20. oktobar

(Бави ја [0 поћи

(димничарско петање

Дмпичари У Београду били СУ у почетку само странци: Чеси, Мађари и други. Они су од свог заната створили · концесионалну службу. Право на обављање заната имала су једино лица којима су ови били наклоњени. Њихов занат није био много привлачан, јер су се димничари виђали на улици гарава лица и одела. Веровало се да доносе срећу другима, а да се сами муче и рђаво живе. Међутим, димничари су добро живели и многи су од њих стекли по једну, две и више кућа у Београду. Њихове удо_ ве су, после смрти својих мужева, настављале концесију и обављале димничарски занат без мајсторској испита, По. моћници и ученица су најгрубље експлоатисани

Београд је био подељен на димничарске рејоне,

Последњом деобом Београд је био подељен на 59 димничарских рејона. Годишњи при. ход: ових рејона креће се од 56.249.50 динара, колико је износио приход 38 рејона Николе Симића, до 282.164,50 динара, колико је износио приход 47 димничарског рејона, Бранка Цветковића. Кад се узме да димничари имају само по једног помођтика или ученика, а неки раде и без њих, онда се види колики су њихови приходи досада били.

Димничарска служба у Београду прошла је кроз три фазе. До 6 априла 1941 године била је заснована на систему концесије, према уредби од 15 септембра 1939 год МС бр. 1118. Овај систем припада про. шлости и из њега се не би могло узети ништа што би ко-

ристило _ реорганизацији — ове службе, . За време окупације Урел-

бом од 27 маја 1942 год. МС бр. 2150 димничари постају месечни намештеници Општине града Београда, Овом Уредбом окупатор је хтео да држи димничаре у својој руци. Ни ова

Уредба не би могла послужиИтиИ, После _ ослобођења _ ИОНО града Београда донео је 30

јануара 1945, г. Правилник 0 0бављању димничарског посла, којим је регулисан однос између димничара и грађана, с једне, и димвичара и ИОНО-а с друге стране, Овај Правилник је донет непосредно после ослобођења, на брзу руку и без великог размишљања, 3Зато је и овај Правилник наставак старе концесије, коју су лимничари имали пре 6 априла 1941 године.

Сада је најбоља организација димничарске службе спроведана у Новом Саду. Та организација се заснива на потпуно новим принципима и само њена _ Правила могу бити од користи за. решење, димничарског питања уопште.

Кад је Београд хтео да реши димничарско питање на својој територији, испоставило се да је потребно решити препреке које су опште за све републике. Комитет за законодавство ФНРЈ издао је налог републиканским владама, да на територији републике донесу Уредбу којом ће се регулисати димвичарска служба,

Било би потребно да се доношење ових уредби убрза чиме би се најзад _ регулисала

'димничарска служба, При из-

давању Уредбе треба обратити пажњу на то да градови буду подељени на димничарске рејоне према броју димњака и 0сталих ложећих објеката. Да би власници зграда могли сло бодно да бирају коме ће се димничару обратити за услуге било би потребно за обављање лимничарског заната створити једнаке услове како за димничарска привредна предузећа, тако и за задруге и приватна лица. На тај начин биће омогућено такмичење између ова три сектора, јер би за Један исти димничарски рејон могло да се изда више дозвола.

Што се тиче тарифе за димничарске услуге, ЊУ треба да

доноси републикански уред за |

цене, Приликом полагања димни-

чарских испита потребно је од кандидата тражити да на И спиту покажу знање и из ај трогасне службе. Питање социјалног осигурања лим ских радника такође треба неки начин решити.

.' Димничарска служба не сме |

више бити концесионирана. ти треба да се пружи МОГУ О слободне конкуренције | три сектора: државног, ПНЕ жног и приватног. На ос свих ових захтева, Беда треба да регулише ние Ње ску службу на начин Ка бити користан и за дим и за власнике зграда, Александар М- НОВАКОВИЋ

Пословање Градског

аутомобилског предузећа

|ђрвог априла ове године у Београду је основано Градско аутомобилско предузеће. Делокруг пословања овог новоформираног предузећа био је оправка и генерална репаратура возила, набавка аутомобилских делова и врше ње транспортне службе за сва градска, трговачка и друга предузећа.

