20. oktobar
Те
ЛЕ Ч
–
. к
; ,
· ка, са грађанским
На часу једног апалфабетског
течаја |
Слаб рад на аналфа-
__бетским течајевима _ поизвесним предузећима и рејонима
пис на аналфабетсне те.
чајеве наставља се. иако неки течајеви већ увелико раде. с Тежња је да се описмени што више лица, да не буде ниједног неписменот на територији Београда. Због тога што се по не. ним рејонима упорно води борба и приводе се све нови и нови лолазници на течајеве, а по некима је опет та стција приливно замрла, вредно је поново се јосврнути на рад аналфабет-
| свих течајева,
За сада су најбоље резултате показшти Први и Трећи рејон. у Првом рејону по предузећима су обухваћени сви непномени на 6 течајова са 77 лполавника, на градилилтима на 4 течаја 26 попазнинеф грађанских. лица 195 неписмених, на 8 течијева обухваћено 79. У Трећем рејону по предузећима има 737 неписмена, на 7 течајева обухваћено је 52, ва традктиштима 200 неписмених, на 8 течсјева обухваћено 60, грађанских лица 147 неписмених, на 14 теајева обухваћено 119. Седми рејан показује врло слабе резултате. По предузећима од 188 квеписмених обухваћено је на 11 течсева света 47 полазника, на радили-
уштима од 86 неписмевих обухваЋено је на 3 течађа 15 полазнилицима од 300 неписмених на 12 течајева обухваћено је 102 неписмена. Овако слаби резуштати долазе услед тога, што „фронтовске
организације, синдињалне подружнице и управе |предузећа не улажу довољно „труда. У
предузећу »Пролетера од 34 неписмена о свега троје. похатфу течајеве. Управа предузећа не
ирски титттиниттеињев.
само да се није заузимала да што већи број неписмених иде на течајеве, већ није дозвољавапа радницима похађање течајева, изговарајући се тиме да не могу да напусте посао у предузећу. Природно је да је рад у предузећу вашнији од свега, али са мало добре воље аитурно се могло наћи времена и за једно и за друго.
У Осмом рејону на 13 течајева по предузећима има 111 полазника. Рад са грађанским лицимса још није организован. Ради свега један течај са 7 полаз. ника — домаћица. Неписмени мушкарци сбухваћени су сви по предузећима. Ради се на формирању течајева са женама.
Комисија за ликвидацију неписмености организовала је и течајеве за неписмене Шиптаре. Овде је било тешкоћа збот тога што није било "бунвара на шиптарском језику. Сада је из Космета послат известан број таквих буквара а и Тугоштампа ће у најскоријем времену издати букваре на шиптарском језику. На овим течијевима предају студенти Шиптари и до сада су радили без књига.
Течајева има на седам, места:
у Школи број 8 са 10 полазника, у Швноли број 13 са 17 полазнина, у Пошти број 2 са 12 полазникљ на Палилулској пијаци са 22 полазникфс 7 предузећима »Сутјеска« и УПролек« са 22 полазника, и у Градском саобраћегном предузећу са 11 полазника. Настава је сада на шиптарсном језину, а доцније ће бити и на српском, за оне који хоће да уче и српски.
ПОТРЕБА ЧВРСТЕ САРАДЊЕ ДОМА И ШКОЛЕ
0 основним и средејим школама сто се сазивају : родитељски састанци на које дође пјет-шест, највише удесет родитеља, Писало се У нашој“ штампи, гогфрилој на тим састанцима да родитељи о треба _ што чвршће да буду повезани) са школом, да што чешће сврате;и поразговара-
ју са професорима и чучитељима, да
чују како се полашају њихова деца док су у школи и да испричају наставнику тешкоће око васпитања детета док је оно код куће,
Остало је још из ранијих времена да родитељи избегавају сарадњу са школом. Ако су и долазили у школу, долазили су у већини случајсва зато да би издејствовали добру оцену за своје дете, а не да уз сарадњу са наставником поправе оно што не ваља. Деда су са негодовањем и потпењивањем гледала Дру“ гове чији родитељи долазе у шкоду. "Данас родитељ долази у школу као у другу кућу свога _ детета, не да тражи протекцију, већ да поразгова__ра, да исправи грешке, како би дете што успешније напредовало.
