20. oktobar

Ерни

И;

Ори“

_ (Наставак у са прве стране)

радног задатка, треба да постану језгро свенародне контроле над кудтурним изгледом нашега града,

Ова смотра показује да већ посто је снаге које ће ове згдатке са пуним успјехом моћи да изврге. Прије двије недеље формиране су у Београду радне бритаде Народног фронта ин Народне омладине. Ми данас на смотру брнтада већ излазимо са крупим резултатима. Досада су створене 202 бригаде Народног фронта н 207

__ омладкнских бригада са 939 чета. У

њима је уписано преко 68.000 члано+ ва Народног фронта. У овом времену од формирања бригада већ су започети радови на два радилишта град ског значаја, на 53 радилишта ре"онског значаја и на 101 радилишту локалног значаја са укупним резултатом од 103.840 радних часова. Ово је Тек почетак радова, први овогодншњи кораци радних бригада, _ Али баш овај почетак, чињеница да је готово сваки пети Београђанин уписан у радну брнгаду, показује каква се снага крије у Народном фронту, какве су промјене извршене код наших људи ин да је наш радни човјек спреман да жртвује и више него што се од њега тражи да би се наша земља изградила, Данас се у нашим радним бригадама налазе и младићи и старци, налазе се људи из свих слојева радници, интелектуалци, заматлије, домаћице, струденти, ђаци и људи других занимања. Висока патрнотска свијест, свијетла идеја изградње социјализма у нашој земљи што значи остварење бољег живота наших људи, ујединила је различите људе са разним личним жељама и

" тежњама, у снажан н организован колектив којега сваки појединац обогаћује н помаже својим личним способностима. Желио бих да кажем уз то једну ствар. Не зато што је она широко распрострањена него бгеш зато што су наше бритаде свијетле и лијепе као што је свијетла и лијела ствар за коју се оне боре. Од укупног броја људи који су се досада уписали у бригаде има нешто око 10,000 људи који за ове двије недеље нису ниједанпут изашли на рад. Сигурно је да је већина од тих била ' болесна или спречена неким важним послом, Али међу њима се открило н људи који су страни нама. Неки људи који знају колико се цијени код нас рад а посебно добровољни рад као израз високе љубави према домовини, покушавају да шпекулишу. На примјер један кафеџија са Четвртог рејона почео је да доноси лажне потврде од неког свог пријатеља палира да је учествовао на радовима нако то није истина. Дешава се исто тако ла су се неки људи нарочито намјештенипи, уписалн у бригаду али у установи говоре да не могу да учествују У друштвеном раду јер раде у брнгади а у бригади говоре да не могу да раде јер раде у установи нако је јасно да се у установама и предузећима не стварају никакве бригаде за добровољни рад. Није ствар у томе што опи неће ла раде. Нико њих не натјерује нити ће их икад натјеривати да раде оно што они неће, Ствар је у томе да ови готовански покуша вају да уживају све почасти које наш народ исказује брпгадирима мн желе уствари да уновче туђи труд на свој рачун, да се ките туђим перјем. Наше бригаде треба да буду чисте као сунце, да у њима буду само љулн који су приступили само из дубоког увјерења да је потребно да сваки искрени патриота помогне својим снагама да би се наша земља што

прије изградила, да би што прије остварили благостање и срећу за наше р иае људе.

Ми еко ушли у другу годину Петогодишњег плана, Други Конгрес Народног фронта Србије показао је како су огромни успјеси постигнути у досадашњем раду ни да смо те успјехе постигли сами без помоћи са стране, својим властитим _ снагама. Наши бивши савезници из рата не само да нас нису помагали него су покушавали и покушавају да нас омету на сваком кораку. Њима се не свиђа то што је Југославија постала слободна им независна земља, што су наши народи свргнули експлоататорске клике и што су судбину земље узели у своје руке. И данас још трају њихове претње и застрашивања, њихове мјере које иду за тим ла отежају ако не могу да онемогуће развитак _ Југославије Као независне државе.

