20. oktobar

Ћ

15)

___ СТАНА 1,

____ Наставак са прве стране)

огромна милнонска партија, каПн другим земљама, да је Народни фронт политичка основица наше народне власти, наше нове народне државе, да је руководилац читавог нашег народа у борби за испуњење Петогодишњег плана, у борби за политичко идеолошко васпитање свих оних људи који још гледају на стари начин на државну имовину, на рад итд. да је _ Народни фронт огромна политич' ка снага која може да мобили· ше све наше народе у борби за · културни преображај наше зеЈЕ да је Народни фронт оли3 4

чење морално-политичког једин-

ства наших народа, и да су у "њему уједињени сви наши наро-

ди око заједничког програма,

око заједничког циља, рент _ је прешао на задатке, које На. родни фронт Београда има да

решава у току 1948 године, за-

једно са читавом фронтовском __ организацијом наше земље,

' „Борба ва испуњење Петого_ дишњег плана, борба против пот· паљивача новога рата, борба за [ мобилизацију народа и за свакодневно испуњење зада· така који су постављени Пето~

““ тодишњим планом, борба за еко-

номско и политичко јачање на_ше нове Југославије“, а Стаменковић је подвуда је: свој рад „Народсви фронт да у току ове ' године силно ојачао, порастао, учврстио се, организационо и политички, и постао способан да мобилише широке масе Београђана на испуњењу задатака Петогодишњег плана. Не само што Е забележен пораст за око

0.000 чланова, него је он активизирао још много и много хиљада људи у одборима основних организација и секцијама, извршним одборима рејонских и Градског одбора“.

Говорећи о раду Народног фронта у Београду и о брзом реагирању београдске фронтовске организације на све политичке догађаје у свету ни код нас, о брзом реагирању на све економске и друштвене проблеме, Драги Стаменковић је истакао да је кроз ту непрекидну активност, кроз хиљаде саста-

" нака, саветовања, конференција, фронтовска организација успела да се силно ојача и да испуни све задатке, који су постављени пред њу и који је чекају. „Народни фронт је показао да може да окупи све Београђан е, како на сваку политичку мани-

_ фестацију, тако и на разне до-

«-бровољне радове на изградњи Београда“.

“: Референт је потом говорио о задацима које је наша градска

· фронтовска организација испу-

· нила у протеклој години, наводећи између осталог и учешће

· У „мобилизацији радника и слу-

_ жбеника за испуњење производ“ них планова у предузећима, у борби за добар рад установа, за добро учење у школама“.

Иза тога је прешао на излага"ње задатака Народног фронта у овој години, која ће, по речима друга Тита бити „једна од

· најкритичнијих и најтежих годи-

„ва нашег Петогодишњег плана“.

„Народни одбор града Београда, казао је Драги Стаменковић, усвојио је Петогодишњи план развитка Београда и из "њега проистичу велики задаци

„које. ће морати да прими на себе Народни фронт. Он предвиђа обимне радове на подизању и "реконструкцији Београда, тако "да би Београд постигао одраз великог стварања наших народа. Укупна _ вредност инвестиција предвиђених на изградњи Београда у току Петогодишњег плана износи 12,,857,000.000 динара. Од тога, за изградњу Новог Београда предвиђа се 4,,500,000.000 динара. Од укупних инвестиција на грађевинске радове отпада 83%, или око 7,,000,000.000 ди нара. Предвиђа се да ће Београд 1951 године нарасти на ви~ ше од 500.000 становника. Извршни одбор имаће задатак да из-

_ гради 1,7 милиона квадратних

· метара станбене површине, Предвиђа се изградња градског сао_браћаја, улица, јавних „зграда,

_ водовода и канализација“, и ве_ ликог низа пословних и других _ зграда. '

___„Тако се предвиђа, навео је даље Драги Стаменковић, да ће „грађевинска делатност у току 1948 године бити два и по пута већа него што је била у 1947 години, а то значи да но наши "напори на добровољним радовима у овој години треба да буду "много већи него што су били у . 1947 години. У овој години почеће велики радови на Новом · Београду, на Железничкој станици, на изградњи Универзитетског насеља, на пошумљавању Звездаре, Све то говори да ће реконструкција грађења Новог "Београда тражити огроман број "радних руку, велики број радне " снаге п јасно је да ће та изград"ња бити дело наших грађана, Изградња Београда биће ствар самих Београђана“. Е

У наставку свог реферата Драти Стаменковић је рекао:

„Да би добровољни рад наших

ђана у току ове: године, с 06Миси на повећане потребе, био "правилно искоришћен и да би

|

пе : И

Са свечане конференције Градског одбора Народног фронта -

„| радни учинак дао боље резултате, пред нашом фронтовском ор-

! ганизацијом стоји задатак да ре- .

