20. oktobar
"пут робе
СТРАНА 2
НЕСКЛАД
измећу производње И росподеле 0062
(Наставак са прве стране)
о
Пуне продавнице ни све 60ље снабдевање сведоче како о напретку наше производње тако и о таме да је скраћен од произвођача до потрошача, Али још увек је један од узрока недовољног асортимана роде им касног до. лажења на тржиште оних производа који су најпотребнији потрошачима — спорост административног пословања ко испоруке, примања и расподеле робе, Дирекције трговачких предузећа обично са великим _ закашњењем _ дају произвођачима лиспозиције за испоруку робе. Редовна је по» јава и да производна предузећа шаљу фактуре по неко. лико дана после робе. Таква роба чека и нагзмилава се у магацинима, Тако је фабрика »Стаљинград« у Београду, доставила фактуре Првој рејонској задрузи двадесет пет дана после испоруке робе, Све то време роба, која се могла продавати јер су за њу одре. ђене јединствене цене, прележала је у магацину. Градско предузеће за текстил и обућу добило је цене из _ фабрике јоргана у Шкофјој Лоци месец дана после испоруке веће количине робе, Велика количина платна У магацину »Гра. текса« већ два месеца чека да му одреди цену Савезни уред за цене,
Поједине дирекције, – као рГранап«, неблаговремено и споро достављају својим продавницама робу коју имају У магацину. Републиканско стовариште »Врачар« непотребно задржава робу, које нема у трговачкој мрежи, јер чува резерву за свој, већ засићен, рејон продавница. '
Један од неопходних услова за брзо и правилна спровође" ње дистрибуције је чвршће по. везивање индустрије, трговине и потрошње. »Не може индустрија да производи ако нема могућности · да произведену робу пласира преко трговине, и то брзо пласира, а трговина још више зависи од индуетрије јер од Ње добива основне предмете за трговање« реказ
„је друг Кардељ. Да наша про-
изводња и трговина још увек иду у раскорзк са потребама потрошача, показује нагомилавање многих _ непотребних артикала У продавницама док онога за чим је потражња највећа често недостаје, — Летњих о сандала, на пример, У целом граду нема, али је зато »Гратексова« _ продавница У Нушићевој улици изложила на највиднијем месту сељачке 9панке који немају купаца У Београду, а добро би дошли среским магацинима за трговину по везаним ценама. Производњу дечјих пипела и сандала ни једно предузеће није предвидело у производном плану.
Трговачки апарат још увек
није постао стварни посредник између потреба потрошача и производње, што треба да буде основни задатак његове _ делатности, Он још
нема довољно снаге да даје смер производњи артикала широке потрошње, већ се вуче на њеном репу.
Производна предузећа – 4есто производе оно што им је најзгодвије и избацују кван. титет на штету квалитета производа, не водећи рачуна да потрошач данас неће да купује све што му се пружи и да лоша роба остаје непродата што се, у крајњој линији, МОра негативно одразити на правилну дистрибуцију па и даљу производњу. Конфекција, чији је задатак да за мале новце пружи потрошачу добар Ква.литет израде, насупрот блефовима разних Митића и Тивара, даје робу испод сваке критике. Није реткост да предугеће »Анђа Ранковић« изра. ди кошуљу тканине _ различитих _ дезена. Често дужина рукава не одговара ширини оковратника, или је израда аљкава и немарна. Такво пословање предузећа која. се баве конфекцијом ушло је већ у пословицу, Треба му најенергичније стати на пут, јер ми још немамо довољно материјала да га мо жемо расипати за лошу изра. ду производа које потрошачи купују само у крајњој потре, би. Иста тако имају лошу прођу ципеле, првенствено предузећа »Милорад Петровић« и 7 јуди«, које су лоше израде
Ти најпростијег облика, без и-
хакве варијације.
Правилну расподелу тексти, ла омета и то, Што производ на предузећа често фактуришу већу количину робе но што (еспоруче, па се мањак уста«
од 4 различите
нови тек у продавници, Та појава сведочи да се У магаци.нима производних предузећа не пази-на правилно мерење и
'"маркирање робе. Тр се деша-
ва, на пример, у сваком кон. тингенту робе коју фабрика »Стаљинград« испоручи »Гратексу«. Овакав рад често је узрок сукоба између произ.
