20. oktobar
а ит МИК
уф
др ОНЕ 4 еђа
,
У Вј
СМРТ ФАТИЗМУ == СЛОБОДА НАРОДУ! панда
БРОЈ 163 год. У
ШТЕДЊА
УУ
У условима огромног пораста ни проширивања наше про.
' изводње, а с тим у вези и по| јаве помањкања извесних врста · сировина и материјала, намеће се као нужност потреба свестра не н планске штедње. Ова по треба је тим већа, што су. про. изводна средства и основна бо гатства данас, у нашој новоћ друштвеној стварности, општа својина, својина људи који ра: де и стварају.
____ Маршал Тито је у низу својих " товера подвукао значај штедњ и чувања народне имовине, Важ ност ових чиналаца маршал Ти то је нарочито „нагласио у сво"
јим последњим говорима, пово
дом Нове године и пуштања у погон фабрике тешких алатних машина у Железнику: „Не смије се оданости безобзирно и расипнички, јер расипништво у да нашњим условима унутрашњег и економског развитка наше земље претставља злочин према на роду.“
Предузећа Београда су у то ку прошле године имала местимично у погледу уштеде матери“ јала, горива и сировина при:
· дичне успехе. Овде треба наро: чито подвући значај уштеда по предузећима дрвне индустрије, Само у новембарском такмичар“ ском периоду 4 београдска пре дузећа успела су да уштеде материјала и сировина за 5,139.545 динарапри чему је само преду“ "веће „20 октобар“ уштедело су му од 2,906.905 динара. Текстил ма предузећа Београда, ва исто то време уштедела су сировина п погонског материјала _ за 2,053.84! динар. У истом перио“ ду металска предузећа. уштедела
' су свега 209.796 динара. Укупна уштеда материјала и спровина у
' току новембарског такмичења у Београду износи 11,742.510 ди“
у вара, што претставља приличан, ако не у потпуности задовоља" вајући успех. Бродоградилиште ва Чукарици је успело да, пра“ вилним организовањем производ них саветовања и применом ра“ пионализаторских предлога, внат но смањи трошкове производње, а пстовгемено да повећа учинак
рада н премаши пронзводне пла-
кове. |
У низу грађевинских предузе“ ћа, захваљујући рапионализатор ским методама појединаца, била је такођг током 1947 године уз штеђена знатна количина мате ријала и нсвца. Овде треба под вући значај малих проналазака и рационализаторских предлога „Светозара Спасеновића, Глигора Тодоровића, инжењера Калафа товића, инжењера Ђорђа Долги п радника Јована Спасића, Вла' димира Корнића п архитекте Ми ливоја Бабића, чија је примена. омогућила знатну уштеду дефа цитних материјала, финансиских
средстава н радне снаге. К
спроведена током . 1947 свих бео“
Међутим, добро · штедња није била 6 године принцип рад градских У редуве а. Често је због журбе да се производни план испуни а премаши принцип штедње запостављан, тако да су планови испуњавани на уштр смањења производних трошко ва. Такав је случај Ча МЕТЛА предузећем „Шумадија“, у коме се дешавало да су ради испу
Х 51 А ; |
2 ха 22,
НЕЈДЕЈБНИ ЛИСТ НАРОДНОГ ССРОНТА БЕОГРА ДА
Растуреми материјал на једном градилишту
њевања норме поједнни радници секли плех не водећи рачуна о његовој рационалној потрошњи.
Посебну пажњу си појава расипништва по грађевин“ ским предузећима у Београду. Скоро је општа појава да се по грађевинским _ предузећима није водила довољна брига о чувању ин уштеди материјала. Ова поја: ва је тим тежа што се, вбог новог повећања обима грађевин“ ске делатности, осећала знатна скудица (апр ђавицск М уијалу; и“ нарочито 00: цементу, ·бетонском г грађевинским машинама.
