20. oktobar
:Е
Ћ Е ()» дана у Београду су бо-
равиле делегаткиње прија-
_ 7) тељских земаља Бугарске, Ру“ “муније, Пољске, Чешке, Мађар~“ ске, Албаније, Француске, Ита: лије, "~ Ро у чествовале у раду Другог кон=" реса АФЖ-а Југославије и по
Трста и претставнице хеског народа Грчке. Оне су у“
завршетку Конгреса осталб су _ да проведу неколико дана у Бе_ ограду и у другим градовима на„ ше земље,
џ На самом Конгресу, у својим 1) поздравним говорима, стране де-
| легаткиње су — манифестовале спремност да истрају у борби за праведан мпр ни истинску демократију. Оне су у својим говорима истицале као пример величанствени лик жене Југослави-
К је, која се херојски борила у ра'. ту, и која се сада херојски бо-
ри за што бржу обнову и изградњу своје земље, Претставнице пријатељских земаља зарекле су се на Другом конгресу АФЖ-а, пред делегатима читаве наше земље, да ће настојати свим силама да пођу путем жена Југославије. Цола Драгојчева
+“ (Бугарска)
Цола Драгојчева, претставник жена Бугарске, пуна је утисака о великом животу жена Југославије, а посебно о животу жена Београда.
— Херојски народ наставио је да живи својим великим животом. Доскора је живео борећи се за слободу, а данас живи У обнови и изградњи. Данас се у њему води херојска битка за што брже подизање економског стандарда. Жене Београда и читаве Југославије служе нам за пример. Али то не значи да се же“
не Бугарске неће трудити да их достигну У сваком погледу. Већ данас осећа се како жене Бугарске на свим пољима друштвене делатности корачају крупним корацима напред.
Вуиса Осупка Моравска (Пољска)
Делегаткиње Пољске, на челу са Вујисом Осупком Моравском, одушевљене су пријемом у Београду и свим оним што су доживеле у току тродневног рада Конгреса АФЖ-а Југославије.
— Понећемо пуно утисака из ваше земље — каже Зофија Тамчик, народни посланик — а нарочито из Београда, Толико нас је одушевио град и живот у њему. Зачудила нас је чистоћа улица вашег града. Али када смо виделе да се код вас сваке ноћи перу улице, онда нам је постало јасно како се то постиже.
= Београд је страдао од бомбардовања. Слушале смо много о томе — излаже своје утиске Марија Пенжак, најбоља радни“ ца-ударница — али је већ уређен, док наша Варшава, која је била уништена са 80%, још увек се обнавља. Дуго времена ће проћи док се поново изгради, И наше жене учествују у обнови и изградњи свог мученичког града, и оне раде са одушевљењем па ипак ми се чини да ваше жене прилазе извршавању задатака са још више одушевљења.
»
= Виделе смо у Београду нешто што, мислим да никад нећемо заборавити — причају делегаткиње Чешке, Алојзија Мартињакова н Олга Хилова, Виде» ле смо три пута ударну инвалидску бригаду, како са песмом и одушевљењем иде на рад. 0младинци који су изгубили и ру“
' ке и ноге, радосни су што живе новој Југославији н што моз
Олга Хилова (Чехословачка)
гу још нешто да допринесу за бољи живот својих народа,
— Ја сам била пре рата, још 1935 године, у Београду — сећа се Алојзија _ Мартињакова, члан Извршног одбора Савеза чехословачких жена — али од тада је све постало друкчије. Опда сам видела људе дивно обучене, и босу, полуголу децу по улицама и просјаке. Данас, ја нисам видела на улици људе без ципела у ритама. Скоро се чудим, наша земља је стара индустриска земља, а чини ми се да су људи у Београду боље обучени, Излози Београда препуни су разноврсне робе. То је свакако доказ о економском напретку града и читаве ваше земље,
=
Чланица Демократске међународне федерације жена Ивона
Пло каже:
Ивона Пло
ПО
— Слушала сам много о тешким бомбардовањима Београда. Очекивала сам да видим тај херојски град у рушевинама, а данас, пролазећи његовим улицама, не могу да верујем очима. Нигде ни трага рата. Нове грађевине блистају усред Београда као најјаснији доказ пожртвованог ра» да грађана на подизању свога града.
— А ја, верујете, — додаје Анжел Партви, непрестано гледам у оне заше корпе за отпатке по. улицама. То је ситница, али верујте много значи. Ваше улице нису препуне разноразних отпадака и папира, као што су код нас у Паризу на сваком кораку, јер нигде нема тих корпи за отпатке.
