20. oktobar

удаљили марта

(стални пораст жи

отног

стандарда радних људн

у току извршења Петодишње; плана

„(О мучујући момент у рекон-

струкцији наше = народне привреде, – спровођењем _— првог Петогодишњег плана, јесте ства,

"рање тешке индустрије н елек-

трификацијт земље, Тешка инду-

'стрија је основни предуслов по-

литичке и економске независнести земље. Исто тако, тешка ин, дустрија је и основа за даљи хономски развитак Земље. Упоредо са економским развитком подиже се и животни стандард радних људи. Стварање ролидне н чврсте економске и техничке базе има да служи радном ч0веку за непрекидно и стално побољшање његовог живота. У капиталистичком друштву човек је потчињен техници, јер су производна средства у рукама приватнокапиталистичких _ власника. У капиталистичким _ државама „техника је у рукама поједи.

"них капиталиста, тамо су Мага“

цини и дућани појединих трговаца. Дућани су пуни: дивота је погледати унутра и видјети разне костиме и другу робу а храну. Али гладни сиромаси марширају крај тих дућана, јер за народ нису приступачни. — Она висока техника и оно обиље у капиталистичким земљама служи једној шаџи људи и њиховом нечувено високом стандарду живота, на несрећу широких народних маса“. (Тито).

Наш први Петоголишњи план, иако се његова основа састоји у електрификацији и инлустрија, лизацији земље, у стварању тешке индустрије, предвиђа, упоредо са остварењем плана, и стални пораст животној стандарда радних људи.

У погледу животног стандарда“ =—- нагласио је у једном свом говору маршал Тито. „ситуација се у Југославији све више поправља. Многи злогуки „пророци“ говорили су како ће Петогодишњи план смањити животни стандард нашег народа.

Ми ћемо настојати да се жи. вотни стандард наших радних људи, не смањи, него ла се, напротив, повећа. И већ је у много чему остварено побољша“ ње“,

Општи индеко у 1945 годиви био је за половицу мањи од

предратног. Индекс обуће н оде-

ће био је једва нешто већи од 20%. Уопште животни стандард 1945 године био је за половину мањи него 1989 године (тачно у процентима _ изражено 54,88%, ). Почев од 1945 године индекс 2деће _ кретао се: 1945 — године 20.45%, 1946 године 66,60%, 1947 голине 78,92%. По плану за 1948 годину, предвиђено је 102.10%. Мндекс робних вредности скочио је из 1945 године од 50,50% на 83,69% у години 1947. По плану за 1948 годину пребациће предратни _ ниво 105.83%. Индекси прехране град-

ског и индустриског становништва кретали су се: 1945 голине — 60,92%: 1946 — 77,42%;

1947 године — 82.,14%, и у 1948 години (по плану) 102.28%. И тако даље. У сваком погледу расте индекс побољшања живо та. До краја 1948 године живот. ни станлард премашиће предрат• ни за 7%. У 1947 голини животни стандард достигао је 85,69%, према животном стандарду 1939 голине. |

Повећање индустриске проинз. водње омогућило је да се заведе нови систем снабдевања. У овој години моћи ће да се'задовоље садашње основне потре• бе сељака у индустриским производима. Помоћу везаних цена пољопривредници ће се снабдевати јевтиније разноврсном ин. дустриском робом. А то ће утицати и на појевтињавање пољопривредне производње, која је потребна за исхрану градског индустриског становништва, Низ индустриских производа пуштеко је у слободну продају по нижим јединственим ценама, Од система рационирања прешло се на систем обезбеђеног снаблевања по ниским — јединственим ценама ин то у повећаном оби. му. Просек калоричне вредности повећава се за 4%; просек калоричне вредности допунског следовања за 8%. Према новчаном ефекту, обезбећено снабдсвање исхране повећава се за 17%, а по целокупној вредности индустриских артикала — за 46,03%. Међутим, вишак индустриских производа пуштен је У слоболну продају по вишим (ко. мерцијалним) , јединственим пе нама.

Нови систем снаблевања кол нас заснива се на тренутним производним могућностима наше земље. Према порасту производње

одговарајућој сразмери повеава се и животни стандард радних људи, |

„Свако даље проширење оби. ма наше производње значи допринос на томе путу, на пугу наше борбе за животни стандард“ радног народа“, (Кидрич). „Треба имати у виду да је остварени производњи постигнут са старим капацитетом, који је у току

рата порушен за 36,5%. За по-

успех у индустриско;.

