20. oktobar

оводом треће годишњи“ Не ЊЕ Ба» а му а „мог: ; направити врло песими-

| стичан биланс послератних до ___гађаја. | ___У_ Другом светском рату

слободољубиви народи подне. _ ди су огромне жртве да би у__виштили фашизам и обезбе_ дили мири демократију.

__ ~ „Па ипак, и поред свега то-

та погрешно би било тврди_ ти као што неки чине, да су

ратне жртве биле узалудне и се стање у свету само ПО. "Мрачне реакционарне — силе ___ које покушавају да повампи. __ре фашизам, или (бар нешто __ слично њему, не наилаве ни · издалека на (онакво ПОВОЉНО __ земљишта кекво су у своје ___ време искоришћавали италијан ски и немачки фашисти и њихови протектори. Фашистички злочинци потпуно су раскринкани свуда у свету, такз да више никога не могу превари____ ти ни завести. 8 Напори америчких – империјалиста осуђени су на коначан неуспех већ самим тим што своје реакционарне творевине морају маскирати либералним фасадама и правдати неискревим демократским изговорима. Те творевине, засноване на лажи и унутрашњим противу“ речностима распадају се неБ миновно саме од себе и от. | кривају – слабости њиховога ја | положаја и зле изгледе њиј- хове будућности. Амерички _ империјалисти ни. су — атомском бомбом пре| · страшили оне, којима су њом ћ : претили, али су изазвали страх и пометњу међу евентуалним својим савезницима, који ниђе како не желе да њихови гра. дови постану атомска попришта. Уцењивање ратном опасношћу није им донело ника| · кве озбиљне користи ни успе| ха, али је изазвало забрину· тост па и отпор њихових на| рода. | Данас је целоме свету јасно | та су односи снага повољни | · за поборнике чврстога мира, | на чијој су страни демократске наролне масе свих земаља и да галама америчких империјалиста највише штете наноси | баш њима самима. | . _ Слабост непријатеља демократије и трајнога мира међу народима није, међутим, једини позитивни моменат на који ___ се може указати поводом тро тодишњице победе над фашизмом. Постоје и други чинио“ ци који оправдавају веру У | боље дане. | . _ Совјетски Савез, најчвршћи | ослонац мира и праве демо-, || кратије у свету, изишао је из | рата ојачан, а његов аутори|| тет и престиж у народним | масама свих земаља стално расту од завршетка рата. Ре. || | акционарним клеветничким Кам пањама није св постигло да | "_ народи забораве велике исто| риске победе и огромне 34 || (слуге Црвене армије, И по| ред свих напора и маневара [6 није се могло прикрити од | · народа ни велико послератно дело совјетских државника који су у току протекле три || године на свима међународ| ним састанцима увек бранили | демократију, мир и правду. | Наши народи, на лан треће | годишњице победе над фашизмом с поносом се могу осзрнути на три године своје послератне политике,

Благодарећи _ Народноме фронту под воћством _ Комунистичке партије, благодарећи својој народној влади са маршалом Титом на челу, народи Југославије за три године

___мира остварили су дело достојно њихове велике нарзд| ноослободилачке борбе, оства. ___ рили су дело на коме им мизги народи данас завиде. М. С, П.

“

ЛА НА САВИ И ДУНАВУ

И купатил ТВ снтиајесу ве

· ликвидирају

ТРЕБАЛО БИ ИЗГРАДИТИ НОВА - И ПРОШИРИТИ СТАРА КУПАТИ-

Е К огференција заменика министара спољних послова

Лондону припрема нацрт мировног уговоре са Аустријом, расправљала је на својим последњим седницама југословенске за хтеве у погледу Аустрије.

Став наше владе по питању мировног уговора с Аустријом изложио је заменицима министара шеф југословенске делегације, помоћних министра спољних послова др Алеш Беблер.

Југославија истиче два главна захтева према Аустрији.

Један је територијалне, други економске природе, Територијал ни захтев састоји се у тражењу да се Југославији присаједини узак појас словеначке. Корушке који се простире дуж југословен ске границе. Економски захтев односи се на репарације у износу од 150 милиона долара, као минималан део накнаде штете ко ју је Аустрија у прошлом рату нанела Југославији. Оправданост југословенских за хтева је до очигледности јасна.

