20. oktobar
же штина _ подружнице
пријатељство и братство народа Југославије
и Совјетског Савгза
ЕЈ Ееит априла навршава св три године од дана када је маршал Тито у Москви потпи. сао Уговор о пријатељству и У. зајамној помоћи између народа Југославије и Совјетског Савеза. 'Уговор је био велики успех за наше народе који су тих дана, раме уз раме са Совјетском ар. мијом, коначно ослобађали нашу земљу од непријатеља. Зато је то био дан велике радости, поноса нв поуздања у будућност наших народа. Уговор је имао само зва. нично да потврди и оформи већ давно постојеће братске и прија_ тељске односе између наших и совјетских народа — зато за њега нису ни били потребни не_ ки нарочити преговори између државника две земље. Њиме су коначно биле остварене вековне тежње наших народа, које није могла да пригуши _— издајничка политика руководилаца старе Јутославије, а које су дошле до још већег изражаја у тренутку када се наш народ, остављен од својих властодржаца, препуштен сам себи, натзао на свом правом путу, путу борбе за независност и слободу своје земље — на ко ме се баш и судбински повезао са Совјетским Савезом.
Наши народи, поучени искуством прошлости, знали су да је _ једини прави пут нашег даљег развитка и сигурније будућнос_ ти — пут пријатељства, братства и узајамне помоћи са Совјетским Савезом. Више но ма кога, нас словенске народе историја је на_ учила да, разједињени и одво. јени од братских словенских на-. рода, а пре свега Русије, лако постајемо, као што смо често и били, плен туђинских завојевача. Ми смо били дубоко свесни џи љева фашистичког империјализ. ма и сигурно знамо да би ти пиљеви били и остварени да се на бранику слободе словенских н свих демократских народа није несебично ставио баш Совјетски Савез, који је за ту слободу и највеће жртве дао.
Брат и пријатељ у рату — 0стао је то н у данима мира. И ми
смо схватили, и сваке године то,
нам бива све јасније, од коликог је значаја то пријатељство и братство. Братска рука помоћи наставила је да се пружа према нама и кроз дане наше привред_ не обнове и изградње, а кроз стално продубљавање тога при јатељства_и братства, пружа се и данас, у периоду остварења нашег првог Петогодишњег плана — велике гарантије наше бу. дућности. ' |
Наде наших народа да само чврсто повезани с народима Со-
вјетског Савеза, и осталим сло.
венским народима и народима но_ ве демократије, нећемо више ни_ када бити играчка у туђим рука ма . бивају сваким даном све чвр шће. Велика земља социјализма, која је у току Другог светског ра та била предводник борбе за осло бођење свих народа од фашисти-
!
"кодишње скушштине · синдиналних подру-нница КЕ
Иго је до сада одржан мали број годишњих — скупштина синдикалних _ подружница београдских предузећа, ипак се већ може указати на неке опште појаве које карактеришу њихов рад. Учешћа чланства на _ овим скупштинама је прилично задово“ љавајуће. Међутим, њихово приступање дискусији по поднетим рефератима, гласању и одабирању најбољих за руководства све“ дочи, често, 9 недовољном прорађивању одлука Шестог плену“ ма Централног одбора ЈСЈ, недовољном познавању Правилника о спровођењу годишњих скупштина м недовољно објашњено! демократичности новог начина избора.
