20. oktobar
: влада
Хор културно ~ уметничког друштва „Бранко Цветковић"
Велики напредак
културно-уметчичких друштава
| | рошле недеље, у оквиру
смотре _синдикалних културно-уметничких _ друштава _НР Србије, завршен је први део
смотре београдских друштава. У овом делу смотре учествовало је 19 друштава, Почев од 27 децембра па до 11 јануара, кроз 19 приредаба, друштва су показивала резултате свога рада. Већ прве приредбе показале су да код Београђана за смотру велико интересовање. Друштва су редовно — наступала пред пуном, често препуном салом. Интересовање публике и начин на који је она изражавала своје утиске показали су повезаност с синдикалних уметничких друштава са грађанима Београда и љубав публике према умет-
' ничкој самоделатности трудбени~
ка. Хиљаде Београђана мерило је вредност културно-уметничких друштава, пред хиљадама Београђана радничка класа Београда изложила је резултате свога досадашњег културно . уметничког рада.
Смотра београдских друштава почела је приредбама „Јединства“' на Коларчевом — народном универзитету и „Братства“ у сали ПЛЛ. Једно за другим, наступала су затим сва друштва. Оно што је одмах пало у очи јесте већа бројност активних чланова друштва, нове секције, бројније учешће радничке омладине и скоро редовно подмлађени, освежени програми,
На овој смотри девет друштава извело је на сцену своје, при-
_ лично дотеране оркестре, и то:
"ким,
два дувачка, један салонски, два народна, један оркестар хармоникаша (пионира) и пет тамбурашких оркестара.
У односу на прошлу смотру у извођењу народних игара направљен је такође приличан напредак. Тежећи да даље развију и подигну извођење народних игара на уметнички ниво, београдска уметничка _ друштва изгледа да су пошла добрим путем. Више продубљене, ослобођене помало позоришних ефеката и са више природности игре фолклорне групе. „Полета“, и нарочито „Бранка Петровића“, могле би се користити за даљи рад на пољу уметничке обраде народних игара.
Програми, које су београдска друштва изабрала и извела били су; уз неке изузетке, идејно прилично чисти; у хорским, _Музичдрамским делима, рецитацијама или ипрама осећао се дух нове Југославије.
Не само избору програма, не
само масовности чланства, броју
квалитету при-
секција, идејности и извођења, већ и техничкој
' преми и извођењу програма бео-
градска друштва пришла су веома озбиљно. Ни на једној приредби у овом делу смотре није се осетио неки крупнији недостатак техничке припреме, Сарадња и помоћ месних одбора била
' је код овога примерна, и уроди· ла је лепим плодом.
„Опште узев, београдска синдикална друштва учинила су од прошле смотре — за годину дана — видан напредак. На смотри су наступили радници и намештеници _ свих струка, осим просветних радника. То је показало да је културно ~ уметнички рад продро у све кутеве београдског синдикалног организма и да сваким даном налази ново тле на коме се развија и нове људе који га негују и проширују. За годину дана друштва су савладала многе слабости и подигла квалитет својих приредаба. Уметнички и културни ниво при-
редаба није само подигнут код“
друштава која за собом већ имају дужи период рада (,„Јединство", „Бранко Цветковић“) већ и код друштава која су доцније поникла („Стеван Бракус“, „Напредак"), па чак и код друштава
· која први пут учествују на једној
оваквој културној манифестацији („Полет“").
Но, поред успеха који је несумњив, на смотри су се оцртали и неки недостаци, настали било као резултат недовољне праксе, било као резултат не сасвим правилног схватања сврхе смотре,“ Уместо да се код стварања но-
вих секција друштва руководе тежњом да се прошири могућност изражавања и делања, нека друштва, да би на смотри приказала само што већи број секција, распарчавала су своје и онако већ скромне снаге и тиме слабила квалитет извођења. Правилно је стварати октете, квартете и друга мања и лако покретљива тела, али разумљиво, само онда ако за то постоје услови и зко се за оваква тела одабере одговарајући материјал.
