20. oktobar

а еници

Пе +! И с | РЦ

(Наставак са четврте стране)

емог прмватног алучаја (станбемо пмтање, свеђа, комшија мтд.), ШТО значе Да народни — тужиоци управо м не знају своју улогу, На другој страни паж, народни _ ту„ ЈЖИОЦИ су — опет из непознавања ширине своје делатности (истина, У појединим случајевима) имали тенденцију да се претво-

ре У државне органе, издајући на- |-

ређења, тражећи хапшења итд.

Узимајући у обзир важност и значај народних тужилаца, _ као облика свеопште народне контро ле над извршавањем законских одредаба, потребно је — данас поново оживети њихов рад. Но, да би се у остварењу тога могло потпуно да успе, треба у првом реду извршити нов избор народних тужилаца. Многи досадашњи народни тужиоци одавно су већ престали да врше ту своју функцију из различитих разлога; или су презапослени, или пак по својим квалификацијама не могу и не смеју да врше тај часни задатак. На поновним изборима треба бирати нове људе, најактивније чланове Народног фронта, који ће не само формално него и фактички моћи да извршавају за датке народних тужилаца и — да тиме остваре контролу широких народних маса над извршавањем правних прописа“ ,

Од необичне важности за даљи рад народних тужилаца било би и редовно одржавање састанака са јавним тужиоцима, _ Народни тужиоци у највећем броју случајева су радници, намештеници и домаћице — грађани, који, сасвим природно, не познају наше законодавство и правне „пропист. Састанци би дали могућност да се народни _ тужиоци упознају са свим тим прописима и да им јавни тужиоци указују на конкретне задатке.

Синдикат и остале масовне организације исто тако морају да пруже пуну помоћ народним тужиоцима. Од тога како се схвати и каква се важност народним тужиоцима, ће зависити и правилност ховог даљег рада,

придаје умногоме њи-

Улога и значај народних тужилаца јасно је обележена у Закону о јавном тужиоштву. Народни тужиоци су добровољни сарадјавних тужилаца, помоћни јавног тужио“вода. Њихово постојање _ показује сву демократичност установе јавног тужиоштва и задаци који се постављају пред народне тужиоце су врло велики. Они треба да обезбеде остварење општенарод не контроле одоздо над спровођењем законских прописа у живот. На тај начин, правилним ра дом и помоћу народних тужилаца, онемогућиће се сваки покушај заобилажења и _ изигравања закона, како од стране самих грађана. тако исто иод'стране појединих органа народне власти. То је нарочито данас потребно и важно, да би се осигурали напо остварењу

разношпекула- '" друштвени активи

ри народних маса У Петогодишњег плана од разних _ непријатеља, ната и саботера.

Д. СЛАВКОВИЋ

" жљива

д: == У ц 5

20 . ОКТОБАР“

Појачајмо бСорбУ

Против шпекул

Трговина У Бедграду од ослобођења на овамо одвијала се м Условима постојања три сектоба У трговини: државног. задру“ жног и приватног. И док су прва два резултат новонасталих односа у политичкој и економској структури наше _ земље, дотле трећи претставља у нашој трговини остатак капитализма.

Протекле три године претставЉају период борбе наших народних власти на организацији државне и задружне трговине, организацији тржишта, заштите потоошача од шлекуланата и борбу за што уредније и пуније снабде звање грађанства.

Немз сумње да су државни и задружни сектор одмах после њи ховог формирања постали основна полуга нашим народним властима у набавци робе и снабдевању тржишта. Но и поред тога што је њихово учешће у снабдеаању __Београда из године у годину расло, тако да данас претставља 85%, промета, то никако не значи да они још увек немају својих слабости и недостатака, који знатно утичу на солиднију изградњу и организацију наше со цијалистичке трговине, односно тржишта а тиме бољег и уредмијег снабдевања потрошача. Узроци овоме Могу се наћи углавном с једне стране што су се у нашу трговачку мрежу увукли из весни елементи који неће да схвате Улогу и задатке наше нове трговине у изградњи социјализма. Шта више, (они су у нашу државну и задружну трговину унели извесна капиталистичка и бирократска _ схватања _ која су страна нама, С друге стране, поједини руководиоци у нашем трговачком апарзту неодговорно се односе према задацима предузећа и не настоје да се бирократизам и капиталистичке _ форме рада отстране из наших трговач“ ких организација, А то ће се постићи тек онда када се будемо отресли свих оних назови старих стручњака у трговини и кад на њихова места буду дошли наши нови млади кадрови,