Поднесени реферати често су сувише конкретни, без јаче политичке подлоге, или се упуштају У дуго теоретисање о апстрактним чињеницама уместо да говоре о „стварном раду м постигнућима У светлости перспективе наше да вашњице,
'Тако се на скупштини _ синдикалне подружнице Пројектантеког бироа мотао стећи _ утисак да чланови годину дана баш ништа нису радили. Као по правилу, тамо где није био довољно добар реферат, дискусија _ није послужила томе да га исправи и допуни већ се, обично, губила У неважностима или је замирала. У подружници димничара, где Фу се цела организација и том скуп штине кретали ~ погрешном прав цу, дискусија се претворила У свађу. У _ ортопедском _ заводу „Универзал“ избили су лични иетупи и секташење, а:
Напротив, на. скупштини Градсмог гвожђарског предузећа, после добро припремљеног реферате, развила се жива дискусија, За све време трајања скупштине м приликом избора чланови подружнице сами _ су мисправљали грешке свога руководства. Успета је, У сваком погледу и скуп-
чких поробљивача — по заврше. тку рата постала је најчвршћи и најсигурнији бедем мира, не. зависности, демократије и на. претка свих народа. Уз то, одбрана и подршка свих наших праведних захтева на међународним конференцијама од стране претставника- Совјетског Савеза, заједничко иступање са нашим претставницима на међународним форумима. по свим питањима у циљу одбране позиција мира и демократије, најбоље су дока. зали и оправданост наше љу_ бави и вере у Совјетски Савез и његов чврст, доследан став за одбрану крваво стеченог мира и демократије, ради даљег напрет_ ка' народа. у“
Да је пут који су изабрали народи Југославије ин других земаља ја истоку Европе био исправан и једино могућ, доказ су баш ови дани и догађаји ко_ ји се у њима збивају. Док се данас на западу Европе и у мно. тим деловима света врши ста_ лан и подмукао процес поробља_ вања, _ колонизирања, _ гушења привредног и културног развит_ ка некада независних земаља, а данас везаних ланцима Марша_ ловог плана, док се у тим зем_ љама активизирају и помажу нај црње реакционарне и фашисти_ чке снаге које треба да остваре поробљивачку политику међуна_ родног империјализма, — дотле се на истоку Европе народи де_ мократских република, чврсто 0. слоњени на Совјетски Савез, нај. доследнијет ни највернијег брани_ оца независности, слободе ни ми ра, подижу на степен економске и политичке независности на каквом никада у прошлости нису били н продубљујући демократске тековине постављају чврсте темеље свога благостања, Док се земљама и народима који сваким даном све више губе своју независност с оне стране океана шаљу празна обећања или помоћ у виду ланаца, | ратом, атомском бомбом и док се над њихове животе надвија авет глади, несигурности, кул. турног срозавања и беспослицпе, ~ дотле народи Источне Евро. пе, очувавши и стално учвршћу_ јући своју независност, уз помоћ Совјетског Савеза постављају темеље и граде величанствену и срећну будућност: социјализам.
Ма колико то не желели империјалистички. грабљивци, лео ове велике истине незадрживо продире у свест људи поробље. них земаља, и снаге антиимпле. ријалиста бивају сваким даном чвршће и снажније, а 'олавно су већ бројније. А наши. народи, за_ једно. са осталим — народима и људима јаких нерава, снажно ко. рачајући у своју светлу будућност, поносни су и срећни што се налазе у том демократском и мирољубивом табору, на чијем се челу налази Совјетски Савез, за кога нас везују дубоке брат ске и пријатељске везе.
ства просвете, где су реферат, дискусија, избори и _ целокупна организација били на висини.
Највише недостатака је било У самој _ организацији _ скупштина. Често се догађало да се скупшти на -отегне у недоглед, јер се на њој вршило · збрајање гласова, уместо да. их комисија — истакне доцније на табли. У фабрици шећера велики број чланова _ напустио је скупштину још пре избора због лоше организације и лоше агитације која није. довољно објаснила значај избора и њихову демократичност. На скупштини подружнице димничара приватни послодавци утицали су да се у
ново руководство изаберу људи који не одговарају тој дужности, Дешавало се, приликом де“ љења гласачких листића, да се ствара нелотребна гужва или. да
претње глађу,
СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! Р
БРОЈ 176 ТОД. У. Ж
ПРЕКО 100.000
ж
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
Ра Уа ер По ТИ Де и И.
"БЕОГРАД, 9 АПРИЛ 1948 ж
ЉУДИ НА СМОТРИ РАДНИХ БРИГАДА
ЦЕНА БРОЈУ, 2 ДИ!
Београд ће засијати сјајем
Поглед на. Трг Републике за вре-
ме смотре радних бригада Бео-
трала. Горе: Рато Дугоњић
говори на'смотри радних бригала
их бирачи _ попуњују “непотпуно, 5
као У предузећу „Југонафта“, јер нису довољно упућени у технику | гласања, Често није припремљен довољан број гласачких кутија, што је одуговлачило изборе. и цео ток годишње скупштине, У предузећу - „Универзал“ 150'чланова“ гласало је у ' једну жутију, иако _ је, према Правилнику, за тај број бирача требало припремити бар две кутије. :
Приликом даљег. 'одржавања годишњих скупштина _ синдикалне "подружнице треба да избегну све ове недостатке и највећу "пажњу да обрате доброј организацији њиховог рада; доследној демокра тичности избора м обухватању целокупног чланства на _ Бирање стварно најбољих из њихове средине, који могу да одговоре. својим задацима.
Римска вучица...
