20. oktobar
„СМРТ ФАШИСУ СЛОБОДА НАРОДУ!
БРОЈ 184 ГОД. У БЕОГРАД, 4 ЈУНИ 1948
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
пваовај Ри ове
1) занатетва Данас
(Поводом одузимања трговачких радњи)
последње време, нарочито после одузимања приватних трговачких радња из руку шпекуланата, непријатељски елементи, нарочито из редова трговаца, убацивањем разних верзија о несигурнссти занатства, покушавају да омету нашу привреду, говоре како после трговаца долазе на ред занатлије, па чак и оне најмање тј. услужне,
Види се да за ове народне штеточине не постоји разлика у схватању између рада и шпекулације, јер они хоће да изједначе продуктивни рад наших · занатлија са својим штетним шпекулантским радом, од кога је много трпео наш народ, па и наше радне занатлије.
" Овакве непријатељске верзије нарочито су ширене по градовима, где у већем броју живе занатлије. Међу занатлијама је протурана верзија о одузимању радњи које могу запослити више од два радника, као и то да ће се од' занатлија одузети све, па и најмање машине,
Да је ово, практично узевши, апсурд, то је свакако јасно и занатлијама, који су свесни својих задатака а који треба да су распоређени по свим деловима наших градова, ради успешнијег услуживања народа.
На крају, ако би неко и' поверовао овим болесним и покварено смишљеним верзијама морао би и сам помислити да се концентрисањем извесног броја кројачких маказа или обућарских чекића не добија никаква механизација, и ла баш размештање занатлија по свим деловима градова може правилно задовољити народне потребе.
И овде су шпекуланти, по оној народној, покушавали
да наведу воду на своју воденицу. Док је један део проно-
сиоца ових верзија плашио занатлије одузимањем радионица, препоручивао им продају машина, дотле су се други иштересовали за.куповање шиваћих машина под разним изговорима. Чак су тврдили да се већ врши попис машина које би се,. по њиховом рецепту, касније одузеле од занатлија.
У ову сврху занатлије су искористили да прикажу попис својих машина као да су то машине занатлија.
Чињеница је да су многи трговци и разни шпекуланти трговали машинама, куповали половне шиваће и друге машине, давали их на оправку код занатлија, а њихово потисивање хтели приказати као пописивање запатлиских машина.
Овн непријатељски и штеточински трикови донекле су и успевали код извесног дела занатлија, тако да се у занатлиским редовима стварала извесна психоза несигурности.
Таквим верзијама циљало се пасивизирати занатство, с обзиром на његову важну улогу у нашој изградњи, као и на
задатке занатства у погледу задовољења народних потреба и.
спровођења задатака нашег Петогодишњег плана.
С друге стране, ово је срачунато и на погоршавање животног положаја нашег занатства, с обзиром да занатлије живе од свога рада, те да би се свако њихово пасивизирање одразило и на њихов лични живот и живот њихових породица.
Да су ове верзије допекле поколебале наше занатство могло се нарочито запазити на последњим конференцијама занатлија, одржаним у Београду по свим рејонима, О томе сведоче масовне посете ових. конференција као и дискусија самих занатлија вођена на конференцијама.
На конференцији занатлија Петог рејона, која је била добро посећена, истицано је чак и име занатлије, иначе доброг фронтовца, који је говорио да ће распродати своје столарске машине, а на конференцији занатлија [| рејона, на којој је било преко 1.500 занатлија, чули су се гласови да им је после одржане конференције много лакше, те да се после лобивеног сбразложења много сигурније осећају. На овим и другим конференцијама занатлије су постављали разна питања у вези њиховог даљег пословања. Поред личних питања, занатлије су постављале и питања која:се односе на занатство као целину, питање ученика, начина снабдевања, као и пензионог осигурања занатлија.
