20. oktobar

и а ои пи

Рад на градилиштима

не смеју бити грађевинске

У току грађевинске сезоне

1948 године предузеће се у Београду врло обимни радови на подизању индустри: · ских и станбених зграда. На тим радовима запослиће се мизго већи број радника него што је то до сада било, Грађевинска предузећа, како републиканског тако н локалног значаја, морају се благовре мена побринути за смештај и исхрану тих радника, За сада се ма том пољу ове године ништа пије учинило. У Београду је прошле године подигнут прилично велики број станова у које може ла се смести 4000 радника. Међутим, већ сала, у току зиме, заузето је У овим становима зко 3500 ме“ ста, јер велики број радника пије у јесен напустио гради лишта. Поред тога, захваљујући лепим и топлим данима, прилив радника је све већи. Ако се благовремено не по дитне довољан број станова за грађевинске раднике који «пристижу, прети опасност да се озбиљно постави питање недостатка просторија за њихов смештај,

У току пуне грађевинске сезоне трсба на београдским градилиштима да се запосли око 30.000 "радника. А како су грађевински радници_потредни на свим странама ништа их неће задржати на послу где им нису обезбеђени прислојин услови за живот и рад. Грађе винска предузећа морају планам предвиђено подизање станова за смештај својих Рад ника да схвате као један од најхитнијих задатака у новој грађевинској сезони. Најдаље половином фебруара мора се почети на њиховој изградњи свуда где је то потребпо,

Приликом изградње _ нових радничких станова треба из бећи грешке које су се поља-

прошлотодиш“

виле у градњи

њих станова. Када се дижу станбене просторије треба уз њих одмах изградити све по-

моћне просторије, које су неопходно потребне 3а живот радника, Помоћне – просторије потребиз је да су у непосред“ пој близини станбених зграда а не Као што јето честа ло сала био случај, да се зидају десетину метара даље, Не сме се догодити ни, Каз на Ју жном _ булевару, да се кухиња гради пет месеци после станбених зграда, а трпезарија у опште још није подигнута“ нако је планом предвиђена. Радници узимају порције хране из кухиње па једу на креветима, прљајући _постељину и патос у собама. Џето тако, неопход“ по је потребно омогућити за: тревање купатила Која су из грађена поред станова, ТО је требало учинити још прошле јесени, утолико пре што се рад на градилиштима проду жид целе зиме. Радници се пр. љају у кречу, цементу и цигленој прашини, па морају да лебију могућности да се по сле "рада темељно окупају. Хладна купатила са тушевима су добра за летње дане, али су сада врло неподесна за раднике који се озноје ч 34-

Мо х У“ мерна АКАМ лео У мача

Пн ин шт Џ

МАУ да МАУ ~“ ДК а

није престајало преко зиме

СЛАБИ УСЛОВИ ЗА РАД ГРАЂЕВИНСКИХ РАДНИКА

ночница нове

делатности греју на напорном послу. И домови _ грађевинских ученика

немају нитде купатила са то: плом водом. Ученици су пе пажљиви, прљају руке у це менту и кречу, који нагризају нежну кожу, и не старају се да их после рада оперу. По следица њихове непажње су, скоро редовно, ране које се лако инфицирају.

Још увек се није решило ни питање исхране грађевинских радника на мањим радилиштима где се неће основати мензе. Предвиђено је да мензе прораде на свим већим гради лиштима. Па мања градили шта транспортоваће се храна камнонима, као што је то ЧИњено и прошле године. Треба“ ло би на време предузети мере, обезбедити довољну _Количину судова у којима ће се храна носити, и довољан број возила који ће је брзо прено: сити. Не би смело више да се догађа, Као прошле године, да на – појединим радилишлима радници уопште не добијају кувану храну, већ преживе

цело лето на хлебу н' парадај-.

зу. Пренос хране мора се тако организовати да је радници добијају око 12 сати а не, као некад, чак окз три сата после подне. Мензе морају убудуће да развију много више самоиниџијативе у снабдевању, а не само да се ограниче на добав“ љање _ рационираних _— пронз. вода.