Приватни сектор, који је своје место добио како у дистрибуцији тако и у откупу робе, није показао нимало воље да својим ра Дом учини себе корисним по заједницу и да допринесе организации тржишта и побољшању снабдевања. Напротив, њихов је циљ био, а и даље остао. незајажеља за профитерством. Ако посматрамо њихов рад од ослобођења до данас, онда мо: жемо видети да су се упорно бо рили против свих настојања народних власти на регулисању тржишта и према томе побољшању снабдевања гозда. Због тога су оваквим својим радом претстављали кад мању кад већу кочницу у правилном снабдевању наших грађана. Можда ће неко схватити да они нису радили, не —- и те како су они радили и пу тем својих шпекулантских канала набављали су. а тако исто и про давали по скупим ценама робу, пљачкајући на тај начин наш рад ни свет и остале грађане.

Какве је штетне последице о вакав њихов рад имао по наше тржиште и снабдевање – најбоље се види по томе, што је само пу тем комисија за сузбијање шпекулације изречено преко пет хиљада казни, што у просеку отпада на сваког појединца две казне. а има их и таквих који су кажњавани им по 17 пута. Но им по

ред тога, чињеница је да све ове казне нису много утицале да се они одрекну _ свога неправилног и по народ штетног рада.

Колике су и какве те њихове шпекулације изнећемо само неко лико примера, а који не претстав љају најкрупније: Игњатовић посластичар помоћу својих веза ку“ пио је у Велесу од задруге већу количину шећера на којој је зарадио око 700.000 динара, због чега је осуђен на четрнаест година лишења слободе.

Једна _ удружена група шпекуланата: Ђорђевић звани „Мита Штука“, Краинчевић, _ Рапајић и Мирковић набавили су путем сво јих веза у разним фабрикама робе за преко 10,000.000 динара и поодали на црној берзи, Јово Вучковић такође је набавио ломоћу разних веза у фабрикама новембра и фебруара месеца преко 2,500.000 динара робе и продао по црноберзијанским це: нама у унутрашњост, Бора Матић, бивши трговац, куповао је од једне фабрике предиво (потку) по 12 динара, а продавао сељацима по 700 динара. Краинчевић. трговац у Улици 7 јула 41, прикривао је батерије за телефонске апарате и радио“станицеНикола Канџуновић, гвожђарски трговац, ' купио је од једног кулака машине-локомобиле и један дреш, које су биле исправне. Он их је размонтирао и продавао њихове делове по скупим ценама. Исто тако, код овога шпекуланта нађено је 20 сандука нове гвожћарске галантерије, коју је био сакрио у шупи. Сава Апосто ловић, сенарски трговац, куповао је веће количине кукуруза и набијао цене. Код њега у сену пронаћено је 6.000 кг кукуруза.

Слични видови шпекулације од вијали су се и код појединих тр-

говаца _ парфимериском _ робом. Чест је случај да ови трговци код справљања помаде узимају масноће од животиња,

код справљања

бичну нафту. Код угоститељства _ прекршаји

и шпекулација имали су највећи

уља За косу о:

одраз. Поред набијања цена, шверца, било је и случајева справљања ракије траварице од

кишнице и шпиритуса., Карактеристично је подвући да је кажњено преко 90% власника угоститељских радњи _ због шпекулисања пићем, јелом и обављања забрањеног промета робом.

Још један вид шпекулације ка рактеристичан је за известан део приватних трговаца. То је купови на тачкица и кугдча за робу о безбеђеног снабдевања. Робу до које на основу овако купљених тачкица дођу. продају потом по високим _ ценама по унутрашњо-

жено је чак и неколико случајева препродаје тачкица и купона.

Посматран кроз ових неколико примера, јасно се види да се рад приватног сектора одвија на

штету наше привреде, на штету организације тржишта, а тиме и на штету широких радних маса.

Најзад, не треба изгубити из вида и то да су приватни трговци, држећи једаи део локала у Београду „спутевали ми кочили развој државне м задружне мреже, што је имало за последицу стварање редова итд, у

Из оваквог рада мајвећег дела приватног сектора резултира им потреба з8 онемогућавањем рада односно одузимањем _ права на обављање радњи онима – који

или пак

иди

су до сада кажњавани због ште ; кулације и _ свог противнародног · рада. У вези тога, наше народне власти већ су предузеле потре· бне мере, Овим ће се уједно омогућити проширење државне и · задружне мреже, чиме ће снабде вање радних људи нашега града добити и У квалитету и у квантитету. У вези са ликвидирањем ових шпекулантских _ елемената, _ по-

' стављају се крупни задаци пред наша предузећа и трговинске ин спекције. Предузећа државног и задружног сектора морају боље него до сада организовати набавку и продају робе и прошири ти своју мрежу, тако да она обухвати све. делове града и на тај начин максимално приближи робу потрошачу.

