20. oktobar

У. радионици обућарске прерађизачке

а:

задруге Србија"

_РАВВОЈ_М НАПРЕДАК. ЗАДРУГАРСТВА |:

О НЕНИМ ПРОБЛЕМИМА ПРОМЗЗОВАЧКО - ПРЕРАЂИВАЧКИХ ЗАДРУГА

А“ се внализира рад београдских произвођачко-прерађивачких задруга у току протекле године, уочиће се њихов осетан напредак и јачање. Тај напредак се одржава не само у организационом учвршћењу, сређеном вођењу књиговодствене службе, него и у бољем газдовању уопште. Крајем 1946 године било је учлањено у занатско-пронзвођачКим задругама 1808 вадругара, а на крају 1947, односно почетком 1948 године тај број се попео на 1918 задругара. о повећање у току протекле године не би могло да буде право мерило за стварни пораст вадругарства. Протекла година, може се рећи, била је година практичне школе за задруге. Ако се упореди број задруга у 1946 го дини, са овим у протеклој години, видеће се да је тај број смањен па 51 задругу, које стварно данас постоје. Ово смањење углавном је уследило вбог фузнонисања задруга и преласка неких задруга у државни сектор. Екопомска снага задруга порасла је услед правилног коришћења постојећег капацитета, правилније расподеле радних места и увођења норми готово у све врсте радиности,

Но, поред свих датих услова за што успешнији рад, поједине вадруге чиниле су извесне пропусте. Има случајева да поједине задруге теже да се уоквире, односно да у своју задругу нерадо примају нове задругаре. Да је овакво гледиште у супротности са задружном политиком, то је очигледно. Овакве појаве јављају се углавном код задруга У којима се налазе задругари који су унели своје машине и алат, и у којима обично има мали број задругара-радника.

Основни вакон о ведругама предвидео је да вадругара, поред уписнине коју плаћају при ступању у задругу, имају обавезу да плате сирена уделе који могу да пзнесу највише 2.000 динара. До доношења овог 38кона удели су се кретали и до 5.000 динара. Очнгледно је да су тако високи удели били пека врста кочнтце ва улазак сиромашнијих радника у вадруге. Новим Законом о вадругама омогућено је да баш ситни сопствевици занатских радњи као и стручни радинци могу бити чланови задруге.

Опанчарска вадруга „Рад“ од-. редила је да износ удела буде 1.000 динара, али је неправилно донела одлуку да су вадругари обавезни да уплате пет удела. Досадашњи уписани удели од

Ако _ почињете _ сећи

вамарати свој мозаш

Како треба сећи столњаке

нову ролну столњака, самог почетка ролне, као на слици.

На бону пише 140 см. Немојте случајно да се обазирете што ћете пресећи шару! Испуњавајте ви само своје задужење ин немојте

стране угара су свега са 80%, што значи да остали неуплаћсени удели свакако ометају правилнији развој задругарства, Неке задруге учиниле су 000пусте при решавању уздизања квалификованих радника, док су друге овом питању посветиле озбиљну пажњу. Крајем 1946 године у задругама је било свега 168 ученика, а 1 јануара ове године тај број се попео на 394 ученика. Међутим, ово повећа-

ње није уследило вномерно код свих вадруга. Као добар пример може се истаћи ди-

марска вадруга, која броје 25 вадругара а има 18 ученика, м електричарска задруга са својим 31 задругаром која има 20 ученика. Овај однос квалификованих радника и ученика општа је појава у залругама металне гране. Код столарских вадруга стање је такође задовољавајуће. Столарска вадруга „14 децембар“ броји 45 задругара, з на ивучавању има 20 ученика. Она је примерво организовала засебно одељење за практично уздизање ученика, под надзором најбољих мајстора задруге. Ускоро ће ови ученици полагати испите ва квалификоване раднике, а задруга је већ предузела мере ва ангажовање нових ученика. Међутим столарска задруга „Напредак“ за све време свога постојања није имала ниједног ученика, него је тек пре два месеца примила свега једног јединог ученика, иако у њој ради десет квалификова“ них столарских мајстора. Прва стаклорезачка задруга такође нема довољан број ученика. Ова задруга има 76 задругара а свега 12 ученика, што је свакако недовољно, узевши у обзир потребу за овом врстом радиности. У протеклој години задругари су само на име личних прихода примнли суму од 78 милнона динара, што такође говори да су данас ва, такзи редни колективи којн дају задругару св“ ну егзистенцију.

