20. oktobar

фчан утисак. |

тог је прилаз! нашој железничкој стапо У у

“3

“ +

ак

вити и на простору, који онн данас

“ма како , да се скоро ' предвиђају ове промене, стање у коме се нала- ; зн наша железничка станица, као но. стање читаве њене околине, и свега · у вези са њом, оставља веома му-

Док центар |града добија кул ран, веџеградски вид, стаџица ни трг пред

„њом“ пружају оном ко долази уђБео- . град услику пебриге и заосталости,уот- ;

не усћанове и предузећа, и предвиђајући сбе оправдане тешкоће које се С“ јављајуј и у вези са овом установом, ;, ипак се; намеће одређено убеђење да, 5

не самојшто није све учињено што се:

могло учинити, већ се много што-шта Њј превиђа ни пропушта, свакодневно, За-

ници,“ њене просторије ин простор н који ступају путници, излазећи из ње у примерном нереду. Ћ (Утисак "који се добија тежак је и. мучан: станична зграда забачене па-! ланке,. 0 којој се не води рачуна, у · |

Главни вестибил је у хаосу. Људи и жене са бошчама седе по подовима, једва се пролази. ; Ако је дозвољено седети у вести- 1 билу, зацело за то није предвиђен 5 прљав, хладан под, — свакако је по- 2 требно поставити око стубова, или на ком другом згодном месту, клупе. А 8 ако није, онда не треба дозволити 0- '

вај неред, ин, да бн се растеретила ,

тужва, упућивати путнике у чекао. нице. ј ' Међутим, нема никога ко о томе

води рачуна, + ~.

Дежурни код обавештајног бироа не седи код самог шалтера, већ са стране, Услед ларме у великом вестибилу, путници су принуђени да

увлаче главе кроз отвор, како би чу-

увучен,

„ли обавештење, : Више шалтера: | мастилом неукусно

се

и ружно написана цедуља: „Овде може купити нов Ред вожње“,

“

Трафика у вестибилу, разбијених 0кана, облепљених хартијом, са разним цедуљама, већ пожутелим и ружним, потсећа на прошли век. _ Судећи по путницима, који се тискају, услуга је

1 Х | ова урбанистичка решења, пред- 2 Б виђена за веома скоро време, :: билу отворити још једну продавницу.

е |

3 4

др“

обухватају, биће» такозвани . Савски ј ки, кроз које

упроспект. | :

у кла у

| требљена, “

вВЛА ДАЛИ МЕРА н ЕПЕЈРЕД

у '

спора, или је неопходно, ту, у вести-

| неће оставити београдску железничку 5 ! » станицу на'овом досадашњем месту. 8

Железничка · постројења ће се нста- |

у 1 Три бифеа, у ходнику пред чекаоницом; ни уколико не одговарају свом задатку, јер је врло оскудно оно што пружају путнику. Чаша пива, малине или соде мн једна врста бонбона, које се чак ни не виде, јер су већ упаковане, — то је све што се ту може добити,

Да би се појео сендвич или попио чај, треба отићи у ресторан, који је заиста уредан и чист ни претставља светлу тачку у свему томе. Човек се неминовио пита: (није ли наншао баш после генералног | спремања2

Између бифеа _ смештене су корпе за отпатке од аи гвоздених шипукуљају бачени отпаци,

Пљуваонице су прљаве и препуне пикаваша. Изгледа да нико није дошао

“ на идеју да нареди пражњење пљувао-

суствоћ, смисла за основе хигијене и 5 % Е х % ред 3 Ал . с ћ ћ у ЊЕ ба • % | | „и та Узевши у обзир све тешкоће са ко- У У. Ено <> јима |се данас хватају у коштац број- 1

ница бар; два пута дневно н прање

у каквом ; дезинфикујућем раствору.

А "

' Чекаонице су препуне, али ненамазаних годова, што омогућује стварање обилне прашине. Под таваницом висе паукове мреже, лустери су под завндним; слојевима прашине.

У мушком клозету, у непосредној близини шоља, налази се чесма и лимени: суд за воду! Цедуља која означава клозет исписана је мастилом и причвршћена на пречку довратка!

Гласноговорник, који објављује одлазак и долазак возова ненсправан је: крчи, глас је нејасан. Зато је јасна вика особља који стоји на вратима.

На питања се одговара преко воље, свака пометња, оправдана код путника који журе, пропраћа се громогласном ! грдњом,

“

Дајли се перони и простор према колосецима, испред зграде, кадгод перу шмрковима2

Отпадака нема, алн је асфалт прекривен ружним, прљавим слојем, који се хвата на обућу, пред

ку-

непосредно

улазак у: воз, а потом отире у

пенма,

На станичној згради неактуелне, по-

луодлепљене плакате.

