20. oktobar
|
"навеља у Панчеватчком
' лометара широ
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА Е НАРОДУ! х
= | ВЕЛИКА - | АКЦИЈА
је | БЕОГРА; |
~ | НАРОДНОГ _
БЕОГРАД, 9 ЈУЛИ 1948
| БЕОГРАДА
непосредној близини Београда,.. на његовој североисточној _ страни,
. леже „огромни. комплекси · плод-
ног обрадивог земљишта, које. припада Земаљском _ пољопри"вредном _ добру „Панчевачки
•, Ло земљиште дели од Бео„града само. Дунав.
_ Није то било давно, када је.
земљиште на коме данас лежи пољопривредно добро, било бесгпутно, обрасло. у коров, мочварно. Честе поплаве Дунава пла"виле су велике комплексе. Када се' вода повлачила остајали су добри пашњаци и ледипе, На те _пашњаке дотеривали су сељаци из . најудаљени:их села Баната своју стоку. Имена дазашњих ( Риту, као на ' пример Новосељански "Рит, Глогоњски Рит, – показују нам из којих су ове села сељаоци. дотеривали стоку на пашу, ту. крај Дунава.
Тек касније, 1931 — године, почело је зидоње "насипа дугог 90 километара, коли ће штитити земљиште Панчевачког Рита од поплава. У времелу подизања насипа копресецана је цела, 80.000 катастарских јутара _ пространа, "површина Панчевачког Рита, између. Дунава, Тамиша, Канала Караша и атара села Ченте, системом канала, који су, одводећи воду из мочвари, спречавали даље плављење и ослобађали све винје обрадивог земљишта.
Избрадњом пасипа пи системом канала добијене. су нове, обрадиве позвршице; покривене. речним
„наносима ги.великим. слојем- Ху--
муса. По сегставу земљишта, по клими и. подземним водама, земљишту _ Панчевачког „ Рита може све да успева. То земљиште узгло је у 'своје руке Аграрпо одељење бившег Мини-
старства пољопривреде и по чело
да га дели добровољцима. Али чиновници тог Аграрног одељења,су се постарали да поједини добровољци и не виде своје земљиште, Они су издавали начелно решење да том и том добровољцу припада“ толико земљишта у Панчевачком _ Риту „заборављајући“ да нагласе где се тачло налази то земљиште, “а решење нису ни спроводили кроз књиге. Видећи. да се са тим земљиштем може уносно 'пословати, опи су узимали под закуп „парцеле и касније их препрода_вали. по скупе паре. Закупци, који су обрађивали земљу, плативши много за њу, а ипак осећајући да опа није сасвим њи“ кова; опису ни улагали много труда да ту земљу добро: обрађују.. Свакако да пол таквим у "словима није могло бити ни говора о неком. свестраном коришћењу и развоју · Панчевачког Рита: ' ЈЕ Као последица овога, после 0слобођења Панчевачки Рит, над којим је преузело“ управу Земаљско ' пољопривредно добро „Панчевачки Рит“, био.је пространа _ област лоших ораниџа, испресецана рђавим путевима, са ту и тамо разбацаним трошним и. бедним салашима. Велика плодност тог земљишта, пут Београд— Зрењанин који га просеца, веза“ са пругом Београл—Панчево, и непосредна близина Београ„да, све су то.били узроци због којих су народне власти посветиле велику пажњу, развоју, Панчевачког Рита, да би створиле од њега Чатере и набоље пољоивредно добро аи снабдевача Београда поврћем,свежим млеком, машћу, месом, живином и јајима, « Требало је много радити да би се то постигло. Изграђене су н0ве куће за смештај људи, стаје за стоку и велико товилиште свиња, Велики комплекси земљишта засејани су- житарицама, поврћем, сточним и индустриским биљем. "Данас, пољопривредно
' добро „Панчевачки Рит“ распо-
лаже земљиштем великим 17.000 'хектара, односно прдстранством 35 километара дугачким и 18 киким. Од тог земљишта има 10.881 хектара оранице,'а остало су пашњапи И ливаде. Плодно; земљиште Панчевачког „Рита. искоришћено је, засада, бОф. ,Када се доврши
н а'
систем канала и изграде још две црпне станице, претвориће се у ораницу (близу 100% земљишта.