Лучиана Вивиани (Италија)
— Знате, — подвлачи делегат Италије Лучијана Вивиани, претседник организације жена града Напуља, — кад су наше другарице у Италији чуле да идемо у Југославију много су нам завиделе. Данас ја могу да тврдим да су имале на чему да нам завиде, Заиста, оно што смо код, вас виделе, доживеле и осетиле, то се не може испричати. Ми ћемо то дуго, дуго носити у срцима као велику успомену на драгу нам, пријатељску земљу Југославију, на ваш херојски Београд.
У име румунске делегације Стела Мађарош прича: „Нисам много видела у Београду, једва сам прошла кроз неколико улина. А то мало што сам видела оставило је на мене утисак на-
– %
жај Београда занста је изванредан, и ја сумњам да иједан град лежи тако живописно на обалама двеју река. Наше жене су много слушале о женама Југославије и женама Београда. Чуле смо о учешћу ваших жена у рату, о њиховом раду сада у миру. Ми нисмо могле много да урадимо. Али сада, после абдикације краља, нашим женама пружене су шире могућности за рад. Преко милион жена Румуније, окупљене у својој организацији, већ сада, кратко време после абдикације краља, оснивају радне бригаде и снажно корачају напред у остварење бољег живота“.
Стела Мађарош (Румупија) %
Делегат – Мађарске — Јоланда Мајлот прича: „Биле смо много срећне да дођемо у земљу са којом смо склопиле уговор о пријатељству. Радосне смо што смо својим очима виделе одушевљење жена Југославије и Београда, њихову огромну љубав према државним руководиоцима и народној власти. Жене Југославије испуњаваће са успехом задатке у . Петогодишњем плану, а и ми, жене Мађарске, трудићемо се да не изостанемо у испуњавању задатака нашег Трогоди-
шњег плана.
Неџмије Хоџа“ (Албанија) » А — Са великом радошћу дошле смо у Београд — причају претставнице демократске Грчке. Радовале смо се да видимо жене Југославије о чијим смо херојствима слушале, да видимо ваш главни град, Београд. Зачудио
Јоланда Мајлот (Мађарска)
%
Речи претставнице жена Трста Марије Габровец — Пахор пуне су одушевљења:
— Веровала сам и очекивала диван пријем од стране жена Београда, али. моја очекивања превазишла је стварна срдачност и љубав којом су нас оне на сваком кораку обасипале. Жене Београда су показале да схватају значај борбе тршћанских жена. Оно што сам овде видела, научила и чула пренећу што верније женама Трста. Ми немамо слободе да радимо као ви. На Конгресу жена територије Трста, који ће се одржати од 6 до 8 марта, искористићемо сва искуства која смо овде стекле.
Марија Габровец-Пахор (Трст) »
Претседница жена Албаније Неџмије Хоџа прича о Београду као о своме граду:
— Долазила сам много пута у Београд. Увек ми је дражи и дражи. Ја просто видим како из Београда струји живот по читавој вашој земљи, нама тако драгој Југославији. Београд је стваран центар не само Југославије већ и читавог Балкана, Тај диван град сваког дана постаје све величанственији и увек на себи и у своме лику носи тежње и стремљења народа Југославије
— завршила је Недмије Хоџа, | од тогљ |
град и међу његове грађане.
Г
о својим утисцима из Београда
нас је изглед Београда. очекивале смо да видимо град у рушевинама, неуређен. Међутим, затекле смо већ уређен, обновљен, који се сада изграђује у још већи и величанственији. У нашој Атини још ниједна цигла није померена.
Грчке демократске жене поред тешке борбе коју жене, са пажњом и љубављу прате успехе жена Југославије, и читавог југословенског народа.
— Знате, борба народа Југосла вије и садашњи живот вашег храброг народа за нас је драгоцено искуство.
— Причале смо овде, за време Конгреса, са женама Београда. Одушевљава нас њихов радни полет и њихова свест да и оне данас играју у културном и економском животу града важну улогу. Узбудило нас је дубоко саосећање жена Београда и читаве Југославије, према нашем напаћеном народу. То саосећање нарочито је дошло до изражаја на митингу жена Београда.
— Уопште, завршила је претставница демократске Грчке, мо гу слободно рећи: три најлетпа дана у своме животу провела сам у Београду...
Београд ће узети живог учешћа
у акцији прикупљања помоћи точком народу
орба грчког народа прати
се са појмљивим интересовањем у слободарском Београду. Она налази одјека у срцима његових грађана, који знају да сваки успех ове борбе грчких родољуба значи допринос демократији и консолидацији мира у свету.