Маршал Тито је, осврђући се |
на грађевинску делатност, ука“ зао на чињеницу да се: „у многим случајевима поступало са грађевинским _ материјалом, це ментом, дрвеном грађом итд. крајње расипнички, трошило се цемент н друга грађа безобзир но, као да је код нас тај материјал неисцрпан. Кад се узме у обзир да је код нас грађевинска дјелатност узела огромне размјере у свим нашим републи“ кама, онда је штета причињена таквим расипничким поступком са грађевинским _ материјалом занста достигла врло велике размјере, јер је такав расипнич“ ки поступак имао мјесто у свим републикама н на. многим мје“ стима, негдје више, негдје ма: ње“,
Како је конкретно изгледало то расипање грађевинског материјала може се најбоље видети приликом обиласка београдских градилишта.
На градилишту у Цвијићевој улици упропашћен је непажњом велики број цигала, бетонских трегера н део дрвене грађе коју су често разносили пролазници. На градњи официрских станова (угао Московске и Краља Милутина) немилице је расипан бе тон. Код позоришта „Мањеж“ ин дан-данас стоји разбацан гра“ ђевински материјал. На овом градилишту кије било правалног коришћења гвожђа и дрве“ не нбађе; која је била развлачена. ц
Случајева расипитштва било е и на градњи филмскога града растурање п лоше резање гвож ђа), на градњи Президијума (зндање, рушење и поновно вида“ ње због погрешних планова), на градилишту · Интерне _ клинике (растурање дрвене грађе пору шење превисоко подигнутог зида због непажње пословође) итд. итд. Овде треба додати и непажњу, аљкав рад за време лет“
њих месеца у предузећу „Стан дард-бетон“ _ (сада орава“), где је често од сто бетон
ских трегера упропашћавано при ликом транспортовања до разних гралилишта.
Извесно опортуно држање не ких виших оперативних руковод става према брзој примени рационализаторских предлога, чи: јом би се применом постигла знатна уштеда грађевинског - ма“ теријала, такође је проузроковало непотребно расипање. Та кав се случај десио са предлогом тесача „Комграпа“ Николе Делића, чијом би применом са мо на једном градилишту Могло да се уштеди 500- кубних мета: ра, 5000 килограма ексера, не“
БЕОГРАД, Ф ЈАНУАР 1048
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
СИРОВИНА И „ДЕФИЦИТНИХ МАТЕРИЈАЛА Па У пРВОЈ години планл
042) уштеде материјала Ва 1: спровина
да свестрани успех ју планској привреди
коликб тона бетонског гвожђа ин 30. од сто стручне радне снаге, Тила би изнела у новцу 1,500.000 динара, али грађевинско одељење ИОНО-а одбило је тај предлог и тек на интервен цију Месног синдикалног већа, када је добар део радова већ био завршен, дошло је одобрење за рад по предлогу Николе Делића,
Сви ови случајеви – расипништва и недовољне бриге за справођење најстрожије штеје ње, било да се они појављују по фабрзкама нли грађевинским предузећима, указују на то да је у новој години, другој години рада по плану, потребно по: светити максималну пажњу рацидналној потрошњи материја“ ла, сировина, горива, употреби машина, да је потребно повести најодлучнију, борбу против ра: сипништва ма у каквом се обли: ку оно појавило и повећати буд: ност при руковању народном и: мовином. у
одбора синдикалних подружни“ ца до управа предузећа, планера, техничара и контролног апарата. Година 1948 треба да буде, уз унапређење производње, обележена и сталном тежњом за у штедом н правилном потрошњом средстава и материјала. У ту сврху по индустриским предузећима треба што више усавршавати технолошки процес, штедети сировине, материјал, гориво н машине, и рационално ко риститн радно време и радну снагу.
У грађевинарству, пред којим
и у овој години стоје обимни вадаци „чување дефицитних маМЕ грађе н машина треба такође да буде обавезна пратилац сваког рада.
Пропзводни планови ва ову гој
дину биће у потпуности испуњени н премашени тек онда, ако уложене напоре н радни елан прати свеопшта тежња за правилним коришћењем матертјала в средстава, као н високо разви јени смисао ва штедњу.
