20. oktobar
По
Пролеће 1948 . |
ГОДИШЊИ ОДМОР НАШИХ ТРУДБЕНИКА о
Са много пажње
= ПОИООМЉеНа Ку. летОВАЛикТа
рошле године је у срганизова~
њу годишњег одмора радних људи било низ пропуста и недостатака. Дешавало се да поједина летовалишта, због слабе организације, остају полупразна, док су друга летовалишта, која су била више позната, била претрпана и трудбеници у њима нису могли да нађу прави одмор.
Оге године ће се тим питањима посветити много више пажње. Предвиђа се да кроз сва наша летовалишта с" ове године – прође 1,070.000 посетилаца. и 60.000 странаца. Прошле године се располатало са 50.000 кревета, док ће ове године бити 70.000 кревета.
Главни одбор Јединствених синдиката Србије преузео је на себе ортанизацију смештаја 11.000 најбољих трудбеника из целе Републике Србије. Велики број трудбеника користиће бесплатно годишњи одмор у синдикалним летовалиштима, док ће један део плаћЋати 50 од сто, а један део укупну цену коштања која износи 70 динара на дан. У Србији постоје
адници чикашке индустрије
конзерви, који штрајкују више од шест недеља, захтевали су да се под оптужбом за убиство ухапси и стави под суд пољски капетан Џорџ Барнс, који је наредио возачима камиона да налете на штрајкашке страже око чикашких теретних станица, чији је промет већ шест недеља обустављен услед штрајка. Један члан штрајкашке страже намерно је прегажен камионом и нешто касније је умро од, повреда.
Комунистичка партија Велике Британије организовала је у Хајдпарку протестни митинг против репресалија која индиске власти предузимају против радничке кла се и њених руководилаца.
Ради станица шпанског Покрета отпора — Киренаика јавља 0 протестима демократске јавности поводом суђења групи од 80 шпанских родољуба у Барцелони које припремају франкистичке власти. Борци шпанског Покрета отпора разделили су летке у којима позивају шпенски народ да учини све што је могуће за спас ових родољуба. Савез бораца Мађарске Народне Републике упутио је енергичан протест Организацији Уједињених нација, захтевајући да узме у одбргну 80 шпанских родољуба. Чехословачка Лига за пра ва човека позвала је француску секцију Лиге да интервенише за ослобођење ове „трупе родољуба
конфедерација рада упутила је проглас мађарским трудбеницима у коме их позива да узму масовно учешће у прослави Првог. маја.
У вези са демонстрацијама Жорејаца против змеричке одлуке да им се не признају мањинска права, америчка полиција је у“ хапсила у Кореји 800 лица. Рапија против демократског становништва Кореје наставља се и даље.
»
Генерална
У великом пристаништу Коба У Кореји америчке трупе су угушиле демонстрацију хиљада Корејаца и похапсиле стотине демонстраната. Амерички генерал Ајцелбергер изјавио је да ће воЂама „нецивилизованих нереда“ судити не јапански судови, већ америчке војне комисије и војни
суд. ~
из Техерана стиже вест да је У последње време техеранска _народна штампа више пута истицала да су органи министарства унутрашњих послова У заједници са америчким сгветницима разрздили детаљан план гушења сваког демократског покрета У земљи, а нарочито У севереним 0+ Бластима Ирана. Директива министра унутрашњих послова Ахмедија за „чишћење криминалних елемената“, уствари има за пиљ да маскира репресивне мере владе против Народне странке, а исто тако и против лица која имају ма какву везу са њом.
ТЛА
четири синдикална летовалишта којима ће у току 200 дана у 27 партија боравити тих 11.000 радника, новатора, рационализатора и Ударника. Летовалишта се налазе у Аранђеловцу, хетел „Шумадијач, у Врњачкој Бањи, хотел „Мирко Томић“, у Фрушкој Гори, муТестера“, и на Џалићу код Суботице. 5
Поред смештаја радника, Главни одбор Јединствених синдиката Србије узео је на себе и смештај ученика у привреди. Ученици одлазе на летовање по завршетку школске године и то у току месеца јула и августа. Преко хиљаду ученика ићи ће у пет група на летовање у разне крајеве наше земље. Сем тога, у многим живописним крајевима у читавој земљи подићи ће се шатори у ко; јима ће хиљаду до хиљаду петстотина ученика у привреди провести свој одмор. 32 одмор ученика у привреди из Србије предвиђена је сума од 2,000.000 динара, а Централни одбор Јодинствених синдиката Југославије располаже са 5,000.000 динара који ће се расподелити свима републикама за одмор ученика у привреди.
При сваком синдикалном летовалишту постоји мала економија. Развијањем тих економија омогућиће се снижење цена боравка нашим трудбеницима.