нтање инвентара, који су у нелн поједини чланови при сту“ пању у задругу није још свуда решено. Коферџиско - ташнерска вадруга „Слога“ није ин до да нас откупила све машине н ела“ те од својих чланова, Бако за дружва правила у ч 16 то предвиђају. Такав случај је н са првом столарском вадругош, Ва“ жвно је напоменути да ове вадруге вису користиле у пуној мери инвестиционе креднте ва откуп машина и алата од својих вадругара. Инвестициони кредит, сирејеи за задружни сектор, коришћев је за прошлу годину све“

сецтте од

__Ра, која је одржана у

га са 70%. Међ постоје и случајеви коришћења машина уветих под закуп од самих незадругера. Столарска задруга „14 децембар“ више од две године држи под закуп машине неког Генчића који је по професији

столар и који из рентабилности |

не жели да прода задрузи машине него их даје под закуп и има склопљен уговор са задругом, којим је регулисано примање вакупнине према учинку машине, Генчић је на овај начин досад за тај закуп примио од задруге 172.000 динара. Тако вадруга омогућује приватнику у“ | носну ренту, створену радом ва-

другара. едно од најважнијих питања

ва већи пораст и бројно јачање вадруга је недостатак погодних радних просторија. Садашње просторије појединих задруга не испуњавају ни основне услове за обављање рада. Оне су нехи“ гијенске и тескобне, Јорганџиска вадруга, која има 56 задругара, има свега две просторије у којима се раде све врсте посла, па чак и магазинира роба. 'Овакво стање је разлог да вадруга не може да прими нове чланове, нако постоје молбе ванатлија и жеље да уђу у задругу. Наша трговачка предузећа принуђена су да шаљу материјал у Словенију за израду душека и јоргана зато што задруга не може да задовољи својим садашњим капацитетом. Због овога јоргани поскупљују за 80 динара по комаду. Исти је случај и код опанчарске вадруге на Чукарици.

У току овога ми идућег месепа све задруге одржавају своје годишње скупштине, на којима ће се изнети биланс досадашњег рада. На овим скупштинама треба претрести сва питања и критички се осврнути на досадашње пропусте и грешке и предузети све мере ва њихово

отклањање,

успешно Љубомир ВУЊАК

Успеси и сла

бости у раду

23 ЈАНУАР 1946 7

набављачко-потрошачких задруга У Београду

јр радничко • елужбеничких набављачко · потрошачких вадруга у Београду обележен је у прошлој години низзом успеха, а н слабостима И пропустима, без чијег отклањања ове задруге не могу у будућности испунити све вадатке.

Ако упоредимо број продавни ца набављачко -» п ачких задруга Х 1946 н 1947, видимо да је у 1946 било 156 продавница „а до краја 1947 свега 174.

Све набавно - продајне вадруге у рејону имају своја рејонска руководства, тако да вма укупво осам управа рејонских вадруга, које руководе великим бројем продавница различитих _врста: са 116 колонијалних продавница, девет за млечне производе, 18 ва воће и поврће, две за обућу, две за кожну галантерију, 19 за текстил, две за стакло н пет разних. Уз то, под руководством рејонских – задруга налази се и осам задружних мензи и четири комерцијална ресторана. Јасно је да су рејонска руководства морала да савлађују огромне тешкоће, због разноврсности продавница којима су управљала. Она су ипак некако извршила своје задатке и то углавном с успехом, иако су имала веома мало помоћи у раду.

