20. oktobar
20 ОКТОБАР
ВЕЛИЧАНСТВЕНА МАНИСФЕСТАЦИЈ
игре: анти
ашнеткиња ЈУГО
обеле»-нио је смернице за даљи рад
У је 25, 26 и 27
јануара одржан Други конгрес Антифашистичког фронта жене Југославије. Поред великог бро ја делегата из наших градова, срезова и села, Конгресу су при суствовале с претставнице жена Бугарске, Румуније, Пољске, Чехословачке, Мађарске, Француске, Италије, Албаније, деле гати са територије Трста, претставнице демократских жена хе ројске Грчке и највиши руково" диоци наше земље.
· _ Други конгрес АФЖ-а Југославије протекао је у знаку свестране анализе досадашњег ра-
_ да организације жена читаве
'· наше земље. Указало се на не
' достатке рада, и јасно су се " подвукли "нови задаци и сва ' одговорност жена 3а ЊИХОБО | извршење у изградњи бољег живота наших народа. Овај
· Конгрес данас значи мобили-
" зацију жена на најзначајнијим задацима, који се постављају пред све наше народе у другој години Плана, Жене у другој години Плана имају много
| обимније задатке него до сада, Оне морају да указују још више помоћи нарсплној власти, морају да раде још активније у Народном фронту и да уведу што више жена у индустрију, јер је то један од најважнијих задатака који се поставља данас пред на ше жене.
У дискусијама у току рада Конгреса, жене су самокритич> ки указале на недостатке и пропусте у своме досадашњем раду и изразиле спремност да што успешније изврше задатке који се пред њих постављају у 1948 години. Жене Југославије показале су и овом приликом
"спремност „да. свим својим спо-
„»собностима раде на што бржем.
економском и културном јачању своје земље, и заједно са осталим напредним женама света помогну остварење тежњи свих народа — демократију и чврст мир у читавом свету.
Међународна демократска федерација жена, која је данас милионска организација, у светској политичкој ситуацији прет ставља моћан фактор за очување демократије и мира у свету. Жене Грчке боре) се још увек у храброј Демократској армији генерала Маркоса за слободу и демократију своје земље. Уједињене чврсто у својим савезима и организацијама, жене читавог света даће свој велики допринос за мир, за демократију, за срећан живот и напредак у
свету.
Својим присуством на Другом конгресу Антифашистичког фрон та жена Југославије, маршал Тито је увеличао значај овог догађаја. Он је у име Народног
_| фронта Југославије – поздравио
„. | жене наше земље, и делегатки-
ње страних земаља које су при-
| суствовале раду Конгреса, и
пожелео им много успеха у будућем раду.
|“ = Ваш Други конгрес — рекао је маршал Тито, одржава
ју
ои а
се у пуном јеку стваралачког рада на изградњи наше земље, рада на стварању љепше будућности нашим народима, на оства рењу социјализма у нашој зе,мљи. На овом Конгресу ви ћете моћи са поносом утврдити огромне успјехе које су наши народи постигли за вријеме од прошлог вашег Конгреса и да при томе ведра чела кажете, да су тим огромним напорима и великим резултатима жене Југославије дале свој драгоцјени прилог, да је то и велики дио напора с наших свијесних жена.
У даљем говору маршал је подвукао, да је у раду жена било много величанствених успеха, али да је било и недостатака. Напредне жене Југославије имале су великог удела не само у Народно - ослободилачкој борби, него и у изградњи своје земље, у остварењу Петогодишњег плана. Али у раду ор ганизација жена било је и недостатака и слабости. Руководства организација жена — нису смела дозволити да поједина жене, које су се у рату и позадини добро показале, остану да нас пострани и не учествују у политичком и стваралачком раду за заједницу. За такво њихово повлачење криво је руководство организација жена, које не посвећује довољно бриге за рад међу тим женама, за њихову политичку активизацију и учешће у општим напорима за изградњу наше земље.
Даље је маршал Тито истакао да лепша будућност наших народа може бити само дело наших руку, чаших умних и физич ких напора. Наши народи могу сами много да учине. Они су то показали у кратком периоду после рата постигавши такве резултате у политичкој и економ-
ској изградњи, којима се дивио
цео свет, Наш народ се у оства рењу великих задатака, оријентише у првом реду на- своје сопствене снаге.
Затим је маршал Тито говорио о задацима који стоје пред женама Југославије.
— Другарице, 0 вашим задаћама ја нећу овдје подробно говорити, Ви их углавном знате, и то је предмет вашег Конгреса. Али, дозволите ми, да вам ставим на срце, као врло важну задаћу бригу о дјеци, о младом нараштају. Није доста то да дјеца буду одјевена, нахрањена и тако даље. Важно је за нас и то да та дјеца буду н правилно васпитана у духу нове Југославије. Не дајте да нам непријатељи нове Југославије трују и отуђују нашу дјецу. Чувајтс нашу дјецу и бдите над њом, да-би могли заиста постати достојни грађани наше нове Југославије, грађани нове земље социјализма. То је један од ваших најважнијих задатака. Како ћете ви то радити, то је ствар о којој ћете ви рјешавати овдје на вашем Конгресу.