Ове године засејано је житарицама у Панчевачком Риту 4.779 хектара. Под поврћем је 3.032 хектара. Само кромпира је. засејано "1.200: _ хектара," варива (пасуља, грашка, сочива, бораније) 900. хектара, лука 280 хектара, бостана. 60 хектара, парадај за..180 хектара, паприке 104 хектара, тиквнца и краставаца – 20 хектара и _ коренастог. поврћа (шаргарепе, цвекле, _ ротквице, келерабе) 138 хектара. Са те површине добиће се око 30.000 тона поврћа за снабдевање Београда. План производње се већ остварује, и већ сада се на београдским пијацама осећају резултати: ових успеха.
У Пазчевачком Риту има 9 пољопригредних управа. На свакој управи постоје зграде зг смештај људи и стоке, и њихов број се из дана у дан повећава. Те управе ће се окружити зеленим појасом, који ће их штитити од ветрова и налета кошаве што дува преко банатске равнице. Ту ће бити паркови, домови културе, библиотеке и амбуланте. Покрај зграде дирекције саградиће се главна механичка радионица и радионица за израду амбалаже. За сталне раднике изградиће се удобни станови. Сви радови које је могуће механизовати, механизоваће се, почевши од муже, одожавања чистоће н обраде, до орања, жетве и ссетве. _ Улотребиће се сва потребна, постојећа техничка: средства и тиме ће: знатно
„бити уштеђена радна; снага, које ·
нема) довољно, (о 5
На ' осамнаестом километру од моста Црвене. армије налази“ се товилиште свиња, Модерно уређено, са пространим боксрвима, у које, може да стане по “100 свиња. Данас је у товилишту преко 1000 комада свиња, а до краја: године, кад, се товилиште повећа, кад се изгради још зграда, товилиште ће моћи да прими. 20.000. евиња. ' Такав капа-
цитет товилишта заловољиће са--
дашње потребе Београда, у ме-
су и масноћи, за целу годину..
За исхрану свиња, поред осталог, _ употребљаваће се отпаци "из'' београдских мензи. 7
Панчевачки Рит има перспективу да постане главни онабде-
звршење грађевинских инвестиција у прошлој тодини и радови. на њиховом извршењу у овој години, показују. да су грађевинска предузећа имала прилично пропуста у своме
Ани ИЗЛАЗИ _
А] побољшаће с
вач Београда млеком. Сада на имању има преко 1000 крава, а
. до краја године се предвиђа по-
већање до 5.000,. најбољих врста које ће се одабрати са свих пољопривредних · добара наше земље. Мужом тих крава Београд
ће добијати дневно 50.000 'лита-
ра' млека.
Но да би се сва та богатства, којим Панчевачки Рит већ располвже и којима ће се у Најскоријем времену располагати, искористила, потребне су добре
:
саобраћајне везе са Београдом,
главним _ потрошачем свих тих производа. За сада је имање везано са Београдом само једним рђавим друмом, који води од Београда до Зрењанина.
Да би се свакодневно извозило поврће и остали производи |у Београд, а из Београда увозио на имање грађевински материјал потребаа за остварење плана капиталне изградње, и-то око 2000 тона грађевинског материјала требало би да тим јелиним друмом пролази дневно 85 камиона. ' Међутим, како могућности нису дозвољававале, до сада се возило у Београд, највише 16 тона поврћа дневно.
Да би се тај, толико важан проблем транспорта решио, народне власти су допеле одлуку да се кроз Панчевачки Рит изгради, од Овче до Кишвара, пруга нормалног колосека, дуга 30 километара и преко 100 километера мидустриске пруге Узаног колосе! кога ће повез ти све управе и бити везана „за
% "главну: пругуг 5 па У 148 # "Пројектовање пруге врши колектив _ Пројектантског завода Министарства саобраћаја ФНРЈ,
МЕ На
а
'
"коги се обавезао: да добровољним
радом, :у. част Петог- конгреса, |
заврши. ' пројектовање: у. врло кратком“ времену. Пруга. ће ићи од: железничке. · станице Овча, преко, Јабучног Рита, на Глогањски Рит, пролавиће кроз товилиште, „затим преко Падинске ске“ле, на' Бесни, Фок, одакле: ће'ићи "до ·Кишвара. — пристаништа на
' Дунаву. Индустриски колосек ће
пролазити · кроз имање, везиваће све управе и биће везан за главну пругу; тако. да ће: производи из управа моћи“ да)се транспортују директно у Београд. У јеку. бербе појединих поврћа постављаће се по парцелама покретни индустриски колосек, са малим вагонима, које ће вући један коњ, На“ тај начин ће се, стварањем тих покретних колосека; производи моћи да транспортују са самих парцела, у току ноћи, директно- на београдоке железничке станице, олакле ће, потпуно свежи, доспевсти на тржишта.