Ми смо у Београду затекли свега 14 трамваја од 88 моторних кола и 44 приколице које су биле у саобраћају прије рата. Наши радници нису скрстили руке и чекали репарације него су засукали рукаве и већ успјели да оспособе преко стотину кола, Наравно да то још није ни издалека довољно, Али ми знамо коме ћемо да припишемо у рачун гурњаву којој смо изложени по трамвајима, стотине километара које наши грађани прелазе пјешице, То је само један детаљ из нашнх рачуна које имамо према англо-американцима а у којима има забиљежено доста: и наше злато које су отели и ратни злочинин које неће да изруче, и фабрике које треба да добијемо на рачун репарација и потинули Вицко Глунчић н безброј других ствари које говоре да се под именом „западне демократије“, „Труманове демократије“, крије насиље, грабежљивост и впетат незаситних империјалиста,

Не би било лоше да и ови дођу да виде ову нашу смотру, да виде народ који све даје за своју незгвисност а независност не даје ни за шта. За бонбоне и чоколаде могу се купити издајице али се народ не може купити. Притиском и претњама могу се заплашити кукавице али се народ не може заплашити, он се може само разјарити., Наши радници при је три године рекли су „поправићемо старе трамваје“ и поправили су их, Да нас они кажу „Упркос свима не само да ћемо поправљати старе трам_ваје него ћемо сами градити нове“, Ни долари ни фунте ни ма која друга валута не може скренути Југославију са пута њеног развитка, не моту платати њену националну слободу и независност и упиштити њену сувереност као државе,

Добро би било да дођу у нашу земљу на ову смотру они који не познају наш народ м да виде старца од 78 година Мичана Пурића из бригаде „Леке Ранковића“ са Ше_ стог рејона, који је дао обавезу на

, 20 радних часова н ту обавезу већ

_ под“ ар ијарра мр 08 вели

тих 20 радних часова да забиљежимо као част ни славу старца којн није остарио н који не може остарити јер има ватрено срце које куца за њетову земљу. Али ћемо у исто вријеме тих 20 радних часова да убиљежимо у рачун оних ради којих се и тај старац морао дићи да у својој дубокој старости помаже изградњу своје 3емље ин њене националне независности.

Добро би било да дођу у нашу земљу и да виде наше омладинске бригаде, нашу дивну омладину која не познаје страха ни препрека, ти који мисле да се икада Југославија може ставити на кољена, Само нека знају добро да је у цифрама радних часова наших 16-тогодишњих н 17тогодишњих омладинаца и омладинки забиљежен у првом реду пркос према свим покушајима који иду за тим да омету развитак наше земље, да из тог пркоса никада неће израсти страх него само мржња према онима који насрћу на нашу независност и слободу. У свијету империјалистичка штампа а често и империјалистички држав- || ници, ове задње двије-три године непрестано _галаме о рату. Насупрот томе ми ево данас показујемо како живи нова Југославија, она ствара своју војску изградње. Али у исто вријеме ови редови су ин редови бораца за мир. Ми знамо да се мир не може добити молбама н молитвама, да њега треба отети и очувати од омих који желе да га наруше. Снажећи нашу нову Југославију, нашу на родну демократију, наше социјалистичко уређење, нашу економију и технику, наше градове и села, нашу славну Армију, наше братство и пријатељство са свим демократским снагама н демократским народима у сви“ јету, ми знамо да чувамо и бранимо мир, Уколико сви народи буду ишли

тим путем све ће већа раздаљина Сити између пријетњи н стварнога рата.

Другови и другарице, задаци који су пред нама, пред нашим радним бригадама велики су и одговорни исто као што су свијетли и лијепи. Да би се они извршили потребно је спојити уједно жељу за радом са организованошћу и неопходном дисциплином. Пред нама стоји задатак да у раду, кроз рад учврстимо наше десетине, радне чете и бригаде, да ефекат рада одговара нашем броју да квалитет рада одговара нашој жељи да имамо добре, чврсте и естетски лијепе грађевине,

Другови из управа за изградњу. Помозите нашим бригадама да раде по плану помозите им стручним са вјетима, учвршћавајте непрестано организацију бригада, правнте распоред бригада плански да захватимо сав остроман посао, да нам ниједан час не пропадне узалуд, организујте такмиечење и осигурајте да најбољи бригадири уживају ову част коју су за служили.