Трговинске инспекције пак, морају још будније пратити рад шпе куланата и разоткривати их у њиховом раду на набијању — цена, илегалној трговини робом и њеном прикривању,

Главну помоћ у разоткривању и гоњењу шпекуланата свих _врста треба да укажу неродној вла сти масовне организације и сами

грађани. Р. ДАЦИЋ

адне масе Беотрада оду шевљено су поздравиле и прихватиле мере наше ' народне власти у погледу у; клапања и последњих привред них предузећа у социјалистички сектор наше привреде, јер су (биле свесне да је то # још један крупан корак даље : у обезбеђењу правилног тока у развитка изградње социјализма у нашој земљи.

. Од ново припојених преду' зећа нашем социјалистичком сектору у привреди очекује се много. Очекивања су свакшко оправдана, јер ће ова преду“ зећа знатно. обогатити — нашу локалну привреду чили је нај„главнији задатак: задовољење

: најпречих потреба радних ма-'

# са нашег градаНо, у том оче# кивању има и помало неоправ„дане нестрпљивости, Многи на “ли грађани мислили су да ће ; та предузећа, променивши вла ' свика, наставити да раде по

» старом истину, сам то ће с сти, па чак и у Београду. Забеле- ; р а КИМО и а:

да бити ослобођена шптекула.тивног карактера, какве особи“

не не трпи нови власник вајрод. Међутим, тако ствари — не

стоје, У новониционализованим предузећима владини делегати вашли су прилично хаотично. стање, Та хаотичност се огл

У свему — почев од врло при митивнот _ начина рада, па до

# анархичног руковања предузе-

. ћима, То је сасвим разумљиво када се руди о предузећима која "у била у рукама приватних , капиталиста, чији је једи"ни циљ био: по сваку цену остварити што већи профит.

___У млиновима се закидало на ушуру; У хотелима се неплански газдовало и шпекулисало

Радник у индустрији

предузећа

са станбеним простором, жоји је Београду толико потребан; на цигланама је примитиван рад — уведен пре неколико де сетина година — смањивао про изводни капашитет и тиме кочио нашу грађевинску делатвост; у аутомеханичарским и електротехничким предузећима шпекулисало се и црноберзијатисало _ драгоценим аутоделовима и опршвкама електричних машина; у каменоломима је штеточински _вађен камен; у штампаријама и цинкографијама нерационално су коришћене

и машине и сировине, — најве ћим делом у шпекулативне сврхе.

Разумљиво је дја је, за уношење реда у то хаотично ста ње, потребно и времена и о громних _ напора. Пред народ, ним делегатима, Као и пред радницима новонационатизова. них предузећа, леже врло те шки и одговорни задаци, Они морају заједнички да раде У поредо на завођењу новог на чита паздовања као и на иско рењивању старих навика: атар хичности, примитивности, шпе кулативности, _ стихитности, не. рационелности, итд, Треба уне ти реда, објединити ситна пре дузећа, организационо их У чврстити и енергично их укљу чити у планско привређивање наше земље,

Стање у коме су била и ле лала та предузећа у рукама приватника било је заиста не одрживо На цигланама се по ред тешких услова рада = не милосрдне _ експлојгтације (рад ника зацарио # примитивизам у производњи, који је кочио повећање производње. Сада ће се у цигланама моћи да уводе

Шта очекујемо од новонационализованих

нови методи радх, да се рад механизује како би се, с једне стране _ олакшао _ рад, шиглан ским (радницима, а с друге

стране знатно повећала произ

водња цигларских – продуката.