У Другој мушкој гимназији стоје, поред осталих, и састанци на које се позивају родитељи ученика који имају слађе оцзне, наставници тих предмета и један претставник 0" младинског актива. На тим састанцима ученик може да каже ако му се чини да је неправедно добио рђаву оцену. На таквим састанцима ће се расправити да. ли је кривица до ученика који, вероватнђ, ме воли да учи, до родитеља, ако не створе детету погодне услове за учење или до наставника који није правилно оценио ученика,
Родитељима је много лакше да руководе и надгледају рад свог детета ако знају какве успехе оно показује у школи, Многи _ ученици нерадо гледају на ту сарадњу дома и школе, јер им она одузима могућ
— ност да лажу родитеље и да сакри__вају право стање.
Књига у коју се бележе опене није више тајна књи-
садржину треба само проЂачки родитељи сазмају оцене
га, чију фесори да знају. могу кадгод хоће да успеха свога детета, У Другој женској гимназији – постоје за свако одељење комисије састављене од по три родитеља, које се састају два-три, а по потреби н више пута у месецу. На тим састанцима се дискутује о проблемима на које наилазе наставници у свом раду са ђацима, проблеми родитеља, тражи се начин да се исправе грешке. Ако се деси случај да родитељ „има неправилан став према детету, одређује се један од чланова комисије да поразговара са њим, да му укаже на штетност таквог држања.
Школа има велики и тежак задатак — васпитање омладине, Она ће тај свој злдатак у целости извршити само уз сарадњу родитеља. Не треба дозволити да због неннтересовања, а често п због лењости родитеља, деца буду препуштена само наставнику, јер сн неће моћи да се бори сам, исто као што ни родитељ неће имати потпуну слику 0 понашању свога детета, ако није у вези са школом.
Омладински активи умногоме с доприносе да се смањи број рђавих 0цена по школама. Прошле године су била организована групна учења, која су се показала као неефикасна, а често и штетна. Добри ђаци су били вође тих група, прелазили градиво са лошијим ђацима, упућивали их и потстицали на рад. Тиме су они губили своје драгоцено време, а ипак нису _ показани: најбољи резултати. Сада се приступило другом начину. 'Опет се ради у групама, али само по двоје. Сваки добар Ђак ради са по једним рђавим ђаком, Р
Школска омладина може највише да користи својој земљи само ако добро учи. Учењем она ће ићи напред, прелазити из гимназије на факултете, са факултета у рад на изградњи, на васпитавању нових генерација, за бољи живот нашега народа, |
„
КУЛТУРИ живот
СИСТЕМАТСКИ КУРСЕВИ
НА КОЛАРЧЕВОМ УНИВЕРЗИТЕТУ
нов начин рада на подизању нултурног живота народних маса
(О сезоне Коларчев народни _ универзитет _ уводи, поред појединачних предавања, и једномесечне курсеве из појединих грана науке, На сваком од ових курсева ће се, у низу предавања, прећи _ поједина питања из природних и друштвених наука То ће бити сасвим нов правац у предавачкој делатности Коларчевог универзитета.
Први курс ће почети предавањима из географије "Југославије, и обухватиће, поред учења о положају и границама наше земље, и низ других питања као: о геолошкој _ грађи и рудном благу Југославије, о рељефном облику наше земље, о биљном и животињском свету, о клими и хидрографији, о антропогеографији и националном саставу Југославије и о њеном економско-географском прегледу. За свако од ових предавања ангажовани су професори — стручњаци.
Зграда Коларчевог народног универзитета Други курс, који ће радити Уупоредо са првим, носиће назив „Од електрона до живе материје“ и обухватиће све што наука данас зна о томе шта је материја и од чега је састављена, каква је природа атома и шта су електрони, како постају хемиска једињења, шта су то џиновски молекули и какав је њихов значај, шта су то колоиди и каква је њихова улога у мртвој и живој
материји, на граници _ између мртве и живе Материје и жива материја,
Сва ова предавања биће популарна, занимљива, сваком јасна и приступачна, а биће илустрована пројекцијама, експериментима, демонстрацијама и филмовима.
