20. oktobar

1 купац |. ; пе

ша СИ вграде, које су се мо

вити већ у првим месецима

· да се подмире ећа сте г о потребе _ Беографана. Главна могућност њиховог смештаја била је стешњавање Н пресељавање у станове пос ћоје__ћег станбеног фонда _ Београду. ародне власти су тим мерами "и сталном контролом рационал_ног коришћења станбеног про_стора постигле позитивне резултате, Ради обимности стамбеног проблема требало је, међутим, _ приступити његовом што Ор и _н ефикаснијем решавању. Једна "од мера за решавање тог питања | била је одлука Извршног одбора града Београда, којом је дито _ право власницима стана да из _ дају своје намештене собе, Из | давањем намештених соба сме_штен је велики број самаца, па и мањих породица, нарочито 0| них које су биле без икакњог стана. На тај начин, издато је 1946 године 32.951 потстанар| ска дозвола. Како ј- око тре| ЂЋине потстанарских лозвола »#фато породицама о' два члани, смештено је око 10.000 породиц;). За девет месеци 1947 године изр дато је преко 6.000 потстанар» ских | дозвола, те је смештенс удреко 2.000 породица са два или; __|- више чланова. Ове цифре нај5 ~ показују да је одлука Из| |

“

, | у

вршног народног одбора н у о|- вом случају била мл | | к шта се њеним спровођењем до"било. Поред тога, како се смештај потстанара врши споразум“но, овом мером избегнуто је ре"шавање проблема рационалнијег коришћења станбеног _ простора одузимањем једног

|" У _ |“ принудним | дела стана. |. · |" Међутим, убрзо се показало да су многи издаваоци намештених соба претераном висином вакупнине стварали од ње своје једино средство егзистенције. великом броју случајева наплаћивао је закупац за намештену собу по неколико пута више но што је он сам плаћао за цео стан и несразмерно више но што су износили трошкови за услуге које је чинио закупцу. Тако је издавање намештених соба постало извор прихода великог броја становника града и пружало могућност за разноразне шпекулантске махинације. Требало је што хит“ није и потпуније решити ово ПИтање, јер је оно погађало у огромној већини радне људе.

То су разлози који су руководили Народни одбор града Београда да донесе одлуку, према којој ће се одређивати висина вакупнине за намештене собе на подручју града. Циљ те одлуке је да омогући и потпомогне издавање намештених соба под з84куп и правилно да регулише висину закупнине.

Приликом одмеравања тарифе за закупнину намештених соба водило се рачуна да њена висина покрије: део вакупнине целог стана који пада на издату собу, трошкове амортизације намештаја и постељине, трошкове осветљења, воде и материјала ва чишћење издате намештене собе и накнаду закуподавцу ва услуге које даје закупцу уз собу. На одређивање висине закупнине утицали су и моменти који чине квалитет собе: улица и крај где се соба налази (Београд је подељен од центра до периферије на десет станбених вона), величина ни удобност собе, ква-

| литет намештаја и постељине, | величина услуга које вакуподавац даје вакупцу и, — уопште, степен у коме соба одговара вахтевима о хигијене и удобности. _ На основу свега овога, тарифа је предвидела деобу соба у десет категорија. Највиша вакупнина, која износи 900 динара, одређена је за луксузне собе прве категорије. Најмања вакупнина ва __најслабију (али никако — испод __| пристојног квалитета за стано__| вање) собу, десете – категори__| је износећи 180 динара месеч"| но. Између ових граница ва сва_| ку категорију предвиђена је по__| себна висина закупнине, еоба __на категорије омогућиће правил__| но диференцирање _ намештених __| соба по квалитету. При томе, у__| зимаће се у обзир сви елементи __| који се не могу унапред пред__| видети, а могу утицати на од__| ређивање висине вакупнине. У __| коју категорију спада која наме__| штена соба одређиваће закупо__|- давац и закупац према заједнич| ком споразуму. Извршни одбор __| ће са своје стране дати за то | опширна упутства. Уколико не буду могли да се споразумеју о __| висини закупнине и категорије __| собе, моћи ће да затраже интер__венцију рејонских станбених от| сека. Предвиђене су санкције ко| је ће се примењивати у случају | "непоштовања прописа ове одлу| ке Извршног одбора. |____Одређивање висине закупнине __ће, ако се доследно спроводи онако како закон прописује, смањити издатке оних који станују по намештеним собама и спречити екулацију и злоупотребе на овом пољу.

