20. oktobar
С сарадња дома и школе : ' ' | ~ . __|-| ашој новој школи поверава се 3 васпитање стотина _ хиљада деце — будућих градитеља соци. јализма, Зато нова школа има за_ датак да од младог поколења начини новог човека, високо оезованог и културног, _ кадрог _ да испуни све задатке у вези са великом изградњом наше земље и подизањем културе наших нао. ___Овакво васпитање не може се поверити само школи, нити га је __могуће остварити само у оквиру школе, одвојено од породице ин _ друштвеног живота.
___Резимирајући искуства досадашњег рада и резултата роди | тељских састанака по школама, _кеао непосредни и одлучујући за_датак у правилном васпитању о_младине поставља се — успоставити везу са свима родите“ _љима, Овим задатком на окупља__Њу свих родитеља треба да се позабаве _ масовне _ организације Фронта, у првом реду организа“ ција АФЖ-а., У вези одлука | · Конгреса АФЖ-а као један — од најважнијих непосредних задатака ове организације поставља се правилно и свестрано васпитавање омладине. При рејонским од“ борима АФЖ-а основани су пе дегошки гктиви на којима истак= | нути педагози говоре како треба _ васпитавати децу. шта је задатак | нова школе и колико је у том ми | теквом васпитању неопходна по|| моћ родитеља. р
| Широка педагошка пропаганда у _ масовним организацијама, ако се ' правилно постави и добро орга| | низује, у огромној мери прибли| · жиће породицу школи, учиниће да се путем масовних организа_____ ција родитељи у подједнакој мери, као и школа, осете одговор“ ним за васпитавање младог нараштаја. Нема проблема, нема з34датка наше привредне изградње у којима не учествује Народни · фронт. Како да организације Народног фронта не учествују и не "помажу у решавању тако важног задатка као што је васпитање и изградња новог поколења! Градски одбор АФЖ-а преко рејонских одбора успоставиће најчвр“ шћу везу са локалним _ просветД ним властима, са управама шко“ ла на подручју школског рејона, како би организација АФЖ-а помагала при решавању многих | проблема школског живота, рау дећи у првом реду на што чвр| ушћем и правилнијем приближавењу школе и породице. При рејонским одборима АФЖ-а држаћа | се педагошка предавања, Задатак | организације АФЖ-а је да међу || _ читавим чланством Народног | фронта изврши најширу — пропа“ 1 '"ганду, да свакодневно што већи _|| број родитеља долази на таква ' предавања, да се сваким даном све више интересује и учествује у решавању проблема школског рада,
и ји
||
у еиииеу
и н_
% Један од првенствених задата | ка је побољшање породичног вас____- питања у складу са данашњицом, Неопходно ја подићи породично РМ васпитање на ниво задатака који
"стоје пред земљом и остварити |. јединство породичног васпитања || са школским васпитањем, Улоредо са васпитањем деце — васпи-
|; тање родитеља — да сви родите+ љи схвате какав човек треба на-
шој новој друштвеној заједници, ћ да схвате циљеве и величину зе ___ датака наше велике привредне Р изградње, тешкоће са којима се || боримо, које су сада неминовне, | вли преко којих се долази до | благостања,
Но можемо рећи да су успех и дисциплина по нашим школама задовољавајући, Неуспех у уче-
' њу, недисциплина _ ученика, _неправилан однос ученика према народној имовини, некултурно понашање у школи и ван ње, претставља за многе наше школе још увек ' тежак проблем. Одговорност за такво стање у извесним школама не можемо и не смемо бацити само на школу, омладинску организацију, већ треба схватити да је правилан однос роди“ теља према школи један од одлучујућих, па према томе. иу "првом реду одговорних фактора | у правилном васпитању наше о| младине. Школа, Омладинска ор-
| ганизација и породица — то су
"три чиниоца са јединственим ци! "љем, који нераздвојно и јединствено морају да делују. Ако је"дан од ова три чиниоца изневери, не схвати важност свог задатка и не осети се одговорним, онда се и поред највећег залага_ња друга два чиниоца на може _Ррачунати на стварни успешни резултат, Зато рад просветних власти и масовних организација треба тако ускладити да школа, О_ младинска организација и – поро“ дица јединствено делују на васпитање наше младе генерације.