организује наше фронтовске радне бригаде на тај начин, што ће их поставити на много чвршћу базу организационо, како би оне и акционо биле способније и имале што бољи ефекат у раду. То ћемо морати у нашој секцији за добровољни рад, у рејонским одборима и у Градском одбору, још боље да организујемо и да мното већи број најспособнијих људи ангажујемо у њима, да би тако припремили рад на градилишту, како фронтовци не би узалуд губили ни један минут. Мислим да би добро било да се стварају добровољне бригаде по основним организацијама и да оне добијају називе наших истакнутих погинулих бораца“. Осврнувши се на потребне но-

НОВИ ГРАДСКИ ОДБОР НАРОДНОГ ФРОНТА БЕОГРАДА

Вељко Петровић, књижевник н академик; _ Добривоје Радосављевић, п. претседник владе Србије; Милица Про дановић, управник Универзитетске библиотеке, претседница Градског одбора АФЖ-а; Драгољуб Делић, браварски радник носилац Ордена рада; Сретен Стојановић, вајар; Милоје Милојевић, генерал-мајор, Народни херој; Фекир Бакид, зидарски радник, удар» чик; Кирило Савић, професор Универвитета ни мин. Савезне владе; Драги

„Стаменковић,“ радник, претседник Град .

ског одбора Савеза бораца; Лепа Пе"ровић, члан Савезне контролне комисије; Рато Дугоњић, правник; Мирко Ванић, радник; Михајло Мартиновић, пензионер; Матилда Барух, радница, вишеструка ударница и носилац Орде на рада; Света Ђурић, студент пра. ва; Блажо Ломпар, пуковник ЈА; др. Ксенофон Шаховић, професор универвитета; Нинко Петровић, претседник Градског народног одбора; Зора Богдановић, домаћица; Павле Савић, про фесор универзитета; Сташа Милијановић, уредник листа „Република“; Васа Деспотовић, занатлија; Павле Тишма, директор гимназије; Сава Попозић, судија Врховног суда; Бранко Цвејић, свештеник; Деса Ђукановић, радница, четворострука ударница; Риста Стефановић, вице-гувернер Народ“ ме банке; Душан Јелача, технички руководилац кожарског предузећа „Пролетер“, носилац Ордена рада; Љубнца Михић, учитељица, члан Извршног Народног одбора; Никола Чопић, ди ректор Земтекса; др. Ђуро Приклмајер, лекар; Миленко Радуловић, пом. директора; инж. Драгиша Ивановић, доцент универзитета; Радмило Раденковић, радник, шестоструки ударник; Дмитар Кораћ, потпретседник народног одбора Првога рејона; Евгеније Равнихар, пом. министра Савезне вла де; Никола – Премовић, пензионер; Душан Станковић, асистент Пољопривредног факултета; Радивоје Дакић, радник, секретар рејонског Народног одбора; Зора с Јефтић, — радница, члан Градског одбора АФЖ-а; Милан Исаковић, професор, претседник Град. ског одбора просветних радника; Михајло Туртић, радник, члан Секретаријата Народне омладине; Милена Бубало, радница; др. Воја Ристић, де кан _Фармацеутског факултета; Грга Јанкез, претседник Месног Синдикал“ ног већа; Александар Хаџи-Поповић, претседник Окружног суда за град Београд; Стеван Лајтман, | радникударник; Марко Никезић, потпретседник Извршног народног одбора; То» дор Стојановић, претседник Удружења занатлија; Јелена Поповић, професор; Јудита Аларгић, радница, члан Месног Синдикалног већа; Сава Анђелковић, члан Градског одбора Народне омладине; Момир – Бошковић, радник, члан Извршног народног одбора; Јован Ловрић, пом. јавног тужиоца; др. Вид Гаковић, лекар; Јелена Хамовић, секретар Градског од бора АФЖ-а; Јерко Михајловић, радник, члан Градског народног одбора; Тихомир Јањић, начелник _ Одељења унутрашњих послова; Александар Атанацковић, јавни тужилац Београда; Света Поповић, студент; Милан Иковић, службеник Народне банке; Станка Веселинов, члан Градског народ» от одбора; Данило Пурић, претседвик Градског одбора Народне омладине; Иван Гргић, секретар Комисије ва испитивање ратних злочина; Славка Ђурић, секретар Извршног народпог одбора; Миодраг Југовић, професор; Драгоје Ђурић, заменик Јавног тужноца Србије; Зага Јовановић, члан Извршног народног одбора; Аница Магашић, професор; Влада Љубојењић, радник, члан Извршног народног одборај Власта Аранђеловић, радник,