Прве групе трудбеника већ одлазе на одмор. Ових дакпа се једна група вратила са одмора из Врњачке Бање. Трудбеници су се вратили освежени и опорављени, спремни да са новим снагама при-
ону на изградњу своје земље.
„Културна“ трговина
1 О Ој = то прЕДУЗЕЋ јео и масмекуУ
А
И. у
— Не дају хартију, па мораш
следовање у шешир!
павметисза-спаисичиј
од родитеља -експлоататора
(тим је разумљиво и јасно да наша народна власт неће упослити омладину од 14 до 18 година на тешком послу чишћења београдских улица.
ипак се често наилази У
Али, не старије
Београду на чистаче од 14 до 18 година.
Несавесни родитељи, код ИОН-а, као чистачи, своју децу као „замену“.
Ова се пракса не сме одобрити. Неопходно је да се поведе строта контрола над онима који се ослобађају свога посла на рачув оних чији су организми још У развоју, па према томе и подложни болестима.
Требало би се заинтересовати -зашто ти омладинци нису У било каквој школи или занату, уместо што су »„на расположењу _ Рродитељима или рођацима експлов~
таторима. Драгиша ПАНТОВИЋ Петра Кочића ба
запослени шаљу
Децу треба заштитити | „Обавештења“ у зубној
У интересу штедње времена
а завојима и отоцима, многи
са великим боловима, неки и из унутрашњости, застају испред затвореног шалтера .„Зубне клинике, да би прочитали цедуљу истакнуту изнад њега,
Сви они очекују да ће ту наћи обавештења: да ли је потребна у-
цисна листа, на коме се шалтеру.
врши упис, да ли постоји недељом дежурство за хитне случајеве, као и друга обавештења, неопходна за пацијенте једне овакве клинике. Међутим, уместо свих тих обавештења, више шалтера виси списак синдикалних повереника. Ређају се имена задужених за фискултуру, просвету, статистику итд.
. Неоспорно, важан је и овај друти списак, али он се тиче интер-
нога рада клинике, а никако бо-
лесника, који обично имају мало времена и очекују да на том месту нађу обавештења, ради убрзања процедуре.
жх
Више обзира
би је данас град целе Срби“ је и целе Југославије. У њему се подједнако топло осећају грађани осталих градова као и сељаци свих села. Они наилазе на разумевање и предусретљивост, У предузећима, У становама, у трговинама м задруга“ ма; они имају иста права као грађа» ни и сигурни су да се нико неће ша. дити на рачун њиховог несналажења или незнања.
Али шофери београдских аутомобила не спадају у ред оних који желе да изиђу у сусрет сељацима, који се труде да имају обзира према онима, који су први пут у великом граду.
при ВОЖЊИ
Они бесомучно возе, не водећи рачуна о томе да се утицама данас кре“ ће велики број оних који се збуњу“ ју на звук трубе и који не познају саобраћајне знаке и прописе.
У интересу мањег броја несрећа, требало би окупљати шофере на за» дедничке конференције и објашњава“ ти им посебне потребе вожње у једном главном граду, као што је Београд, У граду где се мора имати обзира према сваком грађанину и сељаку који, можда, први пут прелази преко ши роког булевара.
АЛМАР САНДИЋ Грочанска 55
КЛИНИЦИ
Због недостатка правих упутстава дешава се да пацијенти улазе и у салу за операције, одакле их лекар враћа натраг, јер су без потребне листе. Тек тада они стају пред шалтер. Међутим, шалтер се, обично, не отвара често. Док се отвори, пред њим је већ читава група. Тек после уписа и узимата листе поново се чека пред лекаревом ординацијом, јер СУ други, који су се раније обавестили, или већ имају искуства, већ „ухватили ред.“
ту се, у чекању, проводе сати!
није ово усамљен случај. Недостатак табли са тачним, актуелним и читким обавештењима осећа се и У другим установама и надлештвима, која раде са публиком. Стога би требало, у интересу штедње времена, поставити свуда, где је то потребно, обавештајне табле, како не би било чекања и узалудног лутања У време кад је паметно и поштено сваки свој тренутак рационално искористити.
Јане КАСПОРСКИ
Озренска 61
жхх
! Телеграфске упутнице
телеграфска _ упутвица
.- Л: ли је хитна стварг Да ли је она хит-
нија од неке честитке или љубавног телеграма7 А у главном граду Југославије највећа пошта, Пошта број 1, примиће вам сваки телеграм у поноћ, ако пишете: „ја те волим!“ а не прима новац од седамнаест и по часова све до осам изјутра.
ко КА)
Од новца као платежног средства живе и људи н предузећа. М тако не. ко градилиште може остати у беспарици да не исплати у суботу _ своје раднике, а неки опет човек без вечере „конака и доручка.