следње две године порушена постројења су оправљена и она се такође искоришћавају. Објекти капиталне из задње наше Петолетке, који су у изградњи, не. посредно не утичу на обим производње; изграђени објекти у 1947 години и они који ће се изградити у 1948, знатно ће ојачати потенцијал наше индустрије. Просечни животни стандард у |

1947 години попео се на 85,69, у поређењу са 1939 годином. Тај ниво одговара капацитету садашњих производних — могућности наше земље. Међутим, речено је да је премашена предратна индустриска производња за 67%. На први поглед изгледа да постоји несклад између пораста производње и животног стандарда, ако се повећана продукци;а упореди са предратним животним стандардом. Уствари, пак, не постоји никакав несклад. Потребе широких _ народних маса после рата знатно су порасле, Пре рата куповна моћ радног народа бала је врло ниска, док су цене биле несравњено високе. Резерве су у току рата исцрпене; појавила се велика несташица ро. бе, природно је да после рата "ије могло да се добије све оно што се могло добити пре рата. Ослобођење радних маса знатно је ојачало њихову куповну и потрошачку моћ. Темпо пораста стварних потреба јачи је од темпа пораста производње. С обзиром на техничку заосталост и на преображај у структури наше привреде у прво време темпо пораста стварних — народних погреба је бржи од темпа пронзводње. Наша индустрија се сталко подиже и већ у 1948 годи. ни премашиће животни стандарл за 1%. Поред тога, треба имаги у виду да је стара капиталистичка Југославија увозила потрошку робу за 33%, а да се сала увозе машине и остали инвентгр који је неопходан за капиталну изградњу. ,

Полизању животног стандарла допринеће знатно и локална привреда. Искоришћавајући све месне изворе, бољом организацијом и унапређењем, локална при. вреда служиће као допуна за задовољавање животних потреба, за даље подизање животног стандарла радног човека.

У Петоголишњем плану развитка Београда, например, највећи део предвиђених инвестидија — 887, долази на: инвестиције за подизање животног стандарда становништва. Од укупних инвестиција на станбе-

нокомуналну изградњу отпада

674%. У плану је предвиђено да се изгради 1,7 милиона квадратних метара станбеног простора. Ако се урачуна савезна и републиканска изградња и #изградња _ станова за приватнике, онда укупна станбена изградња премашује целокупну _ изградњу у Београду за 22 године капи. талистичке Југославије,

У плану развитка града Безграда предвиђено је унапређење и даље/ проширење градског саобраћаја и канализације, п0јачање осветљења, изградња у-

"лица, подизање градског зелснила, купатила, јавних зграда, итд. · Укупна сума инвестиција

износи око 20 милијарди дина. ра; у ову суму улазе и инвестиције савезног и републиканског значаја.

Све то знатно ће допринети бржем подизању животног стандарда радних маса.

Поред основног задатка — е-

лектрификације и индустријали, |

зације земље, наш први Петогодишњи план предвиђа и стални пораст животног стандарда ралних људи у току спровођења и остварења плана. Држава ће до краја 1951 године инвесгирати 55 милијарди и 700 милнона динара за изградњу станова, болница, лечилишта и културних установа; робни промет повећаће се на! 102 милијарде динара.

„Снабдевању широких народ. них слојева посветити – највећу пажњу. Упоредо о порастом у пољопривреди и индустрији постепџено напуштати систем рационираног _ снабдевања _— прехранбеним и индустриским производима“ (Члан 20 тачка | Закона о Петогодишњем плану).

Најновије _ наредбе _ Савезне владе о новом систему снабде. вања остварују одредбе Планч према садашњим, тренутним могућностима производње. Свако повећање продукције служи као стално _ побољшање _ животног стандарда радних маса.

Наш животни стандард стално се подиже, расте,

»Смањиће се само животни стандард оних који неће да раде. Ми смо у свом раду већ постигли такве резултате да ви: димо јасно перспективу и прокр: чен пут у социјализам у нашој земљи“... (Тито).

Остварујући Петогодишњи план, свакодневно и равномерно, наши трудбеници дају свсј допринос планској изградњи на ше земље на путу у социјализам који обезбеђује живот достојан

"човека.