Милица НИКИТОВИЋ
,
КУЛТУРНИ ЖИВОТ
Немаран однос. неких предузећа према _ неписменима
нога наша предузећа, у којиМа има неписмених, _сма“ трају да је од другоразредног значаја да ли ће ти људи м даље остати неписмечи или ће се свим силама приступити њиховом описмењавању, „Бевод“ има 14 — неписмених. Од њих 2-3 похађају теча-
јеве. стали се изговарају — на. разне начине, _ задоцњавају — на течај по пола сата и више, или
уопште не долазе, и че показу-
Филм
„И ладост Максима“
Сцена из совјетског филма „Младост Максима“
У скоро ће се у биоскопу ,,20 октобар“ давати совјетски филм „Младост Максима“. То је први део филм-
ске трилогије која се наставља У филмовима _ „Повратак Максима“ и „Виборшка страна“.
Сва три филма као целина и сваки понаособ пластично приказују
предреволуционарно доба царске Ру. сије, борбу против самодржавља, доба револуције и обарање буржоаске власти, Максимов лик је лик вели"ког броја младих руских радника који уз помоћ и под руководством Пар. тије бољшевика постају од несвесних пролетера активни борци револуционари. ју никакво интересовање. Синдикална подружница и управа предузећа остају немоћни пред таквим држањем неписмечих. Уместо да прибегавају начину — убећђивања, да неуморно раде — на томе да сви неписмени — похађају _ течајеве, они постепечо малаксавају и узмичу пред упорношћу људи који нису свесни од коликог је огромног значаја и за њих саме, и за предузеће у коме раде, и за нашу нову др“ жаву да се описмене,
Предузеће „Шумадија", фабрика пољопривредчих машина, има 26 неписмених од којих 3 поха-
_фају течај. Шта је управа преду-
зећа учинила да се број полазника повећа“ Они који су задужени да се старају о неписменима нису се чак потрудили чи да саставе спискове. А познато је да без добре евиденције нема — ни добрих резултата у раду на описмењавању. У предузећу — „Шумадија“ се осећа потпуно неинтересовање, Неписмечи су остављени својој упорности да не похађају течајеве, 8 , они који би требало да их изведу из незнања не показују довољно залагања и чврстине ца то учиче.
„Обилић“ индустрија металних производа нема никакву евиденцију о броју _ неписмених. После дугог већања, констатовачо је да их нема више од пет. Да ли је тај број тачан — треба тек да установе,
У предузећу „Октобарска слобода" шестострука и четворострука ударница су неписменеа. И поред свег убеђивања оне упорно одбијају да похађају течај. Њихове слике су стављене на агитациочу таблу, не би ли их то натерало да похађају течај кад већ нису довољно свесне да зна ју да од њих то тражи наша нова држава, зато што жели да им створи бољи, културнији живот.
Сви ови случајеви говоре да
многима није јасчо од колике је важности за нашу нову државу, за наш План, за културно уздизање радног човека —- _ ликвидирати мчеписменост, :
ПРЕМИЈЕРА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ | ДРАМСКОГ | ПОЗОРИШТА:
„Рибарске свађе"
Бе је паметно, гли и тешко, дати први пут на позорници савезног театра један комад на чакавштини,
У суботу је била премијера „Рибарских свађа“ од Карла Гол. донија, Тај добри италијански писац, који је био адвокат а толико волео позориште да је лутао с позоришним трупама и успут писао за њих, толико волео истину да је морао да долази у сукобе и да напушта своју отаџбину; дао је ово дело не на италијанском њижевном језикку негоу дијалекту.
Често се јаве тешкоће када ва. ља превести неки дијалект с једноге на други. Један преводилац, на пример, преводећи „Ловчеве записе“ од Тургењева наводи говор мужика и преводи руску _ узречицу војвођанском; „Тане му госино!“. Он тим прево_ дом не само што није рекао пишчеву реч него је чак и покварио утисак.
Сасвим друкчије изгледа када се један приморски дијалект италијанског језика преводи скроз на приморски дијалект _ српскохрватског језика којим се говори са друге стране Јадрана.
И лепо је што је београдска публика била толико захвална нашим уметницима на овоме напору м на њиховој даровитости, те их је обасула с толико пљеска.