... и Ррем-Видо, РОМУЛУСГ аспери
(о Фране нувел“, Париз)
Министар а аиленирииараид -= птииикеу
"какав одговара нашој
,
славној домовини ~
] утива 1948 биће година огромних радова у "и најзабаченијим селима и по градовима нићи ће нови
дружни домови, болнице,
јиће досад неспојене крајеве,
целој нашој земљи. По овим, па
станови, фабрике, за»
школе и културне установе, нове железничке пруге спо-
кроз поља ће проћи нови асфалтни путеви. Сам Бер.
прад, пак, постаће лепши и уређенији са новим зградама и булеварима, културним
симболом снаге слободне Југославије. . = 4. А
се постављају пред све трудбенике наше земље тежи и
установама и парковима, Зато су задаци који
озбиљнији него што су били до сада. На Другом Конгресу Народног значај који, у остварењу Петогодишњег пла-
фронта. Тај рад и ти резултати, лре-
бије. истакнут је огромни
на, има добровољни рад чланова Народног
творени у новац; прелазе Други конгрес Народног
И грађани и грађанке, омладинци, и омладинке нашега г задатке и спремни су да се, свим својим снагама . На величанственој смотри која ђана Београда, заједно са омлади«ом,
ИЗБОРИ ЗА РУКОВОДСТВА "АНТИФАШИСТИЧКОГ _ ФРОНТА , ЖЕНА
По основним оргонизацијома жене Београда
| бирају нова
руководства.
епосредно · пред . Конгрес
АФЖ Србије одржавају се у Београду по свим основним организацијама избори за нова „руководства жена. Од 200 из"борних _ конференција, _ колико треба да се одржи. у. Београду, одржане су до данас. 153. На "тим конференцијама читани су реферати .о задацима у овој години, по којима су жене раввијале живу дискусију. У ди"_скусији се највише говорило о стварању. вртића за децу, о фор-мирању актива: „Мајка и дете“ "у који треба да уђу најбоље жене. о
После претресања свих, задатака који стоје пред женама Београда, вршени су избори нових руководстава. У нова руководства ушле су жене које су до сада радом доказале ' своју љубав ни приврженост Народном _фронту. На тим изборним конференцијама по основним орга-низацијама, поред избора. новог руководства, извршен је и избор делегата за рејонске конференције. Ни · Избори. по основним организа- , цијама још трају, и трајаће до 14 априла. Од 14 до' 20 априла одржаће се рејонске конференције, на. којима ће се извршити избор новог руководства рејонских' одбора АФЖ. Сем“ тога. на тим рејонским конференција. ма извршиће се избор делегата за градску конференцију и из бор делегата за Други конгрес АФЖ „Србије, У еаНИ
не
Е М » 7
економски
и милијарде. | фронта Србије,'у другој
и жаром, је одржана у
Данашња смотра свих радних бригада Народног фронта, укључујући бригаде Народне омладине, прва је манифестација ове врсте код нас У - Београду. Заправо ову смотру неловољно је обиљежити само као манифестацију, Прије се може рећи ла је ово припрема, постројавање и преглед -смата за битку коју започиње Народни фронт, Београда ових лана, битку за уређење н уљепшавање шег поносног, слоболарског Београда. Пред нама стоји задатак да Београд, главни град Федеративне Народне Републике Југославије н Народне републике Србије, уредимо тако да не само политички него и својим изгледом одговара нашој земљи и угледу кога она има. Пред нама стоји задатак да наш град који има такав положај на коме му сви други „градови могу завидјетн, који има таКве људе на којима му могу сви градови завидјети — преуредимо, очистимо од свих грлоба које су _ нам остале из прошлости, да се ослободимо све наслеђене анархије у из „традњи града, да га начинимо ин лијепим ни улобним за живот нашег _ радног свијета. Рушећи старо, по трајало м преживјело и градећи | на мјесто тога ново, у исто вријеме мн требамо да све позитивне тековине из наше прошлости од којих су многе покривене блатом, очистимо но учивимо да оне засјаје новим сјајем.
Над изградњом Београда непрестако бдије око нашег друга Тита По његовој замисли на лијевој обали Саве треба подићи читав нови — дно града, саградити мостове н улнце којк ће га везати са старим, урелити обале Саве и Дунава н на њих пустити Београђане који су били опа„тле отјерани; ради тога треба измјеустити чнтав жељезнички чвор и на његовом мјесту подићи оперу н друге монументалне грађевине, паркове н кејове, Водећи једнако рачуна н о „центру. и о периферији треба преуредитн многе улице, доградити старе „в изградити нове, блокове кућа, саградити школе, културне ломове, 06даништа н. јасле, подићи око 1,700.000 м% нове станбене површине, модерно калдрмисати улице и побољшати на њима саобраћај, наградити нове“ пар. кове ни уредити старе итд. нтд.