Као други задатак маршал Тито је обележио пуно учешће жена и свестрано залагање 3: остварење Петогодишњег плана, њихово залагање за – потпуну
ликвидацију неписмености, више учешћа у раду народних власти. Важан задатак организације же на је и упорна борба за учвршћење мира. Оне као мајке имају највише права да стану у прве редове у борби за мир, оне су те које највише мрзе потпаљиваче рата.
— Нека та мржња против рат вих хушкача буде снажан прилог за учвршћење мира у сви јету. Мржња против ратџих хушкача треба да буде она снага која ће омогућити окупљање свих прогресивних људи свијета у борби за мир, у борби против империјалистичких – ратних
„хушкача. Дигните свој глас ви,
жене Југославије, антифашистки ње, заједно са женама читавог свијета против тих мрских ратних хушкача, који нису осјети ли, шта је бједа и зло, који нису прошли крвава поља на којима су гинули синови и кћери наших народа.
Нека ваш Конгрес буде снажан потстрек за још веће успјехе у вашем стваралачком раду за добро наше заједнице.
У својој поздравној речи приликом отварања Конгреса
Ми-
Тереза Пољаковић, седмострука ударница из Суботице, делегат Конгреса
тра Митровић је подвукла зна-
чај овог догађаја како за орга-
низацију жена наше земље, тако и за организације жена многих земаља у којима се још мора борити за стварање праве демократије. Жене Југославије, погпуно равноправне, сада могу у изградњи своје земље да искористе све огромне . објективне могућности и средства које им пружа демократска држава Фе-
деративна Југославија. _ Већ 1942 године, друг Тито је — рекла је Митра Митровић — "обележио на нашој првој конференцији будућност жене у нашој земљи овим речима: „Ова борба мора донијети плода и за жене Југославије, да нико никада неће моћи истргнути те скупо плаћене плодове. из њихових руку“.
Другови и другарице, ова бор ба донела је плода, — рекла је Митра Митровић — и те како обилатог плода за жене Југославије. Сада, на почетку друге планске године наше привредне социјалистичке изградње, жене Југославије морају уложити све своје снаге'и напоре да њихов рад донесе што више плода у изградњи наше демократске земље и благостање радних маса.
У своме реферату о задацима антифашистикиња _ Југославије Цана Бабовић, претседник АФЖ Југославије, рекла је између о сталог:
· — Пожртвованим учешћем у из-
градњи и јачању своје демократ ске земље Федеративне Народне Републике Југославије и ак тивним _ залагањем на питањима мира и демократије у свету, Ан тифашистички фронт жена Југо славије, Као снажна и масовна организација жена, чврст је стуб међународне демократске феде“ рације жена и даје свој пун при. лог јачању демократског анти: империјалистичког фронта у све: ту.
Даље је Цана Бабовић иста“ кла да је велики задатак орга: низације жена да путем штампе, путем конференција и разних састанака упозна све наше жене са значајем испуњења ПетогодишњеР · плана, да свака жена бу де свесна да испуњење плана значи привредни но културни
Народна Република
_ развитак земље, а да развитак
привреде претставља гаранцију наше независности — допринос снагама демократије у свету у борби против империјалистичких потпаљивача новог рата.
Други задатак – организације жена је мобилизација радне снаге за индустрију. Жене претсавља“ ју значајну резерву радне снаге и због тога је један од првих задатака Антифашистичког фрон та жена активна и организована помоћ на решавању овога про: блема. Са укључењем жена у привреду тесно је повезано њи-
хово стручно уздизање. Органи: -
зације жена треба да организују разне курсеве, како би жене после тих курсева могле да постану квалификоване раднице.
Треба при свем том схватити —. рекла је Цана Бабовић да извршујући овај задатак, попу“ њавајући радна места новом свежом радном снагом из редова жена, ми извршавамо обавезе и дужности према нашој држави, а с друге, стране, укључујући жене у прђизводњу ми их чини мо економски самосталним и тиме у правом смислу равноправ ним учесницима у изградњи земље. · Трећи · задатак организације жена је рад са женама на селу, ин то сада када се поставља па
живописним ношњама својих република Конгресу су присуствовале делегаткиње из свих крајева наше земље
· дана. ' б
Једна од учесница на Другом конгресу антифашисткиња Југослави је
ралелно са индустријализацијом и реконструкција наше пољопри, вреде. Задруге ће бити најбоље место и школа преко које ће жене села још активније учес“ твовати у привредном животу, Њихово масовно уписивање у аздруге, учествовање на великим заједничким радовима, њихово културно · просветно подизање, све је то задатак организације жена на селу.