У првој планској години рејон ске набављачке задруге оргакивацноно су се учврстиле и побољшале свој рад оснивањем

Продавннца Треће

робних одељења, стварањем рад них планова и бољом поделом сектора. У поређењу са 1946, промет у 1947 години био је више од два пута већи. Испуњење финансиског плана свих набавно-продајних задруга. у Београду износи 101,2 од ето, и то

код трговине прехрепбеним артиклима ва 98,3 од сто, а вндустриским 114 од сто, Радни планови вадруга ва трговину воћем н поврћем испуњени су за свега 72 од сто, с једне стране услед објективних тешкоћа, а с друге, што су вадруге избегавале трговину са воћем и поврћем и орпјентисале се на трговину

која је рентабилнија.

Иако су у целинн рејонске набавно-продајне вадруге испуни. ле планове, не значи да су их испуниле свака појединачно и то често због неправилног односа према извршењу задатака из плана. |

Све ово показује да су набавно - продајне задруге одиграле значајну улогу у снабдевању и, у целости узето, углавном ислуниле своје задатке. Међутим, рад задруга је био праћен низом недостатака и пропуста.

Уздизању кадрова није била поклоњена никаква пажња, јер се прошле године нису ра

ли никакви курсева, иако је ово питање горуће. |

Рејонска руководства взадруг. нису имала довољно помоћи у раду. Савез набавно-продајних задруга Србије ин Главни задружни вез нису били у стању, услед преоптереће. ности, да им посвете више па жње и нису их контролисали У раду. Остављене (без помоћи и контроле, рејонске задруге су радиле и сналазиле се како су внале н умеле. Пред задруге су се постављали стално задаци, а мало нм се помагало у раду. Главни вадружви савез није им

рејонске задруге

указао помоћ. у – организацији администрације, сређивању књиговодства, у комерцијалним питањима н у решавању других мањих и већих проблема.

У току 1947 вадруге нису биде укључене у план снабдевања грађевинским ни другим матерн-

Основан је одбор за помоћ грчком народу

ЈХ •ројска борба грчког нгрода за слободу наншла је на симпатије свих демократских нат рода света. Схватејући да је ус“ лех ова борба допринос светском аиру мн демократијм, у низу 20“ маља, у којима марод мма влест у својим рукама, образовени су одбори за помоћ грчком народу. Дужност ових одбора је да, при» купљајући разне прилоге у нов“ му, одећи м обући, _ потпомогну хиројску борбу слободољубивих Грка који се боре протна монархофашистичких угњетача,

У Југославијм су, на мницијативу Централног одбора Јединстве= них синдиката, по свим народним републикама формирани одбори за помоћ грчком народу. · После недавно _ формираног одбора за помоћ грчком народу _ Народне Републике Србије, на иницијативу Месног синдикалног већа Београда, формиран је и одбор гра« да Београда 3а помоћ грчком народу.

На првој седници овога одбоМесном синдикалном већу, изабрано ја претседништво у коме се налазе истакнути ударници м политички и културни радници нашега града.

Задатак овога одбора је да преко масовних организација уч пути опел свима радницима, на" мештеницима и грађанима _ Бео= града за помоћ у сабирно! гкци“ ји, која треба да се организује у корист демократских маса Грчке.

По свим рејонима Београда биће формирани рејонски одбори за прикупљвње помоћи грчком народу, чијим ће радом да руково“ ди Градски одбор, Седиште одбо“ ра града Београде за помоћ грч“

ком мароду биће у просторијама Месног синдикалног већа у Немач њимој улици бр. 35, Грађани ће преко рејонских одбора дати сво је прилоге у одећи, обући и нов“ цу, прм чему ће синдикалне поч дружнице по предузећима м установама ммати такође значајан удео у раду на прикупљању по“ клона,

Грађени Београда, а марочито радне масе, симлатијема борбу грчког – нарс“ да. После образовања одбора ва помоћ грчком народу радне маса Београда моћи ће м ка видљив нечми да изразе своје симпатије и укажу помоћ херојском мароду суседне Грчке, који пати под мо“ нархочфашистичким |армом,

ТЕКУЋИРАЧУН ФИЛИЈАЛА НАРОДНЕ БАНКЕ СОМБОР БРОЈ 516.92008

Ради са текстилом, галантерисВко-парфиме. коломијално ~ мешовитом; ђаресвом робом м хемиским производима, папирматом робом, воћем и поврћем као и готовим намештајем,

У ГРАДУ ИМА МРЕЖУ ОД 19 про НИЦА РАЗНВ РОБЕ, Јо

Телефони управа 129, централни магацин 73.