ве форме рада по свим гранама Па делатности, Драги таменковић је рекао:

„Основни метод у раду наше фронтовске организације мора да буде метод убеђивања, метод добровољне мобилизације на рад. Свако жандарисање, наређивање, нагањаштво има за последице да се један део наших грађана одбија од задатака, од рада, против чега уствари наши грађани вису. Метод рада и опхођења са нашим грађанима врло је важан“, „Годишњи план Градског одбора Народног фронта предвиђа свестран развој и активност наше _фронтовске _ организације“, рекао је потом Драги Стаменковић и, учинивши преглед сваког појединог сектора по коме се одвија рад Фронта Београда, прешао је на излагање о међу-

потпретседник Месног _ Синдикалног већа; Никола Станковић, судија Врховног суда; Карло Бојић, радник, че твороструки ударник; Гавро Милачић, пензионер; Косара Митић, радница, ударник; Момир Томић, радник, директор Завода ва социјално осигурање; Емилија Јакшић, члан Градског народног одбора; Јосип Анђелковић, „занатлија; Милан Стаменић, свештеник; Милан Михајловић, – пензионер; Петар Секулић, дарник; Петар Глумац, занатлија из Земуна; Милица Јанковић, домаћица; Јеврем Илић, свештеник; Александар Миловановић, секретар – грађевинске дирекције; Сретеније Зоркић, секретар Градског одбора просветних радника; Косара Павловић, текстилна радница; Лепосава Петерсон, зубни лекар; Мар ко Николић, земљорадник; Милош Јанковић, учитељ; Милутин МарковићПиља, пензионер; др. Оскар Данон, директор Београдске опере; Катица Миличевић, радница, петоструки ударник; Драгослав Мутаповић, пом. министра; Никола Војиновић, радник, потпретседник рејонског. Народног од» бора; Вјера Ковачевић, студент филозофије; Вуксан Љумовић, начелник Претседништва владе ФНРЈ; Нина Ђорђевић, домаћица; Љуба Лазаревић, радник, члан Месног синдикалног већа; Раша Дацић, повереник Одељења трговине и снабдевања Градског народног одборв; Александар Јовановић, п.пуковник ЈА; Марко Вра» њешевић, књижевник; Добривоје Ми“ лосављевић, текстилни радник, носи лац Медаље рада; Данило Поповић,

свештеник; Хасан Доламић, радник, претседник Месног одбора грађевинара; Зага Шуваковић, домаћица; Никола Гајић, уредник листа „Село; Мара Мвановић, радница, четворостру ки ударник; Мираш Јовановић, секретар рејонског одбора Народног фронта Четвртог рејона; Светолик Лаза ревић, пуковни ЈА; Мита Радосављевић, земљорадник из Земуна; Ванча Бурзевски, секретар Главног одбора Савеза бораца Југославије; Божа То»

графички радник, у- -

_ радник,

градском такмичењу, које треба да почне ! марта 1948 године. Говорећи о томе Драги Стаменковић је рекао: „Наше такмичење имаће огроман значај за учвршћивање братства и јединства наших народа и биће метод за упознавање напора грађана свих главних 'градова наших република“.

Изложивши оквире по којима ће такмичење тећи, Драги Стаменковић је завршио:

„Позивам све наше организа ције, читаво фронтовско чланство Београда, све Београђане, да учине све, како би наша организација у свом међуградском такмичењу заузела достојно место. Учинимо све да испунимо све задатке који нас очекују у овој години, за добро наше славне домовине Федеративне Народне Републике Југославије“.