Позориште на Врачару, на месту _
близу кога је спаљен оснивач орпских школа, осниваних триста година раније него што је откривена Америка, заиста је учинило и“
| је човек у недоумици како се зове неки грађанин или нека грађанка у граду или селу, _ На пример, како се зове жена из Конавља2 Како се зове човек из Варцарвакуфа или из Тузлет Зове се и пише увек онако како се у његовом крају то говори. Зато је жена из Конавља. — Конавока, човек из Варцарвакуфа — Васцарац, а кад је из Тузле — Тузлак. То није правило само у нашем језику него н у другим језицима.. Тако, Французи човека који је из града Сент Етијена називају Стефаноа, а човека из државице Монака- зову Монегаск,
добро што је хрватском чакавштином приказало углавном српској публици једну добру италијанску комедију. Ж. В.
Дел и сутра у Београду се одржава Други конгрес Фи. скултурног савеза Југославије. Одржавање _ Другог конгреса условио је сам развој фискултурног покрета и задаци које фискултурном савезу Југосла. вије поставља општа борба на. ших народа за победу у Пето. годишњем плану и за изград. њу социјализма у нашој земљи. Проблеме, које треба коначно да реши Други конгрес, осветлили су пре свега ЈУ и У пле. нум Фискултурног савеза Ју. гославије који су, поред пости гнутих успеха, подвукли као основни недостатак нашег фискултурног покрета чињеницу, да још увек наш радни народ није довољно масовно обухваћен фискултуром и није дато систематско, свестрано телесно васпитање.
Да би се делатност Фискултурног савеза Југославије још брже и успешније развијала у
латини нинининииининвииеиинииииилиенириШНЕ шештиишчне правцу _ напретка _ свестраног о ——————т—тт—т———————_—____________ редништво и администрација Влајковићева 8, тел, 23-008 и 20-443, Штампарско предузеће Народног фронта Србије, Одговорни уреди
Непосредно после отварања веслачке сезоне, у Београд су допутовали логоровање најбољи веслачи из целе земље. Тренинг ће трајати до 20 јуна, када ће се одржати међународна веслачка регата у Београду. Веслачи станују у Дому спортова на води на Ади Циганлији,
Професор Универзитета
Наши научници на свом стваралачком раду
(пе дебатног клуба стулената физике и' математике. _ Жива дискусија по теми „материја и енергија“, Не напуштајући ни овде свој кадар студената, у дискусији учествује и професор физичке хемије на Природно - математичком факултету Павле Савић,
Својим учешћем у дискусији, овога пута као публика, професор Павле Савић прати резултате свога рада са овим младим људима, од којих — ће многн већ ускоро примити на себе велике задатке за унапређење наше технике н индустрије.
Оспособити кадрове с факултетском спремом тежак је залатак. Међутим, професор Савић обавља свој посао с великом љубављу:
— Није ми тешко, јер је интересо-
вање за овај предмет све веће, Уосталом, ево: пре рата је на мојој групни био по један ђак у пет годи-
на, а сада нх има 140 само у последњој години,
Чврста воља: н његов досадашњи рад најбоље говоре какав ће кадар спремити овај наш научник, чије је име тесно везано са атомском енергијом. Тачно пре једанаест година, у извештају Француске академије наука објављен је заједнички рад Павла
Савића и Ирене Жолно Кири о разбијању атомског језгра елемената урана, Рад, који је имао капиталну улоту у развитку даљег истраживања, Ево, шта прича о томе професор Савић: Ми смо први доказали ла се приликом бомбардовања урана добијају из њега елементи лантан ин цезијум, који се налазе у средини Мендељејевог периодног система. У серији тих радова, који су објављени од 1937 до 1939 године, мн смо несумњиво утврдили да при тим експериментима настаје цепање језгра атома урана на језгра других лакших
елемената, при чему се ослобађа огромна енергија, коју широке масе познају под именом „атомска енер-
гија“, У току ратних година овај извор енергије искоришћен је за најнерационалнију употребу, за конструк-
на
"
Данас почиње рад Други конгрес Фискултурног савеза Југославије
физичког васпитања, подизања спортова, предвојничке обуке и тако даље, потребно је утврдити шире Организационе форме Фискултурног савеза. Досада. шње искуство указује на по. требу формирања _ појединих сектора фискултурне делатности, чији ће рад убудуће објашњавати и водити јединственом циљу Фискултурни Савез Југославије. Ту долазе: свестрано физичко васпитање, поједине Спортске гране. Стрељаштво И планинарење. Поред тога, организације народне технике и шах развили су се у таквој ме. ри, да постоји могућност ЊИ"ховог потпуног осамостаљења,
без даљег везивања у оквир фискултурног савеза Југосла. _ вије.