До оснивања Градског ауто. мобилског _ предузећа _ тран. спортна служба по трговачким предузећима ИОНО-а обављала се посебно по свим предузећима. Свако градско трговачко предузеће имало је своје аутомобиле, своје шофере и своје радионице где су се 0прављала неисправна возила. Таква децентрализација транспортне службе имала је незгодних страна. Да би се рад правилно одвијао, свако преДдузеће посебно морало је да има велики орој стручијг и административног особља, С друге стране, због »мртвих сезона« (сезона када предузеће не ради пуним капацитетом) предузећа нису потпуно искоришћавала аутопарк, док се У малим радионицама, формира. ним при сваком предузећу, услед недостатака машина и материјала, нису могле обављати озбиљније оправке аутомобила. Оснивањем _ Градског аутомобилског предузећа тежило се да се сви ти недостаци уклоне и да транспортна служба градских трговачких и других предузећа крене новим

и правилнијим путем. У исти мах, централизација аутомобилско . транспортне службе дала је могућности да се води

евиденција искоришћавања свих моторних возила. Од оснивања до данас

Градско аутомобилско предузеће је несумњиво показало Успех у своме раду. Проценат искоришћавања, по броју кола способних за рад, повећан је за 27%, захваљујући правилном решењу организација радионице, где су се вршиле оправке. По капацитету превоза, обавезе које је предузеће преузело испуњене су за 100%, како у количини превезене робе, тако и по броју радних часова, Но, и поред тога, кКапацитет превоза робе у Београду могао би да буде много већи да Градско аутомобилско предузеће није морало да шаље своје камионе на далеке путеве, пошто предузеће за транспортну службу у Србији није могло да изврши свој задатак. Мако је Градско аутомобилско предузеће основано баш због тога да би објединило транспортну службу свих град ских предузећа, зно још увек, може се рећи, не врши ту службу у потпуности. Поједина градска предузећа држе и даље своје камионе и сама врше транспорт робе, док се нека градска предузећа у вршењу _ транспортне _ службе обраћају Градском аутомобил ском предузећу само за возила. Питање транспортне службе

треба коначно решити, Транспортну службу мора да врши једино Градско аутомобилско предузеће, које управо зато и постоји. 5

Оправке и генералне репаратуре кола, које исто тако спадају у делокруг пословања Градског аутомобилског предузећа, вршене су у радизници _ предузећа, на Сајмишту. Број оправки, нарочито генералних репаратура је незнатан, јер се 'ради под врло тешким околностима. Радионица на Сајмишту, где је у исти мах смештена и гаража, врло је мала, док је број стручних рад ника и број машинских стројева сасвим незнатан. Новонабављани машински стројеви нису могли да се монтирају због тога што нема просто. рија. :

Градско аутомобилско предузеће преузело је изградњу велике гараже и радионице на Пиониру, која треба да буде готова крајем ове године. Пресељењем у нове просторије, рад у предузећу кренуће 60ље. Концентрација канцелаларија предузећа, радионице и.гараже на једном месту, 0могућиће правилнији рад и отклониће досадашње недо. статке. Ако зграда на Пиониру не буде на време готова (радови које изводи »Комграп« иду доста споро) довешће се у питање не само даљи рад Градског аутомобилског пре дузећа, него ин правилно снабдевање Београда намирницама за време зимских дана.

Е · ВРОГРОЛРКО СЛИКЕ

Снабдевање грађана купусом је потпуно обезбеђено. На пијацама се свакодневно могу видети овако велика

брда купуса,

_ Водоводне инстолоције ПО згродами

нису још заштићене од мраза

скуство из прошле годи-

не је показало да су се многобројне водоводне инсталације по јавним и станбеним зградама смрзавале услед немарности грађана који их нису обезбедили од хладноће, Услед. замрзавања наступило је прскање водоводних цеви и велике штете; а за оправке је потрошено много материјала непходно потребног за новоградњу. Да се то не бин ове године поновило, Београд.