Смотра је показала да још није отклоњена једна појава која одавно већ смета. Нека друштва површно су пришла рецитацијама и рецитаторима. Само мали број њих је успео („Бранко Цветковић“, „Полет“ и донеле »Братство“). Честа је појава да су коришћени или патентирани рецитатори, или већ сувише познати материјал. Још није преовладало схватање да је за добро рецитовање потребна врло темељна и стручна припрема. Није чудо онда ако су рецитације у програмима наших друштава биле редовно слаба тачка.
Најзад, смотра је више него јасно приказала да тамо где су заједно са управом и свим члановима друштва стално над радом бдили и стручни руководиоци — друштва су успела. Драма и фолклор „Бранка Цветковића", Фолклор „Полета“, скромни хор „Напретка" и хор и фолклор „Браће Стаменковић“, верно 'изражавају резултате оваквог заједничког залагања. Тамо пак где је недостајала "ова сарадња, друштво је у свему, а највише у квалитету, подбацило.
Иако је већина друштава на „смотру изишла бројно масовнија —- нека чак са двоструко већим бројем _ чланова („Јединство", „Напредак“) — ипак масовност културно „ уметничких друштава није таква да би могла сасвим да задовољи („Полет“, „Горан“, „Браћа Стаменковић" и др.).
Идејност програма, ма да углавном чиста, била је каткад, недовољном будношћу руководилаца друштава, кварена уношењем лакрдијаштва у – комедије („Светозар Марковић", „Филип Кљајић"), кафанским _ стилом извођења народних песама („Градимир“) или претрпавањем програма тачкама које су реметиле идејну линију програма,
Из првог дела смотре издвојила су се као најбоља четири друштва: „Братство“ (савез финансиских), „Слога“ (Земун), „Никола Тесла" (Савез комундлаца) и „Бранко Цветковић“. (Савез жељезничара и речне пловидбе). Ова друштва, свако у својој групи, показала су најбољи резултат, ма да се не могу заборавити добро изведени „Одрпанци" код „Стевана Бракуса" и нарочито солидно код „оке Павловића", чист, оригиналан и добро у-
ја ВИ И ИЕ
НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ПРЕДАВАЊА КОЛАРЧЕВОГ НАРОДНОГ УНИВЕРЗИТЕТА Од 16—25 јануара 1948 г.
Понедељак 19 јануара — Совјетски научно · популарни тонфилм Закон велике љубави. Уводно предавање и објашњење даје – Спасоје – Гарзичић, професор универзитета. Почетак у 18,15 часова.
Уторак, 20 јануара. Светозар Глигорић и др. Петар Трифуновић, прваци Југославије у шаху говориће 0 Чигориновом спомен турниру у Москви, Почетак у 19,15 часова.
Среда, 21 јануара. — Др. Мирослав Радовановић, члан Института за хигијену ФНРЈ држи предавање о теми Пијаћа вода и њен значај за здравље. Почетак у 19,15 часова.
Четвртак, 22 јануара. — Политичко предавање Градског одбора Народног фронта Београда: Никола Ковачевић публициста, „Десни социјалисти крче пут империјализму“, Почетак у 18,15 часова. '
Петак, 23 јануара. — Савез књижевника Југославије приређује Академију посвећену прослави 70-годи“ шњице рођења Отона Жупанчића, Почетак у 18,15 часова.
Субота, 24 јануара. — Културнонаучни филмови: Младе птице, У птичјем рају, Птичја брда на Исланду. Уводно предавање и објашњења даје Матвејев Сергеј, орнитолог Академије наука. Почетак у 18,15 часова. играни фолклор „Браће Стаменковић", масовни хор и оркестар „Јединства“, масовни, богати и лепо компоновани сплет који је извео фолклор „Полета“, ретка дисциплина „Напретка“ и пионирски _ оркестар — хармоникаша „Радника".
Напредак који су београдска синдикална културно - уметничка друштва учинила у току прошле године, успех на овој смотри и искуство стечено у досадашњем раду, треба да помогну да се у даљем раду друштава отклоне све оне слабости које — ометају правилан развој културно-уметничког рада у београдским синдикалним организацијама.
РЖ.
