20. oktobar
АРСКИ :
_« ()уточели су |внуарски испити " на београдском Универзите“ ту, Још се на длановима нису ссушили жуљевн, добијени на на _ сипима и усецима пруге од Шам__ца до Свбрајева, у Железнику на „творници или на Пионирској пру__зи у Кошутњаку, још су лица и__"мала бакарну боју од сунца, . а __ студенти су се прихватили новог ___ задата; учити и положити заоста-
__ле испите.
· Можда ће неко рећи: „Па, сасвим је природно да студенти - треба да уче и дз положе ис ___пите.“ Али ствар стоји другачи"је. Заосталих _ испита било. је много. Због нередовних предавања, недостатка уџбеника, _ малог броја учионица које су биле поштеђене разарања за време ра та, затим тешких станбених прилика итд. број неположених испита београдских — студената стално нагомилавво. А то је отежавало даљи рад.
Са таквом праксом морало се прекинути, Последња _ годишња скупштина НСО поставила је пред све чланове Народне студентске омладине да у три испитна рока треба да положе све — заостале испите, У том погледу |ануарски испитни рок ће одиграти — најва“ жнију улогу. _ Тачније, он претставља прекретницу, у даљем учењу студената Београдског уни-“ верзитета.
•
Пароле су се налазиле свуда по ходницима, на стубовима, У учионицама и аулама, „Ликвиди“ рати звостале ислите — обавеза Народне студентске _ омладине", „Ниједан заостали испи; _ после јануврског рока“. итд. _ Студенти су позвани на извршење новога задатка.
На конференцијама и састанцима група и отсека примале су се обавезе. „ја ћу да положим све заостале испите“, „ја ћу да ј положим 50%/• заосталих испита",
говорили су студенти, — чланови Народне омладине. | Графикони примљених обзвеза а за ликвидацију заосталих _ испита непрестано су расли,
Отпочело је учење. У топлим зимским данима, који _ потсећају ма пролеће, поново су оживели | "паркови Београда. __ Кружоци су
| радили у природи. Дубоко у ноћ · на прозорима студентских домо“ ва горело је осветљење. Слушаонице су биле пуне. И професори су помагали. Ма ванредним часовима и разним курсевима по“ ново су држвна предавања из градива које се већ једном пре. шло.
Почетком |анузра
– први мспити.
"а
почели су
/ Ходници фекултета су оживели, Пред врстима слушаоница У | којима“ се одржавају испити 0 купљају се групе студената којм | ће 34 неки минут да полажу. у Нервозно, на брзину, уздрхталим рукама које се непрестано крећу, последњи пут претреса се предмет. Питања која се постављају компликована су и тешка. Треба проверити своје знање на најтежим партијама. А одговори полуизговорени, _ промрљани мм нејасни са увек истим крајем. р — Добро је, и то знам...
Када би се вргта слушаонице отворила м из њих изишао студент, ознојен и црвен, са широким осмехом који говори да је испит положен, десетина питања излетала би из уста оних који стоје напољу.
— Шта је питаоћ Како ислитује... Ни овога пута мије _ изостала мопитна нервоза, меко су се 6ооградски студенти добро — спремили, дечје венце,
се.
„КРИМ“ Градско поелузеће за изпаду ветачког цзећа, Суботица
Микићев Пут број 46, телефон број 524, број чековног рачуна код Народне банке, филијала Суботица др. 502,003
СПИТНИ РОК НА =Р РАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ |
_ Београдски. —_ ИЗВРШУЈУ св
'
па
Троје седе за столом. Преко: пута професор им асистент, На столу · књига, микроскоп, _ КОСТ или неки други предмет проучавања. Зависи, на коме се фекултету полаже ислит,
То је слика по свим — слушаоницама. Овде нема галаме. Нервоза, која је тако карактеристична пред испит, нестала је после _ првих речи, Одговори су јасни и кратки. Само се за моменат прекида, да би св прикупиле мисли, И онда се опет нижу реченице...
