20. oktobar

Омладинка на добровољном раду

(Наставак са треће стране)

радника и намештеника не учествује у раду синдиката, јер је претрпан разним дужностима у ародном фронту, или не учествује у раду основних организација Народног фронта, јер је претрпан _ састанцима и разним задацима у синдикату.. Мере се састоје у томе, што ће се знатно поједноставити рад тамо где је то могуће, што ће се одбацити сви сувишни састанци, што ће се сви они састанци који се дублирају у Фронту и синдикату пребацити на једно место, — Уукратко што ће се омогућити свим члановима синликата потребно време за рал у основним организацијама. Сигурно је да ће ове _ мере већ у најскорије време учинити да се уз занатлије, домаћице, пензионере и рал"ници и намештеници прикључе у рад основних организација. Народни фронт Београда раввио се у широку садржајну организацију, са разноврсним одговорним задацима који су и сло. жени и тешки. Разумљиво је ла је немогуће спроводити разне политичке, економске и друге задатке у Народном фронту, ако те задатке не прати у исто време и пажљиво проучавање организацлоних форми које одговарају новим потребама. С друге стране, кроз свестрано проучазвање видело се да извесне форме заостају иза данашњег развитка Народног фронта и његових актуелних задатака. Основне организације Фронта и територијално и по броју чла: нова, који је у задње време врло много нарастао, не могу више да одговоре као стална форма ва живу политичку _ активност која мора да наступи у Народвом фронту. Када се погледају састанци основних организација онда ће се видети да у огромној већини основних _ организација, било ради недостатка просторија, било ради тешкоће обавештавања, било ради тога што сви људи нису једнако заинтересовани оним питањем које је постављено на дневни ред, на састанцима у најбољем _ случају присуствује свега једна трећина чланства, а често и много мање. У исто време, на таквим састанцима читаве основне организаџије могуће је постављати само општа питања и развијати само општу дискусију на којој може да учествује процентуално врло мали број чланова. _ Из тих разлога, Извршни одбор је одлучно да се уведу нове форме састајања у мањем о-

___биму где ће се моћи _ развити

свестрана дискусија, постављати

_ сва питања, детаљно их претре-

сти и доносити конкретне закључке. Данашња основна организација остала би и даље као наша основна фронтовска оргавизација и она би се састајала у целини, с времена на време, по најважнијим питањима која интересују читаво чланство. У о-

__квиру основне организације тре-

ба формирати групе – Народног фронта чија би величина _зави"сила од конкретних потреба и

_ вахватала од 30 до 80 чланова

Е Народног фронта.

___рејона, треба пажљиво да

_ куће, негде за ·_ где за пола улице,

Свака основна

п учи питање стварања група. Не: де групу треба створити за велику кућу, негде можда ва две блок кућа, ненегде за чи-

утврђеног.

организација, ог одбора Народног

таву улвцу, Узапред

шаблона не би требало да буде, него се треба равнати према повезаности чланова Фронта и могућности њиховог састајања, Још једном треба поновити да група није нова основна организација Фронта, да је то само лакши начин састајања чланова Народног фронта и да у своме садржају рада група искључиво треба да се оригентише на дискусије о актуелним политичким догађајима. То значи да у групи није потребно правити задужења по културно-просвет-

ном, агитационом _ или — неком другом сектору. Јасно је да група треба да

живи као организована целана, нако је то само део основне организације. Она треба да има своје редовне састанке, да на њима захвати све чланове На. родног фронта на свом терену а да у њој може да се развије дискусија по – најразноврснијим питањима. За такав' рад групе потребно је руководство. Извршни одбор, после – свестраног проучавања тога питања, нашао је да је најбоље решење да на челу групе стоји – секретаријат од три члана — секретар и два његова заменика — од којих би се један бавио и прикупљањем чланарине и прилога на терену своје групе и служио као помоћ благајнику основне организације. Дужност секретаријата је да сазива и води састанке, предлаже дневни ред, брине се о доласку свих чланова на састанке групе итд.

Секретаријат треба да буде изабран на заједничком састанку групе, где присуствује више од половине чланова групе,

Стварањем група у – нашој фронтовској организацији ће се уствари само озаконити – данашњи рад читалачких група које, тамо где постоје, нису више чи талачке групе у старом смислу

речи, него су се претвориле У

састанке где чланови Народног фропта дискутују по разноразним проблемима. Разумљиво је да сада, стварањем група Народног фронта престаје потреба постојања читалачких ·група и поставља се задатак њихове реорганизације у оним случајевима где нису створене по територијалном принципу.

