20. oktobar
23 ЈАНУАР. 1948
инаграђени
у Г
|
Ру
“„бровољних радвнх часова;
· ција
у аграђени: у жбепик, коо руководнлац основне орј ганизације,
чланови Народног фронта
Дозе наставак списка похваљених и награђених _ чланова Народног фронта, који су се истакли у раду у току 1947 године.
У Првом рејону похваљени су м наСветозар Рењић, столарски радник, који се истакао као организатор нарочито у секиији село-град, и учешћем у осталим акцијама Фронта дао је преко 300 радних часова; Милош Манчиковић, зидар, истакао се нарочито у секцији добровољних радо ва и дао је преко 400 радних часова; радила је и
грађени:
Стела Алкалај, радница, на Омладинској прузи, а у Београду је на добровољним _ радовима с дали преко 500 добровољних радних часова; Драган Савковић, учитељ, дао је преко 800 радних часова као организатор акција на описмењавању; Воја Ђорђевић, бравар, радио је нарочито у секцији село-град и на добровољним радовима и дао је преко 400 радинх часова.
Похваљен
У другом рејону похваљени су н
У разним акцијама Фронта двла је вреко 400 радних часова; Љубица Иванчевић, домаћица, дала је 8300 доДрагутина Клашња, чиновник, учешћем у разним кцијама Фронта дао је 432 радна ча-
југа; Вера Бошковић, домаћица, активХо је учествовала у раду разних сек-
Фронта н дала 6559 радних ча-
(сова; Сретен Глумац, радник, дао је
У Трећем рејону Радојко
вохављеви су Е
Павловић, _ слу-
учествујући у свим акци-
У“ јама Фронта, дао је 680 радних часо-
Фа; Добрила Лазаревић, домаћица, нарочито се истакла у добровољним ра-
5! довима ни секцији ва помоћ народвим
ува Омладинској прузи језо и тамо проглашена ва удврницу;
_низације; Душан
властима м дала је 412 радних часова; Ранка Ракочевић, домаћица, – поред активног рада у Фронту била је Шамац—Сара-
Каролина Добрић, домаћица, највише је радила у АФЖ-у н дала 400 радих часова; Жика Димитријевић, службених, истакао се кво организатор Е руководилац секцијс за добровољже радове, дао је 6500 радних часова.
награђени: Љубица Пешић,
У Четвртом рејону похваљени су п награђени: Нада Рајков, пнонирске организације, истакла се шарочито у раду са пионирима; Бињана Михаљевић, студент, _ учествовала је на раду око улепшавања н чишћења града, а На Омладинској прузи проглашенљћ је ва ударника; Младен Перишић, ученик, — нарочито се истакао у раду фискултурне оргвКрстић, службеник (био је ударник на прузи Шамац Сарајево н командант Десете београд ске бригаде; Света Тадић, ученик, истакао се нарочито у раду са Народном омладином н као претседник актива, а касније члан секретаријата обављао је са много успеха поверене вадатке.
руководилац
У Петом рејону похзаљени су и маграђени: Драги Симић, радник, који је дао 203 добровољна радна часа; Станојка Димитријевић, домаћица, нстакла се иарочито на добровољним радовима м дала је 450 добровољних радних часова; Јулка Стојаковић, домаћица, учествовала је активно У свим акцијама Фронта и дала је 413 радних часова; Дренка Матић, активно учествујући у великом броју акција Фронта, дала је 392 радна часа; Босиљка Стојановић, домаћица, да. да је у раду по разним секцијама Фронта, 327 радних часова.
У Шестом рејону похваљени су ин Маграђени: Миле Русовац, радник, учествовао је у свим акцијама Фронта и дао 201 радин час; Авка Милепковић, домаћица, истакла се нарочито на добровољним радовима и дала је 210 радних часова; Нада Сулејма. новић, домаћица, радила је нарочито активно по жинији АФЖ-а н дала 212 добровољних радних часова; Славко Најић, радник, као бригадир основне фронтовске јединице, која је један-
пут добила прелазну _ паставицу, дао је 235 добровољних радних _ часова; Радомпр Миханловић, поштар, прет-
седннк основне фронтозске . Јединице, актизно је учествовао у свим акцијама Фронта ми дао 325 радних часова.