Изградњом „пруге _ нормалног колосека кроз Панчевачки. Рит, решиће се у потпуности питање извоза и довоза. Транспорт овим путем биће не само бржи, него и јевтипији. Грађа за изградњу Пал чевачког Рита допремаће се брже на радилишта а транспорт ће трајати знатно мање него до сада, када је грађа превожена Камногима. Изградња ове пруге је од вз-
ликог економског значаја, Како за снаблевање Београда, тако и пољопривосл“
за изградњу с с ог добра еј а ан 44 ~
· Како прута излази чак на. Ду“ пав, ма пристаниште Кишвар, то ће се и грађевински. мателијал, као и разни производи, моћи да транспортују и воденим, путем.
Београд је већ трећег јула пребацио предвиђени план уписа зајма
Мпоред тога што је 3 јула пребачен "предвиђени
уписа зајма, радни
план
људи и даље.настављају са уписом у Бе-
ограду. Само 6 и 7 јула у Београду је уписано 5,321.750 динара. '" Стање на дан-7 јула у 16 часова било: је следеће: Укупно уписано 239,737.850 динара. ., [ – И то: Први рејон. 50,903.750, Други рејон 33,685.000, 'Трећи рејон 72,357.000, Четврти рејон 18,127.250; ПЏети рејон 15,506.250, Шести. ' рејон 9.082.750,. Седми рејон 20,583.850 им Земун 119,492.000. | По струкама зајам уписали: Радници 40,840.350, - службени- ·
ци 103,961.450,
занатлије 8,761.250, омл ци 721.500 и остали Дин. 43,780.000. ·
адина 41,673.300,“ земљорадни- ·
„Од укупног броја Београђана. 82,2 од-сто уписало је зајам.
___РЕКТОРА. ДРАГ. ЈОВАНОВИЋА
ТЛУ, ТЕЛ. 20-443 |
у ,
е снабдевање Београда _
. “
Схватајући знанај изградње пруге, Народна омладина Србије, у заједници са члановима Фронта Београда, прсузела је обавезу да је изгради.
Изградња ће започети већ ове“недеље. На. раду ће учествовати око .4.800 бригадира, од којик 3600 чланова Народне омладине и 1200 чланова Народног фронта Београда. Неке бригаде су већ стигле у Панчевачки Рит, а свакодневно долазе нове. Створен је штаб бригада, који ће руководити радовима. Радови ће се изводити по деоницама. Пру-
га ће се поделити, на три деонице и девет радилишта. Радиће се са оба краја. Већ се граде бараке за смештај бригадира и уређују се логори.
Изградња ове пруге, као објекта, не претставља веома тежак задатак. Пруга. углавном пролази кроз раван терен; без успона. Мало тежи посао ће бити из градња прелаза за пругу преко васипа крај Кишвара на Дунаву, и одвајање “пруге ол железничке станице „Овча. На прузи ће бити пет мостова преко канала и путева и 20 пропуста.
Како ће, у августу и септембру, „потреба за извозом поврћа бити. највећа, пруга се мора изградити у најскоријем времену. Њом ће се дневно моћи извести 70 до. 100- вагона. Тај извоз ће мпого змачити за београдска тржишта. Да би пруга била завета ари ће оаку- потребно је пре свега извршити добру органигацију рада н расподелу "посла. ' Омладинске бркгаде ће боравити: на терену, док ће
чланови Народког фронта Бе-
ограда свакодневно возом и камионима . прглазити у Рит. Да би они на време стизали
на посао, да би рад могао на свим радилиштима једновреме но да почне, требало би. пре свега добро организовати тран "спорт. Не би се смело лешавати да чланови Народног фрон "та, који хоће и. желе ла реде, чекајући на превозно средство „изгубе . по неколико: часова радног ,времена,' што: се већ „због слабе оргапизације; транспорта у ранијим радним гкци-
јама, дешавало.
