20. oktobar
уз
_ Такмичењ
ој бео
_ рејонских библиотека
: дељење за културу и умет. | ност организовало је тан_ мичење између рејонских библиотека. Танмичење је отпочело 22 "и трсшаће до 29 свог месец: Библиотеке ће се такмичити У стручном уређењу, естетском изгледу и у популарисању књи. ге.
У рејонским библиотекама су у почетку. радили фронтовци до бровољно. Требало је много тру“ да, много добре воље и стручног знања, да се у Тим првим данима стварања библиотека.спрове. де у потпуности стручно уређење, на коме је требало да базира доцнији рад библиотека. Ра. дило се 6ез одмора. Људи су улагали много труда и стручног знања, уколико су га имали, да се библиотеке правилно поставе и да се оспособе за рад са публиком. Одељење за културу и уметност стално је пратило развој рејокских библиотена, упућивало и исправљало тамо где је требало исправити, одржавало стапан контакт са бибпиотенарима. Требало је одрмавати нон ференције, упућивати их, јер су појединци били без икакве струч ме спреме.
Први дани су били тешни, али сада рејонске библиотене имају већ своје сталне читаоце. Кроз сваку од њих пређе дневно по 100 до 120 људи, Библистекар треба да се труди да привуче У своју библиотеку што већи број радника и домаћица. а не људи који су већ навикли на читају, које не треба убеђивати, нао што је то случај са интелектуал цима.
Као што је важно питање стручног уређења и лопуларисања _књите, тано је важно и обратити пашњу на естетсни уређај просторија у ко јима је смештена библиотенка те не звачи да библиотека треба да има скупоцен намештај, удобне фотеље, у метничке слике итд. па да за-
_довољи естетски изглед. Све то неће бити од користи сано је без укуса поређано, ако се није обратила паншња приликом распоређивања намештаја. Све рејонске библиотеке не располану истим намештаћем. Неке су боље опремљене. а нене лоши. је. Али зато оне које имају лошији намештај могу да изгледају лепше, ако је та! намештај укусно постављен. Треба тако спровести уређај библиотека, да се читалац у њима пријатно осећа, да је светлост погодна за читање, да има извесне удобности при читању. Тада ће читалац радо дспазити у библиоте. ну, задрмаваће се у њеним просторијама, а тиме ћесеи библистенар користити, јер ће и. мати више прилике да упозна читаоце, да поразговара с њим, да види која га врста књиге највише интересује.
Одељење за културу и уметност ће библиотеци коса буде најбоље одговорила поставњеним условима У такмичењу дати ди плому као најбољој рејонској библиотеци. Кратко вг:ме трајања такмичења остивљено је "због тога, што су библиотеке већ постављене, што је естетски уре ђај на приличној висини. те је потребно само понегде изврши. ти извесна побољшања, обратити више памшње на поједине ситнице. Овим танмичењем ће се постићи и то да рад појединих рејонсних библиотека. који су окупирани само техничком стра. ном библиотечног рада, изиђе из оквира техничког уређења библиотеке, и да се у раду преоржентишу на извршење оних задатака који су пред библиотекаре постављени.
7
Њ
СИНОЋ ЈЕ ДОШЛО У БРАТСНУ ПОСЕТУ
Фолклорна група друштва „Павао Марковац“ из Загреба ,
о“ 5
БЕОГРАДУ
Културно-уметничко друштво „Павао Марковац“ ИЗ ЗАГРЕБА
иноћ је Културно-уметничко друштво „Павао Марковац“ из Загреба дошло к братску поселу Београду. еограђани су одушевљено дс“ чекали своју браћу из Загре ба. Они су показали да та посета за њих значи много виш": од обичних посета које чине уметничка друштва једна дру гима, Београђани су и овом приликом показали своју љу бав према братском хрватском народу, _ Друштво „Павао Марковац"
е репрезентативно друштво
есног синдикалног већа Загреба. Основано је 1945 године, са задатком да активно учествује у развијању ове, истинске и слобсдне народне у. метности, да развија братство народа, да развије такав кКултурно-уметнички рад, који ће служити ширењу и учвршћењу јединства радничке класе и синдикалног покрета,
У сврху остварења, ових задатака формиране су унутар друштва следеће секције: хор, симфониски и Тамбурашки ор. кестар, _ позоришна – Секција, фолклор и ликовна секција, Да данас је друштво „Павао Марковац“ одиграло значајну улогу у културно-уметничком животу Загреба.