" Дегаљ вредан специјалне пажње јесте убифе на точковима. Свака сладолећарска кола, која су згражала многе уредне људе, далеко су измапогледу хигијене и укуса,а

· продавац, и сам до крајности неуре-

дан и)прљав, нема ни мантил ни кецељу, која је неопходна код продавца ове робе. Ни једна наша паланка не би куповала вештачку малину и „дропс“ (бонбоне под таквим усло-

вима. А. та плава кола (у две ннан-

сеђу гордо парадирају по перону. За њима остаје траг од капљања чесме,

где се, „реда радн“ ,оплакну“ чаше пред употребу, ,

Још два оваква бифеа на точковима, ужасно ружних облика, неупо„красе“ простор код изласка из ресторације. ;

“

Просторија за преглед кофера незгодна је н прљава. Уморни путници једва се сналазе овде, у вици н пре-

“ турању по уредно сложеним ствари-

ма. Дешава се да чисто рубље испада на прљав под, |

Није ли могуће културније уредити ову просторију А исто тако, култур-

није поступати са с уморним — путницима2 . Одузимање _ карата, на изласку из

станичне зграде, вом важном наменом, требало би вр-

ако се врши са как-

шитн савесно и на какав прикладнији начин, Овако, многи путници пролазе, не предавши карте, а човек који их прима, и сам их испушта, из препуних руку.

Ово треба вршити, или потпуно савесно, са убацивањем у какву пристојну касету, или не задржавати гужву путника, јер садањи начин ниче-

му не служи, •

Прн изласку из зграде носачи (при ватна лица, сумњивог изгледа) формално отимају кофере. Дешава се да један зграби један кофер а други други. Путник није у стању да се објасни и принуђен је да слуша свађу нежељених носача, Такси-аутомобили одбијају да возе на краће релације н мало их је, Фијакеристи траже велике цене (нигде на станици или у возу — што је неопходно — не по-

ЛЕ машину 1 ~ _ Пра Пе 4

~ У

КЕ Ли

стоји ценовник фијакерских услуга), 22 Р Р— пр 2 2 » а кад путника сместе у кола, оставе | 27, 1 и 2 а» 2" ; # та и журе у потрагом за другим, који и ПЕРЕ) 547, иде у истом правцу. Чекање траје и ЕУ 2; ЕР Е > 22; 2 по петнаест минута, РБ # 7 2

Ако путник не жели да се послужи овим превозним средствима, принуђен је да се пробија кроз гомиле сум-

њивих понуђача соба за преноћиште и других обавештача, А ако је киша, мора да стоји, до доласка трамваја на непокривеној трамвајској ста-

ници.

Излазак из станице је тежак и за

„опробаног“ _Београђанина. Неозначе- Многе малопродавнице дувана отва-

ви прелази, рзање коња, довикивање рају се само онда када то њихови

кочијаша, свађа, отимање носача са | Сопственици зажеле, ако је преко | штампе објављено наређење да све

кодицима, јурњава камиона и вутомо- продавнице морају бити отворене од

била — ништа од свега тога није ре- | 6,30 до 11 часова, а поподне од 14 до

гулисано.

Посебно треба нагласити да је н ружно, и неукусно и нехигијенски, до-

зволити продају крахера, — сладоледа (сад, Зими: и бонбона, _ „дивљим“ продавцима око станице. Три таква | Пре десетак дана у дневној штам-

сандука колицима, уз ужасне услове у погледу хигијене, формално трују неупућене ни остављају, онако припијени уз станичну ограду, страшан утисак. пи била је отштампана објава аутобуског предузећа Србије „Ласта“ из које се могло видети да се поло-

На крају, само да се запитамо следеће: какво ће се особље прихватити рада у нашој новој железничкој станици, кад је будемо подиглир Хоћемо ли тада рећи: „А шта садар“ или ћемо у исте руке „јавашлира“ и „небригића“ предати нашу нову установу <=

вина карата за све аутобусе на свим линијама издаје један дан пре поласка аутобуса, почев од 7 часова изјутра. У истој објави је даље стајало | да се други део карата издаје сутрадан, по доласку аутобуса са линије и то првенствено оним путницима који су дошли аутобусом у Београд.

Како и сам често путујем аутобусом, у Смедерево, то ме је ова објава заинтересовала. И занста, тада је било то тачно — две недеље сам вадио карту у петак за аутобус који полази из Београда у суботу поподне.