Ово ће уствари бити народни факултет, који треба да буде приступачан широким _ народним масама. Сви они који нису учили средњу школу, који нису имали прилике да уче географију, природне науке и друго, моћи ће на овим курсевима да се упознају са сваком од тих наука. Курсеви ће исто тако бити важни за наставнике _ разних _ течајева и
школа и уопште за све просветне раднике.
Сваки курс ће трајати месец дана и после завршеног једног почеће други којим ће имати логичну везу са првим. На пример; после курса географије одржаће се курс планске „привреде, а Упоредо са њим курс 'еволуционизма. 5
Предавачи ће се трудити да што једноставније, што приступачније свим слојевима, — излажу свој предмет. Још ће се видети да ли ће овај народни факултет „успети у својој намени и да ли ће међу његовим посетиоцима бити и радника, и намештеника, и домаћица, а не само интелектуалаца. Предавања са сваког курса биће штампана у засебним“ књижицама које ће моћи свако да има јер ће бити јевтине, а кори-
стиће много ономе који из било,
којих разлога не може да присуствује предавањима.
ОООО
ШТА ЋЕМО СЛУШАТИ. ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ НА КОЛАРЧЕВОМ НАРОДНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ
у недељи од 17 до 23 новембра на Коларчевом народном универзитету одржаће се следеће предавања: Понедељак, 17 · новембра, У 18,15 час.: Милош _ Нишавић, наставноспортски секретар Фискултурног са“ веза Југославије о теми „Планинарство и смучарство у оквиру нашег фискултурног покрета“. Предавач ће изнети у коликој мери планинарство и смучарство служе свестраном физичком образовању и потпомажу опште васпитање.
Предавање ће бити пропраћено про: јекцијама. Уторак, давања.
18 новембра — нема пре-
Среда, 19 новембра, у 18,15 час. пр. |
во предавање из циклуса: „Човек и метали“: Др. Папта Тутунџић, професор универзитета, о теми: „Први метали људске културе“. _ Предавање ће бити пропраћено пројекцијама, демонстрацијама_ и експериментима.
Четвртак, 20 новембра, у 18,15 ча. сова: Треће музичко вече Коларчевог народног универзитета у заједници
са Удружењем репродуктивних уметника: Концерт солиста симфониског оркестра — Уводно предавање држи Миханло Вукдраговић; На програму: ту Сен Санс: Соната за кларинет и клавир. Изводе: Бруно Брун, кларинет, и Иван Туршић, клавир. 2) Габриел Пиерне: Концертни прелудиј на тему Персла. Изводе: Иван Тур. шић, фагот н Алексије Бутаков, клавир. 3) Хендл — Пасакаља. Маринковић — Прелид за харфу. Свира Јосип Пикељ, харфа. 4) Габриел Форе:
фантазија за флауту. Мзводе: Јаков Срејовић, флаута и Мван Туршић, клавир.
Петак, 21 новембра, у 18,15 часо-
ва: Никола Вујановић, уредник „Бор. бе о теми: „Борба за испуњење плана — Борба за независност наше земље. Субота, 22 новембра у 18,15 час.: Милан Богдановић, професор универзитета о теми: „О напредној литератури ин њеним противницима“, У предавању ће бити говора о књижевним темама једне и друге стране и о одређивању става напредне – литературе. Недеља, 23 новембра, у 20 часова: У заједници са Пословницом за културно-уметничке приредбе Министарства просвете Србије и Радио Београдом: Популарни концерт посвећен делима руских композитора, за чланове синдиката,
ПИВО КАРАМАТИЈЕВИЋ:
Омладинци на раду у тунелу
Јан мала Шања није заплакала
на маршу сањива
кад је мајка тихо за покрет
М пробуди;
никад у пролазу није заискала туђ плод једрих шљива крај друма што ру ди,
С пет година с војском уз мајку је пошла,
не знајући куда ни
зашто је воде.
И глад је и умор и хук битке прошла,
и студ зиме љуте, и врлетне путе куд срне проходе.
Преко Трескавице, Прења, Зелен-Горе,
од Бихаћа па до сњежног Дурмитора, кроз Сутјеске хучне ужасне вихоре,
на маршу
је хладна затјецала зора.