Користећи досадашња, исхуства, друштво. је: направило план за 1947—1948 годину; у којој су се изводкла-и до'краја године ће се изводити дела из разних грана уметности, из разних историских епоха, савремена културно-уметничка дела наших, совјетских и осталих народа.
Културно-уметничко _ друштво „Павао Марковац“ стиче сваким даном нова искуства и, Користећи се њима, отклања Недостатке који су се током рада појављивали, а на тај начин се могу очекивати све бољи и све већи резултати у његовом раду.
„Павао Марковац“ нам је дошао са симфониским оркестром, хором и фолклором, а читава екипа броји 150 члано-
Нове јаме
Џон Егерт,и Лотар Хок: Уџбеник физичке хемије у елементарном приказу, издање „Просвете“, Београд 1947, ћирилицом, страна 452, цена 210 динара.
Др Коста В. Петковић: Основи опште геологије, издање „Просвете“, Београд 1947, ћирилицом, страна 451, цена 200 динара.
Др Војислав Ђурић и Радован Теодосић:; _ Читанка за ТУ „разред 0сновне школе, издање „Просвете“, Београд 1947, ћирилицом, страна 411, цена 27 динара.
Петар Кочић: Јазавац пред судом, из-
дање „Просвете“, Београд 1947, ћирилицом, страна 35, цена 5 динара. О. Кузњецова: Фабрика живота, издање „Просвете“, Београд 1947, ћирилицом, страна 97, цена 17 ди нара.
Свакодневно долазе жене свих доба старости и узимају књиге на читање
„Идила“; “Ј.
ва, Извешће се следећи програм: А. Бородин: „Кнез И. гор“ — предигра; Б. Берса: Готовац: „Морана“ — коло поскочица; Г, Ф Хандл: Концерто; М. Касовић „На Пругу“;.Логар: „Мост“; Ст, Мокрањац: „Косар“; Тајчевић: „Попевке“; А, Новиков: „Живела Црвена, армија“; Мо: красов:; „Песма о Стаљинграду“; Блантер: „Песма о Стаљину“; Сплет славенских Кола и Посавски дрмеш,
Данашњи дан ће браћа из Загреба провести у разгледа-
њу Београда и његових знаменитости. Видеће они напоре наших радника, наше омладине и грађана на изградњи и улепшавању нашег града. Свлју прву приредбу они ће дати за омладину која вредно ради на подизању насеља Нови Београд. Њихова прва песма, прва игра, први замах гудала биће за Своју младу браћу Која не жале Труда и залагања да "се Београд што више прошири, да и својим изгледом буде један од највећих градова нове Југославије,
Посетиће они и Железник, посетиће фабрику „Стаљин. град“, певаће и играће за раднике, за нату омладину, за чланове синдиката. И свуда ће осетити, широм Београда, релику љубав коју Београђани гаје према њима, а преко њих и према целом хрватском народу. Другог децембра ће браћа из Загреба напустити Београт и понеће у својим срцима сећање на дане проведене у њему, на топле речи којима, их је Београд дочекао. 3
Са изложбе совјетске књше_
24 52 У изложбе
Део
обеднички је и величанствен
пут културе, пут књиге кроз многомилионске народне масе Совјетског Савеза. Књига је постала веран друг трудбеника земље сопијализма. Друг у изградњи, у творачким залагањима, у свенародном делу уздизања, у борби управљеној великим и племенитим циљевима. надахнутој сођјетским родољубљем и човекољубљем,
Књига је у Совјетском Савезу изишла на бескрајно широке п плодне просторе најактивнијег деловања. Она је свугде: у научно-истраживачким институтима н у колхозној библиотеци, у рукама генерала и у рукама фабричког радника, у Владивостоку и У Калињинграду. Земља, У којој је социјализам не само. изграђен, већ и најчвршће укључен у живот, односе, настојања и џиновски творачки размах људи, одавно је уздигла књигу на висину свенародне љубави, У Совјетском Савезу књига је уздигнута тиме што је истински и) најдубље народна
Ова вас мисао прати кад пролазите кроз изложбу совјетске књиге — изложбу која у скромним размерама, али, нема сумње, врло корисно и прегледно приказује џиновска достигнућа СССР н у овој области, Изложба, приређена у просторијама „Југословенске књиге“, осветљава моћан напредак сов јетске књиге у свим областима њеног
успона,
Ту су дела класика марксизма-лењиСвојим низма, као и дела о њима. светско-историским _ делом Лењин и Стаљин заувек су обезбедили совјет-
ској књизи достојну, конструктивну, светлу улогу коју она врши н коју ће увек вршити у СССР. Од доласка совјетске власти до данас у земљи социјализма изишао је 721 милион примерака дела класика марксизма-лењинизма. [
Дела о Великом отаџбинском рату
Совјетског Савеза такође привлаче велику пажњу посетилаца изложбе. Ова
ШТА ЋЕМО СЛУШАТИ ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ НА КОЛАРЧЕВОМ УНИВЕРЗИТЕТУ
понедељак, 1 децембра у 19,15
) час.: др Ђока Димитријевић, професор универзитета, говориће о теми: 0 џиновским молекулима. Предавање ће бити пропраћено пројекцијама и икспериментима,
У уторак, 2 децембра у 19,15 часова: др Петар Јовановић, професор универзитета, о теми: „Рељеф наше земље“, Предавање ће бити пропраћено пројекцијама.