мић, радник, секретар Градског од бора Народног фронта у Земуну; Маја сЈанкес, члан Градског одбора АФЖ-а; Љубиша _ Јовановић, — члан драме Народног позоришта; Ратко Петровић, радник, повереник Одељења комуналних послова Извршног одбора; Јоже Рупник, келнер, претседник Месног одбора угоститеља; Јела Перовић, потпретседник Народног од. бора Шестог рејона; Глигорије Тодоровић, зидарски радник, носилац Ордена рада; Душан Костић, књижевник; Јосип Мишковић, радник, секретар Градскот одбора Савеза бораца; Бора Новаковић, потпуковник Ј. А.; Ранко Васић, металски радник, четворо струки ударник; др. Бранко Максимовић, архитекта; Велимир Цветковић, радник, петоструки ударник; Брана Вељковић, учитељ, пом. повереника Просветног одељења Извршног на» родног одбора; Јован – Стаматовић, секретар Народног фронта Седмог рејона; Даринка Лазаревић, радница, двоструки ударник; Родољуб Станић, повереник Грађевинског оде љења Извршног народног одбора; Миндан Пањковић, радник, секретар Месног одбора металаца; Живко Костић, свештеник; Никола Јовановић, радник, носилац Ордена рада; Раша Плаовић, члан драме Народног позоришта; Милица Стајић, радница, петоструки у“ дарник; Мита Пешић, земљорадник из Земуна; Милан Шијан, пуковник Ј. А. претседник Градског одбора инвалида; Јосип Приклмајер, апотекар; Срећко Милошевић, п.пуковник Ј. А.; Мара Топаловић, радница, троструки ударник; Милош Миличковић, прав ник; Драгутин Ковач, радник, четвороструки удврник; Бора Марковић, директор предузећа; Јулка Вукелић, радница; Милан Терић, шеф рачуноводства Комитета за културу и умет> ност; Ружица Луцић, текстилна рад“ ница, носилац Ордена рада; Јакша Бог дановић, пом. министра трговине ни снабдевања; Миленко Ђорђевић, за“ натлија, претседник Народног одбора Првог рејона; Нада Митровић, рад“ ница, ударник.

Извршни одбор Народног фронта града . Београда

Претседник: Сретен Стојановић, ва јар; потпретседничи: Вељко Петровић, књижевник ми академик, Милица Про дановић, управник Универзитетске библиотеке м претседница Градског одбора АФУЖЖ-а, Момир Бошковић, радник, члан Градског народног одбора; Први "секретар: Рато Дугоњић, правник, Други секретар: Света Ђурић, студент права; Благајник: Михајло Мартиновић, пензионер,

Чланови Извршног одбора:

Др. Ксенофон Шаховић, професор универзитета; Драги _– Стаменковић, радник, претседник Градског одбора Савеза бораца; Нинко Петровић, прет-

седник Градског народног – одбора; Зора Богдановић, домаћица; Павле Тишма, директор гимназије; Бранко

~ Цвејић, свештеник; Љубица Михић, у-

читељица, члан Извршног народног од бора — новереник за просвету; др, Ђуро Приклмајер, лекар; Миленко Ра дуловић, пом. директора; – Михајло Туртић, радник, члан Секретаријата Градског одбора Народне – омладине; Милена Бубало, радница; Др. Воја Ристић, декан фармацеутског факултета; Грга Јанкес, претседник“ Ме еног енинднкалноп већај Александар

. Хаџп-Поповић,

· повић,

претседник _ Окружног суда за град Београд; Стеван Лајтман, радник, ударник; Марко Никезић, п.претседник Извршног народног одбора; Тодор Стојановић, претсед» ник Удружења занатлија; Јелена Попрофесор; Јудита Аларгић, радница, члан Месног синдикалног већађ Сава Анђелковић, члан Градског одбора Народне омладине; Јован Ловрић, пом. Јавног тужиоца; Др. Вид

Гаковић, лекар; Јелена Хамовић, секретар Градског одбора АФУК-а; Јер ко Михајловић, радник, члан Град ског народног одбора; Тихомир Јањић, начелник одељења Унутрашњих послова; Александар Атанацковић, јав ни тужилац Београда; Света Поповић, студенту Милан Иконић, службеник Народне банке; Станка Веселинов, „члан Градског народног одбора — по. вереник за културу и уметност; Данило Пурић, претседник Градског одбора Народне омладине; Иван Гргић, секретар Комисије за испитивање ратних злочина; Славка Ђурић, секретар

