не наруше законита права Југославије, Пољске и Чехословач. ке на репарације. Насупрот политици капиталистичких земаља, које свакодневно крше и изигравају примљене обавезе, политика _ Совјетског Савеза претставља нуно јединство речи и дела. ' Полазећи са једино правилног гледишта на коме може да почива трајан демократски мир, Совјетски Савез тражи да угаони камен међународних односа = буде принцип
' трина,
~
капиталистичким земља. ма у којима постоји противуречнасти и борба између класе угњетача и уУгњетених, пред писцима стоји проблем да се определе између ових двеју класа. Највећи таленти светске књижевности Балзак, Дикенс и Твен у западним књиневностима, руски критични реалисти, а нарочито револуционарни демократи Бјељински, Чернишевсни, Доброљубов, Некрасов и други. определили су се потпуно за праведну ствар, стали су на страну угњетених и експлоатисаних народних маса, иако су због стога, често, највеће жртве. Непоштедно шибајући мане неправедног друштвеног ургђења, сонк су у свом романтичном заносу стварали пинове својих херса, бораца за праведна начелс Ти ликови су, у друштвеним условима не. псвољним за њихову делатност врло често морали бити трагични, Тен совјетски писци, за. хваљујући оствареној првој социјалистичкој дрмшави, могли су у својим делима дс оваплоћују херо:е носиоце напредног чове. чанског морала који су У исто време и градитељи новот друштва. »Снага совјетске _ нњимевности, најкапредније на свету, састоји се у томе, што је она књи жевност у којој нема и не може бити других интереса сем интереса народа, интереса државе«, ватлашено је у одлукама ЦЕ ВЕП(6) од 14 августа 1946 г., у којима је оштро осуђена одво:е ност извесних писаца од живота народа. У реферату, који је ускоро после тога одршао А. А. Жданов је истакао да »народ, држава, партија хоће не уда. љивање књижевност од савремености, већ њезо активно ме. шање у све области совјетског мивота«. Овај захтев је дубоко
НОСИМА
једнакоправности држава, а не господство једних над другима. Отуда упорна и дубоко принцитпијелна борба СССР-а против планова американских империјалиста, који теже да низом грубих експанзионистичких мера, као што су Маршалов план и Труманова докизврше поробљавање других држава и припреме те. рен за нове ратне авантуре, Није никакво чудо, да је Совјетски Савез у таквим условима стао на чело демократског антиимперијалистичког табора против нових потпаљивача рата. Стаљинска примена демократске спољне политике, политике поборника мира, нарочито је дошла до израза по питању Немачке. СССР захтева разоружање Немачке, дефашизацију и стварање од ње јединствене демократске државе, способне за миран развитак, економски и културни напредак. Тријумф примене стаљинских, демократских и мирољубивих принципа у међународним односима — претставља улога СССР-а према новим демократ ским државама на Балкану и Подунављу. Низом уговора о економској и културној сарадњи, без и сенке мешања у унутрашње ствари, Совјетски Са. вез на делу помаже економску обнову тих земаља, Ту политику Совјетски Савез не примењује само према својим ратним савезницима — Југославији, Пољској и Чехословачксј –- него чак и према Румунији, Мађарској итд,
Насупрот политици империјалиста на челу са волстритским дипломатима који спроводе политику хушкања и не. пријатељства једних народа против других — Совјетски Савез се залаже свим снагама за политику пријатељства на бази узајамног поштовања, на. цпоналне и економске независности. Зато празник Велике октобарске социјалистичке револу. пије није само празник народа Совјетског Савеза. Он је исто
тако близак и драг љ нама и ми заједно са великом социјз листичком земљом делимо радост поводом прославе придесетогодишњице Октобарске
револуције, М. ОРДАНОВИЋ |
подносили ·
лењински. У чланку »Партиска организација и партиска књимевност«, 1905 г. Лењин је Указао на то да књижевност мора да буде саставни цео општег
пролетерског дела Отуда је
пред совјетску књижевност по. “
стављен велики запатак: ства.
рање високо уметничких дела која ће одрамжавати совјетску савременост са свом дубином и са правилним пенирањем У процесу развитка социјали. стичког друштва. Живот наше нњижевности, то је живот народа; судбина нњимевности, то је судбина земље; задаци књиневности, то су задаци ноји стоје пред целим народом«, рекао је
познати | советсни књимевних Константин Симонов У своме предавању, · које је одрмао 3
октобра у Дому совјетске нултуре у Београду.