У четвртак, 20 овог месеца случајно " || сам навратио до билетарнице „Ласта“ || и том приликом се поново уверио да се ред вожње и начин продаје карата није уопште изменио. На табли „саопштења путницима“ стајала је она иста објава која је (била штампана у дневној штампи.

Чињеница је да, ако сада, на овом | старом објекту,

не спроведемо нај- |

У «| строжију дисциплину, најоштрије хи- | гијенске мере и културан поступак, | нећемо навићи наше особље на ред, | нећемо код њега развити смисао за хигијену и културан однос,

У суботу је требало поново да отпутујем у Смедерево, Да бих добио карту, у петак, још рано изјутра, ухватио сам ред на благајни. Међутим, када сам нешто после седам часова дошао до шалтера, службеник ми је _рекао да су" све карте за Смедереко за субогу поподне продате још у четвртак пре подне,

А ми нећемо само да мењамо објекте, промена схватања и опхођења код људи далеко је важнија.

17 часова. Поједини сопственици отварају своје радње тек после 7 или после 15 часова, правдајући се да је долазак новина разлог закашњења отварања трафике изјутра.

С обзиром на то да радно време

0 : жж

Неред у објављивању реда при куповини · дутобуских карата

Отишао сам код шефа станице, На моје објашњење да сам у штампи ин у самој станици прочитао да се карте издају само један дан раније, речено ми је да сам у праву, али да је ту скоро уведен нов начин продаје карата. Наиме, карте се издају два дана пред полазак аутобуса. Када сам упито зашто се то није објавило поново преко шампе, или бар преко објаве у билетарници, он ми је рекао

да је то заборављено да се учини,

Да ли је овакав поступак правилан

и сме ли се он поновитир Изгубљено.

време и посао који може да пропадне

ако се не оде у неко место, врло

често, баш данас у време извршења

Петогодишњег плана може да има те-

жих последица за нашу привреду, Васа МИШИЋ

Булевар Црвене армије 5

Радно време у малопродавницама дувана

по радионицама и канцеларијама по. чиње још у 7 сати, радници и намештеници не могу да се благовремено снабду цигаретама. Што се тиче недеље, чест је случај да се радње отварају тек око 7 сати или се уопште не отварају, због чега малопродавци у суботу поподне издају дупло следовање цигарета широке потрошње, Било би потребно да Инвалидско удружење, под чијом се контролом налазе све продавнице дувана, пропише тачно радно време за све малопродавнице, придржавајући се стриктно на редбе Извршног одбора. На овај начин избећи ће се евентуалне злоупо-

несавесних радни свет моћи ће да подеси своје

требе малопродаваца, а

снабдевање дуванским прерађевинама према свом слободном времену,

Бора ЈОВАНОВИЋ

жж

Будуће мајке и нервни болесници У истој чекаоници

о недавно је гинеколошко одељење

у Заводу за социјално осигурање код Железничке станице, имало засебну чекаоницу,

Сада је, међутим, друкчије; премештено је у друге просторије и има заједничку чекаоницу са одељењем за неурологију ни психијатрију.

Како се осећају младе жене и будуће мајке у тим чекаоницама, изложене разним нервозним и упорним погледима, требало би, најбоље да знају баш психијатри, те да нешто предузму да се овај проблем реши, како

испуњева своје задатке

ДОБРОВОЉНО ВАТРОГАСНО ДРУШТВО У и

Кула Сибињанин Јанка. Зграда са које је у то време био најбољи видик. Наравно да су баш њу изабрали ватрогасци за осматрачњицу. Са ње поглед до пире до Дунава, Београда и уда

5) 1870 године; Бесни кошава. Налет за налетом, Ветар захвата немарно бачену жеравицу. И за час је тај пламичан од жеравице претворен у огроман, катастрофалан пожар.

Те године изгорео је читав је. 'љених сремских поља.

дао део града. Становници су Један од првих стражара на покушали да спасавају (С30] уули био је Никола Лазић. Он град. Трчали су, поливали, га-

и данас још сну спумбу. дина допази свој вод, 39 спреман да не потрчи, гаси пожар,

— Стајао сам на кули, прича

увек врши ватрогаТридесет девет гоон у своју чету, У година миви стално ва први знан узбу“ спасава,

сили. Али се ' пламен све више разбуктавао. Људи су били немоћни, Нису имали средстава 'и могућности да обуздају снагу ветра и пламен а кровови су го. рели.

То је био догађај после кога стари Никола Лазић. По цео су се Земунци замислили. МИ ре- дан сам гледао свуда наоколо шили: »Више нас ни један понар у бескрајни простор ксји се

И. пружао преда мном. Бад бих у-

не сме затећи неспремне«.