| водних и трговачких предузе-
ћа, р
Многобројне кеправилности настају из лоше организације у техници расподеле робе по обезбеђеном енабдевању у 68мим продавницама. Један од основних и објективних раз. лога тих неправилности је недовољна разгранатост градске трговачке мреже, Преузимањем приватних продавница тај разлог, међутим, престаје. Пред одељењем трговине и снабдевања Извршног народног одбора поставља се као хитан задатак правилна организација и распоред нове тргтовачке мреже према потребама становништва. Многе неправилности у расподели робе настају и из других узрзка који се могу уклонити. Поједини артикли текстилне робе, којих нема довољне, на пример циц, пуштају се у продају у мали број продавница па се испред њих стварају непотреб. ни редови и гужве. Слична је појава и код продаје меса и меснатих _ производа, јер се разне врсте меса продају У разним продавницама, Продав-
' ницама се не додељује Коли-
чина робе према њиховом капацитету и потребама краја У коме се налазе, нити се увек води рачуна да У њима ради потребан број службеника,
Граћани и сами доприносе стварању непотребних редова. Тако већина међу њима купује месо до 7 часова ујутру. Касније пред продавницама нема редова. Редовно снабдевање грала месом пружа гаранцију сваном _ потрошачу да ће га добити знолико колико му по обезбеђеном снабдевању припада. Стога он не треба да стаје У ред пред продавница. ма, већ да подигне своје сле. довање када не мора да чека.
Дуги редови су уобичајена слика и пред продазнитама Градског -млекарства, Градски апарат за снабдевање треба да уложи веће напоре за развномернији _довоз млека, бољи квалитет и правилнију распол делу која се У великом броју пролавница врши сваког дана у друго време.
Лоша организација расподеле робе испољила се и при. ликом деобе јаја У слободној продаји, кала су могли да се снабдеју већом колечином ОНИ који су имали времена за стајање У реду, док највећи број радних људи није могао уопште ла до њих дође. Расподела јаја по потрошачким кар. тама требало би да се врши У исто време за све категорије
потрошача, експедитивније, да"
не би дошло до њиховог кварења, због непотребног задр. жавања. По великом броју покварених јаја види се дани срески пословни савези не 0браћају пажњу на њихов квалитет приликом откупа.
Због помањкања сарадње Градске народне штедионице са Дирекцијом, предузећа »>0грев« догодило се да је издато 14.100 бонова за угаљ више, за коришћење до 1 Јуна, но што _ дозвољава _ капацитет складишта. Бонови ће се моћи користити и доцније, али се сличне грешке у расподели 0грева на који грађани, због малог броја стоваришта и ограниченог _ трајања — бонова, чекају По целе ноћи, и у расподели других артикала не смеју понављати, јер изазивају неповерење потрошача према организацији дистрибуције и нашем снабдевању уопште. То неповерење огледа се У »психози редова«,
Нарздне власти, трговачки
апарат и производна предузећа, сви они који се баве снабдевањем грађана, треба да посвете много већу пажњу брзом и коренитом уклањању
свих неправилности и грешака у расподели робе. Организација дистрибуције треба да
функцизнише као добар апа-
рат у складу са напретком и променама производње и пцелокупног нашег живота, а не да стално иза њих заостаје. И. Б.
Светислав Страла; УШЋЕ — ЗИДАЊЕ МОСТА НА ИБРУ 1947
БАНАНА ВАН
М
ЧАН НЕВИНИ Адил певана авва иаенивививививививвивививиимивевввевеивввнивиив витла вене милитантне
о ИЗВЕСНИМ НЕДОСТАЦИМА“7
радних брилада Народно: фронта
прошлој години, првој години Плана, чланови Народног
фронта постигли су на сектору добровољних радова значајна резултате. И ове године Народни фронт учествује добровољним радом на државним инвестиционим објектима и на извршењу планова Народног фронта, које не обухватају државни инвестициони планови. Значај ових редова није само у њи: ховом материјалном доприносу, Њихов политички значај је 0громан, јер се на делу види да милиони членова Народног фронта прихватају његов програм не само речима, већ се свакоднегно боре за остварење тог програма.
Организеција Народког фронта Беогреда водила је до сада успешно низ крупних акција и стекла је велико искуство У организовању добровољног рада. Кроз добровољни рад члансви Народног фронта Београда стекли су драгоцена искуства и показали своју чврсту приврженост Народном фропту и спремност "да приме на себе изсршење тежих и обимнијих задатака, у циљу што бржег уређења и улепшавања њиховог града.