Другови из штабова бригада! Учвршћавајте своје бритаде, њихову организацију, боље организујте транспорт, прикупљање алата потребног за рад, организујте на раднлиштима шпрско такмичење, водите бригу о сваком поједнном члану бригаде. Посебну пажњу посветите _ изградњи објеката у оквиру ваше радне јединице. На вама лежи највећи дио дужности да се још у овој години ваше насеље обогати новим вриједностима.

Другови из команди чета! Учврч стите ваше радне чете, основне једи-~ | нице на којим почивају бригаде и читав наш покрет добровољног рада. Од вашег правилног рада у основи зависи извршење свакога радног взадатка. Брините се за плански рад, 38 правилну организацију посла, брините се да сваки поједини члан бригаде добије посао који одговара његовим физичким способностима.

Другови из санитета! Заједно са штабовима бригада и чета водите непрестану бригу о томе да ни једном члану Народног фронта добровољни рад не штети његовом здрављу, будно пратите да велика жеља за из традњом не доведе можда на раднлиште некога који није способан 3а физички рад, старајте се о здрављу нашнх људи, најдрагоценијег блага кога имамо.

Другови евидентичари! Организујте евиденцију тако да не падне у заборав ниједан час, ниједан човек, јер ваша евнденција није само рачунска ствар, она приказује колико је то могуће приказати, нове односе људи према својој земљи, у њој је исказана сва љубав коју грађани осјећају према напретку наше домовине,

Другови, чланови управа за из традњу објеката! Стварајте планове за изградњу сваког објекта, такве планове који ће омогућити да се још ове године створи по нашем Београду хиљаде нових вриједности. На вама је основна брига за правилну ор“ ганизацију посла на радилишту, На вама је претежна брига да откријете нове изворе материјала, ванпланске изворе, особито на радилиштима које ће Фронт сам да гради,

Другови инжењери, архитекте, струч ви радници, другови из органа народ» не власти! Помозите нашим фронтовским бригадама својим стручним знањем и савјетима, помозите им да њи хови планови буду и реални и добро обрађени и да сваки објекат посебно буде нова љепота која ће се уздићи у нашем граду.

Другови чланови бригада Народног фронта Београда, другови омладинци и омладинке! Београд је изграђен и оштећен тако да у њему има доста ружних ствари, да у њему нема свих удобности које су потребне и које заслужују наши радни људи. Али какав је такав је, ми га волимо из дна нашега срца упркос његових кривудавих улица, упркос његових многих рушевних зграда, упркос гурњаве по трамвајима, упркос тескоби по становима, упркос још многих других његових недостатака. Волимо га зато што је то слободарски град, што има дивну историју, што је то град-борап, што је данас постао огњиште со цијализма у читавој нашој земљи, 5ато што је наш, народни, зато што ћемо га изградити својим рукама да васија таквим сјајем какав одговара нашој дивној и славној домовини, Федеративној Народној Републици Југославији, Нека живи Народни фровт Београда, нека живе наше добровољне радне бригаде, ударна снага Народног фронта!

Нека живи наш учитељ и руководилац борбе за нови "живот, руководнлац борбе народа Југославије за њиХову националну мезависност и слободу, маршал Југославије Јосип БрозЈитој "

права радничко . службенич“ ких мензи треба да учине крајње напоре за даље побољ= шање ове важне гране друштвене исхране од које зависи стандард живота све већег броја селу“ жбеника. _ Мора се ликвидирати стална појава да се јело за пролазнике у мензама справља _ од намирница примљених на Р-карте сталних абонената, Чиме се смањује законом _ загарантована калорична вредност њихове исхра= не. ! . Управе појединих мензи _— морају прекинути _ праксу да под“ носе требовања већа од — својих

