20. oktobar
-
СТРАНА 2
(Наставак са прве стране)
питању стручних кадрова и њиховом уздизању. Синдикалне организације треба да са своје стране потпомажу отва“ рање стручних курсева и брзо оспособљавање ученика у при вреди за квалификовсне рад“ нике, јер, како је то нагласио Ђуро Салај „само упорним 3алагањем упраза предузећа и синдикалних организација моћи ћемо успешно решити питање квалификованих радника у оним размерама које предви ђа Петогодишњи план, Ову за даћу треба схватити иКтО те ко као и борбу за извршење плана производње, јер без ква лификовалих радничких кадро ва не би били у стању испувити ни наш План“.
У вези са попуњавањем У" пражњених радних места и " нових радних места по фабрикама које се подижу неопход“ но је појачано увођење жеша у производњу. На тај начин ће поред празилног испуњсвања производних задатска моћи да се маого уради и у погле ду политичког уздизања жена и остварења њихових права и једнакости са мушкарцима.
У своме говору на Петом пленуму _ Централног одбора Јединствених синдикала Југо“ славије министар рада Саве зне владе Вицко Крстуловић подвукао је значај села из којих ће се прпсти бројни ка“ дрови за нашу народну при“ вреду. Уколико · се пољопривреда буде подизала на виши технички ниво, утолико ће бити и омогућено ослобађање једног дела сеоског становни“ штва од рада у пољопривреди и њихово упошљавење У индустрији.
Пленум је констатовао _ да се у многим предузећима још увек поклања слаба пажња хигијенској и техничкој заштити рада. То је пропуст У права предузећа али исто тако и последица недовољне пажње синдикалних ортунизацпија. „Брига о здрављу и животу радника мора бити једна од првенствених задаћа синди ката“ (Салај). „У нашој дру“ штвеној заједници човек-трудбеник је најдрагоценије богатство... Процес производње по“ стоји радни радника, а не раднет рали процеса пронззодње...“ (Вицко Крстуловић).
Савез здравствених радника треба да у здравственом про“ _ свећивању радника и спровође __ њу хигијенских и заштитних мера по предузећима и уста“ новама одигра улогу од прворазредног значаја.
Једминственим _ синдикатима Као даља дужност треба да буде старање _ за политичко уздизање и културни живот радничке класе. У синдикатима
може да се констатује знатан напредак при организовању културно - просветног _ рада. Један од главних задатака при томе је идејно и културно-по“ литичко _ уздизање радничке класе, њено припремање за извршење Петогодишњег плана. Неоспорно је да су синдикалне организације на испуч њењу плана постигле знатне успехе, али је сама пропаганда Петогодишњег плана била недовољна ин несистематска. Због тога агитација за изврше ње текућих задатака мора бити пропраћена систематском пропагандом, тумачењем плана и излагањем циљева и благодети које ће се постићи испуњавањем Плана.
Популарисању нових метода рада такође се до сада није обраћала потребна пажња. Искуства радника наших преду зећа морају да се пренесу на све радне колективе, јер само применом у свим предузећима новаторски и. рационализаторски проналасци донеће оне резултате који ће највише пот помоћи брзо испуњење планз.
Идејно - васпитном раду, ко ји је до сада највише био за“ постављан треба дати оно ме сто у раду синдикалних организација које он има. Борбу против неписмености треба на "рочито појачати у савезима рудара, грађевинара, пољопри вредних и дрводељских рад“ ника, при чему треба спровести најтешњу сарадњу са ор"танизацијама Народног фронта и са народним властима, Крупан недостатак у досадашњој политичкој активности синдиката претстављамо је запостављање политичке агитације, не"објављивање радништву спољ них и унутрашњих политичких „догађаја. –
О служби радничког снабдевања до сада се много говорило, али још увек добар део предузећа није учинио ништа за побољшање снабдевања сво јих радника и намештеника, а синдикалне организације нису са своје стране инсистирале на брзој организацији правил-ног радничког снабдевања. Рад ничко снабдевање ће моћи у „спешно да функционише само онда, ако синдикалне организације пруже управама предузећа пуну помоћ при организовању службе радничког снабдевања, ако врше систематску контролу тога снабде-
латини аа а ер
вања и ако организују органе друштвене контроле при коми сијама за снабдевање и ста нове. Добар део бриге око снабдевања радника и намештеника примиће на себе радничко - намештеничке задруге, које настављау да функционишу и после оснивања службе радничког снабдевања, нарочито по мањим предузећима.