Зато је Београд дочекао са великом готовошћу покренуту. акцију за прикупљање помоћи грчком народу.
Прикупљање шљено је широко: преко масовних организација, путем културно:просветних приредаба као и путем фискултурних Утакмица. Једновремено у граду ће се одржавати предавања о значају слободарске борбе грчког народа. Исто тако, путем фронтовских састанака говори: ће се о овој акцији, тако да ће она широко продрети у наш
помоћи зами-
У обзир за прилагање долази новац, одећа и обућа, намирнице и лекови. Помоћ ће сакупља ти чланови Фронта, жене и 2 младина, путем штампаних при знаница са печатима рејонских одбора Фронта. Преко подруж“ ница помоћ ће се сакупљати уз признанице са печатом синдикалних подружница, Месно син дикално веће издаваће за предате своте признанице са сво: јим печатом.
Потребно је да масовне организације на терену начине рРаспоред прикупљања. како би се избегло двоструко и тро: струко обилажење кућа у једном истом раздобљу.
За директну пошиљку Месном синдикалном већу може се користити чековна уплатни“ ца број 1—956030 са нужном назнаком: >3а помоћ грчком На роду, а одећа, обућа и лекови могу се слати у магацин одбора за Србију; број 9.
Одзивом у овој акцији, која неће имати кампањски Карактер, већ ће трајати дуже времена, Београд ће још једном доказати да разуме, цени и са: сећа са онима који се боре за народна права и слобду. Он ће се заложити и одазвати онако како се до сада одазивао У сличним приликама, па и више
Штросмејерова
Ра у -
|__________________________.___-_----шштесекц _ 30 ЈАНУАР 1948 20 ОКТОБАР вв на
— БЕОГРАД ПРЕД ИЗБОРЕ ЗА ОРГАНЕ ФРОНТА =
= —————
Преобритови и људи
ричвршћени су плакати на | ограде, зидове и стакла излога. Застају пред њима Београђани и читају. То су распореди конференција основних организација. Назначена су места, време, датуми. Дневни ред је свуда исти. Он садржи у себи оно што је моментано најважније у животу нашега града: значај и припреме избора, образовање планова основних организација, избор кандидата за од" боре као и делегата за рејонске онференције. ' т: етан: о којима говоре излепљени плакати по граду, са“ мо су један део посла у вези са изборима за органе Фронта. Јер, поред тога, прикупља се заостала чланарина, попуњавају те ју бирачки спискови, НА гааикана места и обавља се читав низ других послова, тесно везаних за изборе. | Целокупан тај рад даје фронтовском Београду једну посебну живост, која својим унутарњим струјањем и динамиком прожима целу фронтовску организацију Београда. То предизборно снажно кретање унутар саме организације допринеће већој активности у раду после избора и пунијем залагању на фронтовском
послу. .
Миран и тих Београд никад није био. Сталне је буре бележила његова историја. А у најтамнијим данима тињале су У њему искре будућих слободарских пожара, Увек град борбе и отпора, он је носио у себи посебну динамику.
Слобода, народна власт и друге тековине“ четворогодишњих борби и победа, први пут су 0ствариле Београду услове за миран пут у економски, политички и културни напредак. Остварење тих тековина, међутим, није умирило и успавало увек будне снаге београдских грађана. Напротив. Оно је развило њихову активност, разбуктало је и упутило новим смерницама рада за остварење бољег и срећнијег живота. У новој историји Београда било је значајних победа. Радних, политичких, економских. Оне су вођене са не мање елана но опе које су оствариле народну власт и Републику. Шта више, у рад ним потхватима, који су већ више од године дана конкретизовани Петогодишњим планом, Учествује све више грађана, све више чланова Фронта. Сваки дан укључује нове људе. Сваки лан, исто тако, доноси нова искуства. Раду у фронтовском смислу, на добровољној бази, приступа се са све више разумевања и искреног убеђења да су постављени циљеви најбољи и најправилнии. | Зато Београд миран и тих није ни данас. МИ живљи је, и динамичнији него раније. А значајни дани конгреса, избора, митинга и других народних светковина и скупова потстичу и развијају нове снаге за рад, вољу за рад, смисао за самопрегор и радост и одушевљење за покренуте акције, исто онако како су недаће у прошлости будиле његов револт и решеност на отпор.
=
Створени су сасвим нови услови. У њима се Београд развија у заиста велики град. У њима он постаје прави центар политичког и државног живота наше Републике. .