ШТА ОМЕ

радничко

РА

ставрних потреба и да на тај наЧин гомилају сувишне _ резерве намирница _ на рачун _ општег фонда градске исхране. Потребно је, исто тако, да руководиоци мензи заведу дневну контролу И евиденцију набавке робе и утро“ шка материјала, јер се без тога не може одвијати њихов правилан рад. Оперативна руководства _ пре_ дузећа у којима раде мензе тре"Ба да покажу више залагања и "интересовања за боље снабдевање мензи. _ Њихова материјална подршка је важна за рад мензи које располажу малим _ обртним

Градско саобрабајно предузеће

израђује нова рамвајска кола

У три послератне године оспособљено је старих трамвајских кола. Недавно

за саобрећај 113 је у радионици Градског

саобраћајног предузећа направљен потпуно нов трамвај. Каросерија новог трамваја има модерну и лепу линију. Седи-

шта су удобна и добро распоређена,

Досад су направљена

два нова трамваја. У току ове године продукција ће се на-

ставити. Повећањем продукције,

но побољшати,

градски саобраћај ће се знат

Токничењо грођовинских ПрОДУЗећО Извршног ОДбОВИ

—-- ва боље радне услове-и успех рада

ЈЕ] одавно је одржано саветовање оперативног руководства Грађевинског одељења Извршног одбора и руководилаца — дирекција предузећа и гредилишта. На том саветовању _ внализиран — је рад у току прошле године, истакнути су пропусти и, на основу стечених искустава, дат је, у ни" зи закључака, правац рада за но“ ву грађевинску сезону,

Да би се закључци са савето« вања што боље спровели у живот и на тај начин омогућило успешно извршење планског — радапредузеће „Комграп“ позвало је _ сеа _ грађевинска предузећа ИОНО-а на такмичење у спровођењу задатака постављених — на саветовању.

ПОСТАВЉАЊЕ

нових трафика

и телефонских кабина

рата за уреднији и лепши изглед нашег града опажа

се свуда. Уређују се улице и паркови, _рашчишћавају празни плацеви, постављају саобраћај

не мреже,

Комунално одељење Извршног народног одбора ради на постављању нових трафика. Оне ћа бити сиво-плаве, са затворено плавим кровом = подножјем, а биће снабдевене електричним асветљењем и термичком стру“ јом, тако да ће се зими гре,ати. На тај начин неће зепсти њихови закупци инвалиди.

До Првог маја поставиће се 22 трафике, а од већ. постојећих срушиће се седам, које сметађ саобраћају.

оред трафика поставиће се и четрнаест телефонских кабина, истог типа као досадашње. Телефонске кабине биће обојене као и трафике,

Бандере ће се поново обоји“ ти и на њих причврстити нове корпе за отпатке, док ће се ста• ре корпе још употребљиве, пре нети на периферију града, · Исто тако, и рекламне табле обојиће се и прекрити плехом.

а разним крајевима града у• редиће се празни плацеви за паркирање аутомобила. На тим ће се местима паркирати кола оближњих надлештава. На плацевима ће постојати телефони, поред којих ће стално бити један службеник. Њему ће јављати која кола треба где да се пошаљу.

За сада је предвиђено уређење плаца у Московској улици број 7 и плаца код Скупштине, коју излази за Булевар Црвене

'

ЗАМЧА м а

Тако, руководство _ предузећа „Комграп" позива сва грађевинска предузећа да се такмиче У организацији градилишта, ажурирању књиговодства, повећању про цента механизације, побољшању квалитета рада, спровођењу евиденције., Сем тога, руководство „Комграпа“ позива на такмичење у организацији смештаја М исхране радника, у образовању рад“ них група, које ће зидгти по новом начину, спровођењу хигијенско . техничке заштите на градилиштима, у — оспособљавању стручних кадрова и у организа“ цији транспортне службе. Као једна од најважнијих тачака плана такмичења поставља се снижење трошкова производње.