У среду, 3 децембра у 18,15 часова: др Коста Грубачић, просветни савет“ ник Комитета за школе и науку ФНРЈ, о теми: „Просветна политика старе и нове Југославије,“
У четвртак, 4 децембра у 19,15 ча-
„Тридесет година сопјетске књиге
дела приказују, у речи н слици, херојско залагање совјетског народа за победу над немачким фашизмом и јапанским _ империјализмом. Опртавају пут ка тој победи избореној пол Стаљиновим мудрим руководством, све до истицање заставе СССР на згради берлинског рајхстага, до пораза јапанских империјалиста.
Пред примерцима дела совјетских књижевника и руских класика сви посетиоци, којима су познати подаци 09 тиражима књига у царској Русији, могу да направе интересантна поређења. Пушкинова дела, на пример, штампана су у Совјетском Савезу од Велике октобарске револуције до 1938 године у 27,864.000 примерака, а за тридесет година совјетске власти — у 35 милиона примерака, н то на 76 језика совјетских народа. Од 1897—1916 године, међутим, (било је штампано само 9,165.000 примерака тих дела. Другим
речима, тираж се у истом временском размаку после Револуције – утростручио. Највећу распрострањеност постигла
су у СССР дела великог пролетерског књижевника Максима Горког: 44,600.000 примерака — на 66 језика народа СССР. Дела Лава Толстоја такође су преведена на 66 језика, са укупним тиражом од 26,500.000 _ примерака за тридесет година. Књиге славног совјетског писца Михаила Шолоховк доживеле су огроман број издања: „Тихи Дон“ 125 издања, а „Узорана ледина“ — 105. Још већи је број издања романа Александра Фадјејсва „Пораз“, Овај роман имао је досад 183 издања, а стално се појављују, исто тако, ни нова издања Фадјејевљеве ,Младе гарде“, једног од најснажнијих дела совјетске књижевности,
Пре Револуције. књиге су излазиле у Русији на 49 језика, а данас се штампају на 119 језика совјетских народа, од којих некн нису имали пре Велике октобарске револуције ни своју писменост. Само 1946 године у СССР
сова: др Павле Вујевић, професор универзитета, говориће о теми: Клима и хидрографија Југославије. Предавање ће бити пропраћено пројекцијама.
У петак, 5 децембра у 19,15 часова др Панта Тутунџић, професор универзитета говориће о теми: Шта су то колондн н каква је њихова улога у мртвој ни живој материји. Предавање ће бити пропраћено пројекцијама и експе- | риментима.
У суботу, 6 децембра у 18,15 часова — предавање Народног фронта Бео града — Павле Алексић, уредник; „Борбе“, говориће о теми: „Две тен денције у међународној политици“; у 19,15 часова: „Биљни свет наше земље“, је штампано 23.000 књига и брошура са укупним тиражом. од – 463,700,000 примерака, а за 30 година 859.000 књига и брошура, чији тираж износи близу једанаест милијарди примерака.
Разгледајући изложбу сорјетске књиге, враћамо се на недавно објављен (у московском часопису „Нови свет“)
чланак руководиоца библиотеке москов ског завода кугличних лежаја „Л. М. Каганогећ“. У овом чланку руководилан М. Фрадкика саопштава податке о делима совјетских књижевника која заводски колектив најрадије чита. Тристо педесет осам трудбеника завода „Л. М, Кагановић“ било је, забележено оног дана кад је Фрадкина писала чланак за Фадјејевљев роман „Млада гарда“. Ова цифра је углавном стална: Библиотека располаже са 50 примерака „Младе карде“. За дело Петра Вершигоре „Људи чисте савести“ забележено је 112 читалаца, за роман А. Стјепанова „Порт Артур“ — 172, за Каверинова „Два капетана“ — 50, за „Ход кроз муке“ Алексеја Толстоја — 7.