Корушка, нарочито њен јужни део, чије се присаједињење тражи, одувек је била настањена словеначким живљем. Њен словенски карактер није могао да измени брутални германизаторски притисак који су аустриски Немци _ вековима _ спроводили. Тај притисак добио је још стра. шније форме за време Хитлерове владавине кад су аустриски нацисти поставили себи за циљ да корушке Словенце потпуно као _ националну групу. Али никаква насиља нису била у стању да угуше на-

Најкраћи пут за тражење неког податка...

„УГАЉ

је

на приса

ПР

ционалну свест Словенаца у Ко-

четири велике силе, која сада у

Висину и снагу те свести ОНИ су на јединствен начин доказали баш у прошлом рату кад су били изложени _ најбруталнијем тлачењу од стране нациста.

Оспоравати право — корушким Словенцима на — присаједињење Југославији значи уствари извртати руглу основна начела на којима је велики ослободилачки рат против фашизма вођен и добијен, Јер то је био рат за ослобођење подјармљених – наро. да, за право народа на слободу и самоопредељење.

Одрицање тог права Корушким Словенцима постаје још неправичније и теже ако се има виду њихов садашњи – положај. Јер ни после слома хитлеровског рајха ситуација у Корушкој није постала боља. – Данашња покрајинска корушка влада немилосрдно _ прогања — корушке партизане и угушује установе Словенаца окупљених у Освободилној фронти. Садашња аустриска власт у Корушкој и по своме духу, а врло често и по саставу личности, углавном је она иста која је терорисала корушке Словрнце пре рата и за време рата и против које су се корушки Словенци дигли на борбу. Она сада ту борбу кору. шких _ партизана _ оглашује за „велеиздају“ и свети се њеним носиоцима. Када је то тако сада, може се замислити како ће изгледати ако савезничке силе одлуче да словеначка Корушка остане под суверенитетом Аустрије. Такву одлуку аустриски

Вобсшво кроз књиговодство,.. |

КРЕКА“

продаје се члановима синдиналних подружница

а свим стовариштима

Градског предузећа »0. грев« има У довољној Количини лигнита »Колубара« и »Костолца«. Тај угаљ се продаје на слободној продаји по цени од 480 динара тона. овом кварталу свакодневно присти. жу и велике количине угља »Крека«, који је врло доброг квалитета. Првих дана и овај угаљ се продавао на слободној продаји по цени од 580 динара тона, Међутим, како су се поједини грађани снабдевали великим количинама, угља, а други су једва долазили и до једне тоне, решено је да се угаљ »Крека« прода. је само члановима синдикалних подружница.

Ових дана отпочела је про даја угља »Крека« по том новом 'начину, наиме само чла« новима синдикалних – подружница, Чланови синдикалних по.

_код Шест топола треба уредити, а па могућности

БС УИНРНН иче

дружница моту да купе угаљ >Креку« за готов новац, а могу акр желе да се користе кредитним боном. Потребно је да сваки члан подружнице који жели да купи угаљ »Креку« понесе са собом чланску син. дикалну карту, коју ће приликом куповине угља показати службеницима Градског предузећа на стоваришту.

Угља »Крека« има довољно, Сваког дана пристижу нове и нове количине, Требало би да члансви синдикалних полружница благовремено почну са снабдевањем угљем, како би с једне стране онемогућили преоптерећење појединих стоваришта Градског предузећа »Огрев«, а с друге стране спречити стварање редова и гужви, који се због задоцњавања у снабдевању стварају у Доба када је потражња За огревом највећа.

С џеђење рељниам

„а

пе

пи;

и. прошири зена у мера 8

=дињење Југославији

шовинисти и фашисти схватили „би као оправдање њиховог досадашњег поступка према Словенцима и добили потстрек ва нова тлачења,

Истом непоколебивомј убед-

љивошћу о прожман је и други југословенски захтев, захтев. да устрија надокнади бар један

мали део штете коју нам је на. нела у прошлом рату.

Нико и ништа није у стању да оповргне основаност југословенских захтева. Па ипак, на конференцији заменика министара у Лондону само је совјетски делегат усвојио и свесрдно подр. жавао _ југословенско _ становиште, Претставници трију западних сила, Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, француске, и овог пута, као и на ранијим конференцијама оглушили су се о све разлоге правичности и морала и заузели нега. тиван став према југословенским захтевима.