"27 ФЕБРУАР 1948

ВЕЛИК" РАДНА АКЦИЈА НАРО ДНЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У ОВОЈ ГОДИНИ

Још у току прошле године отпочело се са радовима на Аутопуту „Братства Н јединства"

И.

Шездесет хиљада омладинаца

радиће на аутопуту Београд — Загреб

(бтединон прошле године на београдској и загребачкој страни отпочели су први радови на изградњи Аутопута „Брат ство и јединство“ између _Београда и Загреба, будуће основне артерије нашег друштвеног саобраћаја. По коначном завршетку ових радова значај овога аутопута биће веома велики. Аутопут. „Братство и јединство“ и граће огромну улогу у привредном животу наше земље.

У 1948 години наставиће се још обимнија изградња овога 06 јекта, који на крају Петогодишњег плана треба да се продужи ло Љубљане. Највећи део радова у овој години извешће Народна омладина Југославије која ће учествовати са 60.000 својих чланова. На тај начин омладина Југославије извршиће још један задатак од огромног значаја за нашу привреду.

Досад је изграђено преко 36 километара пута

Радови на изради . пројеката и на трасирању Аутопута отпочели су средином прошле године под руководством Управе за из"градњу Аутопута' Београд—За· греб која је, ради боље организације посла, образовала три секције: у Земуну, Новој Градишци и у Загребу. У другој половини 1947 — године, после обимних — припрема, приступило се извођењу грубих

радова на деоници од Земуна према Сремској Митровици и од Загреба према Иванић-Граду. Ко ристећи благу зиму, до данас је на београдској страни готово 23 километра коловоза од бетона и коцке, док су на још 31 километар завршени земљани радови. Поред тога, изграђена су 32 разна објекта, као што су мосто-“ ви, надвожњаци и пропусти У укупној дужини од 90 метара. На загребачкој страни дужина готовог коловоза износи. око 13,5 километара, од којих је 4,625 километара _ подигао – Народни фронт града Загреба, дајући добровољну радну снагу. Земљани радови довршени су још на 24 километра, а делимично извршени на. четири километра. Изграђена су 53 објекта укупне дужине распона 147 метара.

У овој години 60.000 омладинаца изградиће 120 километара Аутопута

У току ове године наставиће се још интензивније са радовима на изградљи Аутопута „Братство и јединство“. На загребачкој страни радиће Грађевинско предузеће НР Хрватске „Нови пут“, док ће на београдској страни радити 60.000 омладинаца и омладинки. Омладинска деоница Аутопута „Братсво и је-

Помоћ Народног фронта у разбитру лоБалне · индустрије

адаци локалне индустрије

и занатства у томе су да задовоље локалне потребе становништва разноврсним артиклима неопходно потребним у свакидашњем животу грађана. Осим тога локална привреда има и допунску улогу у односу на савезну и републиканску индустри ју и то не само у подмирењу разноврсних потреба грађана већ и у производњи предмета потреб них за капиталну изградњу.

Локална индустрија и занатство, према општим потребама и задацима, могу бити укључени у чврст план, што зависи од специфичносли и карактера врсте предузећа, но ово не одбацује основни карактер локалне привреде: планирање на основу локалних потреба и могућности.

Народни фронт Београда има пуно могућности да развије своју делатност и на пољу јачања и развоја локалне привреде.

У првом реду Народни фронт Београда могао би помоћи да се у нашу привреду укључи незапослена радна снага. Задаци су Народног фронта да се пронађу неискорашћене _ резерве радне снаге, пошто у нашој држави не постоји армија беспослених радника. Недавни попис беспосле-

них грађана није дао задовоља-.

" вајуће резултате. Разлог неуспеха. је недовољно објашњење и тумачење ове акције свима гра ђанима који су незапослени. Задатак је организација Народног фронта да потребу укљу чивања у привреду шире попула рише и да објасни члановима Народног фронта, који нису запослени потребу приступања раду наравно, на начелу добровољно“ сте те Организације Народног фронта могу такоће да укажу велику помоћ у погледу снабдевања локалне индустрије разним сировинама и отпацима, што ће до-

принети бољем и разноврснијем снабдевању грађана,

У Београду је недавно покренута акција за прикупљање старог туча (гуса), вунених и памуч вих крпа, кутија од ималина, као и старих жилета., (Ове акције нису успеле, пошто у рејонским одборима и основним организацијама Фронта нису схваће не са довољно озбиљности. Иако ове сабирне акције изгледају ситне и незнатне, опе имају велики значај у снабдевању наше

· локалне привреде, а тиме и у

бољем снабдевању грађана.