Ватра! Три минута после датог знака за узбуну излазе прва кола са ватрогасцима и справама

гледао ватру свирао сам у знаћ узбуне у трубу а црвеним барјачићем дању показивао у прав цу пожара: Ноћу црвеним фењером, Није тада било у Земуну ни тепефона ни аутомобила. Ватрогасци су ишли на ташење понара пешице, или на колима са коњском запрегом. Често се стизапо доцкан, али ипак ватротано друштво је "'успевало да

сте, 1870 године, основано је у Земуну прво ватрогасно добро вољно друштво. Чланови друштва били су грађани које је пожар најтеже погодио. Набављене су потребне справе и друштво је отпочело рад.

1908 година. Земун је градић од једва 15.000 становника. Друштво добровољних ватрогасаца

се развија.

многима сачува кров над главОм. Данас... У малој кући, у ти-

хој забаченој упици Земуна, смештене су просторије дру штва добровољних ватрогасаца.

У ноје год доба дана или ноћи човек прође том улицом, чуће гласан разговор, смех и шале. Узенк, у свано доба, јединица бди,

Друштво броји 78 чланова. Није много, али успед недовољног броја просторија за сме штај, тај број још не може да се повећа. Ватрогасна јединица је подељена у шест водова, Свазе ноћи дешжура по један вод. Ватрогасци спавају обучени, спремни да на први знак узбуне по: трче. Данас, не стиме више помоћ ватрогасаца споро, Ако 7 пола ноћи зазвони телефон и узрујани глас јави: »Понар«, ватрогасци су спремни да врше своју дужност.“

Десило се то недавно. Горго је млин »Војводина«. Три минута после узбуне већ су прва кола са лествицама и осталим најмодернијим алатима излете: ла на улицу. Затим друга, трећа, Интервенција је дошла У прави час. »Кад млин гори, тешно га је спасти« — причају

ватрогасци. А захваљујући по жртвовању, брзини и спремности земунсних добровољних ватрогасаца, млин је спасен. ж

Добровољна ватрогасна јединице у Земуну располане са најмодернијим справама. Сви

ватрогасци имају своје униформе, које облаче на денмурству и У случају пожара. Поред добровољног ватротасног друштва по: стоје при сваком предузећу Београда и Земуна добровољне ватрогасне- јединице. Ватрогасци У индустрији добијају Упутства за свој рад од руководилаца добровољне ватрогасне спумбе, Свако предузеће има своју добровољну ватрогасну јединицу која већ лоема броју чланова предузећа броји од 20 до људи, Чланови индустриске ватрогасне службе имају одређене дане демурства, тако да известан број чланова демура у

се више не би уесило да (се многе младе жене одрекну лекарског прегле-

ји 22 | у ЧЕ

да због неугодне атмосфере у чекао. Ници. В. МИСАЉЕВИЋ

самом предузећу, свакога дана)

и сзаке ноћи. Они помоћу специјалних апарста штите своја предузећа од пошара, Ако је пожар већи позива се у помоћ ватрогасна јединица. У Београ: ду ватрогасну службу врши помарна милиција, док у Земуну постоји само дебровољно ва трогасно друштво. |

Еако је заиста потребно да у сваком рејону с постоји добро вољна ватрогасна јединица, 10 се недавно по рејонима при ступило | оснивању _ друштаза

добровољних ватрогасаца, Засад само Трећи, Пети и Шести рејон имају своје ватрогасне једи" нице, док их остали рејони тек формирају. Технички руководи“ лаш рејонских јединица биће ватрогасна милиција Београда.

Сваног месеца одрмавају се специјална саветовања руководилаца ватрогасне спумжбе, На саветовање ' долазе сви с руководиоци добровољне индустриске ватрогасне службе, који од ста рих искусних ватрогасаца до бијају упутства за рад у сле дећем месецу.

У Земуну саветовање одржава стари ватрогасац Томислав То' мић. Он је већ дуго у ватрогасној спушби и ради заједно са своја два сина. Традиција вс трогасаца преноси се са оца на сина,

Томислав Томић јашњава шта је потребно и ж0' напре-

поново 96'

ко треба урадити. Сви гнуто слушају. Труде се да касу че да у случају потребе МУ спасти предузеће од штете,

— Дакле, прво морате обезбедити инсталације од смрзаво ња, — објашњава Томислав. Ев0 како...

Рунсводиоци индустриске до бровољне _ ватрогаске службе, пренеће ове савете на своје другове,

аи епа _ш _--____--о____о