Ове конференције, изко нису у свим рејонима биле добро организоване, ипак су у крајњој линији биле плодне, на њима је било доста конструктивне и добре дискусије, |
Независно од ових верзија, ширених од стране непри;атељских елемената, питање живота нашег занатства, његовог даљег развоја и учешћа у изградњи наше земље, у спровођењу нашег Петогодишњег плана, једно је од наших важних питања. Занатство даје свој удео у изградњи социјализма у нашој земљи. Поред рада на подмирењу свакодневних потреба грађана, занатство даје свој огроман допринос и у нашо; капиталној изградњи. Оно претставља неопходну потребу и у допуњавању наше индустрије. : ;
Треба ли занатство да се плаши од развоја индустрије»
Оваква поставка била би погрешна. Не може се ни замислити правилач развој запатства без развоја индустрије, као и целе привредне делатности у нашој земљи. Задатак инду-
стрије у односу на занатство је да обезбеди занатству свакодневно све више материјала, алата и осталог.
Индустрија треба да учини рад занатлија лакшим, бржим и рентабилнијим, Због тога, од темпа развоја индустрије умногоме зависи и правилност пословања и даљи развој нашег занатства,
Занатство има и својих специфичности, које обезбеђују његову сигурност и даљи развитак. Квалитет који треба да добијемо од занатства, улога занатства у нашој капиталној изградњи очито указују на важност занатства и одређују његово место у нашој друштвеној заједници.
Не може се замислити „извођење ни једног објекта у'
нашој земљи без уложеног рада занатлија као што су електроинсталатери, инсталатери капализације и водовода, лимари, бравари, столари и многи други.
Занатлије у овоме не може заменити никаква индустрија; напротив, индустрија може помоћи занатлијама у погледу снабдевања материјалом, алатом и другим средствима потребним за успешно пословање.
Зато верзије које разни шпекулантоки и непријатељски елементи шире о тобожњем ликвидирању занатства морамо гледати као све друге непријатељске гестове. А уместо ликвидације занатства потребно је да заједно са радним занатством учинимо све, како би што пре. ликвидирали проносиоце ових верзија као штеточинске и непријатељске елементе.
Уместо ликвидације морамо поставити питање изучавања нових кадрова, јер се већ осећа оскудица у погледу подмирења грађана занатским услугама,
Уместо беспослице и. таворења занатства у старој Ју-
гославији појављује се просперитет, што је знак пораста ку-'
повне моћи народа, као и сигурности положаја занатства, а подаци нам говоре да се број занатских радњи, нарочито услужних, свакодневно повећава.
Насупрот овоме, занатство је у старој Југославији нагло опадало. У последње време, пред прошли рат, било је заната, као што су обућарски и још неки други, које нико није хтео да изучава, свакако из разлога што је у извесним занатима владала вечита незапосленост. Данас наше занатлије немају потребе да мисле хоће ли бити посла или неће, а нарочито они који су укључени у план и учествују у нашој капиталној изградњи.
Наша земља пре рата, поред незајажљивости младих домаћих капиталиста, била је преплављена страним капиталом и страном готовом робом. Ниске радничке наднице и у бесдење продавани сељачки производи били су паралисовали куповну моћ нашега народа. Уа 4
__ Занатлије, као економски слаби, после чисто 'најамних радника били су највише погођени. Борба са домаћим и најездом страног капитала доводила је до осиромашења и пропасти занатлија. Занатлије су најчешће становали по прљавим радноницама у когима су радили, и то са породицом од више чланова,
Беду занатлија нарочито су искоришћавали богати трговци по градовима. Један део занатлија радио је у трговачким радњама за рачун трговаца. Радионице и алат били су овојина трговаца, а од целе имовине занатлија је у ове радионице упосио своју радну снагу. Занатлије су биле потпуно у најамном односу према трговцима, а својим мајсторским правом и дозволом за рад заштићавали су рад богатих трговаца и омогућавали км даље богаћење.