Тако је код већине. _ Студенти су и овога пута озбиљно схвати“ ли своје обавезе. Предмети су спремљени темељито. Нашим на“ родима су потребни добри струч њаци, људи који ће моћи да приме на себе најтеже и најодговорније задатке,
А сваки положени испит — то је пут ка бржем оспособљзвању нових кадрова.
Наравно да је м овога пута било одустајања са испита. Неки студенти мислили су да ће моћи само за неколико дана да спреме предмет. Број таквих највећи је на Техничком, Економском им Правном факултету.
•
Група се весела, гласно изго-
азрајући речи, спустила низ сте“ пенице факултета. Напољу их је сачекао топао дан м хука великог града.
— Положио сам све злоствле
студенти СЕН
Студенткиња фармације на практичним испитима из ботанике
испите, рекао је |едан из групе.
— Још два испита, додао је други, па сам ликвидирао целу годину, '
А горе У гули, ни великој табли са истакнутим _ списковима, статистичер је повећао за још је“ дан сантиметвр линију графикона положених испита.
Студенти Београдских учиверзитета извршују своје обзвезе.
де. “
И студенти који ће полагати тек кроз неколико дана прате – ток испита својих другова
- 52,
есто објављујемо дописе у којима се критикује стање
у појединим мензама. Критика _ жња пропадала.
наших читалаца је добронамерна и указује на недостатке које треба уклонити. Свакако да у раду наших мензи, има још 06јективних тешкоћа, али има ту и тамо немарности ни јавашлука. У броју 164 од 16 јануара објавили смо допис Новака Церовића о недостацима рада мензе у ресторану „Таково“. У тој мензи се храни око хиљаду грађана и, ра„зумљиво, није лако пословати када је број абонената тако велики. Али сами службеници мензе односили су се прилично немарно према послу. Књига жалби у коју су многи абоненти хте. ли да упишу своје примедбе, налазила се, наводно, дуго на ревизији, Књига жалби данас постоји у ресторану „Таково“. _Абоненти више не морају као досад сами да доносе себи додатак и да притом стварају непотребну гужву, јер су службеници мензе озбиљније схватили свој задатак и сами Доносе абонентима јело. Разумљиво, да и абоненти морају имати мало стрпљења, јер их је много, п не могу да буду баш најбрже услужени. . та
Како је у Земуну проширена аутобуска линија, то су се услед увођења локалних кола дешавале између сопственика месечних ђачких карата и кондуктера мале несугласице. Објавили смо допис ученика Драгана Родића, у коме говори о неправилном раду кондуктера који у разне рубрике уписују директну и локалву вожњу, уместо у једну ру-
Зашто пропапају грађевинске машине Комграпа
Г рађевинско предузеће _ Ком грап недавно је лепо довршило мн покрило. кровом простра“ му радионицу за: оправку грађевинских машина. у Дунавској улици. Све је изгледало да је у најбољем реду, радионица је светла ми окречена, док није требало у.“ мети машине које су намењене оправци, Тада се испоставило да су врата сувише мала, па кроз њих не могу да ућу две велике бетонске мешалице Стручњаци Комграпа су се нашли у неприлици. Приликом про“ јектовања радионице требало је,
А,
лан
ПИР | а
брику, тако да је нмаоцима сталних месечних карата једна во-
Градско саобраћајно предузеће је увидело неправилност таквих поступака кондуктера, али засад није могуће ништа изменити, док се не отштампау нове карте. Старе месечне ачке карте су штампане још док се није имало у виду про“ ширење аутобуске мреже У Земуну, Нове карте, које ће се ускоро штампати, имаће посебне рубрике за локалне и директне вожње, тако да се неће моћи дешавати да некоме вожња пропадне.