Зар ови цифарски подаци, узети само у оквиру једне заводске библиотеке, не сведоче о томе колико је књига нераздвојна са совјетским човеком, са његовим животом, радом и стремљењима2 У нсти мах, ова статистика, напоредо са изложбом совјетске књиге у Београду, још једном указује на огроман значај високондејне и уметничим неупоредиво снажне — совјетске књиге за све земље, за сваког напредног човека.
Л. 3.
о"
Омладинске _ организације треба свестрано
ДО (0 припреме 31 ОМЛАДИНСКИ (Поставил .
очетком ове године у бе-
оградској _ омладинској организацији постављено је питање организовања, припрема. ња и спровођења фестивала, као једно од нарочито важних питања идејно-васпитншг и културно-просветног рада ме. ђу омладином. Образован је Градски фестивалски одбор, састављен од познатих струч. њака свих грана уметности и руководства омладинске орга.низације, који је на својим састанцима дискутовао о органи. зационим питањима фестивала,
„материјалу који треба обухва_
тити у току припремања фес. тивала, стручним кадровима и о другом. Према плану, фестивалске јединице треба стварати нарочито у домовима и школама ученика у привреди, средњим стручним школама и гимназијама. Завршно извође. ње фестивала обавило би се у току месеца марта 1948 године, а фестивалске јединице током припрема иступиле би први пут у децембру месецу са предвиђеним програмом. Фестивал одржан прошле године много је учинио, и поред свих слабости које су се ис пољиле, за подизање квалитета за много шире обухватање омладине, за развијање разноврсних форми културно-просветног рада. Образовањем фе стивала много“ је озбиљније приступљено културном уздизању омладине, целом култур“ но-просветном раду дат је да леко организованији карактер. Спровођењем _ фестивала културно – просветни рад у домовима и школама ученика у привреди знатно је кренуо напред, Уместо 83.000 омладина. ца, који су пре тога активно учествовтли У разним грана“ ма културно - просветног рада, спровођење фестивала обухве тило је три пута више омладњ не. Укупни резултати остваре ви фестивалом, одржаним п1рдшле године први пут у београд ској омладинској организацији, јасно су показали да тим пу: тем треба и даље наставити, извлачећи поуке на грешкама и слабостима којих није било мгло прошле године Припремајући се за фестивал овога пута наша омладинска организација у току“ припрема треба да ликвидира аљкавост, нвеортанизованост, кампањски рад нз културно . просветном пољу. Исто тако, припремајући се за фестивал треба дефинитивно прекинути са слабим приредбгма, ·рђавим програмима спремљеним на брзу руку, некултурним организовањем забаве омладине, Учинити да
(Наставак на деветој страни)
филм
ајка „Пепељуга“ прича се скоро
на свим језицима. Врло је популарна и код наше деце. Према Шварцовој обради једне варијанте ође бајке, совјетски редитељи Кошеверова и Шапиро створили су нови, занимљиви филм за децу.
Без примитивне дидактике, филм непосредно уводи гледаоца у свет бајке и показује њене познате јунаке. Мала, златокоса. Пепељуга трпи многе неправичности своје маћехе, али поред свега остаје ведра, услужна, марљива девојчица. племенитост придобијају опште симпатије. Поред Пепељуге, у центру су радње — стари краљ краљевине из бајке и његов син, Краљ, пргаво, али добродушно трчкарало, са одушевљењем се игра „своје краљевине“. Због најмање ситнице спреман је да се одрекне круне, детињаст је и наиван, али правдољубив. Млади принц 38-
бавља се на свој начин међу одра-
Њена искреност и'
„ПЕПЕЉУГА“
слима. Под Утицајем новог осећања љубави према Пепељузи, он се мења и из дечака развија у младића. Детиња чиста љубав принца и Пепељуте, краљева комична трчкарања и срџбе, чудеса добре виле, топле у мудре Ре чи њеног малог пажа, интриге им па: кост маћехе и њених кћери — сви ТЕ елементи стварају чисту – атмосферу бајке, у којој добро, скромност # марљивост побеђују злобу и непра ведности. :
Специфични жанр филма захтевао је од његових твораца плодну машту, од“ мереност и вешто коришћење много“ бројних комбинованих и трик свима: ња. „Пепељугом“ је значајно обога“ ћена збирка фантастичних филмских бајки, за које су у бројним делима совјетски кинематографисти показали ванредан смисао.
Овај филм ће се ускоро приказива“ ти у биоскопу „Београд“,
Једна сцена из филма „Пепељуга“