У Седмом рејону нпохваљени су н аграђеви: Мллан Живапчевић, истакао се на добровољним акцијама п у секцији ва помоћ народним властима н дао 813 радних часова; Јованка Ђуртћ, домаћица, ектизно је раднла на организовању 2налфабетских течајсва и у осталим секцијама Фронта и дала
"817 радних часова; Живко Илић, рад-
ивх, учествујући на свим радним акцијама Фронта дао 319 радних часова; Јелисавета Пенка, домаћица, нај-
више се истакла ма добровољним ра-
джовима и дала је 819 радних часова; Трајко Дуцкиновић, кафеџија, активво је учествовао у многим радним
" акцијама Фронта и дао 807 добровољ-
тих радних часова.
У Осмом рејону похваљени су и паграђени: Даница Цигановић, домаћида, поред рада у разним секцијама Фронта само на _ добровољном раду
дала је преко 200 радних часова; Катица Кремер, домаћица, на добровољим радовима дала је 276 радних часова, у благајни ми сакупљању члини-
· рине 172 часа, по сектору агитације
150 часова, тако да њем укупан рад износи 6598 добровољних радних часова; Бориславка Ромић, домаћица,
секретар основне организације, дала је, учествујући | активно на многим секторима рада, 596 радних часова;
Марија Фогл, домаћица, дала је, уче: ствујући у разним акцијама Фронта, 506 радних часова; Розалија Пардуки, дала је на добровољним радовима на! грађевинама 230 часова, а на сектору агитације и снабдевања преко 300 радних 'часова. р |
У
+ “
. зује финансиску помоћ
:%
ош у току другог — светског
рата поникла је идеја стварања међународне — организације са задатком указивања _ фФинансиске помоћи обнови народне привреде држава _ настрадалих У рату.
У том циљу 1944 године, у јулу, одржана је у Бретон-Вудсу (Сједињене _ Америчке _ Државе) валутарна и финансиска _ конференција Уједињених _ нација, _ на којој је разрађевн статут Међународне банке за реконструкцију и развитак,
Овој Банци били су постављени врло племенити задаци: да указемља- ма-чланицама Међународне банке у циљу обнове им реконструкције њихове привреде настрадале током рата, као и у циљу преласка њихове производње на задово“ љење мирнодопских потреба. Исто танко, као задатак Банке било је предвиђено кредитирање индустриски заосталих земаља, како би се ове земље могле што успешније развити. Развитак међу“ народне трговине такође је био обухваћен статутом _ итд. Међутим, приликом разраде Банчиног статута. енглеско:амерички претставници успели су да у његов текст унесу низ тачака које су из“ лагале озбиљној сумњи племените циљеве Банке. Између _ осталог у једној од теквих тачака бфечено је да ниједна земља не може да добије кредит у вмеричким доларима гко се Следи њене Америчке Државе с тим не сложе. На овај начин била је створена могућност за _разноразне политичке махинације,
Друге тачке статута предвићају широко ангажовање приватног капитала, чиме се великим инду“ стриским магнатима, а између осталог — Сједињеним _ Америч“ ким Државама, омогућава да инвестирају свој капитал у Индустрију других земаља. Американци су на тај начин дали делатности Мађународне банке за реконструкцију м развитак одрећени правац — . правац оруђа е“ кономског и политичког притиска на друге, мМатармјално мање обезбеђене земље. Банка је постала средство за поткопавање национална економике и суверени“ тета тих земаља,
Водећи рачуна о свему томе, Совјетски Савез одбио је да ступи у чланство Међународне банке _ за реконструкцију м развитак, Делатност ове Банке све више показује да ја она постала у ру: кама вмеричких финансиских маг“ ната оруђе политичког притиска и наметања политике коју жели Волстрит другим државама.
Свој утицај на Међународну банку (која се, узгред буди речено, налази у Вашингтону) Сједињене Америчке Државе спроводе преко _ такозваног – нацио“ налног консултативног савета за међународне валутарне и финансиске проблема. У овај савет улазе министар финансија САД Снај дер у својству претседника, амерички министар спољних посло“ ва Маршал, _ министар трговине Хариман, претседник управе Експортно-импортне банке "САД и претседник Управе _ федералног резервног система.