о 2 ја: 5

Цеа

а те

р умне ум “~

палила аи Ц « и а у Да ма

Оснивање

| И одрковање стонбоних ЗГрОДи

% : к: 1

2 Тре полази заседању Народ. : ног одбора града Београда донета је одлука, којом је формирано Одељење ва изградњу и одржавање станбених зграда. У

исто време решено је да се рас- ,

формира досадашње Станбено о. дељење. Ова одлука треба да “допринесе бржем и потпунијем решењу тешког станбеног пита. « ња нашега града. ; Станбени први постојао је п пре рата у Београду, јер су га стварали сами друштвени одно. си и услови нзграђивања. Народ_ не власти морале су уложити све своје напоре у његово реше. | ње ш, у исто време, решавати пи. тања која су се постављала у

вези са развијањем Београда у

административно-управни и политачки цектар Југославије. Требало се постарати ва Пи сто ји ' смештај становништва, од кога ; још увек око 40% станује у нехигијенским, неудобним и скупим становима и за радне просторије многобројних _нових установа и предузећа. _ Станбени – проблем Београда нарочито је отежало ратно разарање, када је од 1941

“. Предавање

ње

= 555

| а ве сан = ко

ЕН У

у немент! а.

+ Е #: парити; 548,

зрађевинарима

= Не заборавите да се цемонт сипа у шљуван, а пе шљунак

Звао : Ини 20 ОКТОБАР Љ ~. ~

| 4

одељења 30

до 1944 порушено око 11.000 станбених. је аи док је, у исто време, број становника повећан за близу 100.000. Ни један нови стан није изграђен у то време, а постојећи станбени фонд, услед неодржавања и неоправљања, из године у годину је пропадао, | До сада су народне власти . решавале станбени проблем сте» шњавањем, рапноналнијим кори, шћењем постојећих станова м но. воградњом. Међутим, још увек се није довољна пажња поклањала одржавању станбеног фонда, те су многе зграде доведене у такво стање да би, при садашњем неоправљању ситних кварова и нечувању, кроз десет година биле неупотребљиве ва ста. новање, При таквом немарном руковању _ станбенни – вградама, нарочито онима које припадају приватницима, не би могао да се реши станбени проблем, ма коли_ ко да се улаже средстава мн напора у изградњу нових станова, Управа станбених вграда, која је водила евиденцију о чувању, наплаћивању вакупнина н оправ.-

љању државних станбених згра-

сепсе р ЈАНУАР 1948 |

ИЗГООДЊУ _

а, није имала ни потребан апарат вз средства ва њихово те. мељније реновирање. Са вградама приватних власника, који се нису много старали да их одрже, било је још горе. Њихове редовне оправке препуштене су личном с нахођењу власника И станодавца. '

% [а Тежина и вначај правилног ре. 7“.

Реновирани

штавања сстанбеног питања Бео,

града наметнули су потребу да

се оно не решава делимично и

по надлежности разних уста

нова и одељења, већ да се фор-

мира једно централно тело, које

ће планирати даљу станбену из-

градњу и водити рачуна о чува-

њу станбеног фонда — које ће

руководнти пелокупном етанбеком политиком главног града. То ће бити вадатак Одељења ва из. градњу и одржавање станбених

вграда. Ово одељење управљаће одбором ва обнову станбених вграда, који ће морати у што краћем року да обнови све ратом оштећене граде, – грађевинским предузећем ва обавезно одржавање н оправку постојећих стан. бених зграда и предузећем ва из, градњу нових станова. Поред тога, задатак нов мираног одељења биће да одређује где ће се која зграда видати и да поставља вадатке појединим установа

ма н предузећима, која су у мо-

гућности да то раде, да изграђу.

ју станове својим службеницима.