Ове године организгција Народног фронта Београда примила је на себе велике задатке. Према Петогодишњем плану развитка Београда, у овој години се предвиђају обимни грађевински радови, који ће бити два и по пута већи него у 1947 години. Почели су редови на Новом Београду, Звездери и друтим радилиштима савезног, републиканског и локалног знечаја, До сада су почели радови на преко 150 већих и мањих радилишта, Да би се ови тешки и обимни задаци што успешније извршавали, на почетку године су формиране радне бригаде од чланова Народног фронта и Народне омледине. У 409 радних бригада уписано је 37.148 чланова Народног фронта и 40-000 чланова Народне -омладине. Број уписаних није довољан, и он доказује да се приликом уписивања у бригаде није ишло довољно у ширину, те је због тога у радне бригаде обухваћен тако мали број људи. Осим тога, у пракси се показало да од уписаних чланова велики број не долази на Радове. Тако девета бригада Трећег рејона има 265 уписаних чланова, од којих до сада није радило ниједанпут 100 чланова. Десета бригада истога рејона има 193 уписана члана, до сада је изишло на рад 74, а 99 није изишло ни једанпут. У Петом рејону око 2.000 од у" купног броја уписаних у бригаде није ни [једанпут изишло на рад. То практично значи да је за добровољан ред ангажован мали број људи, и да појединци носе на својим леђима цео терет, који треба да носи читава организација Народног фронта.
До ових недостатака на почетку рада бригада дошло је углавном због неправилности приликом уписа у бригаде. Поје-= дини чланови се нису уписивали сами добровољно, већ су их уписивали неки активисти. Сем тога, са бригадирима се није политички радило, били су препуштени сами себи, а затим бригадна и четна руководства нису довољно озбиљно схватила од коликог је значаја учествовање што већег броја људи“ Овакав досадашњи рад бригада одразио се на постигнутим резултатима. Народни фронт Београда узео је обавезу да ове године да 4,417.000 радних часова, а та обавеза је од почетка рада досада испуњена. са свега 9 од сто.
Тако слабо успех“ постигнут је и због тога што бригаде и чете нису биле најбоље организационо постављене. У највећем броју бригада још увек чете постоје само на папиру, а на рад уствари излазе делови бригада. Зато је пре свега потребно учврстити штабове бригада и штабове чета. Треба сместа ме= њати оне који не воде довољно бриге о својој радној јединици, аљкаво се односе према задацима и не узимају најактивнијег у“ чешћа у раду.
Често се дешава да бригада изиђе на рад без начелника или чета без командира, а готово је постала пракса да евич дентичар уопште не иде са' јединицом, него рад касније евич дентира напамет.
(Све те слабости постоје и код омладинских радних бри= гада. Ни у омладинским бригадама на рад не излазе сви упи= сани, Чете још увек нису учвршћене, нарочито у оним бригада= ма које су састављене од више актива Народне омладине.
Једна од сметњи у раду бригада била је и недовољност објеката. Али, могло се увек у рејону пронаћи неко радилиште, није се морала увек чекети директива одозго. Тежиште рада радних бригада треба да буде решавање комуналних проблема и уређење града, Према томе, у сваком рејону има објеката на којима може да се ради, потребно је само мало више снач лажљивости и самоиницијативе рејонских штабова и руковод= става бригада и чета, У Петом рејону се у последње време ради на низу комуналних објеката, праве се скверови, дечја из гралишта и фискултурни терени“ Таквих радилишта има свакако и по другим рејонима.«
Један од великих проблема који постоје у раду брига= да и чета јесте. питање евиденције, Евиденција је веома важна,
без ње је немогућ плански рад, распоред радне снаге, развич
јање такмичења, истицање најбољих. Поред све те важности, 9 евиденцији се није водило много рачуна, Извештаји чета су често писани напамет на. обичном парчету хартије, без потреб=
них података. Овакво вођење евиденције по четама отежава
правилно вођење бригадне евиденције и даље вођење евиден= Ције уопште. Рејонски штабови и управе за изградњу морају. много више пажње да посвете овом питању и да пруже шта= бовима бригада и чета већу. помоћ него досада, Рејонска
ИЛА винима
_ приредбе.
управе за изградњу морају тачно по списку да знају ко су евидентичари у бригадама и четама и да са њима организују повремена саветовања и састанке, да би их помогли у раду.
У самим рејонским управама за изградњу рад није пра= вилно распоређен, већи део посла свршава само мали број ључ ди, што је такође једна од неправилности које коче рад.