Извршног народног одбора; Миодраг Југовић, професор; Драгоје Ђурић, заменик јавног тужиоца Србије; Зага Јовановић, члан Градског народног одбора; Аница Магашић, професор;

Владо Љубојевић, радник, члан Извршног «вародног одбора; Власта Аранђеловић, радник, п.претседник Мевног синдикалног већа,

„20 о је: ул ___________6___ОВИЦИ => “ и |

ПРЕД МЕЂУГРАДСКО ТАКМИЧЕЊЕ

Х

0 организацији фронтовских радних. бригада _

| Градској _ конференцији Народног фронта — Београда изнесени су задаци који стоје пред фронтовском организацијом Београда у вези са овогодишњом грађевинском делатношћу. Такође Извршни одбор на својој седници од 23 фебруара ове године дискутовао је детаљније о организацији фронтовских радних бригада за добровољне — физичке радове,

Прошле године Народни фронт Београда је дао 1.616.244 радна часа. Ове године се предвиђа да ће грађевински радови и грађевинска делатност бити два и по пута већа него прошле године. С обзиром да се у читавој земљи граде многи објекти, а да је н прошле године у Београду била оскудица у грађевинским радницима, вероватно је да ће се и ове године још више осећати оскудица за таквом радном снагом. Баш у вези са тим поставља се као нужно да се ове године појача добровољни рад. Београдска _ организација на Градској конференцији Фронта узела је обавезу да оствари 4,417.000 радних часова, што износи скоро 3 пута више, него што је Народни фронт дао у току 1947 године.

Прошле године раду фронтовских радних бригада посветила се пажња тек у другом полугођу. Искуство из прошле године говори, да је било низ пропуста и грешака, које овога пута треба да избегнемо, Прошле године није било добре организације посла на радилиштима, није се унапред знало шта ће бригада радити, није се припремао алат и материјал, тако да су фронтовци често узалудно губили време. Дешавало св да су одговорни руководиоци грађавинских радова потцењивали добро вољну радну снагу, нису јој посвећивали пажњу, и нису јој одређивали послове које треба да ради. Радне бригаде нису биле организационо чвршће постављене, а руководећи кадар у њима се често мењао, што је доводило до слабог ефекта у раду. Исто тако квалитету рада није се довољно посвећивала пажђа, није се довољно чувао материјал, тако да је на неким местима би-

саде изломљено до 30 од сто ци-

гле.

Извршни _ одбор — Народног фронта Београда, после свестране дискусије, донео је закључке каква треба да буде организација фронтовских радних бригада у току ове године, као и то шта треба предузети да се лобровољни радови и добровољне акције што боље организују и да се са њима боље руководи.

Ове године биће неколико већих објеката на којима ће моћи да учествује свакодневно по веколико _ хиљада – фронтоваца. Отпочеће изградња Новог Београда, пошумљавање и други радови на Звездари, Почеће радови на изградњи универзитетског насеља и на железничкој станици Београда. Поред тих крупнијих објеката предвиђа се изградња преко 5.000 станбених зграда, поправке улица, изгралња игралишта и фискултурних терена итд.

Градски одбор је закључио на неколико најкрупнијих објеката сам директно руководи до-

бровољним радовима, а да на“

осталим објектима руководе рејонски одбори Фронта и основне организације. За ове веће објекте формираће се посебни штабови, за руковођење фронтовским бригадама, а такође ће се појачати и побољшати кадар у секцији за добровољне радове при Градском и рејонским одборима

. Све то у циљу што боље организације посла, што већег радног ефекта и што бољег квалитета у раду фронтовских бригада.

Градски Фронт ће тражити да се на свим објектима, где учествују фронтовске бригаде, тачво одреде послови и објекти на којима ће се радити. На пример, можда ће Градски одбор Фронта добити на Новом Београду одређену деоницу канала, коју ће изградити наша организација, наравно уз стручну помоћ предузећа. На тој деоници као и на другим градилиштима, по завршетку добровољних радова остајаће спомен - плоче на којима ће писати да су тај објекат подигле те и те фронтовске бригаде Београда. На тај начин ће се трајно обележити рад фронтоваца, а спомен-плоче ће говорити о овом великом добу у коме живимо и ралимо.