Такав став је у очитој супротности са великим начелима за које су се савезници борили против фашизма. Он има своје једино објашњење у империјалистичким циљевима којима се англо-америчка политика руководи према Аустрији. Али једно решење донето ради постизавања таквих циљева не може да буде у интересу мира, нити је у стању да иоле доведе у пи. тање оправданост наших захтева. Јер, као што је др Беблер рекао на конференцији штампе у Лондону, „наша ствар је праведна и пре или после она ће

триумфовати“..,

У оквиру првомајске прославе _ Београђани су имали прилике да на ташмајданском вашаришту проведу веселе часове одмора |

Ноционолизовини предузоли

служиће интересима радних маса

Не Петом редовном заседању Народне скупштине Федеративне Народне Републике Ју. гославије између осталих закона усвојен је и Закон о изменама и допунама Закона о национализацији приватних при. вредних предузећа. Тим Законом , накнадно је национализовано око 1.300 приватних привредних предузећа, од којих око 60 у Београду.

Овај Закон кога је изгласала Народна скупштина у ствари је завршна фаза _ национализације наше индустрије и долази као крупан корак у даљем учвршћењу и проширењу нашег соција« листичког с сектора у привреди. Тиме су у нашој земљи коначно ликвидирани капиталистички 0стаци у области _ индустриске пронзводње, што је било неминовно у садашњем периоду развитка наше економике и изградње социјализма у нашој земљи.

Наш Петогодишњи план поставио је као један од најва. жнијих задатака: подизање животног стандарда наших радних маса. ,

Највеће задатке на пољу подизања животног стандарда на+ ших радних маса у периоду ин. дустријализације и електрификације треба да изврше наша локална привреда и наша кому-

. нална газдинства, које су у на шој новој држави престали да буду објекат капиталистичке експлоатације и служе животним

- потребама нашег народа. Развијена локална привреда у социјалистичкој држави има не само крупан привредни, него и поли, тички значај, јер се кроз њену активност _ најбоље _ одражава брига наших народних власти за људе, за њихове потребе, за побољшање услова њиховог живо“ та, Да би локална привреда Ииспунила све те задатке она за своју активност треба да има чврсту материјалну подлогу како би могла што боље, што ра» ционалније Да искористи сва ма. теријална средства из локалних

Кар ИС ИНА ЛАЋ.

ЈУ] о је градова у свету који леже на двема велишим рекама као Београд. Па ипак, Београђани нису много имали од тога, У спарним летњим данима, када је у Београду готово неподношљиво, ·Београђанин није имао много могућности да се, и пред двеју река, освежи. Купатила је бијо мало, а колико их је и било, нису била хигијенски и лепо уређена“

Већ прошле године наше народне власти су уложиле труда да уреде стара и саграде нова купатила. Капацитет купатила се знатно појачао, но ипак није могао сасвим да задовољи потребе Београђана.

Требало би озе године подићи још неко ново купатило, а уредити и проширити стара, Мо гло би се на Ратном Острву, недалеко од ушћа Саве у,

· Млинови,

радних

извора, да руководи предузећима чија је делатност намењена задовољењу најпречих потреба људи и омогућавању културни јег и ведријег живота. Зато, по ред сеталог многостраног значаја, национализовање Нових предузећа које је извршено по овом закону, имаће нарочити значај (баш за нашу локалну привреду. |

Из руку капиталистичких ек: сплоататора, одузета је могућ. ност шпекулисања кајосновнијим потребама за живот и право експлоатације наших радних маса, које се беспримерно залажу у изградњи наше боље будућности, Тим предузећима, као што руководе и читавом нашом државом, руководиће наше радне масе, које су узеле власт у своје руке и збациле јарам капиталистичке експлоатације. циглане, столарска и механичарска предузећа, хотели, жаменоломи — неће више остваривати профите својим власницима, већ ће служити интересима маса.

Ликвидација последњих капиталистичких _ остатака у нашој индустриској производњи не само да не спутава — већ ствара могућности за још снажнији замах наших радних занатлија и за њихово пуно укључивање у нашу планску привреду. На велику жалост неких пророка маскираних _ народних неприја. теља — наше занатство је већ у другој години плана појачало своју делатност, а није национализовано, нити ће бити национализовано., Брига наше народне власти, _ појачана — производња сировина и другог материјала, само је још више дало могућно“ сти нашем радном занатлији да се одвоји од капиталистичких остатака и да, укључујући се све више у планску привреду — и индивидуално и кроз социјалистичко _ задругарство, — нспуни део задатака које – пред њега поставља народна заједница, :

саградити велико, модерно – ку“ патило, са фискултурним тере« нима и продавницама за јело и освежавајућа пића. То би купатило требало да буде једно од највећих и најмодернијих, тим пре што се Ратно Острво налази на домаку и старог и Новог Београда.