Важан проблем који не сме да уноси пометњу у стварање погодних услова за рад грађе винских радника, током ове године, је снабдевање тексти“ лом и обућом. Приметило се, премиле године, да је велики број радника дочекао најхлад' није дане без текстила и обуће, Ма да им је додељено више од ових артикала него радниџима свих осталих стру ка у Београду. Дрогаало се да се несавеспим појединцима на сваком градилишту, где су по потреби премештани, поново додељивао текстил. Често су они продавали оно Што ИМ је додељено или слали кући на село. Да би се то спречило, ни радници принудили ла сами користе оно што им се додели, у интересу њиховог здрав“ ља мора се завести најстрожи: ја евиденција 0 снабдевању текстилом и обућом на сваком градилишту, Било би добро да им се бележи у књижицу за снабдевање, коју би показивали гдегод би радили, шта им је кад. додељено. Тако би се избегли разни видови влоупо: требе службе снабдевања. У вела најбоља контрола енабдевања и коначно ликвидирао стални недостатак одела и о буће код грађевинских рад: ника.

Синдикалне организације треба, са своје стране, најенер' гичније да се заложе 33 решење свих ових питања пре по четка најобимнијих грађевин' ских, радова. Оне су дужне захтевају од грађевинских пре дузећа да предузму све потребне мере за стварање повољних услова за рад „на мпого бројним градилиштима Београда. Само, тако избећи ће се могућност дасслаби услови за рад постану кочница грађевинске делатности у Београду и извршења плана изградње.

штампарији „Гласа“

потребан је известан број омладинаца за изучавање заната, У обзир долазе само омладинци стари 16 година, као и да су завршили четири разреда средње шкбле. Персонадно одељење „Гласа", Београд, Влајковићева улица број 8.

И Пао

5

А АРА

КРОЉ БЕО

'

А А у,

о

23

ГРАД

| зла < | Ке "“ БАЗЕ

ЗДРАВЉЕ МИ ОПОРАВАК НАШОЈ ДЕЦИ

Саша и Тамара

опоравилиште за слабуњаву децу

У. топлим, светлим одајама — учионици, трпезарији, спаваћим собама, (белом купатилу, библиотеци им собама пуним разноврсних играчака одвија се кови, срећан мо радостан живот, Срећан као у машти дечјих сно82... Четрдесет малишана између 4 м 11 година, девојчица и де, чака, слабих плућа, — то су становници _ некадашњег голфклуба. Малишани се у дому баве ра-

злим _ веселим о друштвеним играма, играју шаха и читају књаге, На великом пространом.

пељу испред дома, на коме су се некад гојазни људи „бавили спортом“ ударајући по малој Селој лопти, данас се диже граја веселе деце. Она су овде дошла кржљава и бледа, са упалим очима. Али већ после краћег времена опорављена, весела, са осмехом на уснама и светлим очима из којих избија дечја ралост шетају се она по пољу, удишући свеж ваздух.

Деца нису ничега жељна, све имају. Она не смеју осетити да с“ болесна...

Поред разних разонода, школу не напуштају. _Учитељица редовно са њима прелази школско градиво. Не заостају они иза својих вршњака, који су кећ куће н у школама... Кроз три месеца, када се опорављени врате својим кућама и у школске клуле, продужиће своје редовпо школовање.. .

.

Одмах по ослобођењу народна власт основала је дом за смештај слабуњаве деце, која, псред јаке хране, треба да "мају и све друге удобности. Да би се то све остварило социјално одељење ИОНА-а труди се стално да тој деци на

» "ве". пе иир' “28: Јака м укусна храна повратиће им здравље

_

У овој кући некад се пило п коцкало

време обезбеди све потребе, како би се она што пре опоравила.

И пред особље опоравилишта постављен је тежак задатак. Пре рата сличних опоравилишта није било код нас. Тредало је налазити сасвим ноне начине и путеве.

Депи се мора пружити све. Али оста ни за моменат не смеју осетити да су ту на лечењу. ==“ (Све лекар, и четири

особље – опоравиливаспитачица, учитецеговатељице шта: љика

валажу се да испуне овај прплично тежак задатак, каже управнтељица дома Вида Никол"јевић. И заиста, труд није узалудан Задатак је особље испунило. То се види на сваком кораку. томе сведоче мали бели кревстићи, са симетрично сложеном гостељином, чисто купатило, беспрекоран и пријатан ваздух у сваком кутку, укусна и јака храма, и једри и румени дечји

" обрешчићи.,. Маједну оштру реч, _ ниједан прекор, не добијају мали болесници. |

Четири пута дневно добијају јело. Изјутра пре доручка сна КИ љечек и лдевојчиша мора =а пстазе по јел»у кашичицу рабљег зентина. Пре ручка сва де па одлазе у шетњу по свежем ваздуху,

Мала Олгица Трајковић, за месеп дана поправила се пргко два килограма, а црни, бупмасти Македонац Светозар Тана. ски каже; -

— За месец п по дана поправио сам се преко 4 килограма. Ма ма ме није познала када је лошла... И остали исто... Између леа, 8 четири килограма ва ме сеџ дана.