Други, већи део занатлија, радво је у својим локалима, али с обзиром да су занатлије радиле позајмљеним обртним средствима, ови су се давили отплаћујући дугове и разне камате на подигнути. новац од капиталистичких, зеленашких банака. џ
Један део занатлија бавио се још увек услугама, док је други део производио робу и због несташице капитала продавао исту великим трговачким радњама, које су их обично пљачкале у погледу цена њихових производа. Довољно је напоменути „Нови базар“, који је опљачкао и уценио више стотина београдских обућара, или Владу Митића и многе друге који су искоришћавали занатлије и Согатили се на њихов рачун. Ови богати експлоататори занатлија обично су показивали своју великодушност онда када би њихов дугогоди-
" шњи мајстор завршио са животом. Тада су внали доћи са ве-
ликим воштаницама, хотећи тиме да покажу своју пажњу, или можда да окају свој грех учињен експлоатацијом. Трећи, мањи део занатлија, поред производње бавио се и продајом својих производа, Понеки од ових привидно су изгледали имућни, док уствари су били презадужени. Капитал их је пре или касније покосио. Многи од њих су песле ликвидирања своје радње остајали вечити дужници зеленашких банака. У току свог пословања овај трећи круг занатлија
стицао је познанство извесних водећих људи из бившег др-.
жавног апарата, који су понеког од ових упропашћених занатлија запошљавали као служитеље у разним надлештвима. Тако је судбина наших занатлија често завршавана тиме да су као обични служитељи стајали пред канцеларијама људи који су и сами били са целим оним поретком носиоци несреће и пропасти занатлија. У
Занатски радници и ученици били су још у много тежем положају. Они су били свирепо експлоатисани, јер је то једино право било које је капитализам могао дати свима онима који су искоришћавали најамну радну снагу, па и занатлијама.
Но, све се ово у крајњој линији вршило за рачун капиталиста и капиталистичке државе „будући да су и саме занатлије постајале жртве капитала,
Тако се на једној страни повећао број људи које је крупни капитал избацивао из строја као самосталне привредне јединке, чија се имовина састојала у голој радној снази; на другој страни ницали су нови капиталисти, нови израбљивачи који су из реда трговаца и разних шпекуланата превођени у ред рентијера,
И док су радне занатлије завршавале свој живот обично у немаштини, скрхани тешким бременом живота, дотле су „израбљивачи радног света завештавали своја имања црквама, манастирима, па чак н својим разним метресама које је капитализам нагнао на понижавајући начин живота. За наше занатлије, нарочито за оне у градовима, чак су и најлепша годишња доба претстављала проклетство. Јер, док “су се капиталисти проводили у бањама, дотле су занатлије остајале без посла у празним дућанима, а њихови радници били на улици беспослени и изложени шиканирању старе југословенске полиције. Ово време су упамтиле многе занатлије и радници под називом добро познате „морт-сезоне“ !
Кад нам прошлост овако: говори, могли бисмо поставити питање, за чим би могли зажалити занатлије из доба стар“ Југославије; Да не би случајно жалили за богатим трговачким магацинима, препуним разне робе, поред којих су занг
тлијске радионице биле празне, а занатлије и њихови радници,
беспослени., Или за временом када је народ пролазио поред пуних излога робе коју није могао куповати, иако је имао огромне потребе за њом услед немања куповне моћи, а чему су опет узрок беспослица и ниске надницер Можда шпеку-
РЕКТОРА ДРАГ. ЈОВАНОВИЋА 1Лу, ТЕЛ. 20-443
"
даљи ен
ЗИДАРСКИ · МАЈСТОР НА ГРАЂЕВИНИ
ланти мисле да ће занатлије жалити за временом када су са породицом од више, чланова становали у мрачним радионицама, не зато што није било станова, него зато што занатлије нису имале толико прихода да би могле платити кирију, а обична је појава била да људи који су имали децу нису могли добити станове, јеју 6 деца реметила мир кућевласника,
а Због. тога, последње. верзије. потекле. из редова. трговаца и разних БРИ шпекуланата којима је одузимањем радњи одузета могућност шпекулисања, а који покушавају да упореде са собом наше радно занатство, треба јавно жигосати и одбацити као непријатељске и клеветничке, јер би оне значиле вређање нашег занатства. Занатство у нашо! земљи претставља продуктивни део радног света, чије је место јасно одређено у нашој друштвеној заједници.