ПЛАНСКО УНАПРЕЂЕЊЕ НАШЕГ ЛОВАРСТВА
П о новом Закону о лову, лов је престао да буде привилегија ограниченог броја богатих људи, који су се тиме бавили из спорта, из личне забаве и луксуза, Данас је лов доступан широким слојевима радног народа и претставља масовни народни покрет. Лов је постао значајан привредни фактор, спровођен организовано и плански, Дивљач више није својина појединаца, већ је она део народне имовине, коју она преко својих ловачких организација чува и узгаја, да би је могла правилно | искористити за опште потребе. Ловна привреда је ушла у перспективу _ данашњице као важан део народне привреде.
Ноше ново ловство затекло је после регта опустошена ловишта, Окупатор их је немилице и без реда уништавао, Чак је и један део несвесних ловаца после рата кренуо њиховим трагом, док их народне власти и елиминисање из ловачких _ редова није онемогућило, Баш због оваквог стања ловне привреде овај општи Зекон ставио је пред ловце као најважнији задатак сачувати | основни капитал чаших ловишта, нашу дивљач, м
у свету,
име нашег али типичне појмове и
мље знају и осећају да је народа, који су патњом и свој пут и који данас, уз песму, корачају даље, јарке будућности
се, не си у потпуности са истином,
иза наших државних међа, града буди различите, расположења. Братске и пријатељске демократске зе= Београд срце, борбом нашли множе,
Зато, нашим улицама, у ове блиставе
пуне развигорца и пролећних ми не пролази блех“музика немамо много — али велика и што песма, саткана од свих радних звукова,
кроз напоре, али као неимари данс у социјализму. Импе= риса, ријалистичке земље запада, међутим, де наш град као борбени осичњак наравно, и ако потиче од оних можемо сматрати пријатељима, не Ко-
— кад је у питање очување народних металу,
обновити ловишта која се зако» нам ·сматрају као привредна јединица. Једна од почетних тачака за очување и“ подизање ловишта јесте тамањење длакавих и перна-
· _ Електричне пегле у новом издању
с
>
524 ЛУ
2 њи =
(=>
ЛЕТА
7
=—— А како са греје, кад нема гајтана! = На фуруни или на штедњаку.
су се
ви“ И
које снажно грми градом. Шкрипа чекрка
Осичњак,
лепи дани, како би живот Београ= ђана испунили нови успеси. ка: савлађивање препрека и извојевање радних победа, буди неодољиву жељу да се и даље све жешће и све успешни“ је, препреке уклањају и радне
звук сечења плеха, звонко ударање по уједначено зујање пиле и ста•
Јер нави-
победе
МИ ИХ моћна
са у раду.
и точкова, рески
Први мај: смотра учињеног и завет даљег залагања, Тек што није обухватио наш град распеваним шуморењем застава, кликтањем и борбеним Отуда ових дана толико посебног зано-
Такмичење, које за незналице наших путева значи: графикони "табацима пуним мртвих колона, у нама, : писменим за те појмове одражава се на други начин.
тековина, наш град хоће и може да бу« де. 32 многомилијонску војску радног народа у читавом свету, пак, Београд значи символ и идеал. Синоним борбе, слободе и снаге која расте,
| К .
За нас, овога пролећа, праћеног мла« ким кишама, што плодоносно натапају поља целе наше земље први пут тако штедро од ослобођења; жини набујалог лишћа и распеваних бо« ја, Београд је велико и многоструко ра• дилиште, |
У току зиме збројени су и рашчлања“ вани прошлогодишњи успеси и омашке, Начињени су _ планови; многодетаљни, засновани на предлозима стотина хиља« да грађана. Џекало се пролеће да шеме са хартија почну да се преносе на про сторе у граду И Његовој околини, да предвиђене бројке почну да се оствару« ју. Са појмљивим нестрпљењем
~ ИВ а
за нас у овој све=
чекали ·
лан бат корака у журби, уз брза дови« кивања, која прате рад мноштва, прожи“ · ма се и спаја са, рекло би се,још неуким,
али зато не мање усрдним, звецкањем лопата и пијука, у рукама бригадира Фронта, ·
И шта бива», 1 Ту, на наше очи, збива се радосна промена, Из хрпа дасака ничу уредне о грале; од блатних, излоканих коловоза постаје гладак асфалт; од занемарених, коровом Обраслих ђубришта уређују се вртићи намењени деци... У свакој улици, Готово, била она у центру или у дале"ком предграћу, испод сљуштених скела светло „умивене“ зграде! Нови употпу= њени дрвореди, као потоци свежине те= ку нашим булеварима и разилазе се улице ма, Паркови се пуне цвећем • Биће И клупа. И све те новости, | радост у срцу београдских грађана, свакога дана се множе. Било их је јуче, и“