Офанзиве су је мучиле и јеле, несаница снове у души будила:
на обали Лима крај цесте бијеле
њена вршњакиња, шљива зарудила
и маше јој шумом гр ана издалека
и модрином плода што се с' небом слио; и у башти трава расте свјеже мека
и Чико од врбе вијенац јој свио.
И она га у сну и на јави зове · да јој опет косу милује и мази, да јој он и мама плету вијенце нове кад Титова војска све горе прегази. ::
Зашто људе кољу2 питала је маму, идући пртином, док мећава гуди,
„Зар нијесу људи“
„Зашто малу дјецу бацају у јамур“ „Је л' да их поплаше да не беру шљиве2“
„је л“ увијек хладно кад су офанзиве2“
А сад Кад се ноћу иза сна пробуди, не сања о башти, о шљивином плоду,
ни о валу Лима · што кваси обалее,
ни о витке врбе зелен-вијенцима!
Она сања често о прошлом ужасу:
о тишини марша у згуснутој ноћи,
о четама сивим што усјеве газе,
о процама страшним што небом пролазе о страва одзвања у дјетињем гласу
и дрхте јој руке мошаве и мале.
И кад се расани и у ноћној тами
опипа постељу с руке обадвије,
са тужним осмјехом окрене се мами блиједа од страха што још прош'о није.
Једна сцена из филма „Последња
ФИЛМ
овјетска кинематографија ство-
рила је читав, циклус филмова посвећених Великој Октобарској со. цијалистичкој револуцији. У тај циклус улази и филм „Последња ноћ“. Русија 1917 године. Власт је прешла у с руке Совјета. Привремена влада у Петрограду ухапшена је. Али њени органи у Москви, јункери и официри, устали су у њену одбрану. На московским улицама долази до оружане борбе.
Сиже филма заснован је на историји две породице, радника Захаркина и фабриканта Леонтјева. До октобра 1917 године оне су живеле у с привидном миру, али сада их раздвајају барикаде, оне су сада непријатељске странке у – историској борби класа.
Породица Захаркина је обична до-
револуционарна _ радничка _ породица. Захаркин — отац учествовао је у револуцији. 1905 године, тој „гене-
ралној проби“. Традиције прве револуције живе у кући Захаркина, њене идеје прихватили су синови — Пе. тар, Илија, Кузма и сада су се латили оружја. Они полазе да заврше дело које су очеви започели, њихова вера у победу, њихова безгранична _ оданост идејама, револуције заноси и захвата и старца, па чак и мајку, која на крају филма ступа укорак са одредима Црвене гарде.
Насупрот стим борцима слободе
"стоји породица Леонтјевих — породи-
ца бездушних, охолнх богаташа, ко ји су пуни презира према народу. Они и њима слични, грчевито и бесно боре се против тог радног народа, прикривајући своју мржњу ни бес речима: „За слободу, о-
радном"
_ „Културе“,
Ј. МЕЂЕДОВИЋ
ноћ“
„ПОСЛЕДЊА НОЋ
таџбину и веру!“ Али иза тих реч, према признању самог Леонтјева сина стоји само: „Преферанс од две копејке и добар. фијакериста!“
Од целе породице Захаркиних оста" ју у животу само старица мајка и најстарији син Петар. Гину и отац И два млађа сина. Ова трагедија И борба око ње отвара мајци очи. иу сцени на железничкој станици она Ви“ ше није пасивни посматрач, уцвеље“ на мајка и удовица — она је сада жена Револуције. Она налази своје место у њој. Свесно, једноставно " у тој једноставности величанствено иде она на свој први револуционарни подвиг.
За филм „Последња ноћ“ додељена је Стаљинова награда редитељу Рајзману, И. Р. Пељцеру — ТУМЗУ_ улоге Захаркина оца и Н.иИ. Доро“ хину, тумачу улоге Петра Захаркинз.
Овај филм ће се ускоро приказива“ ти у' биоскопу „Козара“ (бивша „Ка сина“).
==
ПОВЕКЊИГ
Културе“
Устав (СССР, издање Београд 1947, ћирилицом, страна цена 13 динара.
С. С. Мокуљски: Молијер, „Културе“, Београд 11947, Ћћири страна 111, цена 1! динара, А
М. :М. Морозов: Шекспир, · и
1947, ћирилицом. стр ј
издање лицом,
145, цена 15 динара.