столарским предузећима ка пацитет машина није рациовал но коришћен, јер у раду нису биле уведене норме. Грађани су у недостатку хжотелског про стора, по доласку у Београд. спавали такорећи на улици, док се са хотелским просторитама штпекулисало, Можда је најте же стање владало у штампари јама, Разбацане по целом Бе отраду, (руковођене само оства рењем што веће добити, нехи гијенске и неугледне оне су немилице трошиле и енергију, и сировине вв машине, — већи ном за планом — непредвиђене послове. Тиме су наносиле ог ромну штету баш на културном планјуч

Власници тих предузећа нису поштовали Уредбу о платама и вадницама, занемаривали су хи заштити (радника, _ избегавали гијенско-техничке _ прописе о плаћање пореза, — једном реч ју, користили сваку – прилику да изипрају законске мере на родне власти, Поред тога, код њих је постојала јасно израже

· на жеља да се измигоље из · општег дела планског привре ђивања. Тиме су они само уносили пометњу у наш даљи плјајн ски развитак и онемогућавали пун привредни толет, Забари кадирани иза својих уско Кла · стих позиција и интереса они су радили само за себе — про тиву свих, | Наше радне масе бунило је то, да у народној држави, где ови својим мишицама и својим рукама, уз огромне напоре -и са невиђеним радним полетом граде срећнију будућност, јед

5 :

|| ма малобројна група људи још увек живи на туђ рачун, не. знојећи се, задовољно трљају Би руке и пунећи своје џепове медозвољеном зарадом, Сада је томе, бар у сектору индустри ске производње и туризма, до шао крај, Можда треба нешто учинити дја се градитељи наше. будућности, борци за Петолетку, заштите од немилосрдног пљачкања коме су изложени, захваљујући томе што су се код неких трговаца дубоко У

' корениле штекулантске и црно берзијанске навике, Сваку меру шародне власти против овак вих, у суштини штеточинских. елемената, који тренутне те шкоће користе за стварање недозвољене добити путем под земне трговине, — наше радне

· масе одушевљено ће прихвати ти и поздравити, 5

1" у 5 Несумњиво је да је потребно што пре свршити са организа ционим припремама и отпочети пуним капацитетом рад у свим нациотадизованим предузећима. како би она што пре прешла на привређивања, да се изврши 15 задвтка, Треба што пре омогу ћити да се та предузећа осло боде ситно-сопственичког начи на приврећивања, да се изврши њихово груписање и да онда пређу ва модерну социјалисти чку проџзводњу, како би се што пре осетио њин допринос на сектору наше локалне при

и:

вреде, ,' | |

на обали Саве

ПАЉЕЊА

мо-уметничка групе која би дошла не провставниште, нашле би међу обалским радницима поштоваоце уметности м лепоте. ;

Амо човек проведе м најкраће време међу обалским радницима, осети код њих неко очекива- | ње, осети да је можда та неизвесност један од узрока застоја у синдикалном раду. Обалски радници чекају већ четири месеца да се спроведе у дело решење о њиховом одвајању од транспортних редника моји раде не железници. Од ослобођења прошли су кроз две реорганизације. непрестано у очекивању да се реши ко им је стварно послодавац, ко треба да се стара о њима, де се реши пи-

Из кафане у Карађорђевој улици, у којој има највише кафана у Београду, чује се звекет чеша м гијана песма, Ту обалски радници чекају на посао док стигну шлепови, или проводе слободне сате У атмосфери смрдљивог дувана и алкохолних испа-“ рења, Стара је то навика из времена када је пи ће пружало заборав на огорченост која је чупала У грудима, када је било једино задовољство м з=бава. Тешко је искорењивати старе иавике! Али зар их је већ до сада мало искорењенот _ Треба им пружити нешто друго. Живот оних који тек стижу на обалу мора тећи далеко од владавине краља алкохола. Нерадо слушају обалски радници, дуге говоре, нерадо уче да пишу, да узму књигу тање реда. оних пада повјеи етар ла У руке, према речима једног сведен функ“ Нева 5 ~ Пек лри |снеии ЊЕ ционера, „требало би их мотком терати • Ни јед о Рони Е ном поверенику синдикалне групе није пало непа“ Нифе Бод пао # мет да им, у часу одмора, нешто прочита, Нека да на обалских ере у Мт 4 виде да су њима слично живели ми Максим Горки за Ма радов рани па и Џек Лондон и у чему је њихов живот бољи, мн пи ере пи пп _ Бо

Сала радничког клуба, која је обично празна оба А аништу . лик омање и закључана, била је крцата пуна када “ једна Ва НЕ Е аи = ла ЗА | павма мало а о довољно сировина, Својим рукама, леђима, снегом жи 06 МА рад!

Из њиховог аплауза, као м из мноштва које се и- М о скупило да тледа филм „Лењин 1918 године , ви“ 45 | место

дела се жећ и интересовање, м, без сумње, пут ~ у ми 3 ва- форме културногпоосветног-рада, Свака жулура. „Иванка ЗЕШЕВИ- ~