Сва _ грађевинска _ предузећа прихватила су предлог „Комгра« па", Свакако да ће ово такмичење грађевинских предузећа до“ нети Много користи. Обратиће се више пажње на квалитет — рада, на коришћење радне снаге, посветиће се више бриге људима, То ће, с једне стране, допринети бржем и успешнијем извршењу задатака који су у' овој години веома обимни, а с друге стране, допринеће подизању · животног стандарда грађевинских радника,

в

СКЛАДИШТА ГРАЂЕВИНСКОГ МАТЕРИЈАЛА

У Беотраду постоје три депоније за смештај грађевинског материјала, и то једна за песак и две за шљунак. Капацитет тих депонија ни је довољан да би могао да прими већу количину материјала, тако да материјал мора врло брзо да се тран спортује на градилишта:

Ипак, те депоније су, нарочито са» да, од велике користи, Оне примају извесне количине шљунка и песка преко железничког и речног транспорта. Један део материјала се од. вози на градилишта, 4 прилично ве. лика количина може да лежи у де•

вонији, | Сада када железнички транспорт није много заузет превозом друге

робе, довози се свакодневно шљунак и песак у депоније. У лето када грађевинска сезона буде у највећем јеку, кКористиће се материјал наго милан по депонијама, јер ће се онда тешко моћи добити вагони за транспорт грађевинског материјала. Сва како да би било добро, уколико је то могуће, број депонија повећати и на тај начин омогућити довоз већих количина материјала. '

Данас, 9 ов. месеца у 18 часова одржаће се састанак дописника „20 октобра“ у просторијама редакције, Влајковићева 8, |

УРЕДНИШТВО

-службеничких мензи

средствима, јер нису постављена на комерцијалну основу. То је нарочито потребно сада, када. су због још недонесене Уредбе. о _ републиканском снабдевању мензе лишена неких _ основних прехранбених артикала па су упућене, добрим делолч на слобод“

но тржиште.

Народне власти требало би да учине што је могуће за додељивање ванредних контигената неопходних намирница које _ Нису обухваћене савезним обезбеђе= ним снабдевањем. Ми данас рас“ полажемо са довољно животних намирница да наши трудбеници ни један дан не остану без пристојне хране и то се не сме ни у ком случају догодити. ·

Једна од основних тешкоћа У раду _ радничко ~ службеничких мензи је недостатак и _ дотрајалост инвентара. казана, _ шерпи, шпорета итд. Пошто се без инвентара не може замислити постојање, развијање и културан рад објеката друштвене исхране, овом питању морају и управа пре дузећа и народне власти и управе мензи посветити пуну пажњу. Руководства мензи морају испољити своју сналажљивост у на бавци инвентара, управе _ предузећа треба да им зато пруже ме“ теријална средства, а _ народне власти да прилагоде услове ку-= повине, бар донекле, са стварним могућностима купаца. Питање недостатка инвентара у мензама ће се све више заоштравати, уколико више грађевинских и _ других радника пристиже у наш град.

Неопходно _ је да синдикалне подружнице предузећа у којима раде мензе откривају све њихове недостатке, Због небудности чланства синдикалне подружнице предузећа „Стаљинград“. _ дого“ дило се да се из залиха менза уквари 7.702,50 килограма _кром= пира, од 9.980.50 килограма колико је стављено у трап. Менза Белсапа издавала је ученицима У привреди по 300 грама белог брашна, уместо 1.000 грама и уштедела 2.500 килограма намир= ница које је требало дати уче= ницима у привреди за доручак. У интересу превилније и боље исхране радника и намештеника, синдикалне подружнице _ морају помагати народне власти у от кривању криваца који су — одговорни за овакве им друге неправилности у раду појединих рад= ничко = службеничких мензи,

ре педесет година Јегор Лопа«

тин, трговац из Рјазана, — нав“ шао је на посао какав ни у сну није сањао. Подигао је на обали Волге, у шумовитом пределу, пилану која је убрзо почела да му доноси огромне зараде. Шуму је секао На може бити беднћје, а _ широка, моћна Волга омогућавала је јевтино транспортовање грађе обилно поливене сељачким знојем,

На месту где је незајажљиви _ Ло патин ширио пре Револуције своју паучку експлоататорску мрежу, на у“ тоци Волошке у Волгу, приступило се у пролеће 1935 године, подизању ве ликог Мариског комбината хартије и новог града. Градило се у тешким у“ словима. Многи градитељи, који — су нашли станове у _ суседним селима, прелазили су дневно двапут по де сетак километара — од села до гра дилишта и натраг. Остали су становали крај самог градилишта, у земуницама. Али огромно _ радно одушевљење, снажно творачко стремљење младих