— Јес“ да се Чанг Кај Шек | повлачи, према мору, ели то му
је тактика. Он хоће да се они | сви подаве у мору, када стигну | до обале.
Недавно је отворен биоскоп ва пнонире Београда. У реновираној сали биоскопа „Косово“ сада се му филмови за наше најмлађе. Пионира Београда радосно су поздравили ову новину и сваког дана читаве колоне београдске деце долазе да гледају филм. Али после кратког времена приказивања филмова биоскопска сала је страшно запрљана и многе столице су оштећене. Малишанима-посетиоцима није се ДОВОЉНО објаснило да треба да пазе и да чувају своју имовину. У броју 159 од 12 децембра 06јавили смо карикатуру М. Пешића под насловом Косово у „Косову“, која приказује неред у сали после посете ђака београдских гимназија.
Данас у биоскопу „Косову“ влада примеран ред. По свим основним школама и гимназијама одржана су пионирима мала предавања у којима се говорило како пионири треба
„да се понашају у биоскопу и
како треба да чувају своју
пмовину.
наиме, предвидети свећа врата. Дуго су мислили шта да — раде, пролазли су дани и недеље 8 бетонске мешалице су — лежале мапољу, изложене налетима ве тра и кише. Постојала су _ само два решења: или да се руши зид и граде нова, ширз врата, или да се гради нова просторија. Стручњаци су се одлучили за ово дру“ го решење. Сада се зида нова шупа за машине поред радионице у коју би могло још неколико таквих грдосија да стану, А бетонске мешалице чекају — још мало напољу
ЗЕДАН ПРЕДЛОГ ЗА РЕШЕЊЕ СТАНБЕНЕ КРИЗЕ
Привремене баране за станове
У Петогодишњем плану развитка града Београда је“ дан од најважнијих задатака прет ставља подизање станбених згра да. Велики прилив становништва и многобројне ратом оштећене и разорене зграде створили су тешку станбену кризу у нашем главном граду. Зна се да је од укупно 90.000 станова оштећено око 30.000, од којих је 10.000 потпуно _ уништено. – Међутим,
предвиђа се да ће прилив ста-'
новништва 1951 бити двапут већи од оног 1939 године. Неки ралупају да ће се он, на крају
етогодишњег плана, – повећати ва 200.000 нових становника. Поред свег ударничког рада на подизању станбених вграда, ми нећемо моћи Петогодишњим пла
ИЗРАЂУЈЕ:
Миртус венце, букетиће за ђувегије, бу-. кете за невесте, гирланде, диадеме,
Надгробне венце у свакој количини м разном облику, надгробне букете, цвеће за вазу и цвеће за украс.
Продавница на мало у Суботици, Крупежевићева ул. бр. 1.
Продаје вештачко и живо цвеће, === |
вом да ликвидирамо оскуднцу станова, тако да св становништво Београда смести како би требало,
Па пак, ми мислимо, да је то могуће, нако на један привремен начин, а то је масовним подизањем дрвених барака. Једина на тај начин могла би се најбрже решити станбена криза, која ствара толике тешкоће и незгоде и народним властима и грађанима Београда. Да би се то најбрже и најекономичније постигло, потребно је индустријализирати изградњу ових барака стварањем типова и стандардивирањем грађевинских – елемена“ та. У ту сврху требало би организовати специјалне радионице, где би се нове бараке израђивале, а затим, врло брзо, на терену монтирале. Овај би се посао могао, дакле, радити без прекида, и зими и лети, јер би се главни рад обављао у радионицама. У почетку би производња морала бити веома интензивна. Она би се, затим, све више умањавала у мери у којој би се изграђивале сталне зграде, то јест уколико би била мања потреба
ва овим привременим ин колектив"
вим становима.