На овом месту — рекла је Цана Бабовић — морамо се до таћи и неких питања по којима су наше жене – најодговорније. Друг Тито је више пута, обраћајући се женама истицао као најважнији задатак васпитање деце, одгајање нових покољења у духу тековина Народно:осло“ бодилачке борбе. Без сумње не: ма часнијег и племенитијег 31: датка који треба да изврши наша организација од овога. Вас питавајући наше жене у духу наше демократске државе, ми ћемо им помоћи у васпитању њи хове деце у духу новог патрио тизма, љубави према свом наро: ду, у духу нове Титове Југосла вије.
О резултатима рада Антифаши стичког фронта жена Југослави је и неким организациним про" блемима говорила је Ванда Но восел, секретар Централног од бора АФЖ-а Југославије.
У Србији су жене у акцијама Народног фронта у 1947 години према непотпуним подацима дале на регулацији канала н река, на подизању школа, домова културе ин мелиорацији 6,748.151 рад“ ни час. |
Жене Београда одлазиле су на рад у Железник. · Међу 15.000
фронтоваца, колико је једног да:
на радило у Железнику било је око 60% жена. ·
Жене Загреба показале су своју високу свест учешћем на деоници аутостраде „Братства и јединства“, где су дале 1,204.597, радних часова. За тај пожртво вани рад пет стотина жена је на: грађено златном значком, а ме талном 3340 жена.
Жене Босне н Херцеговине, према подацима из свега 20 срезова, дале су до сада-у раз: ним акцијама Народног фронта 25,706.140 радних дана. |.
Жене Словеније у последње време све масовније учествују у
акцијама Народног фронта. Само.
жене Љубљане дале су за из: градњу града 188.700 добровољних часова, а радило је 47.246 жена. з Жене Македоније радиле су на: зидању електричне централе у Царевом Селу, на рашчишћа вању речног корвта у Битољу, затрпавању мочвари у Скопљу.
Жене Скопља дале су у недељи |
'за изградњу путева 8.000 'радних
; Организација __АФЖСа _ Црне,
а
Еве ·
Е:
Пи не
БПЛ Зети 5 "ба им аи
поје
пети | три и
оке и и
Горе дала је 1947 годипе на ко“ лективним · пољопривредним „ра' довима 1:022.000 радних часова, а на осталим добровољним радо вима 925.280 радних часова. 5
После тога Мара Нацева, члан ј Централног одбора АФЖса. ЈУ гославије говорила је о задацима АФЖ-а. Она је истакла као важ: не задатке потребу подизања се ла: и наших људи у њима, про: ширивање видика сељанке која у реконструкцији пољопривреде треба да буде носилац стварања новог живота на селу, и у ра“ воју задругарства да постане ах: тиван борац ин градитељ. Важан задатак који стоји пред органи“ зацијом АФДЛСа такође је поди | зање задружних домова. На тим
радовима, у радним бригадама Народног фронта, учествоваће све наше жене и тиме проду
бљавати везе између села н града. После сваког реферата вођсла је свестрана дискусија, у којој су учествовале и жене сељанке, чланице радних задруга, ин у ко јој су обимно изношени резул“ тати и успеси рада појединих организација АФЖса.
На завршетку рада Други конгрес је донео Статут АФЖса Ју: гославије и три резолуције: ре" золуцију о борби жена,за мир против ратних хушкача, затим резолуцију о што јачем и већем учешћу жена у привредном же воту и резолуцију за бољи рад и васпитање деце. 2517 ОЛИ
После избора новог Извршног одбора, у који су ушле најистак путије жене наше земље, Кон: грес је завршно рад. %
Жене целе Југославије, зајед: но са претставницама пријатељ: _
ским народима у борби за демо“ о кратију и општи мир у свету. :7
ТУ част Другог конгреса, 27 овог Месеца увече, одржан је ве" личанствени митинг жена Бео“ града, који је организовао Град“. ски одбор АФЖ-а. На митингу су говориле претставнице стра“ | ЊЕ них земаља које су учествовале _ у раду Конгреса. Оне су женама. Београда изразиле љубав према. народима Југославије и' спрем:. ност да пођу њиховим херојским "путем. Делегаги наше земље то“ пло су захвалили ' женама Бео“ града на пријему и љубави које су им оне у току тродневног боравка указале. Када се на по дијум попела претставница жена Грчке, сала се проломила од бурног аплауза и одушевљених _поклики. жена Београда. Жене Београда су и овом приликом. једнодушно изразиле спремност да што је могуће више матери: Јално помогну храбри. грчки н ; род: у његовој. борби за слободу,
Ма ам +