Решење станбеног проблема је веома важно и тешко питање, због чега је дужност син диката да се активно залажу на остваривању _ планова изградње и поправке станбених просторија. При томе треба обратити највећу пажњу разви“ њу иницијатизе код широких радних маса за изградњу станбених зграда на добровољ ној бази.
У организационом погледу дужност је синдиката да обу хвите све неорганизоваче раднике, којих има приличан број у грађевинарству и У шумским манипулашијама, На тај начим ће се синдикална организација проширити и учврстити.
Због конзервативног _ става неких синдикалних _функционера до сада се у синдикалним форумима налази врло мали проценат жена. Овакви непргвилни и штетни погледи мора“ ју се сузбијати, а при томе ће главно средство борбе са њима бити појачање иделно-политичког рада са женама и њихово друштвено активизирање и постављање на руководећа места у привреди иу синдикалним организацијама.
На крају свога реферата Ђуро Салај је рекао: „Прбширење наших организација, њихово даље учвршћивање, неуморав рад наших функшконера, пуна активизација целокупног синкидалног апарата и — свих активиста претставља данас неопходан услов | извршења горњих задатака, неопходан услов успешне борбе за ислуњење и премашење Петогодишњег плана“.
У плодној дискусији, која је доказ аве већег уздизања, наших синдикалних кадрова, узео је учешће и министар ин дустрије Савезне владе Борис Кидрич. Он је нагласио да У општој мобилизацији за победоносно извршење првог Петогодишњет плама наше привреде треба најпре уклонити самозадовољство над већ постигнутим резултатима и обухватити такмичењем радне колективе са свим појединцима. „Оперативну евиденцију, којом се сада служе предузећа, треба проширити гдегод је то могуће, на свако радно место, а пре свега направити је очиглед ном.“... „Подаци о процентима, који већ постоје у Бироу за евиденцију и У ладицама ди ректора и инжењера, не смеју да остану необјављани, мртви, без мобилизационог дејства, него да се на очигледан и сликовит начин што више мобили зационо објављују колективима, а гдегод је то могуће и сва ком поједином радном месту.“
Значални закључци Петог пле нума Централног одбора Јединствених _ синдиката – Југославије користиће радним колективима наших предузећа да исправе своје досадашње погрешке, да учврсте рад синдиката и да са несмањеним радним еланом постигну највеће успехе у испуњавању и премашивању задатака које пред њих поставља Петогодишњи план и општенародна организација Народни фронт.
Радови фронтоваца
на пошумљ авању
~ ПРОБ ЛЕМИ ДОБРОВОЉНОГ ЗАЛАГАЊА
и полрешке у вези са њим
—
Треба показати да је добровољно залагање вредније од плаћеног рада
низу _ нових појмова,
који су својом садржином обогатили, а својим значајем обележили шњицу, фронтовски добровољ ни рад је један од најзначајнијих, Он је, поред осталог, и плод свести и сазнања да се данас ради на своме и за себе, а да је за себе најбоље, и данас једино могуће, радити кроз улагање напора за читаву заједницу.
Од ослобођења, грађани Београда (као и сав народ) школоваци су политиком народног фронта. Они се активно баве том политиком, јер је Народни фронт први унео у народ 32иста народну политику. Вековне тежње нашег народа и та школа створиле су од нашег радног грађанина правог фронтовца, а то значи: прегаоба за заједницу, доброзољног радника.
