20. oktobar
СВЕЧАНО ЗАСЕДАЊЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА СССР У ДВОРАНИ МОСКОВСКОГ ВЕЛИКОГ
ПОЗОРИШТА
је (Наставак са пете стране)
ности у којој је. по Стаљиновим речима, сваки грађанин, слободан од окова капитализма, виши од ма ког страног чиновника који на својим плећима носи терет кепиталистичког ропства.
ковска
фабрике
Совјетски писци се нису 36- аде
довољили досадањим резултати. ма и решени су да у још мчсов«ијој мери изврше прелаз на
стаљинске пјатиљетке организација совјетских писаца СССР послала је на градилишта, У колхозе, преко својих чланова, да би из њихових огледа издала посебну књи. гу посвећену тридесетогодиш~“ Октобарске Сличан подухват извели лењинтрадски писци. Нарочиту пажњу у новој пја-
итд.
у
улазе у књижевност претежно са савременим темама. Млади, на. рочито они који су се вратили са фронта, унели су у књимевност вештину с савлађивања те. шноћа, оптимизам и веру у бу-
само мос Савеза
стотину
дућност, особине карактери. стичне за целу совјетску књижевлост. Досадашњи. успеси
револуције. су и совјетске књижевности с сведоче да ће совјетски писци савладати
и нове задатке које су на себе
савремену "тематику обнове и _Тиљетни – посвећују совјостсни _ примили, да ће, како су обе. изградње. Подвлачећи недоста- писци подизању нових кадрова Јени на 21 о И а так дела нове стаљинске тати. _ писаца. _ Њихово изграђивање 78 достојна велике СТОПВИНОЋО
епохе и још више уздитнути за.
љетке, А. Фадејев је опоменуо врши се под руководством нај-
совјетске писце да не чекају о бољих совјетских писаца. Одлу. ставу | совјетске _ књиневности да се пјатиљетка сврши па да ке ЦЕ партије по питањима најидејније и најнапредније на је тек онда одрамшавају. Да би сњижевноти и уметности рашчи- свету.
отивела интерес за теме нове стиле су пут
младе и они д-> Живомир МЛАДЕНОВИЋ
обакоја пе итониаја. ВЕЛИНОМ ОТАШБНИСКОМ
аслужно место у историји развитка и изт Е градње совјетске државе припада неоспорно совјетској интелигенцији. Њен допринос у одбрани мирољубивих народа, људском прогресу, прешао је границе Совјетског Савеза и благотворно се одразио на целокупно човечанство, продревши у најскривеније делове света и у сва поштена људска срца, вршећи уплив на научне мисли и културна збивања у свету.
Совјетска интелигенција, прва народна интелигенција баштиник је богатих демократских руских традиција, Чернишевског, Херцена, Доброљубова и других великих умова Деветнаестог века. Сан напредних руских мислилаца о значају и улози руске науке и културе посве се испунио. Пророчански данас звуче речи Белинског: „Завидимо унуцима и праунуцима нашим — писао је овај славни револуционар руске мисли — којима је сућено да виде Русију у 1940 години, која стоји на челу културног света, даје законе науци и уметности, и која прима, данас, поштовање од читавог просвећеног човечанства". И заиста препорођена Русија, Совјетски Савез постао је» жариште напредне науке и нове културе, узор за све прогресивне снаге у свету.
Победом Велике октобарске социјалистичке револуције, иницијативом и свестраним залагањем Стаљина и Бољшевичке партије предузете су на!важније мере за подизање нове, истински народне интелигенције. Као што је Октобарска револуција претстављала остварење прогресивне научне мисли, тако је и наука и култура, свеукупно научно-куло турно стваралаштво — њен творац, тј. совјетска интелигенција одиграла огромну улогу у изградњи новога света — земље социјализма. Совјетска власт и држава дале су својој интелигенцији такве могућности за развијање стваралачког рада, за новаторство, за свестрани развој интелектуалних сло-
#Тдоркока рејоћ ~
крај великих револуционарних традиција руских радника
иборгскаја сторона“ чувена је као велики и напредан индустриски рејон Лењинграда, Али овај ' рејон славан је не само по својим заводима, чију продукцију можете да видите у свим крајевима Совјетског Савеза. Становници рејона познати су у историји као претставница великих револуционарних традиција руских ралника, У Виборгском рејону сваки камен погсећа на херојску борбу коју су петроградски пролетери водили пре револуције, као н на легендарне дане Окто-
бра 1917 године. +
Завод текстилних машина „Карл Маркс“ познат је широм целе Совјетске земље. Фасаду заводске зграде украшава мермерна плоча, чији натпис говори о томе
да је овде 1913 године „сто два дана трајао, под руководством бољшевика, херојски штрајк радника који је изазвао нов моћан талас револуционарног покрета у целој земљи — против апсолутизма и капитализма“,
Ево џиновског завода који производи машине намењене индустрији обуће. Завод носи име Енгелса, У прошлости је то био завод „Ајваз“, у коме је стругар Ми ханл Ивановић Калињин, касније претседник највишег органа Совјетске државе, створио илегалну комунистичку организацију.