РИГЕ
О МУЧЕНИЦИ ВАРШАВИ
(Казимир Брандис,
У савременој пољској приповетши и роману главно место заузима тематика из рата и окупације. Често је то књижевност аутобиографског карактера — сећања на страшне до. живљаје у окупираној земљи, у канџама Гестапоа у Алеји Шуха у Вар. шави и у затвору Павјака, и сва она мора језе и ужаса преживелих појединаца из логора смрти Мајданека, Освјенћима и др. Тако је Северина Шмаглевска ушла у књижевност књигом Димови над Биркенау (о оспјенћимским логорима, гасним коморама и пећима за спаљивање); Жофја Налковска написала је неколико ванредно прецизних сличица фашистичких звер. става (књига Медаљони); Адолф Рудњицки дао је неколико погресних сли ка из окупације и устанка, неколико ванредних приповедака (најбоља Да(Казимир Брандис, Непокорсни град; издање Приз-а, Београд, 1947)
нијел који гине); Јежи Анджејевски написао је књигу Ноћ, а Пола Гојавичињска Решетку. Казимир Брандис посветио је своју књигу вољеном граду — мученици Варшави. То је'историја окупираног а непокореног главног града Пољске од септембра 1939 до ослобођења у фебруару 1945. Шест тешких гедина рата и окупације, које је Варшава платила теже и јаче него иједан други град у Европи: својим потпуним уништењем. Јер у њој нису уништене поједине куће или улице; у њој се на многим местима не могу познати ни где су биле улице, а понегде ни читави квартови (област Гета је валовлта гомила цигала). Њој, мученици Варшави,
" Пред изложбу младих уметника — студената Академије ликовних УМЕТНОСТИ
Уметничком павиљону на
Малом _ Калемегдану отвориће се 20 овог месеца из. ложба уметничких радовд студената Академије ликовних уметности.
Ова изложба, прва ове врсте у нашем граду, приказаће Бео грађанима шта су све млади уметнички кадрови постигли у појединим гранама уметно. сти. Они ће сада први пут изићи из оквара школе и изло. жити своје радове, Зато се у Академији ужурбано _ ради, чине се велике припреме да би изложба, поред тога што се нарочита пажња обратила уметничкој вредности, и организационо успела. Целокупан рад око опремања врше сами студенти. Они су са припрема. ма почели крајем децембра, а сада се радови већ приводе крају.
Изложбом руководи ректорат Академије уз помоћ сту. дената. Жириу, који је био састављен од професора Акаде. мије, поднето је на оцену 1.500 радова из свих грана уметности. Од тих радова изабрано је за изложбу 470. Међу одабраним радовима има 96 уља, 221 цртеж, 32 акварела, 41 графика и 42 скулптуре од којих 12 великих фигура.
На изложби ће бити заступ. љени радови израђени у школи, као и они које су ученици стварали у својим, слободним часовима, Код школских ра.-
Припрема вајарских радова за изложбу
дова ће се видети озбиљност учења заната, док ће други бити одраз данашњице и приказаће колико су се млади у. метници сродили са њом. Најбољи радови са Пруге послати су на изложбу која се сада 0. држава у Љубљани, тако да Београђани неће моћи да их виде.
Поред ликовних, на изложби заузеће радови студената погинулих у Народноослободи.. лачкој борби. Ових радова има око двадесет.
Да би се изложба што у: спешније спровела, да би се набавио материјал потребан за техничку опрему радова, Министарство“ просвете је до. делило Академији 40.000 ди-
нара и тиме помогло извођење “
овог уметничког догађаја,
Пред ликовних, на изложби ће бити заступљени и радови из области примењене уметно. сти: уметнички израћене значке, плакате, корице за књиге, Као и један витраж са мотиви. ма са Пруге.
Ово је прва изложба коју приређују студенти Академије ликовних уметности. Од са. да ће се овакве изложбе при-
ређивати крајем сваке школ- |“ пружити |
ске године. Оне ће уметничко уживање гледаоци.