Такве организационе промене треба да утврди нови статут фискултупног Савеза Југосла.
вије, који, поред осталог, тре-.
ба да донесе Други конгрес,
11 | -
Павле Савић
Павле Савић
трудбеник на пољу науке
пије нове врсте оружја — атомске бомбе, која уствари није ништа друго него примена експлоатације урана У ратне сврхе, то јест за уништење ч0вечанства. Међутим, могућности које такав нзвбр енергије пружа за побољшање услова живота људи, за #скоришћење у индустриске сврхе, далеко премашају њену _ деструктивну снагу и пружају далеко шире могућности него остали до данас познати извори енергије.
Децембра 1939 године, доласком У Београд, Павле Савић је прекинуо свој рад са Иреном Жолио Кири на Институту за раднум у Паризу. _Натраг се није могао вратити, јер је рат већ почео. Године 1941 одлази У партизанске одреде и тек 1944 године наставља свој научни рад, одласком са војном мисијом у Совјетски Савез. Радио је на Институту за физичке проблеме Академије наука СССР. Доласком у Београд, приликом његовог ослобођења, рад остаје недовршен и наставља га јуна 1945, када је поново отишао у Совјетски Савез, на позив руске Академије наука на прославу 220-годишњице њеног оснивања, Тамо остаје још годину лана и у једном руском научном часопису објављује своје откриће: једну појаву на ниској темпедатури.
За своју политичку, научну но општекултурну делатност професор Савић је ло сала био изабран за потпретседнинка АВНОЈ-а, члана Президијума АСНОС-а, за претседника — Привредног савета Србије, за проректора Универзитета и, пре неки дан, ла члана Претседништва Српске акалемије наука, Такође је члан Комисије за оснивање института. Задатак који има ова комисија није лак, јер је интересовање за истраживање велико. Већ до сада је основано двадесет два института, а у плану је још шест, У тих шест института долази н институт за физику, при Академији наука, о коме професор Савић каже:
— Надам се да ћу тада моћи завршити свој рад: метода за добијање ниске температуре; као ни да ћу добити потпуне услове за остали рал, како мој, тако и за рад са студентима. КРАТКЕ ВЕСТИ
бода
Пливачки двомеч Загреб—Београд
Сутра и прекосутра, у част Другог конгреса Фискултурног савеза Југославије, одржаће се у Београду, у базену „Крсмановић“, пливачки двомеч Загреб—Бвоград.
Ово је први сусрет загребачких. и београдских пливача после 13 година. Пре рата 1935 године, одржана су у Београду два сусрета и оба пута победници су (били загребачки плива чи.
У априлском року у Београду освојено 379 значки фискултурника Током априлског рока, у рејонским одборима за општефизичко образовање освојено је 379 значки фискултурника. Највећи број значки освојен је у Другом рејону — 112, затим долазе Први рејон — 88, Шести — 80, Четврти — 46, Трећи 40 и Пети НП. Најмањи број значки освојен је у
Седмом рејону — две.
Ученици П мешовите гимназије имаће по 15 тренинга за крос
На тренинзима за пролећни крос, у |
фискултурном активу Друге мешовите гимназије, учествује редовно 80 од сто ученика. Управа актива је сдлу чила, да до дана изласка на крос, сви чланови одрже по 15 тренинга, а не 6—8 колико је као минимум пред“ виђено.
ик Славко Јанковић, Чек, рач, за
У Москви је
почео други део " светског
шампионата
руги део меч-турнира за свет.
Д ско првенство на свечан начин отворен је у Москви 10 априла, док је идућег дана играно већ прво коло. После холандског дела утакмице Ботвиник (СССР) имао је 6 бодова, Решевски (САД) 474, Керес н Смислов (обојица СССР) по 4, Еве (Хо. ландија) 19. У првом колу због непарног броја учесника Ботвиник — је био слободан, а игране су партије Еве—Керес и Смислов—Решевски. Као што се и очекивало, главна борба се води за друго место у табели, које Керес и Смислов оспоравају Ретевском. Керес је већ после 28 потеза принудио Евеа на предају, а Смислоа је ванредном игром против Решев. ског дошао у прекиду у добивен по“ ложај.