У суштини савет није само виши надзорни орган Банке, Савет је њен потпуни господар, 9 поседује _ сва права у односу на зајмове који се дају у доларима. Значај ове чињенице не може се потцењивати кад се зна да удео Сједињених Америчких Држава у целокупном ''уписаном банчином капиталу износи 40,5%%, док заједно са Енглеском САД поседују 67%» капитала _ Међународне банке. Према томе, удео свих осталих држава — чланица Банке износи само 3396,
У складу са званичном поли тиком гмеричке владе, Међународне банка за реконструкцију м
развитак даје кредите само оним
дожавама које иду линијом гме-
ричке политике,
Француска је, на пример, при: мила и већ потрошила зајам у износу 250 милиона дслара М трежи још једен такав зајам. Данска је добила 12 милиона, Холандија — 195 милиона. Приликом решавања питања о давању зајма Холандији чуле су се оправдане примедбе да ће холандска влада _ утрошитм примљене
М, доларе за борбу против индонежанског народа, а никако за развитак привреде. Ипак је дија добила зајам — м утрошила га за остварење империјалистичких циљева, .
Ниједна држава Источне Европе није досад добила зајам, ма да су баш две државе највише настрадале у рату и имају неоспорно право да У првом реду добију зајмове.
Давање зајма _ условљено — је претходним испитивањем: претставници Банке врше га у земљи која је поднела захтев за добијање помоћи, Десетине експерата Међународне банке — они су у
Холан-,
главном Американци — путују по Европи, Азији м Америци, испитујући _ економски и финансиски положај разних земаља, и независно од тога да ли ће ове зе Мље добити зајам, мешају се у њихове унутрашње ствари и покушавају да наметну своју вољу. Експерти су већ посетили Француску, Италију, Холандију, _ Луксембург, Пољску, Турску, Чиле и Многе друге земље.
Америчка влада данас инсисти“ ра да Међународна банка даје кредите само оним земљама које учествују у реализацији — „Маршаловог плана“. Шеснгест езропских држава — учесница париске конференције по _ питању овог „плана“, тражило је од Међународне банке кредите у укупном износу преко три милијарде долара. Банка није у стању да им стави на расположење толику суму и у вези с тим полажу
чијим интересима служи
Међународна банна за реконструкцију и развитак2
се иде у приватне инвестиције америчких индустријалаца. Треба истаћи још једну скол-
ност. На конференцији директора Међународне банке, _ одржаној у септембру прошле године
у Лондону, била је донета одлука о финансирању Западне Немачке. Делегати Југославије, Пољске, Чехословачке и других др: жава противили су се овој одлу-“ ци пошто је она у супротности са статутом Међународне банке; статут предвиђа да банка указује помоћ само оним земљама ко“ је су њена чланице. Али за го“ сподаре Банке финансиске Магнате Волстрита важније је нешто друго: „Бизонија“ је објекат „Маршвловог плана". -
Говорећи о улози Међународне. банке, белгиски лист „Драпо руж“ писао је: „Захваљујући своме капиталу, Сједињене Америчке Државе ставиле су руку на
Међународну банку. за — реконструкцију и развитак. Наметнуле су своје „поуздане људе“ — # генте банака и трустова као банчине функционере на одговорне положаје, Руководе мешањем Међународне банке за реконструкцију _и развитак у ствари што задиру у национални суверенитет земаља _ којима се указује „помоћ“, спроводећи у овим земљама приватне инвестиције америчког капитала, намећући — своје „стручњаке“,
и своју вољу.“
„Међународна банка за реконструкцију и развитак постала је оруђа америчког империјализма“, — каже белгиски лист,
Овај закључак потпуно је тачан. _ Међународна банка заиста је постала једно од оруђа имлперијалистичке експанзије Сједињених Америчких Држава.
Д. РЈАБОВ
УПИС У ОРГАНИЗАЦИЈУ САВЕЗА БОРАЦА ЈОШ НИЈЕ ЗАВРШЕН
Задаци београдсВве организације Сабеза бораца Народно“ ослободилачбог рата
Пн избора рејонских одбора и Градског одбора Савеза бораца Народно-ослободилачког рата, који су обављени пре извесног времена, наш главни град је добио још једну нову масовну дпуштвену организа цију, која већ сада у својим редовима обухвата око 15.000 чланова. Нема сумње да ће Савез бораца по својој масовности и искуству својих чланова бити у оквиру Народног фронта један од важних ослонаца у решавању свих задатака који се постављају пред организације Народног фронта, да ће бити у првом реду на извршавању задатака Петогодишњег плана.
Један од непосредних и врло актуелних задатака који стоје пред Народним фронтом, а тиме и пред Савезом бораца, јесу избори за органе Народног фронта који ће се ускоро обавити. Непотребно је подвлачити да ће масовно учешће чланова Савеза бораца у изборној кампањи бити од велике користи. Помоћ и активност члановима Савеза бораца у организацијама Народног фронта по питању избора треба да се огледа у активној агитацији за изборе. Зато је дужност сваког члана Савеза бораца да се укључи активно у рад основвих организација Фронта.