Важан проблем у раду основних организација су финансиски и материјални услови пол Коима оне раде. Извршли одбор ародног фронта Београда узео је да испита могућности да се један део прихода одво:и за потребе основних организаџија. С друге стране, треба настојати да се отклони једна озбиљна сметња за рад основних организација а то :г недостатак просторија за њихов рад. Треба настојати да свака основна организација Фронта дође до просторија у којима би могли да се олржавазу _ састанџи. _ да _– свраћају фронтовци по обавештења. кратко — да то буде цезтар политичког живота на терену основне организације.

Досадашња пракса у раду ос. ковних организација Фронта у

многим рејонима испунила је празнину која је постојала у руковођењу. _ Приликом избора

за руководства основних орга.низација Фронта бирао се само иззршни олбоо основне органи. зације, обично од .5 чланова, а ни:е био прелвзађен плзанум. Међутим, у пракси, многе основне организације осетиле су потребу за једним ширим – форумом, на коме би се могла да проди. скутују најважнија – принципијелна питања и који би био спо. собан да одмах непосредно пре. несе закључке међу – чланство. Разне организације решавале су на разне начине питања плену. ма. У неким основним организацијама пленумом називају заЈеднички састанак извршног од. бога и чланова секција, у некима опет састанак извршног одбора са уличним и кућним повереницима, а у некима ни!е ни јасно одређено тако да се сматра пленумом када дође ви, ше чланова Народног Фронта, без обзира на њихову функцију. Та неједнакост отежава донекле и праву функцију пленума, 8 увек у конкретном случају пле. нум и његсво постојање зависи од схватања појединог извршног одбора _ основне _ организације,

„Извршни одбор Народног фрон.

та Београда је мишљења да би до гралске конференци:е Фронта требало установити пленум као сталну форму и да у њему буду бирани чланови секрета. ријата група и још неки најбољи чланови Фронта. Пленум У таквом саставу омогућио би лакшу повезаност извршног олбора са свима групама, а у исто време он би имао не само саветодавни карактер, него би поносио и пуноважне одлуке за рад основне организације. Постоји још једна неједна. кост у основним организапијама, која није ликвидирана иако је градска конференција Фронта поставила у том правцу _одређене задатке, Извршни одбор основне организације у своме раду ослања се на секције. Међутим,

те секције немају свуда ни једнак назив ни једнак број чланова, а у неким основним

организацијама заостале су извесне секције за које је градска конференција констатовала да су сувишне, Ту се у првом реду

5 МИ а Ки

20 ОКТОБАР“ |

Реферат Рата Дугоњића

одржан на проширеном Пленуму Г радског одбора Фронта

узе

ради о секцији која носи на. зив: секције за помоћ народним властима. Јасно је да је постојање такве секције непо.требно, јер и Народни фронт у пелини и његов Извршни одбор и све секције и сваки члан Народног фронта имају задатак да помажу народним вла. стима. А ако се ради о неким конкретним пословима, као што су на пример: попис становништва. порез, помоћ у дељењу карата за снабдевање итл., онда је потребно по сваком том питању створити посебну — ко. мисију, за чији рад се брине непосредно претседник или се. кретар _ основне _ организације. Даље, у неким основним орга„ниазцијама још постоји секција за комуналне послове, које понегде имају и име: секција за добровољан рад. Када се.ства. рала организација радних бри.гада, јасно је било постављено да је престала потреба постоја. ња те секције у основној орга. низапији и да њену функцију уствари тпеба ла врши штаб бпигаде. Међутим, као и у мно. гим другим питањима организа. ције бригада нису спроведена у. путства Извршног одбора Народног фронта Београда, што је уродило извесним политич.ким грешкама, а и знатно умањило допоинос кога, је могао Народни Фронт Београла да да на том пољу свога рада на из. градњи земље.

Главни нелостатак у раду на. ших радних бригада је у томе, што читава тежина рада лежи само на најактивнијем делу чла нова Народног фронта, “ који у многим случајевима не достиже ни 50/4 целокупног броја чланства. Велике су заслуге тога дела наших фронтоваца, који на својим леђима носе велики део такмичења са другим гра. довима и не дају да Београд много изостане иза њих. Садз је задатак наших руководилаца и основних организација и шта. бова бригада да чине све да се спроведе _ онаква организација какву је поставио Извршни одбор пре два и по месеца. Мере које су тада предложене и усвојене: стварање чета по рад. ним бригалама, стварање шта. бова чета, стварање управа об. јеката на сваком најмањем и највећем објекту, правилна расподела рада у штабу бригаде итд,, треба сада до крајаспрове сти- =