Досад смо објавили биографије четворице учесника _ Меч-турнира — за светско првенство, а сада са Решев. ским ту листу завршавамо.
Самјуел Решевски, међу шаховским мајсторима _ познат под — надимком „Шмуле“, рођен је у Осоркову (Пољска) 26 новембра 1911. Било му је пет година када га је отац упутио у шах. Малишан је врло брзо на предовао и већ три године каснија држао симултане продукције по Евро. пи и Америци, У појединим сусретима тукао је и мајсторе, а велемајстор А. киба Рубинштајн прорекао му је да ће бити светски првак. Касније _— са Решевски преселио у Америку, — где се због студија дужи низ година ни.“ је активно бавио шахом. Тек 1923 као студент Чикашког универзитета учествује на турниру у Пасадени, где иза Аљехина и Кеждна дели – треће до пето место. Прве награде је до
био на турнирима у Сиракузи – 1984, Чикагу 1934, Маргету 1935 (испред Капабланке), Јармуту 1936, – Кемерију
1937 (заједно са Флором и Петровим, а испред Аљехина, Кереса, Фајна и других), Хестингсу – 1937/38 _ (испред Кереса, Фајна и Флора). У мечевима тукао је Хоровица 1941 н Кежлна 1942 године. Вишеструки је шампеон САД. У Совјетском Савезу гостоваџ је 1939 године и на тренинг турниру у Лењинграду и Москви заузео друга место. По струци је банкарски — чи| новник.
Вукмановић-Темпо: Шест година _ Југословенске — армије Тридесетогодишњица _ Совјетске арми-
ђђ је, издање „Културе“, Београл 1948;
Светозвр
ћирилицом, страна 62, цена 5,50 ди
нара.
Н. Г. Мешковпџев: И. Ј. Рјепин, изла| ње „Културе“, Београл 1948. ћири. " лицом, страна 166, цена 14 динара.
Ту Презиме совјетског песника (1580 —1921), 2) Временски пернод (грчки), предлог, припада Херцеговпу; 3) Животиња (без средњег слова), 0• стрво на Јадрану, друга; 4) Предлог, град у Војводини, два сугласника; 5) Грчко слово, отиде, јарост; 6) Чо• вечји орган, свеза, гасовити облик ма. терије; 7) Предлог, острвце са свети оником на уласку у Грушку — луку, 8) Заменнца
сипња;
кратица 38 ознаку доба; у падежу, рђав, мушко име; 9) Наш ; јелински пе чим тежи
шаљиви лист, сугласник, 10) Обичај, оно сваки човек.
сник; за
Вертикално:
1) Једна совјетска савезна републи“ ка; 2) Врста спорта, узвик, врста хране; 3) Заменица, предлог, предлог, игра (француски); 4) Предлог, ко прена, старословенско слово, _ сугла“ сник; 5) Удружење за заштиту труд“ беника; 6) Свеза, облик глагола „би“ ти“, зачин, предлог; 7) Заменица, све» за, свеза, злато (француски); 8) Броф село, у Србији, назив; 9) Нат по“ знати песник; филозоф,
10) Јелински
рЈ ~ лбљ о =
БГ У
|| о 11 3 || |||
РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА Хоризонтално:
1) Маршал Тито; 2) Акт, су, СИБ; 3) Ко, зона, П. Ј. (Паја Јовановић); 4) Е, бацамо. е; 5) Дан, 'ич, сук; 6) Оз, сјај. М Т. (Мирко Томић; 7 Њ старао, и; 8) Или, ле, нов; 9) Је, лака, ка; 10 Авганистан.
Вертикално;
Ту Македонија; 2) Ако, аз, лев; 3) Рт, Б. Н. (Благоје Нешковић), си (силицијум), г; 4) Ш, за, ст. (стари“ ји), ла; 5) Асоцијалан; 6) Луначар“ ски; 7) Т, ам, ја, 32; 8) Ис, ос (осми“ јум), он, т; 9) Тип, ум, ока; 10) 06“ јективан. А
154760131, Пошт, фах 68 -