У ОРГАНИЗАЦИЈУ РАДА
| У гређевинарству.
у Србији, и
"ношћу. Опште је схватање.код руководилаца радова да се евиденција
"вођење радовима.
7 х органа, нису довољно посветила тачно постављених директива виши рг » У .
"терисања и прикивања
_ раду, што се нарочито одражавало на испуњење плана, на квалитет и коштање' извршених радова. : г Ја С обзиром:да су ове године грађевински радови у целој земљи, а нарочито у Београду, далеко обимнији и сложенији него прошле године и да ће се идућих година они повећавати, произилази да грађсвинска предузећа морају. што пре отклонити раније. пропусте и створити такву организацију рада која ће гарантовати пуно извршење постављених задатака. 12 , : 3 и " Испуњење плана у грађевинарству омогућава и.другим привредним гранама правилан развитак, јер грађевинарство треба да обезбеди све већи број нових индустриских, пословних, станбених и“других објеката, без којих наша привреда не би. могла да се развија. , Да бисмо могли решити задатке који стоје пред грађевинарством у овој и идућим годинама, мора се самокритички осврнути на досадање пропусте који су учињени, како би се из њих могла да извуку искуства, која ће послужити у даљем раду грађевинским предузећима. Треба. поћи од тога да је градилиште производно место рада граБевинског предузећа, и његова правилна ' организација омогућава пајрационалније и најбрже изграђивање објекта. | | у „Међутим, у досадашњем раду руководства У грађевинским предузећима нису прилазила правилној и. планској организацији градилишта., Градилишта су углавном формирана на брзину, без икаквог или непро студираног плана организације градилишта, без одређених дужности и прецизираног делокруга рада појединих служби и службеника на градилишту, као и 5 непречишћеним односима: управе градилишта и Ди1 “ зећа. Е Му Мо 5 Е Ре тако рормираним градилиштима дешавали су се већи технички и други пропусти, који, су онемогућавали. правилан ток рада, онемогућавали да се спроведе правилна организација и да се посао заврши на време. Исто тако грађевинска предузећа нису озбиљно приступала изради оперативних планова и спровела тачну евиденцију извршења радова. може се слободно рећи да је велики број предузећа овај посао. схватио као нешто формално. Оперативни планови су направљени, стављени у фијоке, а послови су рађени без обзира на планиране радове, по оперативном .плану. У већини случајева се планирани радови нису изводили ни за 20 од сто. пр Евидентирање извршених радова често није имало везе са ствар-
с водити зато што је тражи оперативно руководство, а не да у прел послужи самом руководибцу и да му омогући лакше „руко-
Иако. је велика оскудица како у квалификованој тако и у неква-
лификованој радној снази, псједина) трађевинска предузећа и поред
'" овом питању. у и а Ни М 1
АИ акоћа гје чест случај да се квалификована, радна. снага' непра„користи. » | ма ; | 3
ИЛ иу. још масовно примљени нови методи рада: код зидања; мал-
плафона, Још увек релативно мали проценат
ради у акорд, Нису уведени радни налози за рад'бригада. На таблама
у бјављене акордне цене (за све врсте радода.) Недовољно се
“. ис 00 Јели а У епособљавању неквалификованих радника за полуквалифи-
.
!
Ученици — тесари |
коване. Исто тако курсисти се неправилно користе и чест чај-да они'раде послове неквалификованих радника.
Ри | Г Нана КА је
ВачнОМ РИТУ
А Њф
|
“ (иу че
Од чланова Народног фронта који ће узети учешћа у из- | градњи пруге, оформиће се. радне бригаде, које ће се поделити у чете, Четна и бригад“ на руководства ће водити рачуна о алату и расподели посла на терену.
Да би се између чета могло развијати такмичење, потреб“ но је пре свега водити бри= жљиву евиденцију о раду сваког појединца. Брингадири не треба да се такмиче само у бро ју радних часова, него и у ква литету и количини рала, Лобра евиденција и чврста. организација чета и бригада омогућиће правилан увид У рад. свих. бригала, а самим тим и превилно награђивање најзаслужнијих. _Истицањем и јавним похваљивањем најбољих на раду. такмичење ће се, одвијати живље, постизаће се бо, љи резултати и пруга ће занста моћи бити завршена у нај скоријем времену.