„Виборгскаја сторона“! У сећању совјетског човека она буди мноштво успомена на велике дане Октобарске револуције. Овде, у Виборгском рејону, радници су 1917 године чували Лењина и Стаљина који су припремали октобарски оружани устанак. Када се Лењин, у октобру 1917 године, вратио из Финске са исправама које су гласиле на сестрерјечког радника Константина Мванова, одмах се задржао у Виборгском крају. У стану једног радника нашли су се Лењин и Стаљин,
Разговарао сам у заводу „Карл Маркс“ с једним од старих револуционарних бораца Павелом Дмитријевићем Ивиним. Он је учествовао у чувеном штрајку 1913 године. Исто тако, узео је учешћа у јуришу на Зимски дворац У октобру 1917 године. Ивин ми је причао о старом Виборгском крају, чији су господари биле стране фирме Леснер и Ериксон, Рено и Нобел. Пре револуције Виборгски крај није ни најмање личио на центар Петрограда. Радници су становали у бедним, наереним дрвеним кућама. Блато и најгрознији антисанитарни услови живота претстављали су једно од обележја занемареног петроградског краја. Чак и санитетска комисија градске управе морала је да призна да је „живо становништво ових станова изложено већој тескоби него мртво становништво на гробљу“.
— Срце ми се данас радује кад пролазим широким асфалтираним улицама Виборгског краја, кад посматрам велике вишеспратне станбене зграде, којима крај обидује, кад слушам звоњење трамваја, сирене аутобуса и тролејбуса, — каже Ивин. — Пре револуције осветљење је имао само врло незнатан број улица овог краја. Сада су све улице одлично осветљене. На теренима који су раније били празни, прљави и запуштени, поникли су 0тромни блокови кућа саграђених из државних средстава. Ја имам данас велики стан, о коме сам пре револуције могао само да сањам, Огромна већина радника завода „Карл Маркс“ станује у нашем крају, у лепим и удобним становима. Наш завод саградно је за раднике станове, дом одмора, одличну мензу. За радничку децу подинуте су јасле. Радници се снабдевају намирницама и са великог имања,
Наш разговор прекинула је девојка која је предала Ивину улазницу за Виборгски дворац културе, Ивин ми је рекао:
— Позивају ме на вече најистакнутијих трудбеника социјалистичког такмичења, После предавања одржаће се концерт... Јесте ли били у нашем Дворцу културе2 Ми се њиме поносимо. Ових дана навршиће се 20-годишњица нашег Дворца. ] 4
И Павел Дмитријевић почео је живо да прича о овом Дворцу културе који је значајан по томе што је први у Совјетском Савезу. Дворац свакодневно посећује 4.000 трудбеника Виборгског краја. Библиотека Дворца располаже са 75.000 књига, Главна сала има 2000 седишта, а концертна сала, у којој се често одржавају предавања н реферати најистакнутијих научника, књижевника и сценских уметника — 5000 места. При Дворцу развијају успешну делатност многобројни течајеви, кружоци, колективи уметничке самоделатности. Све је ово потпуно приступачно сваком грађанину, независно од износа његове зараде. У Виборгском дворцу културе приређују „претставе најбоља позоришта Москве и Лењинграда. Замолио сам Ивина да ми исприча како ће он и његови другови дочекати 30-годишњицу совјетске власти,
— Као увек, наш завод је у првим редовима, -– каже Ивин. — Завод који носи име Карла Маркса био је један од оних петнаест лењинградских предузећа која су позвала све трудбенике Совјетског Савеза да дочекају 36годишњицу совјетске власти извршењем плана за 1937 годину пре предвиђеног рока. Ми, трудбеници пронзводње текстилних машина, испуњавамо у пуној мери своје обавезе. Око пет стотина радника нашег завода извршило је још прошлог месеца од једне до три годишње норме. Што се мене тиче, ја сам извршио три годишње норме. Ове године израдили смо велике количине нових, савршених машина намењених индустрији памука, лана ни свиле.