Чланови рејонских рукогодстава се често мењају, нарочите штабови омладинских радних бригада. Између рејонских управа за изградњу и омладинских штабова радних бригада не» ма координације у раду. Рад омладинских радних бригада не плењера се угек у упреви за изградњу, и поједини чланови управе имају неправилан став према омладинским бригадама. Поједине управе траже денас за сутра од омладинског штаба да изгеде омледину на ред, тако да се практично нема врв= мена за оргелизовање радне акције. Због таквог рада нека. о“
„младинска руководства су се потпуно опвојила у раду од упрд=
ва за изградњу, тако да чак, ни извештај о ради не достављају. више рејонској управи за изградњу, што се догодило у Шестем рејону Ке гкуе се никако зебсрвелати да сва радна снага мора да се планира у |едном центру, а то је рејонска управа за изградњу, и да је потпуна координација рада измећу рејонских штабова бригада и управа за изградњу један од ва жних услова за правилан рад.
И у рејонским штабовима бригада има низ недостатака. Кије редак случај да су једни исти људи и у упреви за из“ градњу и у рејонском, штебу бригада. То показује да је ства= рање штабова бригада схваћено као формална ствар, што никако није, и потребно је што хитније искоренити ту праксу да један исти човек одговера по извесном сектору и У рејонском штабу бригада и у управи за изградњу.
Приликом формирања рејонских штабова бригада постављени су јасно задаци штабева. Штабови имају, као оперативна руководства, да се баве организаџијом чета и боигада, учвошће њем Сригадних и четких штабсва са циљем да се од чете И бригада створе чврсте, дисциплиноване ралне јединице. 2 упра= ва за изградњу бави се прављењем планова за рад, рзсподе“ лом радне снаге, набавком алгта, транспортних срелстева, једном речју бави се свим питањима изградње у рејону, Међутим, ово још увек нија пречишћено у свим рејонским руковорстви= ма, а Градска управа за изградњу и Градски штаб бригада нису до сада дали потребну помоћ рејонима.
Да би се у дељем раду постигли бољи резултати, по требно је хитно отклонити све _ недостатке који сугу досада“ шњем раду били кочница.
Пре свега, потребно је учврстити чете и бригаде. – Поли« тичком агитацијом, објашњењима. о значају добровољног рада и објеката који са грале, треба у рапне бригаде окупити већи број људи. Затим, треба из бригада избацити све оне који не раде, већ само формално припадају бригади. Има _ извесних грађана који неправилно схватају добрсеољни рад и својим рђавим поступцима баџају ружну слику на читаву радну јели“ ницу којој припадају. Тако је Ђорђе Ристић, из Двадесете ос" новне организације Другог рејона дао личну обавезу на 200 радних часова, а до данас ниједанпут није изишао на ред, Када му је у његовој основној организацији скренута пажња да је дао обавезу да ради, он је на радипиште послао три Шипе тара, које је платио да раде у његово име и захтевао је да се њихови радни часови њему пишу.
Питању личних обавеза треба посветити посебну пажњу Многи чланови су узели готово нереалне обавезе, а нико ИМ на то није скренуо пажњу. Потребно је што хитније извоИТИ. ревизију личних обавеза. Обухватањем већег броја људи и бри“ гаде биће више сбавеза, и правилније је до сала узете велике обавеза смањити па ислунити, него да узете обавезе остену само на папиру.
Ради бољих успеха у раду неминовно се намеће и измена и појединим руководствима бригада и чета. Рејонски штабови , треба да изерше преглед, да виде како им ооганизационо сто'е бригаде и чете, да би имали тачан увид и право стање на та рену, како би могли на време да укажу сваку потребну помоћ
Организовањем рејонских саветовања начелника бригада знатно би се. олакшало решавање појединих проблема. Пре. саветовање чланови рејонских штабова треба да обиђу сре бри• гаде, да виде какво 'је у њима стање, да би на саветовањима начелника могли да изиђу са конкретним предлозима за ре“ шавање најхитнијих проблема.
Састанци руководилаца појединих сектора. затим састанци начелника и евидентичара, много би допринели успешнијем Из" вршењу свих постављених задатвка.
Састанци управа за изградњу и рејонских штабова да решавају питање што боле координације рада.
Како у бригадама треба да се развија политички и културни рад, требало би, поред одржавања разних читалачких часова и политичких предавања, одржавати и културно " уметничке.
треба
Ако се све ове мере успешно спроведу У живот, |асно, је да ће се стање у радним бригадама Народног фронта И 7 родне омладине у наредним месецима поправити. да ће се "а стићи много бољи резултати, а узета обавеза не само испунити на и премашити, што ће бити један крупан допринос грађа у
Београда у остварењу Петогодишњег плана, | | да
РРА
МУ ЛАА ЉАНАЛАИА ВАМА ВА ла Надала ава пи лаљиља ВАМА ваља наиван вила ваљан лада лава лавина навалили ла ава аањиапалааавиаалава вани ваа лана