Савез бораца има и низ својих, посебних задатака, ради којих је углавном и основан, а који су јасно подвучени на оснивачком конгресу Савеза бораца Народно - ослободилачког рата Југославије, како у говору друга Тита и реферату друга Гошњака, тако н у Правилима Савеза које је Конгрес усвојио.
Један од првих задатака који се постављају пред рејонске одборе. Савеза бораца јесте обухватање у организацију и последњих учесника Народно-ослободилачког рата, који по Правилима имају права да буду чланови. Број до сада уписаних, који је прилично велики, не може
„нас задовољити, јер је у Бео-
граду фактички тај број далеко већи. У овом правцу до сада ни-
су биле предузимане све мере и правила Савеза нису широко популарисана, због чега је дошло и до појава да многи људи, који још нису уписани, сматрају да је формирањем рејонских одбора ни градског одбора упис престао. Упоредо са уписивањем нових чланова, које стално траје, рејонски одбори треба неодложно да приступе дефинитивном примању уписаних другова и другарица у чланство Савеза, како би се пре многих задатака које ће Савез решавати ово питање на време и правилно решило. Организовању културно - просветног рада такође треба приступити. Овај рад може да се развија, на пример, у организовању низа предавања, првенствено са темама Народно-ослободилачке борбе и виза приредаба, академија и свечаних скупова, приликом разних значајних датума и прослава, отварањем читаоница итд.
Путем активне сарадње у штампи, преко низа предавања и других облика рада, наше чланство може да активно доприпесе раскринкавању покушаја иностраних ратних хушкача за потпаљивање новог рата.
Београд је веома богат местима на којима су се одиграли историски догађаји у току Народно-ослободилачке борбе. Задатак Савеза бораца је да сачува успомене на та места и значајне догађаје за наш град и његову историју подизањем споменика и спомен-плоча. Такође треба приступити прикупљању низа историског материјала, докумената, публикација, писама, слика, оружја и других ствари.
По Београду се налазе разасути гробови бораца ваше војске и Црвене армије који су пали приликом борби ва ослобођење, о чијем одржавању органивације Савеза бораца треба да воде особиту бригу.
Важан вадатак нашег Савеза је да води рачуна о демобили-' саним борцима Југословенске ар-
мије и осталим учесницима Народно - ослободилачког рата, о њиховом упосљавању и правилном коришћењу њихових способности, материјалном збрињавању итд. Све неправилности и грешке учињене према појединим члановима Савеза потребно је, уз сарадњу са народним властима, неодложно отклањати.
Исто тако је важан задатак Савеза бораца н питање стручног оспособљавања демобилисаних бораца Југословенске армије и целог чланства. Такође је задатак Савеза бораца брига о породицама палих другова у Ослободилачком рату, о којима се често до сада мало водило рачуна, да их помогну како материјално, тако и морално.
Да би се ови и други задаци који се постављају пред одборе Савеза бораца с успехом спроводили, потребно је организовати при сваком одбору потребан број секција које би се састојале од пет до седам активних чланова.
У раду рејонских одбора испољиле су се до сада већ извесне слабости које треба што пре отклонити. Тако до сада није формиран при рејонским одборима потребан апарат у коме би било ангажовано више другова који би помогли извршавање задатака. По питању пријема у чланство Савеза уписаних другова рејонски одбори још нису показали довољно резултата, нако је то важан задатак који треба на време обавити. Питање просторија и смештаја рејонских одбора није још на задовољавајући начин скоро нигде решено.
Учесници Народно - ослободилачког рата правилно су схватили потребу своје нове борбене организације, што се види како по броју уписаних учесника тако н по заинтересованости за рад Савеза, коме се они обраћају по разним питањима за чије је решење потребна помоћ Савеза. Јосип МИШКОВИЋ секретар Градског одбора Савеза бораца
НУ- АБА РЕРИЛТИ"
Друже шефе, жале се грађани да постоји десет решења за један стан! Јадна им мајка: па то је доказ да не спавамо, него ударнички запињемо!