" ма и дати потстерка студенти-
ма да још боље и више раде,
да уложе сав свој труд и та- 4
ленат у дело које стварају,
КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
=
Непокорени град; издање Приз-а, Бедград, 1947)
писац исказује, с милионима Пољака, своју безграничну љубав, и показује и разголићује пред читавим светом оно страшно зло, онај бескрај ужаса који јој је нанео фашизам. Непокорени град је хроника Варшаве од првог бомбардовања и опсаде па до коначног разарања за време устанка у јесен и зиму 1944 године. Ту се налазе, углавном, сви важнији догађаји које су под Немцима про живели варшавски становници: мобилизација и слом пољске војске, оку“ пација и прва хапшења интелигенције на Павјаку, почетак отпора, мржња према Немцима, подземна борба; устанак у Гету и уништавање његово; устанак за интересе лондонске пољске владе и слом устанка, гоњење становништва у логоре Прушкова и спа. љивање Варшаве. У томе је садржано све оно најстрашније што је доносио рат: он ју је изабрао, како каже писац, за свој најстрашнији споменик. У књизи нема много личности. Приказивање тече у оквиру доживљава“ ња главног јунака — једног младића, који није био „неки јунак, нити кукавица, нити богаташ, нити просјак“. Изабирући тако просечну главну личност, писац је хтео да покаже свакидашњицу с варшавског живота у разним периодима рата, која није била само у патњама, него и у свакодневним бригама; ,свакидашњица у свет. лости грозоте великих _ догађаја“. Главна личност у књизи је младић, интелектуалац, који радо копка по ~ својој унутрашњости, повучен је, нерадо учествује у општим догађајима; више пажње посвећује својој личности него заједници с којом живи и пати. У доба пре рата он није видео онај сукоб сила које су супротстављене у свету, није много размишљао о појмовима фашизма и демократије, о одразу њихову у пољском политичком животу, није размишљао о срамној улози Пилсудског, Ридз-Смиглија, Бека и др., који су водили Пољску у пропаст септембра. Зато такав младић (а он је типичан) не учествује у покрету отпора, али ни у устанку. Међутим, као резултат свег тог живота који је протицао у толиким мукама и патњама које је доживљавао заједно с колективом, с читавом народном заједницом, Брандисов јунак се пробија до правилног схватања и унутрашњег препорођаја: схватио је велико начело заједнице“, схватио истоветност историје заједнице и појединаца. Он сада зна какви задаци стоје пред њим у новој ослобођеној држави Пољској.
Брандисова књига написана је с мно го лирских акцената и топлине, с мво го љубави према Варшави, с мното мржње према паликућама и убицама. Она је, да тако кажем, сва срасла с Варшавом, живи урођена у њу. Зато се и пред преводиоца постављао задатак да пренесе све те њене емоционалне квалитете, а усто и да пред нама развије онакву слику Варшаве каква је била пре рушења (а што се налази у Брандисовој књизи). Преводилац Сергије Јелењев није решио тај задатак. Уопште речено, његово знање пољског језика је прилично оскудно; он не познаје основе пољске фонетике и морфологије, тако да је већина назива који долазе у књи-
да пи
ФИЛМ
зи сасвим унакарађена. Називе улица. већином даје у неком падежу, сма трајући то првим падежем: Налевек место Наљевки, Цеплој место Тепла, Вољи место Воља „итд. погреншо пише имена: Жеримски место Гјеримски. Час употребљава пољске назива, час српске: срудмесце (== центар града; погрешно – транскрибовано), Краковско предмесце (улица Краковско пред
грађе); требало је, наравно, превести,
а не написати у тако накарадном о: блику. бај“ “
Основни недостатак овог иревода је у томе што није прошао кроз руке одговорног редактора, који би С..јЈелењеву (иначе човеку с доста добре воље) скренуо пажњу на бројне грешке које је начицио преводећи ову књигу, Јер грешке које начлазите упоређујући текст оригинала и превода напросто су понекад чудне, несхватљиве. Ево неколико огледа превода: „дубине, провалије ужаса“ — преводилац преводи „понос стрип“ љења“ (7); води девојчицу „за руку до цркве“ — у преводу „преко реке у цркву“; „пред железничком станицом“ Круче улице у кишне новембре' превод: „шаренило Круће у време опадања лишћа“, На једном месту неки новинар говори овакву фразу: „То
није рат за градове, то је рат за импондерабилиа“ (тј. за нешто тто је неизмеривој; у преводу читамо;
„То је рат за градове, то је рат га опстанак“; уместо „гледајте како су изневерили“ преведено је: „н гледајте како су ме удесили“. Један црноберзијанац прича како ће се „на енглески начин“ (тј. не јављајући се никоме) изгубити с породицом #з Варшаве, а преводилац то овако преводи: „Кидам одавде с породицом.., Енглеска, разуме се.“ — По вартавским улицама певала се гесмица о то. ме како ће рат изгубити „глупи сликар“ (мислило се на молера Хитлера); „то је прва верзија ратне песмипе“, каже оригинал, У преводу је то овако: „То је први одјек ратног колебања“. — На једном месту говори се у књизи како се из унутрашњости
по- |
„пред дворцем“; „сивика.