У условима овако сложених задатака, Извршни одбор основ. не организације мора много ви. ше да св позабави својим сти. лом рада. Извршни одбор основ не оргамизаније у првом реду је политичко руководство на своме терену) он у своме раду че сме да буде једностран, да захвати и решава само један део питања којима се Фронт бави — на пример, само добро. вољни рад. Извршни одбор тре. ба да обједињава и руководи свим секторима рада, свим групама које ће створити на тере. ну, непрестано се старајући да

наше основне организације буду најјаче карике које ће везати нашег радног човека уз сопи. јалистичку изградњу наше зе. мље.

Задаци које наша вемља има у другој години Петогодишњег плана велики су и тешки, али њихови _ резултати већ ће се внатно осетити на побољшању живота нашег радног света.

неповерљивост, звосталост,

чудом нестајала

+ 41

ПИ а И а

„јелен за другим, преко даске обалски радни-

ци преносе вреће цемента из шлепа.

у ланцу, од шлепа до камиона им натраг, увек и“

стим темпом. Сва роба која доплови у пристани|! ште, мора проћи кроз њихове руке,

Писци социјалних романа, и мали и највећи, ( редо су описивали њихову снагу, срдачну смировост, суров живот, смисла за личну својину м непокорност која одликује оне чија је једина имовина У снажним рукама и издржљивим леђима. А они су ми даље пиули ракију у слободним часовима, спавали по шуа пама и истоваривали“ робу која је, понекад, као незнано где — можда је тонула фу воду. Те незгоде са робом, приликом истовзра, , нарочито су учестале када је мезван туђинац ми“ 4 слио да ће да векује на нашим обалама. Обалски (радници дали су борби свој и не мали, допринос.

Један за другим, равномерно, 'обалски радни“ фуци преносе вреће цемента из шлепа. Цемент им #токрива лица м одела и хвата сФ, као иње, на обр- | фве. Мико не зна зашто немају маске. Цемент није 8 опасан као киселине, плави камен, креч. Шта штити раднике од опекотина. отровних испарењаг Ниушла. Немају ни заштитне наочари, ни радничка ог. дела. Похабана оделу их чине сличним јунацима 1 зна. Максима Горког, И-Р-кврта- им није - довоља;

7. АЈА “

у извршивању тих задатака има велику улогу

Народни фронт

и велику одговорност. Тој је она снага која ће помагати # која помаже не само извршење извесних економских задатака, него која помаже нашим људима да се оспособљавају за Извршење тако великог дела као што је изградња социјализма у Југославији, маленој земљи ко_ ја гради социјализам властитим снагама. Народни фронт је она

моћна _ организација _ радних људи Југославије, која самим својим постојањем и радом

разбић _ све деморализаторске теорије, а која диже веру код малих ситних колебљиваца. ке ни онт је она снага ко а па сеже поштеног радног грађанина ове земље укључи на општи пут којим народи Југославије иду, једини пут који одговара њиховим напионалним _ интересима. _ Народни фронт се бори да сваког човека који је можда залутао, а који има искру поштења у својој души, спасе од срама Издаје и служења туђину. Народни фронт се бори у заједнипи са свим државама народне демократије, на челу са великим Совјетским _ Савезом, ва астински и трајан мир, за право да сваки народ управља својом зластитом судбином, за искрене односе међу свим народима, а против вучјих апетита империјалиста који би хтели да покоре читав свет. Тим путем наооде Југославије и пре рата и за време рата и данас у борби за изградњу социјализма воли са успехом наша славна Комунистичка партија, која никада није жалила и неће жалити никакве напоре за добро радног човека.

Несумњиво је да има још до ста недостатака у нашим организацијама Народног фронта. али је у исто време сигурно ла ћемо све тв недостатке откло.нити, јер на челу Народног фронта стоји Комунистичка партија, наоружана теоријом марксизма — лењинизма, која ту богату ризницу искуства борбе дадног човека 3а своју бољу будућност уноси данас у читав Народни фронт, осветљавајући његове путеве,

Приступајући ма коме задатку у нашем раду, никада не смемо заборавити речи друга Тита, којима је оцртао карактер Народног фронта и његове задатке и улогу у остварењу боље и срећније будућности на. ших народа на Другом конгресу Народног фронта Југославије, на завршетку свога говора, друг Тито је рекао;

„Народни фронт код нас је трајна, опћенародна _ политичка организација, с јасно одређеним трајним програмом.