Место занатства у нашој земљи, његову улогу, значај и перслективе развоја јасно су подвучени од стране нашег највишег руководства. Занатлијама остаје да слободно одлучују о томе, хоће ли радити као посебне привредне јединке или ће своја средства и снаге удруживати,.Занатство ће кроз живот и рад само увиђати најподесније путеве н форме рада у своме пословању.
Снабдевање занатства, које јаш увек претставља доста тежак проблем, без,сумње ће се побољшати самим развојем индустрије и јачањем сировинске базе уопште. Због тога су занатлије као и сви радни људи наше земље животно заинте"ресовани за што бржи напредак наше земље, за што успешније извршење нашег Петогодишњег плана.
Уместо сумње у своју судбину и наседања разним непријатељским“ верзијама, занатлије треба да претресају своја свакодневна животна питања, као. и, сва друга која се односе на боље и успешније пословање самих занатлија. у . Јер, док су трговци и разни штекуланти у старој Југославији правили богатства, дотле су занатлије завршзвале " свој живот у највећој немаштини. Док су после ослобођења разни. штекуланти .гомилали „робу, набијали цене на тржишту, продавали испод тезге, дотле су наше пијаце биле скупе, а чест остајале и празне. Овакав начин пословања, као и овакве цене, погађали су, поред осталог, и занатлије. Ову гусар: гоку трговачку „благодет“ осетили су прилично на својој кожи и занатлије као и остали радни људи. • ' - Наша народна власт не. би била народна ако би и даље дозволила, после свих страдања и патњи наших народа, да постоје разне народне дерикоже које би хтеле живети на ра„чун народа, Утолико. су последње мере наших народних вла-
сти човечније и правилније,, јер ће опе очемогућити даљу
шпекулацију и допринети правилнијем и бољем снабдевању | нашег радног света, па и: самих занатлија.
Владимир ЉУБОЈЕВИЋ
_ НЕСКЛАД |
Бег, НА ПЛАСЋЕНА У ГОТОВУ петине тнинаеет глжтволии с тктиавм нато
ГА ЈН,
ве већи напредак наше индустрије и развој целокупне наше привреде омогућили су увођење новог начина · снабдевања градског становништва који се спрово„ди кроз бржу и правилнију расподелу животних намирни~
ца и других, неопходних за оживот, артикала. Нови начин снабдевања могао. се увести и успешно. спроводити захваљу. јући напретку, развоју и јачању наше унутрашње трговине кефа је, у прилично кратком року; преузела“ од највећег приватног, шпекулантског, дела трговаца посредовање. це. локупне допремљене робе од
_ произвођача до потрошача,
Повећање обима делатности државног сектора У трговини поставило је пред наш апарат "за дистрибуцију много теже и одговорније задатке. Захтеви потрошача, који се данас 60.
имеђу пронзводње Н Росподеле робе
ље облаче и боље хране него пре годину дана, непрестано расту у погледу асортимана и квалитета робе чија количина, порастом производње, лдозвољава већи избор. Дистрибуција "робе по обезбећеном снабдевању не може се више спроводити механичким деље. њем пристиглих артикала, као што је то било у доба почет. ног стадијума стварања и развитка. наше народпе привреде. Потребе за ослобађањем на. ше трговине гломазног административног пословања, и постизање · веће еластичности И оперативности у њЊеном раду, кроз непрестано праћење кретања тржишта и реаговање на све појаве на тржишту, знако како сваки поједини случај
захтева, добија све већи зна.
чај. »
(Наставак на другој · страни)