Формирање оваквог одељења,

које ће имати средства н орга-

низациони апарат, који ће се

према потреби повећавати, ва ре. шавање тт од најболнијих

питања Београда има далекосеж. ни значај, који ће се указати тек

у његовом практичном раду. О-

но, у исто време, доказује коли-

ку пажњу народне власти посве_ ћују стварању услова за присто-

јан живот радних људи. Резултат таквог рада не може се показати 'брзо, лако ин одједном.

Али већ током идућих година

видеће се да је тај пут правилан.

Место досадашњег Станбеног

одељења организовађе се Уред

за дистрибуцију станова, чији

ће искључиви вадатак бити да издаје станбене дозволе онима који се усељавају у новонзгра-

ђене станове н да врши контро-

лу рационалног коришћења стан,

беног простора,

уааи ч 5 Пру ~ срећ

СПРЕС - РЕСТОРАН ЕКСПРЕС ПРЕТСТАВИТИ СВОЈ

АДА

„КАСИНА“

хотел „Централ.

један од најлепших угоститељских објеката

отед и ресторан „Централ“ у Земуну (био је до пре трн месеца у потпуно вапуштеком стању, Цела вграда је У току рата руинирана, кровна

· конструкција оштећена од бом-

бардовања, услед чега су таванице — прокишњавале. ећина прозора без стакла а цео инвентар стар и дотрајао, са расклиматаним с креветима и лошим постељним рубљем. Била је потребна темељна поправка, об-

· нављање н доградња овог једи“

вог хотела у Земуну, који се налази на најпрометнијем месту. .

Крајем месеца септембра 0отпочели су радови на рестаурирању хотела, ва које је утрошено око 3,000.000 динара. Сада, после три месеца рада, хотел пружа сасвим друкчију слику и свакако је један.од најбоље уређених хотела у Београду,

Кровна конструкција је по прављена, а цела унутрашњост вграде је из основа преуређена, изведени су молерски ни видарски радови. Цео дотрајали инвентар хотела је вамењен новим, тако да су кревети, отомави, каучи и остали намештај, као и постељно рубље, потпуно

· нови. Хотел има седам соба са

два кревета и једним отоманом, три собе са два кревета, 14 ком бинованих соба са каучом и 13 соба са по једним креветом, укупно 62 лежишта,

Ресторан, који се нелази у

(Сдебћање њубави . према сземе граду снажно је развмјено код совјетских људи. Ста“ новник Ростова ма Дону с поносом ће мстаћи да је Ростовљанин к увек ће зам доказивати да је Ростов мајлетши град У — целој земљи. Исто то казаће за своје градове становнмцми Ташкента или Тбилмсија. Ово мије _ никаква пћовинциска искључивост, већ одраз племенитог осећања совјетског родољубља. Људи воле свој град кео део Совјетског Савезв. Љубав према граду утолико је узвишенија _ уколико _ активније становници учествују у његовом животу. Све им је драго м блиско У граду... Колико јуче овде се, на пример, ширила пустара, а данас већ постојм леп парк. Ово су учинили сами грађани својим залагањем м зато им је нов парк десетоструко _— милији.

У току тридесет година, Колико је прошло од Октобарске социјалистичке револуције до де нас, лик 'совјетских градова потпуно се преобразио, Још пре тринаест година Јосиф Висариомовић Стаљин је рекао:

„Изменио се облик наших великих градова. м — мидустриских центара. Неизбежно обележје великих градова буржовских земаља претстављају — перифериске јазбине, такозвани раднички квартови на периферији града који претстављају

гомилу _ мрачних, влажних, већим делом _ подрумских полупорушених — просторија,

"у којима обично животари сиротиња, баратајући по прљавштини и проклињући судбину. _Револуција у СССР постигла је то да“ су ове јазбине код нас ишчезле. (Оне су замењене новоподигнутим лепим и светлим радничким квартовима, а уз то у многим случајежима раднички квартови изгледају код нас лепше него градски центри."