— Чуо сам да је у вашем заводу врло снажно развијен покрет рационализатора7
— Тако је. Од почетка ове године радници, инжењери и техничари нашег завода изнели су преко 400 рационализаторских предлога, од којих се 257 већ користи у производњи. Само ових 257 предлога наших рационализатора дају годишњу уштеду у износу један милнон рубаља. И ја сам био дао један предлог који убрзава монтирање детаља машине за прераду лана. Додељена ми је велика новчана премија, као и сваком совјетском рад-
нику и инжењеру који предлаже корисну техничку новину.
ИСТОРИСКА СТРАЖАРА У ЗАВОДУ КОЈИ ЈЕ ПРИПАДАО
Цела индустрија Виборгског рејона извршила је десетомесечни државни програм за ову годину до 26 августа. У поређењу са одговарајућим гериодом 1946 године, производња овог великог индустриског краја Лењинграда порасла је за 851%. Заводи Виборгског рејона производе најновије машине за индустрију обуће, радио-апарате, аутоматске телефонске централе, прецизне справе за поморски саобраћај итд. Од почетка 1947 године у индустриским предузећима рејона уведено је у производњу преко 140 нових типова индустриске продукције,
„Људи који претичу време“... Тако у заводима Виборгског рејона зову раднике који су већ извршили годишњи план, А таквих има на хиљаде. Још средином октобра 1710 радника Виборгског рејона било је завршило. испуњење норми за 18 месеци и за две године. Више десетина трудбеника Бећ испуљују план за 1950 годину.
Посетио сам завод „Црвени октобар“. Пре револуције овај завод припадао је страном богаташу ·Реноу. Совјетски људи — господари овог индустриског предузећа надахнути су настојањем да премаше државни план, Разговарао сам са ковачем Јефимом Вереховским који је завршио испуњење годишње норме још у мају. На моје питање о његовим радним успесима, Вереховски је одговорио: — Ја одлично напредујем. Ускоро ће ме Шкуров претећи. Тада ћу сматрати да сам учинио своје.
Приметивши да га нисам разумео, радник је објаснио:
— Ја сам се примио да упутим у моју струку дванаесторицу неквалификованих радника. Ускоро ће један од њих, млади радник Шкуров, успети не само да ме стигне, већ и да престигне, а баш такву обавезу дао сам у социјалистичком такмичењу најбољих ковача нашег завода. Јер ми не радимо код Реноа, него у заводу „Црвени октобар“. .
Такви су трудбеници Виборгског рејона, носиоци славних револуционарних традиција,
л. Л,
3: са
СТРАНОМ БОГАТАШУ РЕНОУ (ВИБОРГСКИ РЕЈОН).
ПОСЛЕ ЈУЛСКИХ ДОГАЂАЈА 1917 ОВДЕ ЈЕ ОДРЖАН САСТАНАК НА КОМЕ ЈЕ УЧЕСТВОВАО В. И. ЛЕЊИН
ЕЦ ји а – рај
7. НОВЕМБАР. 1947
РАТУ
собности каквих нема нигде на свету, могућности пуног деловања, развоја науке и културе У служби широких народних маса.
У данима мирнодопске изградње, пре велике ањ тифашистичке војне, научни радници, инжењери и техничари, уметници и сви културни ствараоци ставили су све своје снање и способности у службу народа да убрзају изградњу социјализма, да преобразе човека и да га учине господаром природе. Али највећа заслуга припада совјетској науци и култури у данима Отаџбинсксг рата, када се ставила у одбрану земље, када се распламсао до незапамћених размера патриотизам совјетске интелигенције каквом нема равна у историји. Под заставом Стаљинског устава научни кадрови, техничари и агрономи, академици и уметници, у свом доприносу у одбрани моћи Совјетског Савеза несебично су давали себе за победу над фашистич ком тиранијом. За те неизмерне заслуге, унапређивање науке и културе, развијање стваралачких сна га, —- све у интересу одбране отаџбине, како у доба мира тако и за време рата, совјетски народ је дубоко захвалан својој интелигенцији. Истичући њене заслуге за време рата и њен стваралачки занос генералисимус Стаљин је рекао: „Наша интелигенција смело иде путем новаторства и културе, успешно развија даље савремену науку, стемралачки примењује њене тековине у производњи наоружања Црвене армије, совјетска интелигенција својим стваралачким радом унела је неоцењиви допринос у разбијању непријатеља". У условима развијене војне технике, када су фашистички поробљивачи
ставили у покрет сву своју ратну машину, она је неизмерно много дала за победу над фашистичким варварима, стојећи непоколебљиво у одбрани своје земље, у одбрани науке и културе над мрачњаштво. Заиста, совјетска интелигенција, ношена Стаљинским заносом и стваралачком упорношћу, указивала је сву могућу помоћ фронту. Ненадмашиви патриотизам совјетског народа и његове интелигенције омогућили су победу над фашистичким агресорима. Колико данас цени њене заслуге совјетски народ, колико јој држава поклања бригу потврђује између осталог и недавно додељивање високих Стаљинских награда истакнутим научним и културним радницима.