градитеља побеђивало је све тешко“—

ће. На градилиште су непрекидно долазили омладинци и омладинке из приволшких села. Тако је на градилишту стално растао број трудбеника. '

И после годину дана овај некад занемарени крај потпуно се преобразно. Победничка воља ин градитељска свест омладине оваплотиле су се У огромној, електричној централи која је хиљадама сијалица обасјавала градилиште, Подигнути су клуб и велико купатило. М само насеље градите»

ИЗ СССР"

о

СРРРУТА, ПОДУ СВОЈА ТРОА

на Волги

Сузбијајмо

и онемогућавајмо

(КОДОВЕ Ма Мр

римећено је да се у мно

гим продавницама, Како приватних трговаца такј и за. дружним и државним, одржа, ва једна 'немила навика из прошлости закидање на мери, За такву »уштеду« има разних начина: нешто – дебља кеса, или неисправна вага илџ већ припремљени пакети. Ста, ри шпекуланти имају У томе добру праксу.

Недавно су Контролни ор. гани Одељења трговине џ снабдевања ИОНО.а откриле како се све закида приликоџ пиздавања следовања зена Ђура Бабић, власник колони“ јалне радње У Доситејевој 17, издао је Калорини Валошин, ки 450 грама зејтина мање, У продавници Треће _ регонске задруге број 1 у Франше 4 Епереа 70 делио се зејтин на литар у место на Килограм, и сваком потрошачу закалуто је по сто грама. Продавци Тре ће рејонске задруге у Бирча. ниновој 17 давали СУ ебакм потрошачу по 95 грама м због неисправне ваге. У Гоа“ наповој продавници У Душм новој број 31 један је радник доби 310 грама зелтина на Карту Р—1, а Десанка Мар ковић 190 грама мање од свог следовања. Милутин Милоше, вић, продавац Гранапове про давнице број 59 закинуо је 300 грама зејтина Бојани Попог вић.

Оваквих и сличних примера уштеде« на рачун исхране трудбеника има више. »Уште ђена« роба се, наравно не вра. ћа, већ припадне ономе ко је усачува«. Закидање на мери је појава која потиче из ста“ рих схватања трговине, чији је циљ био што већа зарада, Зату ту појаву треба сузби, јати најоштријим мерама,

Нарочито је недостојно на мештеника државних продав, ница да поткрадају оне од чијег рада и снаге зависи по бољшање живота свих радних „људи. Шпекулисању, крађи, преварама и онима који се баве таквим пословима нема места у нашем новом трговачком апарату. Грађани треба да пруже народним властима пуну помоћ у њиховом откри“ вању и отклањању.

ља изгледало је сасвим друкчије.

Град се рађао..,

Највеће тешкоће биле су већ пре. брођене. Земунице, шатори, мале барачице на брзину склепане од дасака = сви ови пратиоци почетног периода изградње ишчезли су: Гради. тељи су се уселили у лепе станове. У клубу су свакодневно приказивани филмови, Изградња школе и болнице приближавала се крају.

Од тога времена прошло је десет година,

Мариски комбинат снабдева Совјет“ ску земљу хиљадама и хиљадама 10 на хартије врло добре каквоће, 0бични совјетски људи победили су отпор густе, старе шуме, створившћ огроман индустриски комбинат, тех“ нички савршено уређен, — подигавши нов, напредан град, саградивши же дезничку пругу«

Волшк је један од великих стриских центара Мариске ССР, У њему се налази 12 предузећа ДР жавне и месне индустрије, Она пре дузећа израђују хартију, — целулозу, дрвену грађу, гричарију, пољопри“ вредне машине, кожну и филцану бућу, одећу итд. Град има живе же лезничке веза — Волшк—Казан 8 Волшк— Зелени До.

Волшк је град — врт, град који је сав утонуо у лепо и здраво — зеле нило.

У скорој будућности Мариски кож" бинат биће знатно проширен. А мла ди град добиће градско позориште, дом социјалистичке нултуре, _ Велики хотел. АЕ

инду“