АКТИВНО
'У основним
ДЕ роз читаво време постојања и рада Народнот фронта у Београду, радници и намештеници — чланови синдиката уносили су у ради живот Фронта своју преданост ствари наше домовине, своја организациона искуства, политичку свест и дух социјалистичког такмичења, дух социјалистичког односа према раду. Примером и личним учешћем радника у раду Фронта, стваралачка иницијатива и актив ност радника на обнављању фабрика, на покретању производње, пренесена је на све фронтовске масе. Уз раднике и намештенике сврстали су се као активни фрон товци: домаћице, пензионери, занатлије, а нарочито омладчна, на стваралачком раду око рашчишћавања рушевина, поправке и изградње улица, улепшавања насеља и града. Од обнове фабрика, покретања производње, обнове зграда, улица и насеља, прешло се на изградњу, на извршење задатака постављених Петогодишњим планом.
Мародн фронт, предвођен сво јом Комунистичком партијом, по стаје огромна снага наших наро-
да. Од конференција за разја-.
шњавање појединих политичких питања, конференција за припрему и провођење избора за органе народних власти, читалачких група, дељењи с карата за снабдевање нтд. наше основне фронтовске организације прешле су и на формирање радних брига да н на извршивање привредних задатака. Учешћем чланова Фрон та у добровољним радним акцијама, такмичењем појединаца, основних организација и рејона
фадо „стварао. се. нови, лик
Редер Бепубх Мен арни-
"ди, новатори в рацлонализатори,
руководиошл и организатортп про изводње у предузећима понос су фронтовских организација, понос су његове улице и насеља. Они служе за пример,
Ради даљег јачања организација Народног фронта, њиховог организационог учвршћења н још ширег обухватања и вктивизације народних маса у фронту, у прошлој години укинуте су основне организације фронта у предузећима и установама. Ова мера дошла је управо због тога да би радници и намештеници могли дати још већу, непосреднију помоћ својим радом н учешћем у основним организацијама фронта у улици где станују, Зато што је фронт не само политичка организација нашег народа, већ и организатор и покре тач за мобилизапију свих људи на извршењу Петогодишњег пла на, за изградњу боље и лепше будућности нашег народа, још више се осећа потреба да радни ци н намештеници узму што активнијег учешћа у раду у крају где станују. Велнки део радни-
Б. Вучковић | ка и намештеника и раније, по-
— Ово сунце са истока увек растопи нашога снешкај
ЗИМСКЕ ЖАЛОСТИ
ВЛАЈКОВИЋЕВА 6, ТЕЛ, 23.003 н 20-448
ст чланова синдиката |
организацијама Фронта
ред постојања основне организације фронта у установи и предузећу, био је члан фронта у својој улици.
Сасвим је разумљиво да је било потребно да се укине ово дуплирање н да у предузећу и установи остане само синдикална организација, а да се сви чланови синдиката укључе у активан рад у основну организаци• ју фронта у улицама где станују. Учешћем свих радника и намештеника и њихових породи ца у раду фронта у основној организацији, знатно ће ојачати основне организације. Искуство у раду, организацији посла н так мичењу, које су радници стекли у фабрици, много ће помоћи да се још више развије радна способност н такмачарски елан код свих чланова фронта. Укидањем основних организација у установама н предузећима омогућава се радницима и намештенипима да буду чланови основне — организације Народног фронта _ тамо где станују. Управо ради тога поставља се вадатак пред синдикалне организације да позивају н упућују своје чланове да 6уду први и најактивнији чланови фронта, да буду најактивнији у објашњавању политичких догађаја у земљи и у свету, у објашњавању појединих мера народних власти, у организација предавања и учешћу у днискусији, у вођењу и организацији читалачких група и кружока, да буду организатори и учесници у добровољним _ радним _ бригадама фронта у својој улици и да помогну у свим акцијама фронта, Радници в намештеници и њихове_ породице треба јогл више да бу "ду мобиличатори свих поштењих људи у Народном фронту. Они треба да допринесу успеху у свима акцијама Народног“ фрон-
ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН
та, да се четав народ организу-
је н ангажује ва што бржу ликвидацију прошлости, ликвидацију привредне и културне вао- |
сталости нашег града.