ОЕЛИНИ ИЗБОР 9 СЛОБОДНОЈ ПРОДАЈИ ТЕКСТИЛА И посува,

риском,

прете са огромним ·

јалош ви у план внвестиција, што је пропуст Главног вадружног савеза Србије. Транспортва средства којима располажу задруге у нарочито су лошем стању, и често су неупотребљива пошто нема делова. ои анспортних ава обраћеБ је мало пажње, тако да су слати на најдуже ре-

лације по најгорим теренима.

Недостатак контроле је вели: ка слабост вадруга које тргују прехранбени артиклима. О от купљују робу на терену. Прошле године г било доста случа јева утајв н злоупотреба извеских накупаца, а ин благајника што показује недовољну будност и контролу над радом особља. Преко 60 од сто кривичних дела утаје из области трговине извр. шили су разни набављачи задруга, из чега се види да руководство није пазило коме поверава новац. Ови крадљивци су већи. ном бивши трговци, који су се запослили у вадругама, а ш разни другт негатизни елементи.

Управе вадруга по – рејонима руководиле су продавницама КОје су трговале најразличитијим врстама робе, од колонијала И текстила па до стакла ин намештаја и због тога имало вели. ких тешкоћа у руковођењу.

У 1948 години набавно - продајне задруге, са досадашњом организацијом рада и начином управљања, неће моћи да извр ше све задатке које се стављају пред њих.

Проблем боље и свестране ломоћи у организацији и по словања управних од рејонских задруга требало би на сваки начин некако решити, о чему треба да поведе рачуна Главни задружни савез Србије. С друга стране, управни одбори рејонских задруга морају побољшати организацију свога рада у 1948 годи“ ин, морају бити стварни административно-оператвии _ руководноци у свом рејону. По рејонским задругама треба так да се код побољша однос пре ма раду по плану ин извршавању задатака постављених у плану.

Питању уздизања кадрова тре ба ове године посветити – пуну пажњу и формирати курсеве ва књиговође, .набављаче, шофере, статистичаре, пословође и помоћно особље.

Контрола рада у задругама мора се појачати. Досад је на. бављач лично ишао да врши 01 куп и подносио понекад пронзвољне рачуне, што је имало ва последицу низ злоупотреба У овој години би требало да се откуп врши преко задруга и пословних савеза на терену, што би искључило могућност злоупотреба. Такође би се морала повести већа брига о томе какви се људи узимају за набављаче.

Мрежа задружних продавница рејонима. Због тога су органи власти дали упутства за лпланско – распоређивање _ постојећих објеката по плану рејонске мреже продајних објеката. Неке продавнице ће се иселити из старих локала, који су неугледни, јер задружне радње не треба да заостају по својој уређености за градским продавницама.

У овој години неопходно је потребио да се ва набавно-продајне задруге предвиди – потребан грађевински н други материјал ва остварење планом предвиђених продавница. Досадашња финансиска средства вадруга еу недовољна, вбог чега им је по“ требно давати више кредита да би се могле даље развијати,

Као што се видни, реорганивација рада н начина руковођења набавно - продајним вадругама, као и подизање кадрова ни јача“ ње контроле, јесу предуслови за њихов бољт рад н развитак у Београду. Главни вадружни савез Србије треба да приђе од“ мах решавању тих проблема.

ГРАМАГ

Градско трговачко предузеће на мало — Сомбор

авва епа.

гвож-