Прикупљање _ отпадака, које се организује, треба боље спроводити а претходно и објаснити народу његов значај. У овим акцијама могу да пруже велику помоћ жене и пионири. Успех оваквих акција зависиће од тога са каквом ће се пажњом вршити прикупљање, ла ли ће се сачувати прикупљено и где ће се смештати.

Отсеци индустрије и занатства по рејонима треба да објасне фронтовским организацијама зна чај и начин спровођења оваквих акција.

Од фронтовских организација очекује се не само ангажовање у овим акцијама, већ и сугестије и предлози, које ће наши граБаш износити на конференцијама, по питању проналажења разнаврсних _ сировина. _ Чланови Отсека индустрије и занатетва прикупиће све ове предлоге и проучити _ могућности _ њиховог спровођења,

Органиазције Народног фронта, указивањем помоћи нашој локалној индустрији, било путем обезбеђења радне снаге и сировина било путем предлога, допри

неће побољшању животног стан-

дарда грађана. Поред тога део индустриских артикала иде и на село, што у многоме доприноси све чвршћем савезу радника и сељака. !

Влад. ЉУБОЈЕВИЋ

динство“ полази од села Шимановаца, на 28 километру од Београда, а завршава се на 148 ки. лометру иза пруге Винковци Жупања. Укупна дужина деонице, на којој ће радити омладина, износи 120 километара, односно једну трећину целог пута од еограда до Загреба. Коловоз на омладинској деоници биће од бетона, асфалта и коцке, у зависности од квалитета – терена. Главни радови отпочеће 1 априла. |

Изградња овога дела пута захтева да се изврше велики земљани радови. Укупна количина земљаних радова на омладинској деоници Аутопута износи 8 ми. лиона и 300.000 кубних ме тара, док ће . скидање хумуса бити извршено у површини од 12,600.00' квадратних _ метара. Са свих ових земљаних – радова 50 од сто ће се извршити машинама. Поред тога, на омладинској деоници подићи ће се 20 мостова са укупном дужином од 860 метара и 210 мањих пропуста. Велику тешкоћу претстављаће транспорт грубог материјала, јер га у близини радилишта уопште нема. Због тога ће бити потребно дуж трасе подићи при времену железничку пругу широког колосека, која ће, на појединим местима, имати директну везу са главним и споредним пругама.

Као и на свим досадашњим радним акцијама, и на Аутопуту „Братство и јединство“, кроз низ курсева и течајева, омладина ће проширити и стећи нова знања. Кроз заједнички рад и напоре, и на Аутопуту БеоградЗагреб омладина Југослави:е че личиле братство и јединство наших нарола. Поред тога, предвиђа се да ће на Аутопуту радити | око 5.000 · напредних омладинапа и омладинки из свих крајева света.

Нови Аутопут биће само за 5 од сто дужи од ваздушне“ линије Београд Загреб Даљина од Београда до Загреба досад је износила 462 километра. Друм који је спајао наша два највећа града био је излокан и тежак за путовања, тако да су кола трпела: знатна оштећења. Када Аутопут „Братство и јединство“ буде потпуно готов. раздаљина између Београда и За греба смањиће се за читавих 80 километара, што значи да ће укупна дужина бити свега 382 километра, То претставља у дужини само 5 од сто више од раздаљине ваздушном _ линијом Ширина Аутопута биће 25 метара, са два коловоза од по 9 метара. Између коловоза нала: узиће се четири метра широк зелени појас. Засад ће се, међутим, радити само један коловоз. који ће имати пропусну моћ од 6.000 до 9.000 возила дневно. што је сасвим довољно у дана. шњем условима. Изгралдњи дру гог коловоза приступиће се касније, и то у етапама.