Прошле године је уређено купатило на Сајмишту. Али, показало се да је капацитет купатила био премален за велики број свакодневних _ посетилаца. Требало би и то купатило про“ ширити, повећати број кабина и оградити га, Сем тога, добро би било да се крај купатила отворе продавнице за јело и освежа вајућа пића.

Острво Ада Шиганлија је и деалан терен за одмор радног света. Међутим, на том острву непрестано ничу мала купатила, а никако да се сагради једно

__ велико, модерно купатило, које

ува, |

је на том, толико посећеном острву неопходно. Изградња ведикок модерног купатила на том

у аи

мај

Боричанствена. прошла

ПВО МИА

у Београду

Беота је, без сваке сумње, нај, депши Првог маја, Првомајску лепоту нашега града не чине саме брижљиво очишћене улице, куће 04 книћене зеленим гранама, теписима; фотографијама и пртежима руково“ дилаца, лепршаве о заставе на сваком | прозору или пролећни зраци који про« диру кроз скраму облака. Оно ште чини ту, нарочиту, лепоту наших уч« лица на дан Празника рада је радост на лицима радних људи, каква — се преживљује само тамо где је _ рад част, понос и сврха жизота, где влач дл слобода и љубав међу људима,

Дуга, шарепа, бучно раздрагана п0. ворка, састављена од људи најра« зличитијих занимања им доба старости, који су певали ни клицали на разним језицима, давала је слику јединства и снаге наших народа у другој година борбе за План.

Графикопи = цифре која су носи“ ли рудари, металци, трађевинци # многобројни други радници | важних

нндустриских грана говорили су 0 томе шта су све до сада учинили. Делегати из унутрашњости, сељаци у шаренилу својих ношњи и хероји рада — сви су се они стапаљи у цеч лину поворке

После поподневног одмора, који су љубитељи спорта провели на футбал« ској утакмици, Београђани су испуч нили улице ведрим смехом и разго« ворима лишеним брига о сваходневе ним пословима. Меки су отишли — на ташмајдански вашар.

На Славији, у Железнику, пред Ше« стом мушком гимназијом и у Земуну сакупљали су се, неуморни и раздра“«

тани, учесници у јутрошњој поворци,

У првом мраку, када је заблиста« ло безброј сијалица поређаних као петокраке, или тако да истичу кон« туре зграде, или као, светлећи ланци, на степеницама Народне скупштине скупило се 700 певача разних _ бео« градских друштава и оркестар Коман» де града, Громке корачнице одјекну« ле су кроз улице,

Најбољи доказ да је цео Београд имзишао на улице, да је у њима било људи као што је могуће само о нај“ већим народним празницима је у то“ ме, што су биле препуне веселих шетача, што се на Теразијама вило коло за колом, без престанка, а На Тргу Републике, где се приказивала „Охридска легенда“ било је ипак то« лико људи као да су се сви баш ту скупили,

Тек што се завршила „Охрздска ле генда“ похитали су слављеници Првог маја ка Пионирском парку. Али и #3 других делова града видео се ватро“ мет — високо на небу блиставе ра“ кете расцветале су се у безброј боја

терену заиста би много значила

за одмор и освежење трудбе ника.

На некада „дивљој“ – плажњ на пешчаној обали Ада Борче,

подигнуто је прошле године но“ во купатило. Но, ни то купати“ ло није имало довољан број ка“ бина. Требало би то купатило, које већ постоји, на време монтирати и колико је више могуће повећати број кабина. Продавни це за јело, воће и освежавају“ ћа пића биле би и крај тог КУ“ патила неопходне. Сем тога, ка“ ко је сезона плаже већ близу, треба на време обезбедити пре“

возна средства са једне обале Дунава на другу. Изградњом _ нових – купатила;

преуређењем и проширењем ста« рих, отварањем продавница јело, воће и освежавајућа пића; сважако би се много допринело да се Београђанима у спарним данима лета пружи што ВЕШ могућности за освежење И мор, .

ји

МР и

прдриљ-– аи