>»Наш народ оченује да совјетскни писци осмисле и уопште огромно искустзо које је народ стекао у Великом оспободилачком рату, да наслинају и уоп. ште хероизам с којим народ сада ради на обнављању народне привреде после протеривања непри:атеља«, ренао је А. А. Жданов. У совјетској књимевности после рата, сасвим природно, преовлађивала је ратна тематика, јер су утисци из ра. та у душама писаца били врло јаки. То се ипак не може сматрати изостајањем иза живота, јер постоји „нераскидива веза између предратног, ратног и по. сператног шивота совјетског човека. Симонов је у своме пре. давању указао на то да су пјатиљетке, које су се изводиле у тешким условима успостављања и јачања совјетске власти. на. училе совјетске људе да савлађују све тешкоће и да веруу својим руководисцима Захваљу јући стеченом искуству и тој вери, они, су могли да поднесу највеће напоре у рату. Исто тако особине стечене у рату позитивно су се испољиле у послератвом с раду нс обнови и изградњи земље. Совјетски пи. сци сматрају за свој задатак да принањтжу сналанење и паље формирање совјетског човека у условима мирне послератне изградње.
Одлучност совјетских писаца да сав свој рад усмере одрнавању народних напора У извршењу нове стаљинске пјатиљетне и у помагању њеног испу. њењса нарочито се убедљиво испољила на Х| пленуму Савеза совјетских писаца СССР, кво. ји је одржан у Москви крајем јуна и почетком јула ове године. У име грузинсних Паја с.
Чиковани је рекао де сују но. вој пјатиљеткни мајстори уметничке прозе позван да, загедно са целим народом сарађују на социјалистичкој — изградњи земље, А. Корнејчун је „истакао да централно место у делима совјетских писаца треба да за-
у о НАЖАО | у ОБНОВИ на ИЗГРАДЊИ ЗЕМЉЕ
узму милиони скромних трудбенинс) хероја обнове и изградње земље. Совјетсни писци имају пред собом снажне карантере и опште драмске мотиве, који одражавају пуноћу, садрмајност и јачину совјетског живота, највишег друштвеног поретна на свету. А. Наравајева је подвувла да је тема изградње једна од оних великих тема Које издвајају совјетску нњижевност међу свим другим књижевностима на свету као квалитативно нову. Це ла совјетска књижевност је књижевност о делима човенф о хе. роју који преображава свет. Погрешно је мислити да су радни процеси, процеси изградње једном за свагда откривени. Совјетски писци имају могућ. ност стално нове и дубоне конкретизације лина хероја у свима многобројним областима делатности на колхозном пољу, У радионици, у научком институту, итд. Совјетска књижевност унела је у светску књижевност један нови проблем — проблем рашћења, »Живот нао да говори хероју: ево, пред тобом је широки пут, велика висина, али тако их лако нећеш освојити. Да би до те висине доспео. потребно је да сам себе Ууздигнеша«. У поледње време у совјетској књижевности се појавио низ но. вих дела са темом изградње. Нарочито су чести романи, приче, поеме и драме из нолхозног и индустриског мивота. У појединим националним ре. публикама стварају се нове индустрије: аутомобилска, и друге. У изградњи ових фабрика учествује цео народ и та но. ва тема успешно се одранава у књижевности. У младим балтичким републикама писци су Усмерили нарочиту пажњу на борбу против остатака бурмсасвих националиста. Совјетски патриотизам постала је централ на тема совјетске књижевности. На савременој тематици обнове и изградње ради се чак и у оним националним републикама у којима пре совјетске власти није било уметничке ињимшевности, а често ни основне писме. ности. Тема обнове и изградње нароито се успешно одражава у совјетској драми, која се увек трудила да верно одрази односе и осећања У условима социјапистичкот живота. Нарочито су антуелни комаци са тематиком у којој се приказују преимућства совјегског поретка над буржоаским и морална и карактерна 'величина совјетског чо. вена у односу према капитапистичком. Подинући и јачајући оправдани и несебични патриотизам совјетског – човека, дела совјетских писаца допри. носе лспуњењу нове стаљинске пјатиљетке и јачању социјалистичне земље, У ко:о) се чове. ку прума могућност за пуно и спободно развијање своје лич-
(Наставак на шестој страни)
3,
при
1. Јесењин и град-херој
е, ово није град самоубица
нит грми слава „Англетера".
О животу шуми шум улица
и живи спомен пролетера!...
Блиска су окна, тргови блиски, и блиска љубав — жар што тиња. Не, нијесу ту скандали јесењински нит отровне ријечи Јесењина!
Заволи човјек хуку строја, ту Неву, то море, те проспекте. У сваком пролазнику видиш хероја,
на грке дане очи сјете.
На ноћ без ноћи, шум мотора, граната клокот који кључа, на град што сломи, непокоран,
толико туча “ обруча.
Овдје се патња и слава слише
и зид тај сваки носи метке.
Ал, данас тим градом свуд се дише стаљинским темпом пјатиљетке.
Не, ово није град самоубица нит грми слава „Англетера“. Животом шуми шум улиџ»
им живи спомен пролетејга'...
уђумчан КОСТИЋ
о ПД
|“ ит
д
о и вебу
алати Јен 5: