20. oktobar

СО

| | Пи

Ђане су многобројне тезге где -антиквари' купују и

· увек имају лепу и пријатну ше

улица у Умишу

ПРИВЛАЧНА МЕСТА ЗА , .

Омиш

> ~ 6 |"

Баш на уместу где бучна река" Цети-

на пробија последње камене кланце саграђен је старински град Омиш. Омиш је познат;у историји још из средњег века, када су њиме господарили гусари, који су били надалеко чувени. И данас постоје споменици из тог времена, као и из каснијег доба, који речито говоре о бурној историји овога места.

" Високе камене врлсти Мосора и Дипаре спуштају се: иза Омиша баш до самога: града и тако га заклањају од јачих планинских ветрова. А зидине старах утврда штитиле су Омиш од турских најезда и учиниле га онда неосвојивом тврђавом на Јадрану, О.тој славној страници историје града Омиша. данас убедљиво говоре рушевине тврђаве ,„Мирабеле“, које привлаче интересовање сваког посетиоца.

Када су италијански фашисти ујурили у дивну Далмацију, после слома старе Југославије, устаничке пушке омишких родољуба су биле међу“ првима да нагсвесте велику и славну. борбу зв ослобођење наше домовине. Овај приморски град био је и важно индустриско место, те је знатан број трвобораца из Омиша био баш из редова индустриских радника. Ујвечитом

ИЕ

сећсњу остаће првоборац Ренко. Шперац, чије пме данас носи творнима цемента у Равницама у близини. Омиша, који је пао кго прва жртва из овог

јуначког града. Омиш је у току Народно-ослободилачког рата изгубио знатан број храбрих синова и тиме часно откупио из: зану слободу. Када"посетиоци доку данас у ово ма-

лема приморско место, свсга 25 километара ју д Сплита, имају ретКУ могућа 5 сг упознају и виде замиста про о лсопоате које пружа ширсто ст ћ ре, затим интересантности 71 имају тарински Кз

турно-; Т 1 сти7 пици и најз силпо прстелиштво, У раду које покаЗУЈУ трудоеници Омиша, Пространа-посковита. плах:а, скружена тамарисима, '| У самом полнежју нланинских масива

"ОПОРАВАК И ~ Ад. џоа

(бази. Подизање свих људи к

и тоциканстичка, 843.

(а АКО) лижи се ове јесени четворого__. дишњица ослобођења и наша деца могу да се радују ммого чему што је за њих учињено. Наша. књижарска предузећа) од. „Културе“ до „Новог поколења“ као да се такмичила. у издавању дечјих књига. Деца су добила и' своје. домове · за смештај, домова за-забаву и васпитање. Имају чак и своје железничке пруге. О де-. ци се'у новој Југославији води таква брига да с поносом ми одрасли читамо плакате на којима су насликани наши малишани. а на којима крупним словима пише: „Наша деца, наша будућност“. Али та деца која у стотинама хиљада иду овога лета и у пла- радошћу,

нема за мале

почетак. |

пије.

родна техника „је самостал

н: на! патриотска, општенародва организаА ција чији је задатак ДА,

подиже техничку културу најшнрих на. родних маса и да нашој привреди и; Армији да стручне. кадрове... Ове кадрове организација Народне „технике подиже „на. чисто. добровољној оји се интересују за технику м "поједине специјалности, развијање стручних способности код омладине и откри. вање талената за технику такође су задаци ове општенародне организаније. Већ досадашње искуство показало је да (се у широким, народним слојевима налазе таленти за разне гране технике, који “марљнвим радом кроз организацију могу да "ре кразвију | у конструкторе, ОЈ новаторе, рационализаторе,, вигококвалификоване раднике итд. 2. У предвојничкој обуци Народна техника има. великн значај. | Кроз разне гране Народне технике м кади људи добијају н виши степен тех. пичких знања м “долазе на служење у „Армију већ као специјалисти. Захваљујући раду Мародне техчике, наша Армија ће добити | многе тенкисте, пиљоте, везисте, аутом 2билисте, мотоциклисте, фотоаматере итд. У Армији онн ће своје зазње употпунити, алн већ стеченим ана. њем у Народној техници они могу да буду год велнке користе У Одбрани земље. У томе лежи исто тако, велики значај Народне технике, чији је задатак да, ствара добр: патрноте, свесне градитеље и бранноце наше домовине. ' О ; . : ~ + 5 МИ Читава организација Народн= технике подељена је“ на пет савеза по стручности: ваздухопловни, радио-аматерски, | 'аутомобилско-мотоци: клистички, фото-аматерски н Сазез спортског бродарства. Задатак ових савеза је да развијају гране Народне технике по стручности, а читав њихов рад обједињава и њиме руководи Народна техника; =. Основна организација сваког савеза је „друштво; које:-у највећем "броју; случа»

""јева“има и одговарајућу школу, а; основна организација Народне.'тех-

Тнике је клуб! који се. може основати у свакој школи, предузећу, селу, у основној фронтовској „организацији, у“ омладини ит, где људи желе да се баве техником ни: да усавршавају, своје знање или таленам У клубовима се оснивају кружопи · који, поред основних грана Народне технике, могу имати и друге гране као“ хемију; грађевинарство и друга... 27 Маи па па ;

Загреба с луткама, за деца поздравила с великом

Ових лана. у Београду је појачан“ рад на, оснивању · клубова "Наг:

зодне' технике, До, Петог конгреса Камунистичке. партије Југославије У Београду ће бити основано „око-15 клубова, док их “сала има само че. тири. Поред ових клубова,'у Бесгралу свака специјална грана Народне технике има и своје друштво. У лруштвима раде аутомобилистичка, мо. 'хопловнојмо дедарска. школа, а. ових. д484.„освивају се једриличарска'-и "падобранска школа. По: кружоцима и клубовима одржавају. се курсеви и темајези из разних гофна, па] Ес и У. свом раду организације, Наролне технике“ наслањају "се на масов:

дДдикаре и-Т ор добија јутром,. или ] | С 6 9 при. заласку сунца, г боје које се не. организације. Шести. пленум ·Јединствених синдиката | Југославије ретко могу видети У тм другим кра- · одредио“ је задатке синдикални < организација. у погледу ,Народне техјевима“ литко ме 5 орацу 1907 нике. Савез бораца, преко своји« чланова м организација, такође побично је погодио за децу, те се Омиш 5 65 у а у ава цијама УНА вила ливЕ | све виљце' развија каз изразито омла- узже-рад, клубова и. друштава. организација) родне дине, динско сдмаралиште. Међу олеандрима и другим приморским дрвећем на омишком гробљу налазе се надгробни споменици са нат- . У м У писима па латинском језику, глагољи- . у цу и босакчици. Ру а у е Зр . Ја «3 песетиоцима Омиша и трудбемици- ј 5 К у М >Н И б „! ма који у њему провсде свој одмор :» ~ –: “и ' ми

исобичло задовсљетро пружају излети У скрлићу овога града. У нспосредној близипи: Омиша на реци Цетини налази се природки парк Радманове Млинице, геји је некада служио као летвњиковац са грофесве и богаташе, Сам (етњиповец; у. свем парку, пуном 6орова и липл, у у рата је оштгћен, те. ће ускоро бити сбповљенц. Десље ,ед Ралманових Мликица велики родопад Тубавица, висок ско 100 метара, покреће"грандисзну хидрсцентралу. На другој страни од града стих:2 се главним путем до. малепих места у макарском приморју: Брелл, Башка Вода, Подгора“ и Макарска, о За овегодишњу туристичку сезсну У СОмишу су отворспи државни хотели динара“. „Југославија“, и „Славин". Овај последњи је сдређен за смладину, која ће У Омишу имати своје одмарглиште. Редовпим. паоробродарским и' аутобуским везама са Сплитом ми Макарскем, а поско њих и са ссталим мастима на Јадрану и у унутрашњости, наше земље, у' Омишу ће се туристички промет из године у годину знатно повсвавати. Тако ће. ово 'историско и привлачио место далматинског приморја бити важно стециште, наших трудбеника на сдмсру. бу МА АВИ

Паризу, на' обали Сене, на самоме“ кејуув улицу "кога њу „одваја од реке, поре-

продају. „књиге. Они.-који Књигу. воле стану пред једну, пред другу; | пред седму, пред. двадесет „и трећу антикварску тезву,, 'р28-' "гледају књиге. нешто: и прочи„тају, па купе или не купе. али

'тњу кроз књиге и часописе. : Када пљусне киша. када ду-. не ветар „ чек и када се 'нао. блачи да киша прети, париски 'антихвори“ на Сени · затварају своја тезге поклопцима, а. њихове муштерије који „букинирају“, преврћу књиге, па сих: читају и купе или' не. купе " склањају се у; прву, капију ју ~. "кафану или: куд било, макар и · "пол кишобран. КАРАУА Д "Отскора, имамо У Београду једну дивну дворану, у самоме -: центру. на домаку трамвајских ,: пруга. 6 и -7, тролејбуса, паги · Рутобуса. Теразије —-“ Лекино '

Брдо, Та се дворана налази У. /-:

Уредништво

Дечанској број 12. У:

су украшени сликама“

ме рађања,

„Су-У ским радовима, с галеријом где

из, штампе -и да У

а 5 . .

„ Јанко

НА Одговорни уредник Славко.

На окр ресе === | Сри Лет

|] . | ПРЕД КРАЈ ДЕЧЈЕ АЕ (остварено „а ла“ МАС И А О

нине и на море "желела би да бар У петој години после 'ослобођења добију и своје “позориште. Док у Совјетском Савезу градићи, села, колхози имају“и луткарска и дечја позоришта, „наш: главни град Београђане других претстава сем неких случајних, импровизованих, дилетантских, Иузузетак је учинило само Народно позориште, које је дало Ћопићеву „дружину јунака" и то је био, нажалост, крај, ма да само

Имали смо и једно гостовање из које су на-

Сада кад пред коај Дечје неде.ље правимо биланс, моргмо сви признати да је актива огромна, почевши од здравственог старања за децу па до издавања дечјих књига и приказивања дивних совјетских дечјих филмова, али, на-

жалост, нисмо за ове непуне четири године још решили питање

дечјег позоришта.

Дужност наших писаца, наших позоришних радника, свих оних који воле децу била би да много пре идуће године у ово доба, пре идуће Дечје недеље имамо У Београду позориште које ће радовати, одушевљавати и васпита-

вати наше најмлађе, нашу будућнсст. |

НАРОДША ТЕХЊИКА

А,

граве Народне технике заузимају значајно место, а У руководствима организација технике надазе се вретставници свих масовних организа

ција,

у основним "организацијама Народног фронта. ' У организацијама Народне технике такмичење је стални систем рада. Градски одбор Народне технике за Београд такмичиће се са Покрајинским одбором за Војводичзу у формирању клубова, у давању 10. моћи селу им у повећању стручних кадрова.

С обзиром да у Београду претстоји оснивање. већег броја клу-

бова Народне технике, треба указати на најосновније задатке

Сада се разматра могућност стварања клубова Народне технике

којим

- стоје пред овим клубовима. Ту у првом реду долази оснивање н рад кружока из разних грана. Клубови треба да праве стално планове ра-

да н.да посвете велику пажњу

кудтурно-просветном раду м идеоло-

шко-васпитном. уздизању · својих чланова. Треба уложити све снаге да клубови буду. што. масовнији, а да се материјална средства користе у пуној, мери од материјала непотребног предузећима, да се искоришћују машинесн да руководства предузећа пруже пуну помоћ клубовима.

У досадашњем раду најбоље резултате у Београду показао је клуб "технике при предузећу „Иван Милутиновић“, који је за непуних два.

десет дана, низовао кајак-крос Земун—Смедерево. У овом клубу обухваћено

преко 300" чланова предузећа. Управа клуба

помогла

је

уз помоћ фабрике „Икарус“, изградио 60 кајака н орга-

је

формирање

клубова технике, и по другим предузећима. Од кружока најбоље резул"тате има ваздухопловно-моделарски кружок у клубу технике „Икарус“, који“ је састављен само од радничке омладине и успео да однесе пр-

во место, на' Градском такмичењу ваздухопловних моделара.

друштво је 'аутомобилистичко-мо гоциклистичко друштво пшин“ које има око хиљаду чланова, две радионице у којима чланство ' само израђује поједине делове, ватим ауто и мото школу. У средњо"школским Кружоцима. ученици Шестог н Седмог разреда гимназије са-

мостално. праве радио„апарате, постигли. један значајан успех. Наиме, конструисан је модел такмичењу у Нишу учествовати по први

авиона,

који ће на савезном пут у нашој земљи.

"У Београду сада “ради 77 кружока, технике. са око 3.000 чланова, 01 којих

лики број течајаца оспособљен е на последњим Народна техника — по значају својих грана, по се постављају пред њене организације и по

Сима ==

„не “технике, да се ангажују у нових талената, као и масовну гримену техничких средстава итд. тај: начин, маршала Тита извршењу

Најбоље

„Петар Драп-

пет друштава и четири највише радника. па ђака. Векурсевима. задаџима

а ваздухопловни моделари су ових дана

ракетног

клуба

који

својим. досадашњим успе-

заслужује видно места.“__нашем. општем животу, Масовне ор-

Народна техника које У. нашој изградњи

масовнг организације и „Техника

Петогодишњег“

нар оду“, плсгна ин

прави смисао и знапај.

АН » ду Пе 6 Св

ле У

Ва

— Ево станова за пољопривредне

~~~ __ лети је бар лако.

СЈЕДНА НОВА ТЕКОВИНА БЕОГРАДА

орган Центрелног одбора Је-

ИЦА ·

њој веома удобним — наслоњачама исто време и читаоница и,књи. ће се приређивати изложбе, у чита наше и стране часописе. том читаоницом жара, Та дворана мрамором исто време. омогућује. свакоме Та посета је бесплатна. Чита- њем поплочста, лепих зидова“ ко а' прегледа које су нове-књи- 'оницу и књижару воли „Рад“, а

и вајар; те 'изишле |

јатна хладовина, киша,

“

сти

ка": у једној

"изложби,

да'. даровала

куповати само Мети У мл

социјализма

њеном раду и ла омогуће

На

оствариће речи

!_ „танизације, треба убудуће да пруже још већу помоћ развијању Народ. откривање

Анет АРА.

Књижара и читаоница је Београду 'не"што више него што Париз има | са својим „тезгама на Сени. До„боо би било да нека антиквао ница слично уреди своју про. | давницу за књиге које нису нс "ве него које. се могу читати и

као

КИ

нозој држави, у добијају свој

ж _ Рецепт Панчгвачком Риту

Ум

5 «

А 20. С--% 3

< —_6ђ- би :. Дафи 7 %:

МРМЕ ал

раднике,

дипствених. синдиката. али се

разгледа.

књига могу служити сви, не само чланови синдиката.

Ту не смета. као на Сени, ни сунце улето, јер је веома прине смета ни кошава, ни снег:, сва. ко може и лети и зими да прочита све часописе од „Кижевно„до московскога дила“, од „Шаха“ до

ни

„Агањо.

веома пријатној средини. Обилазећи књиге, које су изложене као нљ

можете купити што се вама свиди или што мислите да ће обрадовати вашу другарицу или вашу децу,

правој оно оно

#88.

антикви-

МИ тај | Јтамп; излав. чког' предузећа. Народног фронза Србије. вић. Чек. грач. 1-9060114. Пошт. фах 752

Матановић

| уз то

„Кооко- |

Д. Ћирић

Југословенска | омладина и шах

азвој шаховског живота У Југосла-

РВ вији показује све масовније учешће омладине и све боље њене резултате на такмичењима, која сву о-| жвиру општег плана спроводе за пдје. | диначна и екипна првенства. Да наша омладина заслужује да се за њу 'учине многе жртве доказ је нагао успон појединаца, који су управо задивили својим талентом и напретком. Успеси Ивкова и Матановића (Београд), Фудерера (Суботица), Бертока (Загреб), Хочевара (Љубљана), Богдановића (Сарајево) и других нису случајни и.пролазни, нити су краткотрајни блесак по јединих и изузетних талената, већ резултат планског и систематског рада искусних шаховских руководилаца, кбји су тим талентима омогућили развитак. Небројена такмичења у друштву“ ма и активима широм земље, у шшо лама и радионицама, десетине хиљада. одиграних партија на Омладинској пру“ зи, у Железнику и другим радилиштима послужиле су како омасовљењу, та“ ко и квалитативном подизању шаха

међу омладином.