Народни фронт је политичко јединство радних људи наше вамље: радника, сељака, народ. не _ интелигенције, _ омладине, жена и свих радних грађана, тј. свих оних који раде у духу нове Југославије.

Према томе, то доказује да нрроди Југославије имају У Народном фронту своју заједничку политичку организацију, испробану и прекаљену у најтежим часовима њихове истори. је. То доказује да ће — уједи. њени у тој организацији у којој се налази и Комунистичка партија Југославије — наши нарола и остварити своју бољу и срећвију будућност.“

Лјеђу људима.

ДАВАЊУ

Иду

немање

ховом животу.

„ Аг

а а је

· родни тужилац

зашто је |

и лого НОроднИХ ТУЖИЛОЦО

еализација правних

потпуно и пожамлне Епере ђење закона у живот Уумногома зависи од учешћа широких иу родних маса У КОНТООЛИ над њи. ховом применом. То је нарочиту потребно у земљама народних демократија у којима народ издаја законе и где ти закони истином штите народне интересе. Упр контрола над правилним спровео, ђењем закона у живот, једино де могућа и _ неопходна само у на родној држави,

Тај однос и веза између органа властим широких народних ма са постигнута је код нас, осталог, и у установи. тужилаца. У 22 члану Закона • 5 јавном |тужиоштву наводи — с; „Ради учешћа народа у остварцвању задатака јавног јавним тужиоцима помажу народ. ни тужиоци као д с радници.“

Народни тужиоци, бирани грађана на зборовима у предузећима и установама _М ПО ули цама, у почетку су одиграли ве лику улогу м пружили — значајну помоћ органима народне власти, посебно јавним тужиоцима, у от. кривању кривичних дела м самих криваца, онемогућавајући, на тај начин, прекршаје м изигравање закона Примери моји _ показују значај народних тужилаца м њи хову корисност су јнм,

Међутим, иако је јасно да н= претставља — о стварење најужег додира јавног тужиоштва са широким народним масама м да, преко њега народ“ не масе активно учествују у пра. вилном спровођењу закона у жи вот, данас је у Београду установа народног тужиоца готово потпуно занемарена•

Формално, народни _ тужиоци постоје још ту и тамо по неким предузећима и установама (у ог“ новним фронтовским организаци« јама уопште их нема). они су ми забрани, али фактички не _ раде ништа. Тачније _ речено, рад на« родних тужилаца потпуно је за мро. У — рејонским тужиоштвима чак не постоји никаква евиденција о њима. Састанци са јавним тужиоцима, на којима би се редовно претресао рад и постављали нови задаци народним _ тужиоцима, више се не одржавају. Јавно тужиоштво Трећега рејона је ТУ скоро покушало да успостави по-

ново контакт са народним тужи“ оцима. Међутим. на позив за са станак одазвало се само њих неда народни пове-

колико. То показује тужиоци. због недовољне

заности са јавним тужиоштвима, функција

пот«

сматрају да је њихова

у тој друштвеној области пуно престала. Колико је то таме но види се и по броју пријава Ф неправилностима м прекршајима закона, које су поднели народни тужиоци. Врло је ретко да се на родни тужиоци уопште _ јављају својим тужиоштвима. Ако неким

наврати, онда је то обично 360р

(Наставак на петој страни)

ма, јер обалски рад цепа одела више од других послова. Неће се жалити они дошљаку због тога што немају стана или доста тушева да се оперу после рада, или што немају посебну собу у мензи речне пловидбе. Али ће се сваки од њих жељно распитивати да ли могу добити одела.

У агенцији Београд Државног речног бродар" ства кажу да се темпо истовара повећао за 250% према предратном. Радници то не знају. Не знају они колико постигну својим радом ни шта је. 38' право, такмичење. Данас им је непознато шта ће сутра радити. Агенција транспортних радника нема никакав план рада, никакву евиденцију о изврше“ ном послу, о одласку и доласку радника, о ЊУ

Темпо рада повећан је за 250%,, а ни 1еда" радник није награђен, Како је то могуће; Норме имају зли такмичења немају. Када су, на позив о. дељења рада ИОНО-а доставили 30 имена за #'" граду, добили су само један радио-апарат.

Покрети радника су брзи и сигурни. Мишице еластичне као челичне опруге. Секретар њихове _ подружнице с правом тврди да се други радници по снази тешко могу с њима мерити, Зар мичење код њих немогуће кад се, ето, мећу 09 бом, „дивље“ такмиче ко може више и брже 28

је так“

зрнемовено вожнос |