Ово је речено 1934 године. Од тог времена обављен је џиновски ред на даљем преуређењу гра-

. дова, Чак и рат, који се свом сво, јом тежином сручио на Совјетски

х животиванУ ссвв

Савез, није потпуно Радржеф еву

стварвлачку _ делатност.

Када је становник Москве рам је говорио: „Станујем на периферији" — његовом сабеседнику одмах Фе пружала суморна слика удаљених прљавих улица са на“ ереним уџерицама. Било је потребно више часова ДЕ — човек стигне на ту периферију, Денес појем „периферија“ уопште ишчезава из речнике Московљани“ ма. Ево једног од тих бивших мо“ сковских перифериских рејона ом св некад звао „Симонова слебода“. Московска штампа писала је 1911 године о „Симоновој слободи" као о зебаченом, ружном крају пуном малих фабрика. Близу тих фабрика — станове“ ћи су у трошним уџерицама ред“ мици м њихове породице. Где је данас „Симомова слобода: Од ње није остало им трага. На више кмлометара умаоколо пружа“ ју се нове улице — Аутозавод“ ска, Источна, _ Велозаводска им друге. Куће у тим улицема високе су м лепе. У Пролетерском рејону (тако се дамас зове мекадашња „Симонова слобода“) по“ дигмуто је тринаест светлих м ве“ ликих школских зграда, — поред два породилишта м најбољег моссковеког базена за пливање. Про“

'ћетерски рејом везам је са цен-

тром Москве трамвајским, вутббуским и тролејбуским саобраћа“ јем, а ускоро ће се завршити изградња нозе линије _ метроа, чија ће се станица „Таганска" не лазити у најживљем делу рејона.

Стари северни руски град Вологда недавно је прославио сво“ ју 800-годишњицу. И у том граду извршене су у току три деценије совјетске власти огромне преображајне промене.

Потрошња електричне енергије и воде претставља, као што је познато, показатељ уређености и културе једног града. = Електрична централа Вологде _ даје денас граду у току једног месеца количину енергије равну годишњој. количини за целу 1913,

Пре револуције месни водовод имао је годншњи капацитет _ ФА 22.000 кубних метара воде, а д=мас становници Вологде добијају ту количину у току пет дана. Во“ логда је пре Великог октобра » мвла само 15 леквра, док их сада има преко триста. Подигнуте су нозе болнице м поликлинике, а мсто тако — диспансери, евматоријумм. Становништву се укезује, као м у другим совјетским градовима, бесплатна _ медицинска помоћ, м то под еколности ма које чине ову помоћ присту-“ пачном сваком — становнику. свим облстима градског живота и привреде постигнути су огремни успеси, којима се трађанство Вологде с правем поноси.

| поред огромних преображаје у животу совјетских – градова, још претстоје обимни радови —

ма даљем _ техничком усавршава њу градског саобраћаја, водовода, путева, уличног осветљења итд.

Навешћеме меколике цифара Које очитледно показују _размех комуналних радова или напредак градова у Совјетском Савезу. У току првих пет поратних _ година, поред обнове градских комуналних предузећа порушених за време рата, шеснаест градова до биће нов водовод, тринвест градова — нову канализацију, осам = трамвајски саобраћај, а двадесат — тролејбуски,

Станбена изградња постигла је по доласку совјетске власти врло значајне успехе, У току првих двадесет година совјетске власти у градовима је било подигнуто

60 милиона квадратних _ метара станбене _ површине, што претставља преко 40% — целокупног

државног станбеног фонда којим се _ располагало 1937 године. „Друкчије речено, још пре десет година скоро свака друга кућа у градовима. спадала је међу зграде подигнуте после – Октобарске револуције. Ипак је потреба у становима велика. Тиме се обја“

' '

Кеа

' шљева егроман размах нове из-

градње станова у поратном периоду. У току пет година совјетски градови добиће 72,4 милиона квадратних метара обновљене м новосаграђене станбене — површине. _ Напоредо са подизањем кућа које припадају држави, поједини _ грађани — радници им

· службеници — добијају кредите

ва подизање властитих мањих ко“ тежа. Укупна стенбена површина тих мндивидуалних кућа које ће се саградити у свим — совјетским градовима изнеће 12 — милиона квадратних метара,