своје руководиоце |
+
за склапање новог тарифног уговора, што изазива све веће незадовољство међу тршћанским индустриским радни“ цима. Свакодневно, због оваквог ствва: индустријалаца, по предузећима избијају протестни штрајкови. До са=. да су одржани протестни штрајковио у бродоградилишту „Св, Марка“. 5у. пивари „Дреер“ затим у предузећима „Закулин“ „Семсић“, „Пекас“, „Детони“ и у многим другим предузећима. 13
Среска скупштина СИЈАУ у Набрежини (Трст) упутила је англо-америчкој окупационој управи резолуцију [У којој се захтева да се у свим јавним установама уведе двојезичност, да се укине фашистички закон о италијанизовању словеначких имена и презиме. на и сви декрети у вези с овим 3а: коном. Да се словеначким — селима врате словеначки називи које су Италијани за време фашизма измени“ ли, да се словеначким народним ор: ганизацијама и културним друштвима ставе на расположење одговарајуће. просторије, да се прихвати сарадња антифашистичких бораца у јавној у прави, и да се из службе уклоне сви који су служили фашизму.
»
У Видму је одржан састанак претставника демократских странака Видминске н Горичке провинције. Састан ку је присуствовало око 50 представника демократских странака и органи зација, међу којима и представник Демократског фронта Словенаца у Италији. На састанку је претресано питање оснивања демократског Народног фронта.
Веће омладине балканских земаље после завршеног заседања у Будике пешти, послало је низ поздравних те“ леграма у којима се поздравља бор« ба напредне омладине за изградњу демократије, мира и срећније будућ вости у свим демократским земљама. У телеграму упућеном привременој демократској влади слободне Грчке, Веће омладине балканских земаља изражава дивљење према херојској бор. би грчког народа против англо-америчких империјалиста и њихових до. маћих помагача.
Лабуристички посланик — Зилијакус одржао је на Универзитету у Оксфорду говор у коме је критиковано недавне говоре председника владе Атли“ ја н потпредседника владе Морисона. Он их је напао да су одбацили по: вељу Уједињених нација, заузимајући идентичан став Черчиловом ставу по питању јачања англо-америчког савеза, коме тежи Волстрат. О ситуацији у Грчкој Зилијакус је рекао: ,Корупционашка и реакционарна тиранија ловедена ва власт помоћу британских бајонета, камуфлирана фалсификованим изборима и одржавана у животу америчким испорукама и оружјем руши се сада под теретом сопствене неправде.“
У Америци је образован „Комитет хиљаде“, чији су чланови истакнути 8 мерички грађани. Комитет ће се бо“ рити за укидање реакционарног Одбора за испитивање америчке делатности. Међу организаторима овог Комитета налазе се математичар Ајнштајн, бивши помоћник министра спољ вих послова Макиш, бивши гувернер Порторика Тагусл и декан Пристанског универзитета Хаус. У изјави представницима штампе, руководиоци комитета истичу да су веома забринути због напада на демократска права народа у Сједињеним Америчким Државама. Онн траже да се поведе широка народна кампања, чијн би циљ бно да се престане са „кршењем у ставвих начела Сједињених Америчких Држава."
На синднкалним изборима комунисти у Енглеској извојевали су низ нових победа. Комуниста Џорџ Тилбери и забран је за функционера лондонског Обласног комитета Синдиката електри чара апсолутном већином гласова, Он је добио више гласова него остала четири кандидата заједно. 3
У низу мера против напредних елемената у Сједињеним Америчким Др“ „жавама, полнција је ухапсила позна. ту црначку књижевницу Клодију Џоне, секретарицу Националне женске коми. сије Комунистичке партије Сједињевих Америчких Држава. Она је оптужена. да је проповедала — „насилно збацивање америчке владе“,
Цео одбор Социјалистичке странке у Грепоблу напустио је странку, јер не желн да остане у странци „која је надала социјализам“. Свн чланови одбора подвлаче да су – присталице радничког јединства. Чим се у Гре. ноблу сазнало за ову одлуку, Социјалистичку странку напустило је 60 њених чланова. ђ
Око 6.000 лица демонстрирало је улицама Багдада против англо-ирачког „уговора о савезу“. Пред Британском амбасадом полиција је отвоРила ватру на масу која је одгово“ рила каменицама. Изазвани демон. странти су каменицама напали канцеларије Америчког обавештајног уреда и Арапске новинске агенције. Гимназисти и студенти ступили су у генерални штрајк и масовно демонстрирали против потписаног англо-ирачког уговора о савезу, рам
•
%
Радници америчке ,„Сакони Вакум тоа
Ојл Компани“ у Бејруту напустили су: рад. захтевајући веће наднице и бо» ље услове рада. ' У
о ћ
авез индустријалаца пз Трста још увек одуговлачи са преговорима —
--