ве р ИН 3 Хари
,
Базирано на протеклим радним утак« мицама, обасјано близином Првог маја, оснажено искуствима из прве године рада на испуњењу Петолетке, ми осећамо и. видимо такмичење свуда око нас у вољеном граду. Сва та радна песма што
мноштвом звукова испуњава наше улице, | сјај у оку радника, затегнута тетива нађ врату, Руке у замаху, блистање капљица || зноја на слепоочници.. И не само то. И омладина наденсенема над књигом у сенци олисталих дрвета у парковима градским, олисталог дрвећа у парковима градским,
— и то је део такмичења, знамо ми то | добро. То се нове снаге спремају да пот“ | крепе и устоструче успехе. ; Зато, ако. Београђанин чиста срца и "отворених очију иде својим градом, о-
> пофаи л АУЉЕ
смех шу неће силазити с лице, Јер слатшто буде понос и ко | бити домаћин у кући која пева и | цвета,
МИ алике | 5
тих штеточина, које су размножене у великој мери и коче правилан узгој племените дивљачи и
ја се зато мора свести на дозвољену меру. Због тога је пове дена једна опсежна организована акција да би де штеточине потаманиле, 6аш сада, у пролетње дане, када се оне највише размножавају. Да би акција имала што бољи успех Београдско ловачко удружење одредило је сваком члану обавезну норму од 100 поена (Убијен вук 100 поена, лисица — 50, врана — 10, кобац — 20 ид), и послало позив за мајско такмичење Новом Саду. Нишу, Пријепољу, Светозареву и Крагујевцу. Од успеха ове акције много зависи каква ће бити наша ловишта идућЋих година и да ли ће се постићи да резултат за узгој и одстрел племените _ дивљачи буде онакав какви су услови код нас з уједно и да буде бољи но у осталим мањим државама, које имају непогодније удлове а ипак боље резултате. Сем тога, добар успех ове акције би много _ допринео побољшању исхране као и коришћењу кожа и крзна од дивљачи у индустриске сврхе.
Београд израста из руку својих трудбеника
ма данас већ нових, а колико ће их тек бити сутра. Све се то мења, усклађује обнавља у једном заиста полетном темпу: Београд као да израста и цвета из руку својих трудбеника, '
=
обећањима.
и цифре на
"Јулија 'ЛУЧЕВ
становника |.
говодство на вечерњем кур“
су, каже мени један мој прија- |
тељ. Али учим га некако надвојенатроје, колико ЗРСМУ да доби» јем, па да се кроз тај куре про-= вучем. Два одговора ЋУ некако одмуцати, на једно питање ћу ваљ да тачно одговорити, па ћу проБи. Тројка, брате мој, то Ти је народна оцена 5
А ја сам миран човек, али · се наљутих.
—"“" Није народна оцена тројка. Народна је оцена шестица!
— Како шестицаг%
— мислим, нешто боље од пе-
тице. То је народна оцена. и шта.
ти мислиш, вко тај курс некако положиш, ако се кроз исти провучеш као пас кроз воду, па добијеш посао да радиш, нећеш ти на послу добити двојку, нето мокеш да добијеш и две године при силнога рада, што не знаш свој посао, а радиш га ж'о бајаги.
Он се љутну; дурну, дусну на мене, а ја њему:
„Немој да се љутиш. Ово сам ти као пријатељ казао. Нема ничега горег него што је учење напола. Шта ти вреди, ако си лекар, па знаш како се лечи дифтерија, а не знаш шта ћеш кад се дете гуши од крупа. То случајно ниси научио, а професор те случајно на испиту није баш за то питао, па сада деца на твојим рукама могу да умиру. Шта ти вреди када знаш само донекле јећнообразно књиговодство! Ја то не
"знам. Али ти, рецимо, научио си
шта значи дугује, а не знаш шта значи потражује.
и да те мало одљутим, испричаћу ти једну причу:
почетком овога века у српским гимназијама учио се руски језик у седмом и осмом разреду. После је због руске „превратничке" литературе тај језик био прогнан из наших школа. Али један од ондашњих ђака који је тако напола учио руски, па није знао да хитри значи лукави, да је бистри — брзи, а двор да није двор него само двориште, није појма имао да на руском фамилија није фамилија него презиме.
И тај ти оде као стипендиста српске владе у Москву да студира славистику. Па када се уписи» Бао на факултет, питали га:
— Как ваша фамилијаћ
питали га како му је презиме. А он мисли да га питају за његове, па одговара:
— Хвала на питању, добро су, остали су у Јагодини.
Сад се онај чиновник на
фа-
култету запрепасти што Срби и-
мају тако дугачка презимена.“ Б. БЕОГРАЧИЋ
На београдској улици
УЧЕЊЕ НАЛОЛА
уз ти ово једнообразно књи- КЕ