ски водовод је опет по свим дневним листовима издао упутство грађанима, предузећима и установама како треба да се водоводне инсталације заштите од хладноће и да би се спречило смрзавање цеви. Бео_ градски водовод је дао ова упутства благовремено, чим су наступили хладнији дани, јер је потребно да се обезбеђење изврши пре наступања мраза.

Мако је грађанство на време упозорено о мерама које треба

Испеци – па продај!

— Дошли смо да вам дамо. мамин репепт за прављење хлеба да се наједемо неки пут и из машинске пекаре, а да не буде гњетав. ·, |

да се предузму у свакој згради, у већини _ зграда досада није ништа учињено, Изгледа да многи настојници и власници зграда чекају мраз па да се сете, да треба да обезбеде инсталације, Исти је случај и са многим предузећима и установама. Оваква немарност иде најви. ше на штету самих грађана који ће у зимским данима остати без воде у случају 3амрзавања цеви У упутствима Управе водовода било је тачно наведено на који начин треба заштитити цеви и водомер. Це ви које су на изложеним мести ма треба заштитити сламом и крпама, а водомере исто тако завити у сламу, крпе или коју другу материју, која не упија влагу. Уз то је веома важно и да се сва разбијена прозорска окна по подрумима попра-

· ве пре зиме.

Материјала за инсталације има у ограниченим количинама и првенствено је потребан за станбену и капиталну изградњу. Због тога је потребно да се штеде и чувају водомери и инсталације по зградама,

У интересу је свих грађана, закупаца _ станова и власника зграда да захтевају од настојника и власника да одмах изврше обезбеђење воловодних инсталација, јер ће у противном у зимским данима остати без воде. Исто тако је потребно да се одмах по свим предузећима и установама из-

врши све што је потребно за || јект архитекте који сте видели

заштиту водомера и водоводних инсталација.“

_ нове црте од битног значаја,

ГЛАВНИ ГРАД СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА У БЛИСКОЈ БУДУЋНОСТИ

ЕР

ДВОРАЦ СОВЈЕТА

За 2

(Гравура на дрвету П. Рјабова)

јен од најистакнутијих совјетских архитеката академик и носилац Стаљинове награде А. В. Шчусјев изнео је у разговору са сарадником часописа „Млади колхозник“ основне линије џиновске делатности на даљој изградњи и реконструкцији главног града СССР. Шчусјев је нагласно да ће Москва у току индућих пет година доживсти огромне преображајне измепе које ће још више уздићи њену величанствену лепоту н одлике. Славни Стаљинов план реконструкпије Москве — план на чнјем извршењу предано раде совјетски људи — уноси у живот и лик главног _ града земље — социјализма Човек који данас разгледа план Москве од 1952 године рекао би да је ово пепознат грал. Уствари ово је реконструнсана Москва, град гигантских могућности и остварења, _ Академик Шчусјев каже:

„Радећи по плану реконструкције наше престонице, архитекти н уметвици тежили су да у новом граду задрже најбоље, дроге нашем народу прте осамстогодишње Москве,

Величанствени Кремљ н Црвени трг, на коме се налази, окружен сребрнастим јелама, Лењинов маузо-

леј — одређују архитектуру ни карактер нове Москве,“ Затим је Штчусјев нагласно да ће

се потпуно отстранити последњи трагови неславне дореволуционарне грађевинске заоставштине трговаца из Замоскворечја н Охотног рјада н иностраних фабриканата.

Замислите да сте већ у 1952 годиви. Допутовали сте у Москву. И поред детње врућине, још у станичној згради дочекује вас лепа свежина: ваздух се хладн помоћу специјалних машина, И по највећој врућини у салама московских позорншта, у – фабричким одељењима, у _ лаборатори-

_ Јама научника — свугде ће бити у-

годно и свеже,

Не излазећи на улицу, ви ћете моћи, захваљујући покретним степениама, да одете на станицу подземне железнице. Блага о светлост – обасјава нове подземне дворане... После неколико мннута ви сте већ на Лењиновим брдима, у мраморном — холу новог хотела. Хотелска зграда, којој су на дан прославе осамстогодишњи-

це Москве ударени темељи, има 32 спрата.