И не само «о, Наша борба за — нзградњу Београда неће се водити само -бко изградње. огромних грађевина, Свако. велико дјело састоји 'се од безброј малих, ситних, ниједна згра: ла не израсте низ воде него је резултат упорног рада, слагања џигли и других ситних радова; изглед свакога града тражи да булу обрађене не сама велике сувари него н сви његови мали, на око ситин, детаљи. Нама се жури да наш град што прије изгледа
| фетди н. културнији, да у њему штр
недељу на Тргу републике од којих 65.000 сврстаних у 409 радних
Говор Рата Дугоњића |
на- ·
· дине засађене,
Ср-
фронта
планској години, поставио је нове задатке. рада одушевљено су прихватили те нов = заложе за њихово остварење. у
преко 100.000 трабригада, јасно су манифестовали своју решеност = спремност да у 1948 годиниу другој години Петолетке, пости ну још веће успехе и победе об свих које су постигнуте у ТОКУ прошле године. ;
„Радне _ бритаде _ Народног фронта Београда, које су. окупи. ле у својим редовима наше фрон. товце, нашу омладину, наше же. не, радиће и бориће се за извршење овогодишњег плана, ради. ће на. подизању и уређењу сво. га града са еланом н љубављу која је њима својствена, која је у духу тралиција слобо, дар. ског Београда“ —. рекао је прете седних · Планске комисије Србије Јован Веселинов-Жарко 4 своме говору одржаном на смотри.
После. говора Данила Пурића, бурно поздрављен од бригадира и окупљених грађана одржао) је говор Рато Дугоњић, секретар Извршног олбора Народног 'од. бора града Београда. |
прије. буде угодно живјети сваком нашем радном човјеку. Зато је Ма родни фронт не чекајући коначне
оформљење Београда, упоредо са мо градњом великих ствари, прихватно се да уређује ин уљепшава постојеће у“ лице и насеља. И. већ ове година, бељ обзира колико ће великих грађевнна бити готово, ми можемо да имам“ огромне резултате у промјент изгледа нашег града кроз изградњу _ малих, ва око ситних, али по живот Београ“ ђана н за културан изглед града од“ лучујућих ствари. Не треба да кријемо да има безброј ситнипа које нам сметају н отежавају живот. Не само предратна несистематска изградња Веограда него је ни рат оставно пустом у мвогим крајевима. Има много крајева у Београду гдје мајке _ свакога дана. стрепе што им се дјепа играју по улицама јер нема дјечјих играли шта н' вртића. Често наша омладнна километрима мора да'нде до неког игралишта а одмах ту, у насељу, на лази се празан плац на коме се и“ гралиште може изградити. Још до ста има разваљених зилова, -- не+ уређених дворишта, срушених. ограда; улица гдје треба посадити лдрвореде; вртова које треба уредити , и
засијати пвијећем, мјеста за нове паркове итд. итд. Зато се Народни фронт и радне бригаде Народног
фронта и Наролне емладине са истом снатом бацају ове године на изгралњу таквих објеката као и на нзград“ њу новог Београла, великог народног парка на Звездари, великих — домова културе: и сличних крупних ствари, Ми смо: се постројили још из јелног разлога, да поведемо снажну организовану систематску борбу против свих оних који својим свјесним — или нехатним, штеточинским и некузтурНим понашањем, кваре изглед нашега грала, Ми не можемо допустити ла'на једној страни наши грађани улажу сво своје слободно вријеме да би помогли народним властима ла. се уљепша из глед нашег града а да извесни поје“ динци раде сасвим супротно. · Треба ловести борбу против свих оних који прљају наше улице, стварају на њима смеће, противу оних који“ кваре наше травњаке и дрвеће, који стварају неред у јавним установама, ста» пицама, чекаоницама нтд, Није 'риједак случај да наше радне чете једе нога дана ископају и засаде трарњак
· а сутрадан да неки несавјесан "пофер
тјера аутомобил преко њега. Није риједак случај да се на младе саднице које су претпрошле нли прошле Роод стране некултурних ни несавесних руководилаца грађевина томилају пнгле и даске или да тро тоарн без икакве потребе служе као стоваришта за њихов материјал, Наше ралне бригаде и чете поред свог а у
„(Наставак
1:
н–=и =