Илко нас од ослобођења де. ле само три године, за нас је обична и ноомална појава да наша омладина, наши људи и жене, после својих редовних послова, колективно улажу труд, обављајући послове и решавајући проблеме од општег и заједничког значаја.
Док је у почецима колективног залагања добровољни рад текао према указаним потребама, неједнако, Углавном сведен на акције, дотле је данас, на основу досадашњих искустава, већ добро уведен читав руководећи апарат тога рада, који има своје секције у Градском одбору Фронта, а исто тако и у рејонским одборима, да се ради по напред утврђеном плану, и да обавезе
узете тим планом чланови Фронта добровољно испуњавају. Данас је фронтовски рад и такмичење у оквиру њега, постао систем рада. Фрзнтовски рад је данас сигурна подлога за остваривање читавога низа политичких, културно _ просветних материјалних и економских циљева..
нашу сада-
Песма загребачких добровољних
радника, градитеља Аутостраде
току рада на својој деоници, загребачки фронтовци, добровољни градитељи Аутостраде братства и јединства, спевали су многе корачнице и радне песме. Не само сваки рејон, већ скоро свако улично тајништво имало је своју песму. На основу многих самони-
је др Виктор Шафранек компоновао музику за „Песму градитеља аутостраде“, на основу мелодија које су се на радилишту
клих текстова, _ спевао Бранко Ловрић речи, а
певале, Тако је поникла ова песма, синтеза свих песама Ду тостраде.
Текст песме гласи:
1). Скинусмо ланце, сину слобода, Народу радном домовином свом, Обнови земље хрлимо смјело,
На гаришту градимо сретнији дом,
Кроз поља и шуме ми ступамо сада,
Раме уз раме, другови свуд,
Уз пјесму и радост ми крећемо напријед Братства-јединства ми градимо пут.
2). Фабрике грме, трактори ору, Титанска снага, Петгодишњи план, Братства - јединства градимо цесту, У дјело приводимо давни наш сан.
Кроз поља
—_ ~ — — — — — —
3). Лопате наше земљу сад рују,
Челик одзвања и на сунцу сја,
Стројеви тутње олујном снагом, У раду и пјесми је срећа нам сва.
Кроз поља
— — — — — — — — —
%
4). Из наших руку ваја се цеста Б'јела и дивна, спаја земљу сву, За бољи живот с Титом на челу, Са љубави, поносом, градимо њу,
Кроз поља
= =
За бољи живот, боље услове рада и целокупног економског стања данас улажу своје снаге хиљаде београдских чланова Фронта. Они раде предано, са готовошћу, до самопрегора. А њихов рад је укопчан у велики ланац свеопштег труда, који ће довести до остварења Титове Петолетке.
На Другом конгресу Фронта Југославије, осврћући се #32 досад учињено, маршал Тито је рекао:
»Народни фронт је и у 06нову наше земље унио огромни радни стваралачки полет наших радника, сељака, народне интелигенције. Само благо. дарећи Народноме фронту мо. гао је бити у невиђено кратком року, успостављен наш саобраћај, изграђени порушени мостови, жељезнице, ријечни и поморски транспорт. Велика је заслуга Народног Фронта што је већи дио наших порушених села и градова поново обновљен. Заслуга је Народног фронта, и то не мала, а у првом реду радника у Фрзнту, што су наше фабрике тако брзо обновљене и што су та ко брзо прорадиле.