а | Га | Ф |

ЗА КЕ, ПИ

У Разгледвјте пажљиво _— карту Совјетског Савеза м ви ћете приметити на њој градове који нису ни постојали пре двадесет или тридесет година. Ево, ма пример, града Балхаша у Казахстану, Првм градитељи појавили су се на обали језера, чије је име добио град, 1930 године. Било је то сурово м пусто подручје. А сада се у њему смажно развија леп индустриски град који је — поникао крај велике ливнице бакра. Балжаш има неколико десетина х»љаде становника, преко двадесет школа, драмско позориште, стадимом _ итд. Балхашки ботанички врт заузима површину од 50 хектара,

Поменућемо још Једам град Који је рођен у Сибиру, у годинама _ Стаљинових _— пјатиљетки, Реч је о Стаљинску, граду угља к метала. Његовим лепим улица“ ма и, архитектонским _ ансамблима могли би позавидети многи европски градови. Значајам је пораст културе Стаљинска: у њему се налазе Сибирски металургиски институт, педагошки и учитељски . институт, неколико техникума и два музеја. _ Стаљинско позориште сматра се једним од најбољих у Сибиру,

Староседеоци совјетских _ гр=дова диве се грандиозним проМенама које су се догодиле на њихове очи у току три деценије совјетске власти, Сутрашњица открива совјетским градовима – још величанственије перспективе. Со-

" цијализам _ доноси градовима и

њиховом становништву _ невиђен процват · Материјалне и духовне културе. |

Л. К.

' приземљу, такође се _ реновира,

предњем делу вале валавиће се кафана, а у задњем ресторан, Бивша билијар-сала преуређена је и претвара се у банкет-салу са луксузним уређајима. Инвентар кафане н ресторана бића, такође, потпуно нов, Са десне стране, код улаза у хотел, на лазила се вадружна менза, ко ја је исељека, а те простори! се користе ва уређење експресбифеа, 5 4

Тесна кухиња је проширена, дограђено је велико одељења ва хладњаче. У кухињи се мМонтира нов велики штедњак, тако да ће капацитет кухиње бити 1200 оброка дневно. Улази укухињу су изграђени тако да се келнерт, који улаве н – излазе, неће сретати. У једном делу ке хиње гради се одељење за посластичарницу и за спремање хладних јела ва експрес-бифе. Такође је – изграђена _ потпуно нова гардероба ин магацини. У дворишту зграде хотела у пролеће ће се преуредити п летња башта.

Хотел „Централ“ је 27 депцембра већ отпочео са радом, а у ресторану и експрес-бифеу обављају се завршни унутрашњи радови. Хотел „Централ“, у чијој ће се вгради налазилт и кафана и ресторан и експрес-бифе, биће свакако једана од на: боље ' уређених _ угоститељских

објеката, јединствен у оквиру Београда, јер се у зградњ пала ви п сала земунског биоскопа „Војводина“,

Кратке комуналне вести

Основано је градско предузеће оправку моторних возила. Задатак 0овог предузећа ће бити да врши о правке свих моторних возила Изврш“ ног одбора Народног одбора Београда ин његових предузећа које се до сада нису обављале на једном месту, инти се водила довољна евиденција о стању кола.

Према _ одлуци Градског _ народког одбора, формираће се Сао. браћајно одељење, које ће руководи ти целокупинм градским саобраћајем.

Расформираће се досадашња Упра. ва за аутоспобраћај, чијим ће пословима управљати ново одељење,

•

У оквиру кословања Одељења ва индустрију ин занатства радиће нове дирекције: градских металних преду“ зећа, текстилне и кожне индустрије, хемнске н прехранбене индустрије и дирекција грађевинске и дрвне ннду“ стрије.

Оснивање ових дирекција омогући“ ће боља руковођење па тиме п развој локалне индустрије која ће подмиривати, у току идућих година, много више потреба градског становништва.

ПОСЛОВНИ РАЗГОВОРИ

— Ја увек сипам помало воде у млеко,

~ А ја помало млека у воду;

та = –- реда аљ

аве