Са једне стране оздрављају тамна, запуштена предграђа, приближују се центру далека насеља, постављањем саобраћајних веза, нови булевари отварају своје перспективе, бујају нови паркови, ничу нови дрвореди, подижу се станбене зграде, културне установе, установе дечје заштите. Са друге стране народна власт, уз помоћ Народног фронта, као своје политичке основице, подиже и развија нови дух живота и рада, нове односе међу људима, нове појмове и нова схватања. Остварују се све бољи услови рада, културно-просветни рад све снажније продире у народ, подиже се политичка свест, грађани се обавештавају правилно о збивањима у земљи и ван ње, услови материјалног живота бивају све бољи и потпунији.
Тако нови услови не преображавају само наш град, већ и људе у њему.
Колико је велики преображај наших људи показују и ове предизборне конференције. То су договори, саветовања, изналажење начина и форми да се заједнички посао што боље и што брже обави. Све то тече мирно, без некадашње жучности и нервозе.
Дискутује се о сваком предложеном кандидату. ЈБуди говоре својим свакодневним речима, али течно и одрешито. Поткрепљују своје мишљење разлозима, бране га, али, исто тако, попуштају пред оправданим противразлозима. Нема више натезања, збуњива“
ву аи о 5 Ра
мучи а 4
(6 НОШ ТОП | у њему
ња, нема загрижености, ни крттике иза леђа. Е .
Приликом дискусије о једној старијој жени предложеној за кандидата одбора, тражи реч ткачки радник.
— Добра је жена другарица Анка, каже он. Ми се сви слажемо у томе. Али међу нама је много млађих другова и другарица, који ће моћи више да пруже од себе. Другарица Анка је оптерећена унучићима, јер су Јој снаје запослене. Морамо то узети у обзир. А ми желимо да наш одбор буде снажно оперативно тело. Ја знам да ће нас другарица Анка увек помоћи, кадгод буде могла, она је добра фронтовка. А ми да поразмислимо и предложимо неког слободнијег...
Тај исти ткачки радник, који је пре рата био послужитељ у једној великој фирми, није ни Хтео ни могао да се реши да говори на првим конференцијама. — Шта ћу ја» Где сам ја за тор Има ту важнијих.
А данас он, седајући, таре колена од узбуђења и вели шапатом: Нећу да упустим ствар. Добра је, али има бољих. А ми хоћемо најбоље, .
На једној од конференција Другог рејона кројачка радница предлаже, у оквиру образовања плана, да се заједничким снагама сложи растурен материјал на празном простору, на крају улице, и да се ослобођени плац засеје травом и огради.
— У нашој близини нема паркова, а наша се деца не смеју играти по прљавим двориштима или на улицу. То нека уђе у наш план. Разговарала сам са женама из улице. Све би се прихва-
тиле тога посла. Можда већ са-.
да, кад буде лепо време...
— И кад не буде, чује се глас из густих редова поред зида.
У Првом рејону, већ приликом неколико првих конференција, било је давања личних обавеза у погледу радних сати. На једној од њих ушло је у план, на тај начин, преко 2.000 радних часова. Те обавезе су дали грађани: радници, намештеници, интелигенција, жене, омладина, и они ће их остварити и поред својих редовних послова,
То су поступци нових, преобрзжених људи.
Касно се завршавају ови станци, али се са њих не жури. Остају чланови Фронта у дугим дискусијама. И опет о заједничким гроблемима, о њиховом решавању. То више нису дужности и послови које треба отаљати што пре, па се одмарати у беспосличењу. Ти послови испуњавају све време наших радних људи. МИ нису тешки. Било би празио без њих. То не значи да наши људи не воле и не желе
одмор, пријатељски разговор, за-
Добровољне акције очврсле су редове чланова Народног фронта, развила смисао за колсктиван рад |
баву. То само значи да су схва тили време у коме живе и раде, потребе и задатке тога времена. Ко би беспосличио кад чекају толики послови!
Нов дух створио је нове људе,
а нови људи, ето, стварају нову.
средину и, не жалећи напоре, до самопрегора, раде на остварењу боље и срећније будућности.
Тако се спроводе у дело ре чи из говора Андрије Хебранга о Петогодишњем плану;
„Претворимо нашу домовину, у борби за изврешење и према“ шивање _ нашег – Петогодишњег плана у велику ковачницу НОВОГ живота, у којој ће се ковати Н0" ве величанствене ствари и НОВИ људи“,
У том духу и са таквим расположењем Београд се припрема за фебруарске изборе органа Народног фронта, '
Маи