по први пут је Омладинско првенство Југославије одржано у Београду У ТОКУ од 28 децембра 1947 до 1 јануара 1948, а резултати тог шампиона „та већ се данас јасно оцртавају у на» шем шаховском животу. Један од победника тога турнира, Андрија Фудерер, недавно је на полуфиналу државног првенства у Новом Саду постао мајсторски кандидат и победио поједине чувене шахисте далеко старије од себе. Други победник Омладинског првенства, Борислав Ивков, ремизирао | је на једној утакмици са мајстором Бором Таотом. Трећепласирани омлади“ | нац Марио Берток играо је, као и Фу“ | дерер, значајну улогу на полуфиналу У Новом Саду и многим својим стари“ јим противницима начинио у турнирској партији непријатно изненађење. А Рајко Богдановић, који је на Омладинском првенству у Београду био на деветом месту, на овогодишњем шампионату Са ева освојио је прво место! Тих неколико резултата са разних последњих утакмица приређених широм Југослгвије сведоче колико је јаз био састав учесника Омладинског шемпионата, одржаног јануара у Београду. Омладински турнири су ти на ко“ јима се појављују нова шаховска име-

на, наши нови будући мајстори. Зато организовању таквих турнира наша шаховска руководства указују пуну

пажњу, јер У њима виде уздизање нашег шаховског подмлатка, а тиме иј

шаховског покрета уопште. Колики се прворазредни значај придаје овим такмичсњима види се из чињенице шта; се у Централном шаховском дому Бе- | ограда, као им у другим већи мести- | ма, омладинска првенства же уз Уупотребу шаховских члеовпика и" оба“ везно бележење потеза. Е

а појелиним реким првенствимногих Запажено је публиканским омлади!, ма отсуствовали прететавници наших већих места,

Међу омладинџшима, за које се верује да су на најбољем путу да постану мајстори, истичу се нарочито победници Првог омладинског изампиондта Ивков и Фудерер. Игра Ивкова је св држајна и пуна инвенције. У завет шницама показује за своје године зађ видну технику. На шампионату; је проч тив Архакића применио нсвост у отва-“ рању, што значи да'он залази дубоко У саму проблематику шаховске теорије. Ми

да се суботички првак «Рудерер прут | ближује мајсторској титули, најбољи | је доказ што је он већ мајсторски.кане. дидат! Изразит је тактичар и, комб наторик. који веома радо улази у. 3 плете. Воли оштре позиције и' у њима се веома вешто сналази. Може 'бити да ће већ идуће године бити мајстор.

Трећепласирани на Првом ском шампионату Марио Берток гао је ове године висок пласман 'Ва првенству НР Хрватске, а та; свој У“ спех убрзо је потврдио на полуфине; лу у Новом Саду. И он даје најлепше наде да ће у будућем шаховском ЖИвоту Југославије играти видну улогу.

прошле године нарочито лепих услеха на разним турнирима имао је 0" младинац Александар Матановић, К ји је на скспском полуфиналу П едио велемајстора Костића. '

Имена ових омладинана, као и 08 неких других, позната су ланас ме Бу шахистима читгре Југославије. СВ су они врло озбиљно пришли шаху У упорно раде'на свем угавршавању. 8 им правилан плен такмич=ња даје најбоље услове. за брзи напредве

У псследње време организују се у тлавном појединачна у палца. па

дассу н

венства, а ретко између скипа. Нал 5 жни школски кругови. који су МЕ вилно схватили „васпитни значај 4 ха 35 омладину, требало би да уз су радњу врховне шаховске организаши начине плав екипног првенства, сред“ њошкелских актива у читапој земљи. Пило би заиста вредло знати која БА ша средња школа располаже најбољи“ шахистима — омладинцима. Из исЕја ства је познато да ехипна такмич:» измећу средњих школа врло 466. сткривају ноге таленте. У тим екипе ма по први пут су се истакли МНОГ данашњи наши злгични млали мајстог ри као Глигорић, М. Марковић, Бо и други. У екипним сусретима разви се осећај солиласности и тежња ла Је помогне заједница. пошто учесници воде борбу само за подизање личног престижа, већ се залажу за своје друг штво односно актив. То је несумњив. важан моменат,:о коме треба" во ва рачуна при саставу. плана за бУДУ

омладинска такмичења. ; | | · "Озрен НЕДЕЉКОРИЋ,

ђ | н |