Са балкона једне од хотелских соба на тридесет другом спрату пружиће се вашем погледу величанствена панорама нове Москве. — Угледаћете свугде унаоколо зелене линије булевара и куће, високе, лепе куће, У лдаљини вијуга се, као блистава Трака, река Москва. Видећете највећи мост преко реке. Он прелази у широку улицу са дрворедом. Нова Москва обиловаће врло широким улицама.

Ова улица под с липама води огромној н изванредно лепој згради која по висини знатно премашује хотел, Од зграде пружа се у свим правцима снажна _ светлост. – Зграда вам је, свакако, позната... Ви – сте је негде видели. Добро се сећати фигуре Великог Лењина на џиновској грађевини. Да, ово је Дворац Совјета. Али ово није цртеж, није прона страницама часописа. Дворац Совјета

__већ је саграђеп.

„све — одушевљено

Широка улица са богатим зелени лом пружа се од Дворца Совјета м пролази крај Кремља. Нове зграде подигнуте су од бледо-ружичастог камена који је пренет у Москву #з сунчане _ Грузије. Ова лепа улица Дворца Совјета дугачка је два н по километра.

На Лењиновим брдима створен је нови југозападни рејон главног <08јетског града. Овај рејон сам по себи је читав град. Прођите његовим улицама... Аутомобили јуре један за другим. Ови аутомобили имају подземне гараже, изграђене пспод зелених вртова. Под земљом нису саграђене само гараже, већ и дворишни објекти кућа,

Поред југозападног рејона, Москва 1952 добила је и друге нове рејоне. Јелан ол њих је рејон са изложбеним тргом, са великим н високим павиљонима. Овде ће се, можда, 0творити једног дана светска изложба, на коју ће народи свих земаља донети плодове свога рада н у“ метности.

Шест стотина нових седмоспратних зграда — три милиона квадратних метара нове стапбене површинле добијају Московљани током извршења овог плана. Москва добија — „неболдерес“. Ви ћете их видети и радоваћете се, јер знате да онн нису средство 38 стицање профита, за експлоатацију као у нностранству, већ су намењени добру и благостању трудбеника.

Разгледајућн град, проћи ћете пајвећом улицом Москве. Улипа почиње од Црвеног трга, пролази пелом Улицом Горког, избија на Лењингргдски пут ни преко округлог“ лепог трга наставља се до зграде речне _ станнце, где је изграђен нов рејон совјетске престонице, сав у зеленилу. Дуж целе ове огромне и широке улице подигнуте су високе куће са колонама. вајарским украсима и бујним зеленилом. – Ни на " једном раскршћу ове улнџе аутомобил вам се . неће зауставити: целокупан саобраћај живе московске – артерије – „Садовоје кољцо“ сећи ће Улнпу Горког под земљом, јер овом саобраћају намењен је диван мраморни подземни тунел. За време ваших шетњи, видећете нове споменнке. Пред зградом Московског Совјета разгледаћете споменик Јурју Долгоруком, оснивачу Москве, а крај Кремљевског зида, у Александровском _ парку споменик храбром пиониру Павлику Морозову, Споменици великим књижевницима Максиму Горком нв Владимпру Маја ковском, значајна дела совјетске уметности, окружени су зеленилом. Проширена је уметничка разнипа, славна широм целог света, — Третја« ковска _ галерија. _ Академија ваука СССР добила је, за свој музеј мн библиотеку, шеснаестоспратну зграду, у којој се чува десет милнона примерака књига.

Године – 1952 фискултурнипи

совјетских република доћи ће, као “=

и увек, у Москву да прикажу народу

и вољеном Стаљину своја достигну

ћа. Ова фискултурна парада одржаће се, вероватно, на новом стаднону _ „Стаљин“ који ће моћи да примио сто хиљада гледалаца,

Бољшевнци — градитељи нове Моостварују вели _ чанствени Стаљинов план рекострука —

КУ #67 у дот ВЕА

зе