Велика је заслуга Народног фронта за успјешно рјешавање у новој Југославији разних социјалних, културних и про_ свјетних проблема. Влада, како савезна, тако и републиканске, не би могла савладати све те проблеме (без помоћи једне тако снажне, тако масов. не народне организације као што је наш Народни фрзнт.«
А говорећи о Петогодишњем плану, маршал Тито је рекао:
„Извршење _ Петогодишњег плана — то је велики, али тешки задатак, чије остварење захтијева највеће залагање На_ родног фронта: Изградња земље, индустријализацијад и електрификација земље, биће остварени благодарећи јединству народа окупљеног у Народном фронту, благодарећи невиђеном радном елану омла-
дине, радника, сељака, народ- |
не интелигенције и свих оста.лих радних грађана наше земље.« Постигнути резултати и признање од највишег руководства јасно говоре да је фронтовски рад, рад части, да он има велики значај и да га као таквог ваља схватати и ценити. Међутим, дешава се у Београду да се фронтовски добро вољни рад не цени довољно. У највише случајева неправил_ на оцена долази од недовољно
- свесних грађана, што је доне-
кле разумљиво али има и фронтоваца, па и активиста Фронта, руководилаца добровољних екипа и радова, који на фронтовски рад гледају неправилно,
У оквиру добровољних радова у помоћи грађевинарству дешавало се сувише често да стручњаци на појединим радилиштима не дођу у уговорено време, тако да су Фронтовци
принуђени сами да проналазе рад на радилишту и да при томе не буду сигурни Да ли је довољно корисно оно чега су се прихватили. У
Било је случајева да, у не достатку лопата и будака (што се увек могло благовремено набавити) руководиоци екипа приморавају добровољне раднике на јалов посао: премештања цигаља са једне гомиле ва другу Дешавало се да фронтовци, жељни да допринесу својим трудом, узалуд че кају руководиоца“да их поведе, и разилазе се кућама незадовољни. Чињеница је да кад неко већ дође на радилиште, он жели да користи својим радом и да, по завршеном послу, осети ону радост која редовно прати Успешан рад.
Карактеристичан за непоштовање фронтовског залагања је случај који се десио У
Цвијићевој улици, где се, У међупростору Владетине и Рузвелтове улице, раскопава
стара калдрма, да би се поставила нова. Извађену калдр му радници су бацали на гомиле ситних коцки, истоваре· них ту да би се њима улица поплочала, Доцније су фрснтовци морали да раскопавају те нове коцке, да би се она употребила за поплочавање. Овај случај јасно показује да се фронтовски рад не цени довољно Неопходно је да се фронтовски добровољни рад постави на своје право место, да МУ поклањају дужну пажњу, пре свега они, који њиме руководе испред градилишта, а онда и руководиоци радних група. Дешава се, готово редовно, да они који агитују за приступање акцијама, који
дове, сматрајући да су
чи треба поткрепити приме
ром. Они, који агитују, треба да су први на раду и да се истичу својим залагањем. Само
тако ће фронтовски рад при-
вући још добровољних радника, само тако ће се још масовније приступити новим 34-
дацима,
Мора се осетити да је добровољни рад уствари рад части сваког члана Фронта. Мора се осетити да је његов значај изнад плаћенога рада. МоРа се пружити прилика сваком добровољном раднику да, враћајући се са посла, осети оно најлепше задовољство при помисли: Данас сам доста доприне, .
Само за два месеца, добро-
вољни радници Београда уште
дели су држави 5,594.470 динара. А то није мала цифра. Ако се том материјалном ефекту дода и политички ефект, који није мањи, бива потпуно јасно да је фронтовски добровољни Рад изнад многих других залагања и да му се, као таквом, мора одати пуна пажња, а досадање. грешке, у односу на њега, потпуно искоренити.
Јулија- ЛУЧЕВ
У недељу, 16 0. м., У 10 ча_ сова пре подне, у библиоте.. ци редакције, у. Влајковићевој 8, први спрат, одржаће се састанак _дописника »20 октобра«. Позивају се сви
стари и
нови дописници да прису-
ствују овом састанку. РЕДАКЦИЈА
5
позивају на колективно добровољно залагање, сами не излазе на раг »ОДУжили свој дуг. Међугим, ре-
у
= или си: со а 47.