Тип бараке за такво колективно становање састојао би се од соба са по два кревета, столом
ва рад, орманом и простором ва мали штедњак или решо. Овај простор би, у #сто време,
заштићавао собу од ларме из за« једничкот ходника. Тушеви, лавабо и клозети били би вајед« ничка и одвојени ва мушке н женске. Остало је јасно из саме скице. Што се тиче намештаја, он би се такође могао израђивати у радионицама. Столови п кревети би могли бити причвршћени шаркама за зид (као у вагон-ли-у), што би било практично и за само чишћење стана. · Грејање би било локално, Једна - димњачка цев служила би за две соба н два штедњака Изо-
лација спољних видова била би израђена од испуне згуром или, струготинама, евентуално и блатом. Оплата зидова била (би од дасака. У недостатку ових, могле би се употребити плоче од трске са мешавином гипса и Мал тера, хераклит, бетонске _рабну плоче, или, најзад, ако је све то немогуће или скупо, могла би се употребити и оплата од прућа са блатом. Јер, не треба заборавити да је све ово привремено, нужно зло, које ипак решава једно још веће зло, а то је тешку кризу станова. Стога треба решавати овај горући проблем онако како се може, а не како бисмо то хтели. Бараке би биле покривене — најекономније ЕЛОнном хартијом _ (дахпапом). одизање на спрат оваквих барака не бисмо препоручили, јер би било компликованије, а – затим било ба тешко изоловати приземље од ларме, која би долазила са горњег спрата.
Из скице се види да би једна оваква дрвена барака имала 28 постеља на површини од свега 251 квадратног метра, Оваквих
' 50 барака, које би било могуће
врло брзо подићи, дале би да-
кле, 1.400 постеља. Канализацију ин водсвод било би лако спровести, јер је с санитарни — чвор концентрисан на једном месту. У немогућности везивања — са главном градском мрежом могли би се употребити сенкгруби, тим пре, што је све привремено. Као место на коме би се ове бараке имале подићи, ми бисмо предложили празна земљишта у центру, на пример оно између Техничког факултета и, Државне статистике, затим оно иза Правног факултета, Ташмајдан и тако даље; због тога да би се умањили трошкови око транспор та радних маса, јер ови станови су намењени, у првом реду, чинов ницима, студентима ин другим радним људима. Ето, дакле, кака је могуће решити овај најбол нији и горући проблем Београда на најбржи ни најекономичнији начин, Ми га постављамо
на време, то јест пре почетка пуне грађевинске сезоне, што допушта да се планови“ добро
проуче, израде типови, п посао плански постави, односно организује. М. БОРИСАВЉЕВИЋ
та |Е ја РРА ЈГ.
довним
ЂАЧКИ РАЗГОВОРИ
— Тако мало метала а толико | скуп овај резач!
— То је бар јасно! Одмах се види да је урачуната и калку-
лација! · .
УМЕСТО ДРВОРЕДА
— Кад две године нису могли да нађу саднице, да поређам бар кактусе!
Разривен тротоар најпрометније улице
јДеуањина улица је једна од ву | живљих и најпрометнијих улица, којом пролази огроман број во“ вила ка железничкој станици им обр“ нуто, а уједно овде се налази н 16" колико великих државних установа. Велики број службеника иде сваког дана овом улицом у своја надлештва на посао. Пешачки тротовар, који се налази: с десне стране идући од же, лезничке станице према Славији, је на много места разривен н има рупа, тако да службениши за време кишних дана долазе у канцеларије блатњави и мокри као да су ишли преко свежа узораних њива. . Од Славије ка станици улица је блат њава од самог почетка, а уколико се више приближује станици – тротовр није више пешачка стаза једног грб _ да већ више личи на излоквни поље ски пут. Тротоар је просто разривен великим бројем рупчага, – испуњених водом или блатом, у које су понекад набацане и цигле. Најгори део 190 тоара је испред рушевина бивше војне академије. Када падне снег или киша преко бара у овом делу улице не мо же се прелазити. Сматрам да надлежни треба да 10" веду рачуна да се ове улица поведе У ред. с. |
+