Радне бригаде ће се формирати по основним организацијама. Јелна _ основна — организапија фронта — јелна фронтовска рална бригада. Бригаде ће се лелити на чете, десетине и ралне групе. Таква организација је по требна због тог тто ће ге папити на великом броју гралилишта

"о на разним ситним пословима;

литичке моћи наше лом "не ФНРЈ.

. Д. СТАМЕНКОВИЋ

као и због тога што сви фроњ товци неће моћи да раде свака ТОВСКИХ РАДНИХ БРИГА-

дан. Радне бригаде треба да до бију своја имена по познатим народним _ херојима, _ погинулим народним борцима пили неким другим историским именима везаним за НОБ. Свака _ бригада треба да има своју заставу и об. знаку. Руководства бригада, чета и десетина треба да се бирају на демократски начин, од најбо. љих и највреднијих фронтоваца, Све ће то учинити да се бригаде организационо учврсте. У штабо вима бригада треба да се поста ви подела рада, како би се посао што боље организовао. Ту треба да буде, поред осталог, неко одговоран за здравствено стање, који би се старао да болешљиви чланови Фронта не иду на тешке радове. Код једног дела жена постоји жеља да се о форме женске радне бригаде, ко је би могле да раде по цео дан и које би узеле обавезу да раде одређено време 5—10 или 15 дана. Јасно је да би за то време фронтовске организације морала да помогну тим женама у чува њу деце и другим потребним домаћим пословима. Такве бригаде би биле врло корисне, а морале би да буду састављене од здравих другарица, које би радила на потпуно добровољној бази.

Секција за добровољне радо“ ве Градског одбора Фронта про“ учиће питање издавања правилника, где ће утврдити кад може једна фронтовска бригада да постане ударна, какве норме н ко лико радних часова треба да спуни члан фронтовске. бригаде, па да постане ударвик и добије ударничку легитимацију за снаб девање, као и друга правила и прописе.

Градски фронт ће организовати кратке курсеве за руководиоце бригада и руководиоце развих служби у вези са добровољним радовима. Почетком априла организоваће се велика смотра свих фронтовских и омладинских радних бригада, због чега је њ потребно да се одмах приступи формирању и припремању радних бригада. Омладинске радне бри гаде имају своје велике традиције, због чега ће оне остати самосталне, а омладинци неће учествовати у фронтовским радним бригадама. Но, то не значи да ће се оне одвајати од Фронта, већ ће заједнички учество“ вати као самосталне формације са фронтовским бригадама на истим радилиштима.

У току ове године посветиће се посебна пажња културно-просветном раду на градилиштима, где раде фронтовске бригаде. То је прошле године била велика слабост у раду. Сада ће се настојати да се организују звучници, да се дају кратке културне приредбе, организују разна предавања и слично.

С обзиром да ће ове године бити велики број радних бригада и да ће сваког дана радити неколико хиљада београђана наш лист „20 октобар“ ће просветити посебну пажњу раду бригада и доносиће извештаје о резултати ма добровољних радова.

Пошто и наша организација у“ чествује у међуградском такмичењу у току кога ће се свака два месеца додељивати прелазна заставица оном граду који буде најбољи у добровољном — фи зичком раду, Извршни _ одбор Фронта ће издавати билтене у којима ће износити резултате свих радова.

Статистици и евиденцији мораће се ове године поклонити много већа пажња. На том по слу биће ангажовани највредни“ ји и најсавеснији чланови Фронта, како би се посао око стати“ стике и евиденције водио уред“ но и тачно и како би та служба у потнуности могла да служи за правилну анализу рада и одре ђивање задатака, |

Формирању и – организација штабова бригада треба поклони“ ти велику пажњу, јер од пра вилног избора људи у штабови“ ма и од њиховог рада у многоме ће зависити успех свих наших акција.

Агитационој страни треба исто тако посветити велику пажњу, нарочито очигледној агитацији: истицању графикона са резулта“ тима рада појединих бригада " бригадира, што ће имати великог дејства на развијању радног елава и такмичења. ,

Београђани су и до сада по казали високи патриотизам да" јући хиљаде добровољних _ рад“ них часова на обнови и изградњи наше земље. Они ће и у овој го“ дини, испуњавајући своје обаве“ зе, дати још један велики при“ лог бржем испуњењу _ Петого“ дешњег плана, Бржој изградњи и реконструкцији Београда. 3 славу и јачање економске И 10"