+=
5.
У Ден:
добављају пуни кофери — „млечних производа и меса“; преведилац 10 замењује с коферима пузим „смокз- —
ва“! Како тог Не знам. Још једна особина превода је у томе да има доста испуштених, непргведених речи, понегде и реченица; ст) 202 оригинала није уопште преведена.
Кад овоме свему додамо да у књизи нема ни речи објашњења, а требало би доста тога да се објасни читаоцу; да књига врви штампарским грешкама, — онда, уз овлко слаб пре вод, видимо колико је књига неодговорно издата. Требало је показати више поштовања према — Казимиру Брандису, једном од најбољих и нзјнапреднијих писаца савремене пољске књижевности, који је ово издање попратио посебним предговором, у којем истиче да су све новине пољског отпора доносиле извештаје о нашој народноослободилачкој борби, о борби народа Југославије против заједничког непријатеља. Требало је, најзад, беспрекорним издањем указлти поштова“ ње и мученичком граду Варшави, која нам је драга и блиска, јер је наша, словенска. А то није учињено.
Крешимир ГЕОРГИЈЕВИЋ
„Солисткиња балета“
(о овиекању балета“ режирао је », редитељ“ „Ленфили“-а Александар Ивановски, код нас познат по филмовима _ „Музикална _ историја“, „Волга-Вслга“, „Пролећна _ песма“. Сценарио је дао литерарни критичар Арон Ерлих.
Овај филм из уметничког живота приказује оно што оличава совјетски балет: необично богато наследство, које су створили чувени мајстори ру“ ског класичног балета: Ана Павлова, Петипа, Даниљова, Таљони и други, и самопрегорни рад наследника њихових традиција, сав предан сталном напретку и усавршавању.
Сама фабула филма савремена је и једноставна. Озеров, студент Конзерваторијума, упознаје ученице лењинградске балетске школе Наташу Суботину и Олгу Верејскају. Познанство се претвара у другарство, које их зближава и потстиче. у даљем напорном раду. Озеров и Наташа упор"но настоје да дају нешто своје, ново и оригинално. Олга сања о лакшем успеху на позорници и не заноси се сличним“ циљевима. Наташи, напротив, стоје многе препреке на ње-
Једна сцена из филма
»„Солисткиња
ном путу, који представљају нов начин тумачења главне улоге у Класичном балету. После разних тешкоћа, заплета и неспоразума, Наташа и Озеров постижу успех и одушевљено признање љубитеља балета и вокалне музике. Млади уметници иду јединим правим уметничким путем путем свакодневног упорног и огсећајног рада. Помсжу им стари, прекаљени професори и учитељи, који младим генерацијама несебично предају своје богато знање и искуство,
Свакодневна прича о љубави искоришћена је као оквир великог броја изврсних балетских тачака. У самом почетку филма чујемо и гледамо бесмртно „Лабудово језеро“, са позна“
тим мајсторима совјетског балета Га-
лином Улановом и Преображенским, затим адађо и финале „Зачаране лепотице“. Балетска музика углавном је састављена од најбољих балетских дела великог руског композитора П. И. Чајковског. Уводну музику и песме компоновао је Вењамин Пушков, а нарочито се запажа песма о Лењинграду. Главне улоге тумаче. Мира Редина, Виктор Козанович и Нина Јастребова.
балета“
и -
сајле >
си ар афену