Налазимо се пред изборима. ва | органе Народног фронта. Ови из-
бори имају велико “значење за рад организација Народног фрон та. Наше синдикалне организације треба да помогну да, сви чланови синдкката ангажују у припреми н провођењу ових избора. них чланова синдиката који нису пренели своје чланство _ фронта из установа ин предузећа на основ ну организацију фронта у улици где станују. Још има чланова
синдиката која својим политиче
Ким ставом и својим валагањем пронзводњи, свим својим бием припадају фронту, а нису
потражили своју основну орга-
низацију фронта, нису измирили чланарину и дали свој допринос
н своју помоћ у раду основне
организације фронта, Сви чланови синдиката, синдикални фору“
ми и активисти 0 једна стране
н чланови, активисти и основне организације _ фронта с друге, треба да пораде да не буде ни једног радника и који на би био повезан ва своју основну _ организацију – фронта, који оне би о са своје — страна _ допринео даљем. · јачању н учвршћењу _ фронта, — мо• билизацији свих народних снага у фронт в акције фронта, Ови избори ва органе Народног фронта нека послуже за — још веће окупљање свих поштених људн нашег градалнека послуже. за _ организационо | општенародне полнтизке органи“ | вације“ нашег народа — Народвог фронта.
Грга ЈАНКЕС
А
На пролеће
почиње ново
међуградско такмичење
У суботу 27 н недељу 28 прошлог месеца одржани су састанци дванаесторице делегата главних градова наших република по питању међуградског такмичења Народног фронта. Искуства стечена у току првог међуградског такмичења, које је одржано у току лета 1946 годнине, дала су могућности да се припремању овог новог такмичења приђе се много више разумевања и система, а нарочито се обратила пажња на то да се за такмичење изаберу оне гране фронтовског рада, које су заједничке у свим градовима, по којима се може паралелно радити, ма да ће сваки град посебно иМати ин читав низ других радова н вадатака, чији резултати
неће долазити у оквир такмпче-
ња.
Утврђено је да се чланови Фронта свих наших главних градова такмиче у четири гране; у акцијама добровољног рада, у културно - просветном раду, У фискултури и развоју веза са селом.
По питању добровољног рада, у Београду, увеле бин се у обзир само масовне акције, чији би се резултат могао нзмерити вредношћу уштеђеног новца. То би били радови у градском плану, Као што су радови у Новом Београду, на „Звездари“, Унпвервитетском кварту и слично,
Што се тиче културно-про" светног рада, као мерило за од» ређивање победе узеће се кваднтет, а ме кво до сада, број одржавих приредби, састанака, кружока, нтд.
_ Такмичење ће се одвијати у гранама: драма, оркестар, хор. ско певање, дечје групе и фолклор. Наставиће се такмичење и у описмењавању, с обзиром на неопходност овог посла, ма да
сви градови немају неписмених
у нстом броју.
У свим ће се градовима епроводити елиминаторно такмичење а 29 новембра све најбоље скиле наступиће у оквиру једне јединствене приредбе — међуград“ ске смотре,
С обзиром на велики значај |
фискултуре, због потребе да се она стално омасовљава, мерило за фискултуру биће подаци о Масовности учешћа, |
У току такмичења одржаваће
се репрезентативни сусрети. На-
рочита пажња поклониће се основном физичком образовању.
Гаме:
Везе са селом и такмичење по тој грани одвијаће се путем по дизања вадружних домова, магацина и радионица. -
“
Прелазна застава додељиваће се свака два месеца, а такмичење ће почети првога марта. У | трајни посед заставу ће добита
ођај град, који покаже најбоље —
резултате,
Двадесет четвртог јануара 0држаће се поовни састанак, а
до тога времена сваки град ће
припремити свој детаљан такмн(Наставак на другој страни) |
се +
о, још увек има поједи-
намештеника
учвршћење