За сада се на.терену, · кодим ће пролазити пруга, врше само. припремни радови, Већ је стигао скоро сав материјал потребан за градњу, и свакодневно стиже нов, Припремне радове изводи омладина, а ових дана дола-. зе на радилиште и фронтовске бригаде.
Изградња ове пруге биће. ве-
лика лопријос по »шању снаде тевања „Веограла, Кад се. земљи ште Панчевачког "Рита потпуно искористи, и кад се то добро
изгради и усаврши, производи који ће се добијати олатле зало-
вољаваће више од 50% потреб» Београда. Пруга кога се грали омогућиће нормалан и брз извоз
робе на тржишта. Са једна стране роба неће пропадати, а 2 друге стране потрошачи у Београду неће оскудевати.
Народна омладина Србије и чланови Народног фронта“ Београда, _ бригадири који. су већ више пута до сада на разним акцијама показали како треба #звршавати задатке и како се'тре-
ба борити за добро свих нас, показаће то и овога пута, градећи пругу и даће још 1елном
доказа своје огромне љубави и одапости према нашој држави.
==
је слу-
"или да се не припреми унапред прикључак за погон и
“најрационалније ' · бродиле. | %
· нијим коришћењем радне: снаге, објекат буде "подигнут. 'Према
Мроизводна саветовања са целим колективом не одржавају "се уредно. Приликом примања обавеза радницима се задаци не објашња-
вају попул арно.
Механизацији на градилиштима се такође још не поклања довољна пажња. Велики је проценат покварених машина. Искоришћење | машина врло је мало. Има случајева да се дизалице користе за свега 10 од сто и.поред тога што је оскудица у неквалификованој радној снази. Чест је случај да се неисправне машине доносе на градилиште
тако машина
данима стоји на. градилишту неискоришћена, што не би смело де
се. догађа. _ Руководиоци градилишта а и поједини руководиоци предузећа не-увиђају ове, пропусте и слабости и неизвршење плана покушавају да лправдају немањем радне снаге или другим изговорима. Тачно је ла је оскудица у љадној снази, а нарочито у Бесграду, велика, но баш то и захтева да се онда посао мора тако организовати (ндви начин рада. коришћење механ изације) да би се и те тешкоће пре-
Да би се:сви ови пропусти отклонили, задатак је свих грађевинских предузећа да одмах поведу упорну борбу за отклањање. уочених слабости, борбу за. увођење система У раду грађевинских предузећа.
Систем у раду ће се постићи ако предузеће за сваки објекат који ће. изводити, претходно приступи изради плана организације градилишта, који, мора да садржи. шему организације рада градилишта и шему организације распсреда градилишта. ; ; !
Шема организације рада градилишта: мора да предвиди административну службу на градилишту и задужење сваког службеника, . број бригада, њихов састав и задатке, као и број палира и њихов делокруг рада, начин техничког извођења послова и организацију елемента типске израде, међуспратне конструкције, натпрозорнике 'и врсту меха„низације. Шема организације распореда градилишта има. задатак да . најцелисходније унапред предвиди и одреди све елементе који су потребни да би грађење будућег објекта било што рационалније. Треба | водити рачуна да се што мање растура материјал, што економичније искористе механизација и транспортна 'средстза и: да са што рационалшеми поставиће се! на градилишту депоније материјала, магацини, ан целарије, механизација, прилазни путеви итд. ђ о ) Према оперативном плану и плану организације градилишта, руководилац градилишта ће унапред предвидети рад и покрет бригада. унапред предвидети примену нових начина.рада и брганизацију' радних места за нове начине и све што је потребно дг би посао могао правилно да се развија. , ма Ја За у Пн
Увођењем радних налога а кроз ажурну и. тачну „евиденцију, ру“ ководилац градилишта ће свакодневно имати контролу рада, имаће. податке према којима ће знати где је"производња укочена и где треба појачати рад да би се посао одвијао. према: постављеном плану. |
· Увођењем система у раду, правилним и реалним планирањем. тачном евиденцијом м добром организацијом градилишта, завдођењем »нор-
ми на свим радним местима,, слровођењем сталне контроле.и одржа-. У " 5 "и
вањем производних састанака са срим радним колективима, учитиће
се да трађевинарсл во брзо савлада све-досадање- слабости, БХ