птриљавања Боогтада
постигнути су
у прошлој не-
дељи добри резултати __
Хо кција пошумљавања у Београду, коју је организовао Народни фронт у сарад-
њи са Управом за паркове и "градско зеленило, добро
напредује. Већ првих дана новем бра месеца постигнути су знет ни резултати У _ припремним радовима око чишћења терена и копања рупа за саднице, Чланови _ Народног _ фронта правилно су сватили задатак, који је пред њих поставио Из врши одбор, ангажујући се масовно у овој сада најважни“ јој радној акцији у Београду, Ако је крајем прошлог месеца радни елан добровољне радне снаге био у опадању, после
појачаног политичког делова ња Фронта, у овој најновијој акцији осетило се велико по“ бољшање на терену, како па броју учесника тако и по фекту рада, МИ сами чланови Извршног одбора рејонских организација узели су учешћа у раду, те су и својим приме“ ром покавали како се треба заложити у извођењу једноц овако важног посла.
У недељу је на пошумљава њу радило око 4.000 људи, ко ји су дали 7.800 радних часова и ископали преко 88.000 ру па за саднице. Најбоље резул“ тате показали су Шести и Сед ми рејон, који су извели на радилишта најмање по хиљаду чланова и обавили велики део радова предвиђених планом, Добре резултате постигао је и Први рејон, који је услешном _ организацијом радних екипа, радећи у две смене, на-
докнадио недостатак — алата, Само за једсн дан, чланови Фронта у овом рејону иско~
пали су око 25.000 рупа, % терену који је прилично тврд, | Раније постављени план | знатно премашен и у Пе рејону, је» је на Звездари уместо 8.000, ископано преко 12.000 рупа.
Недељном гжкиијом број ј= скопгтих рупа попео се ка 165.000, што значи да ће се нарелних дала лако достићи постављени план од 204,000. Преглед по рејонима пружа слелећу слику:
Први рејон од предтиђевих 49.670 ископано је 45.000 рупа.
Други рејон је тек отпочео копсње рупа за садњу дрво. рела на Кланичном Булевгру, где треба засадити свега 100 већих дрвета.
Трећи рејон је од предвиђе них 36.000 рупа на Прокопу = 6.300 на терену Новог Београ да, ископа само 16.000 на Прокопу и 725 у Новом Бес“
граду. Четврти рејон је ископао 376 рупа за сађење дрвореда на Јужном Булевару. У току је копање рупа за дрворед У улици Томе Вучића-Периши= ћа. ј Пети рејон је место предв!ђених 8.000, ископао 12.392 РУ пе за пошумљавање Звездаре и 200 рупа за засађивање Ар" вореда на Северном Булевару. Шести рејон је ископао 66.291 рупу и засадио 0К0 4.000 садница на Бањици. Седми рејон је само 14 Топчидерском Брду ископао 23.988 рупа, а много више је ископао на теренима које 10" шумљава Управа шумског по" јаса, на Бановом Брду и 7 шутњаку, У овом рејону 8 сади дрворед у улици Војволе Путника, где је већ ископано 180 рупа за велике саднине Као што се види из 087 прегледа досадашњих радова акција пошумљавања ће У пот пуности успети, гко се 00808" не организације и секције рејонима н даље буду 34137" ле да на време остварују 10 стављене планове. Тежи 160 посла — копање рупа, готово је већ извршен, зли преостаје | важнији део — садња дрвећа. Овом другом делу посла те ба прићи са пуно воље # сми сла, јер од пажљивог рада 38 виси успех читаве
акције ! шумљавања, Отуда би на 086 послу могли да се сви они који имају кве стручности у том у Ррочито би било пожељно 23 ~, акцији пошумљавања УЗМУ 6, чешћа и сами студенти По привредно - шумарск култета, који би имали И прж тичне користи од тога,
је, 8 А