Аутопут „Братство и јединство“ биће пут првокласног квалитета. Максимални успон взносиће само 3 од сто. Укрштавања са другим спореднијим пу: тевима и железничким пругама избећи ће се изградњом надвожњака и полдвожњака. Аутопут неће пролазити ни кроз једно насељено место. Аутомобили ће моћи да се крећу брзином — ол 150 километара на сат. На једволичним местима, поред равница засалиће се дрвеће и полић» путне станипе, споменици итл да би путник уживао у путовању. Изгралња молерног Аутопута „Бпатство и јелинство“ од Бео. грата ло Загреба значиће јот' један корак више у остварењу Петоголишњег плана, а тиме " корак више ка привредној моћи наше земље, :

„20 ОКТОБАР" сене

Дали су београдско претузено КспОНиЛа

Плон 30 Мосец 1

спуњење плана по. бео“ градским _ предузећима за месец јануар 0ове године показује да је низ предузећа постигао значајне успехе: гиспуниз и премашио плана да извесна нису испунида план ске задатке углавном због тога што нису отклонила 'смет“ ње и недостатке који су пратили њихов рад у првој планској години.

Недостаци из прошлогодишњег рада познати су. Један од крупнијих недостатака је у томе што синдикалне организације нису вршиле контролу ис• пуњења месечних планова, што сваког месеца није вршена анализа испуњења месечног плана и недостатака у раду и што у многим предузећима није постојала довољна координација између стрчуних руковом дилаца и радника. Непотојање производних саветовања по групама и одељењима или њихово _ шаблонско одржавање такође је била слабсст многих предузећа у току прошле · го дине. Поред тога, слаја радна дисциплина умногоме је ометала још услешније испуњавање планских задатака.

Слика испуњавања месечног плана по предузећима у Београду је веома разнолика. Ре

зултати испуњења плана пока- .

зују да су многа предузећа не само испунила већ и премашила своје месечне производне задатке. Међу овим предузећима налазе се и нека која проташле године нису редовно испуњавала план као што су >УШумадија«, »Рад« и низ других, по чему са види да су ова предузећа правилно користила искуства из прошле године и приступила отклањању недостатака у раду. Нека предузећа. мер »Југострдја и »Пролетере у Жаркову и друга, као н'у прошлој годиви, нису испунила свој месечни плани нису отклонила слабости које су се појављивале при испуњењу плана у прошлој годиви. . Извесна предузећа која су током прошле године уредно испуњвала план и на крагу године га извршила, месечни план у јануару месецу ове године нису испунила. То су »Стаљинград«, _Бродоградилиште Чукарица, стругара Макит, »Прозлетер«, (кожаоско) и још неколико предузећа. Велики број изгубљених рад них часова услед неправда“ них изостанака је један од ра-

као напри-

злога подбацивања месечног плана у неким предузећима. Индустрија мотора испунила

је план са 86.50% а има'изгубљених 10.376 часхва; стругара Макиш је испунила план за 65%, а има изгубљених 5968 сати и то из производње 1936; „Пролетер“ (метално) испунила је план з1:90%» делом због великог брз:а изгубљених радних часова и слабе радне дисциплине. ' Б

Синдикалне подружнице пре« дузећа која нису испунила месечни план неће се моћи успе шно борити за извршење даљих задатака, ако не буду пре дузеле све потребне мере да претресу у својим колективи» ма све недостатке у производњи и донесу конкретне . 34 кључке за њихово отклањање, Само свестрана анализа тих недостатака у производњи од стране широких маса чланова подружница могу допринети да љем _ успешном извршавању производних задатака. Збот тога је потребно да се органи“ _зују групни и шири састанци радника и техничких руковог дилаца на којима ће се пре трести сви узроци неиспуње

ња плана у месецу јануару:и |

предузети конкретне мере и обавезе за уклањање недое статака у одређеном року.“ '

Велику пажњу треба посветим ти питању усавршавање | про“ изводних саветовања. побољшавања организације ра да треба да буде један од најважнијих проблема који се расправљају на производним саветовањима. =

На састанцима по подружни“ пама треба претрести и важно питање снаблезања материјалом и разраде планова за појединачна радна места. Про блеми животних и радних У

слова радника треба такоће. да булу претресани на овим

састанпима, %

Синликалне организације тре ба такође ла појачају борбу“ за учвршћење радне дисципли-

; не. против неоправланих · изостанака и свих облика недис,

циплине. и забушанства,

Пигање _

1