Совјетска интелигенција могла је дати тако велики удео у одбрани земље и остварити задатке постављене пред њу зато што је постала снажна полуга У ширењу науке и културе, јер је она тип нове интелигенције, „крв од крви нашег народа" (Стаљин), Целокупним својим радом и оданошћу ствари социјализма она је постала снажна полуга У општем стварању благостања, научног и културног, и у развијању националних култура у Совјетском Савезу. И даље, она је тај друштвени фактор преко којег је совјетска држава довела до општег пораста културе у масама трудбеника, а захваљујући таквом раду изграђене су стотине хиљада нових научних техничких кадрова, То је констатација коју морају да признају сви, па чак и противници,
Претставници руске научне и културне мисли, од Пушкина и Тимирјазева до Горког, Рјепина и Чајковског обогатили су човечанство својим открићима и доприносима. Настављајући ове славне традиције, совјетски научници, књижевници, композитори, сви ствараоци постали су нераздвојни део целог народа. Дела прослављених писаца А. Толстоја, Шолохова и Н. Островског, између толиких других, песме Мајаковског и Јакоза Коласа, народни епоси од Џамбула до Сулејмана Стаљског, то је врело из којег су се напајали совјетски људи У одбрани своје отаџбине, то је богат прилог науци и култури не само совјетске земље него и целога света. Разумљиво да се совјетска наука и култура могла издићи на тако висок степен и да је интелигенција могла одиграти и положити историски испит стога што се ослањале и црпле своју снагу из научне мисли Лењина и Стаљина.
Док су у Совјетском Савезу научни и културни радници неуморно деловали у одбрани своје отаџбине за време рата на добробит целог човечанства. дотле се данас посвећују изградњи бољег живота, стављајући своја дела у службу мира. Насупрот томе, монополистички трустови у Сједињеним Америчким Државама и пропагатори новога рата служећи се старом хитлеровско-пропагандном методом и машином, обешчашћују културу и стављају науку у службу агресора да нанесу човечанству нове несреће и да створе хаос. И данашњи, као и они јучерашњи клеветници Совјетског Савеза, науке и културе узалудно се ките фразама „о спасе“ воњу цивилизације“, „о чувању највиших моралних вредности“, јер иза свега тога не крије се ништа друго него голи иперијалистички прохтеви и да науку и културу деградирају и ставе У сл својих себичних интереса. Само у условима со лизма, цивилизација и морал, наука и уметност нешле су своје право место, служећи народу откр“" вањем научне и уметничке истине. А само таква наука и'уметност, односно само таква интелиген ција, а то је случај са совјетском, служи своме на-
жеља ужбу ција“
роду и друштвеном прогресу.
Велика научна открића и уметничка дела, с88
блага материјалне и духовне културе — то су Ре зултати рада многомилионске совјетске интелигенције. Њој је припала како за време рата тако " за време мира, њој је поверила совјетска држава задатак да и култура постану својина радника и сељака.
теља, наука
часна улога активног гради
Совјетска интелигенција је стални извор с789" ралаштва. У том“ непрекидном процесу она разви“ ја и учвршћује научна и културна добра, не вољавајући се само са до сада реализованим про“ наласцима и резутатима. Са таквим радом изненадила је свет својим искуством и резултатима У Но уци, техници и култури, успела је да реализује 82" личанствене задатке, а могла је све то учинити, јер ју је васпитала партија Лењина — Стаљина. Пре“ каљена кроз тридесетогодишњу непрестану борбу, а нада све положивши тешки испит у Великом отабинском рату, она је и могла добити такав велики задатак у остварењу Стаљинове четврте пјатиљетке,
Миле ЈОВА
задо “