. Родтуељи обилазе деџзу. А честа ће верују да се деца тлко поправљају.

А када се мала Љубица, Влапа, Драгица и остала деца врате ругзма и својим друговима, увек ће вм причати радо 0 свуе опоравилишту, о својим, каб снег белем, _креветићима, биСлисотсри, нв великом радио-2гла рату, робијеном на поклом из Чехословачке, А сестре мМ ва спитанице. управница и дозтор. кз добијаће све више – писама од својих некадашњих питомаца које ће читати новим малишанима на опорављању.

Добривоје ПОПОВИЋ

Наше ће жене очистити и уредити шболе на територији својих основних организација

ве наше школе имају зим' ски одмор од ! до 10 фебруара. За то време потребно је да се школске просторије уреде и очисте. Како је овај по: сао, за то кратко раздобље, сувише замашан и особље у школама не би било у стању да га обави онако како би то било најбоље, показала се оправда“ На потреба да се у ове радове укључе жене из оних основних организација на чијим се територијама налазе школе, Сасвим је појмљиво да ће се антифашисткиње, које су се до сада у маси случајева залагале

на добро наше школске младе-'

жи, и овом приликом заложити да савесно очисте, освеже и

уреде просторије у којима ће наша омладина проводити нај већи део свота времена. .

Тражимо

отручњака за дијеталну кухињу, За информације обраћити се на телефон

"24.298 или на адресу Ва сина бро! 19 први спрат. Друштвена исхрана. ,

>

Неопходно је организовати радне екипе и у сагласности са управама школа и руководством омладине приступити 0-

воме послу већ првог дана зимског одмора, како би се могло спровести детаљно и

успешно довођење у ред, чишћење, прање и пајање свих школских просторија.

Наше домаћице су већ схва“ тиле потребу да буду истинске домаћице у своме граду н да пружају своју помоћ свуда где "се то од њих очекује, зато ни ова акција неће затајнти, поготову кад су у питању хигијенски услови за оне што се да: нас оспособљавају да наставе сутра дело остварења срећни јег и бољег живота.

Ни једна мајка ни сетра, ие

Ф д

јађ а а а 76 Пе

пи Натали

ДИЈЕТАЛЦИ

радници — службеници Будите претплатници У вашем радничко - службецичком ресторану »Смеде рево«, Браће Југовића бр. 3, Претплата се врши само уз „Б“ карте.

Уа

, ада а

' “

треба да изостане. Наше школе треба да дочекају омладину, после зимског одмора, опране и свеже. То мало старање 38служује наша омладина и уме ће да га разуме.

Непозвани —.

— Пропуст, дарлинг, нису те позвали на конгрес АФЖ-а. Ти би била главна фора; имаш хиљаду и једну радну ноћ проведену у „Лотосу“.

Беогршдски СеНДВИЧИ,.,

Масаи < 0 овамо _ио_1-

— Дедер, другарице, још јед_ но десетак — да ми дође на сва-

ки зуб!

На Лекином Брду

треба отворити више задружних продавница

Сен већег броја задружних продавница на периферији и њиховим правилним распоредом на удаљеним насељима по појединим ули. | цама олакшало би се у многоме сна. бдевање становништва тога краја, а уједно би се припомогло јачање задружног сектора.

Тако становници Лекиног брда У Шестом рејону, који су махом рад. ници запослени преко џелог дана, немају довољно задружних продавница на својој територији, па се теже и неправилније снабдевају,

За свега, ће, продавница једне дрваре.

ово насеље потребна је, пре продавница ва воће ми повр. „Гратекса“, као ин

Грчића Миленка, припада Шестом суседним улицама, продавница _ за било потребно Тим оре

Како се у улици која једним делом рејону, као ни у ве налази ни једна воће и поврће, то би отворити је у овој улици. што су пијаџе, Каленићева и Смеде- | ревски ђерам, сувише улаљене. Отва- | рањем овакве продавнице регулисаће се у многом и цене, које су код 1појелиних пиљара често претерано веанкс, а редовно веће од пијачних.

[бита

ПИЉАра ПА

а |

| –

Иста се потреба осећа н за отварање продавнице „Гратекса", као и продавнице огрева. џ

Сеферинка МЕОНИКОВ Пашманска 28

Доле бирократизам !

а НЕ

~ ·

|

Купујте директна на слободној

= Моли вас бон за поро диљски пакет

) – 1 6 5"

м е дајемој Рушимо омрократску компликокану преписку. продаји,