20. oktobar

ниносача

К | ГРУћ | ј га Ра свим београдским пијацама, | о

| танизовани,

| трудбеник бори за испуњење Петого-

Треба извршити | _ревизују уличних

За Е

ја тако исто и на железничким „станицама, на пристаништу, | Као и пред хотелима и на важним аскрспицама, има носачких станиша. ( тим жа

" А, КИ У 4 џ | "Ови посЕечи су синдикално орпрописно регистровани, имају уредне догволе за обарљање - рада, плаћају држави по-. „рез, дају добровсљис радпе часо- / ве ка радовима и иступају као чврст колсктив.

"Токо се сни и групишу кад је у питању напсран посао. прилитеем оголтктх сеоба и удруженим спагсма раде. по «

Ма' како да су они неопходни.у нашем градском животу, било би нужно извршити ревизију беотрадских носача и млађе људе, У којима оскудева данас наша индустрија, издвојити са овог посла, (Е

Нужно је да се ти људи до 35 година ' Употребе за компликова"није ралопе, пошто се усаврше на разним курсевима. Њихово укључоње у индустрију било би знатан · радни. допринос.

скорије време појавио се већи' број. младића од 15 до 18 тодина, што је неправилно. Исто тако"требало би стати на пут носачком раду деце од 12 де 15 година,-које има. на железничкој ставици 2 и на многим угловима у'граду.

Овим се питањем треба озбиљно'позгбавити, јер међу том омла дином, коју често исксришћују и песавесни родитељи, заџело' има и младића, који могу да користе далеко зише ако се оспособе у стручвим школама. н. С.У.

Самовоља београдских фијакериста

"Пре неко вече стигао сам, загребачким возом, после 9 часова на београдску железничку станицу. Како је падала киша, а ја сам имао много пакета, потражио сам такси. Но, док сам „стигао, — већ су сви били „раз. грабљени“, Био сам принуђен да се обратим фијакеристима.

Шест фијакера стајало је у реду, а испред њих кочијаши.

— Ко ће да повезер — питао сам.

— Где»

— Душанова улуца...

Ту је настало договарање.

Ја стојим на киши, прегрпан пакетима, а фијакеристи — конферишу.

— Може, најзгл је рекао један, ево овај тим путем иде кући... Два'ес банКИ... > „— То је многа, људи...

— А ви идите пешице, сви. у глас.

Нисам отишао пешичше. Срећом се вратно један такси, Та ме је вожња стајала нешто преко 60 динара.

Питам се зашто се већ једном не стане на' пут самовсљи фијакериста и не поставе услови под којима треба да раде.

3 ~

смеју се

Тоне неупотре"бљеног гвожћа |

у д угла удице Цара Душана, протеже се трамвајски колосек Ца. ра. Уроша улицом, према „Дунавској. Од Цара Уроша улице одваја се један крак, који иде улицом Високог Стевана, све до Градског саобраћај ног предузећа. На самом уласку колосека у предузеће, подигнута је 'ограда и њом пресечена. и последња веза. ове линије са осталима, Још док нова електрична централа _ није сазилана, овај колосек служио је за гревоз угља са Дунавског кеја у ста. ру електричну“ централу. ! Услел непланског пословања уста. 02] Југославији овај колосек се доп„вије показао као непотребан, тако да више ол.15 година меко њега. нису

прешла ни једна једина. трамвајска која. | 1 (Захваљујући бризи, наше народне

власти и залагању масовних организа.

| ција за што боље уређење и лепши

изглед грала. ових дана. почела је 0. правка и ЏШара Уроша улице. Нажа лост, заостали трамвајски колосек, успомену на“ давну ни тешку“ прошлост, нико не покушава да уклони. Фронтовци ове улице радо би уредили сво, је травњаке, али их у томе омета запуштени колосек, који заузима про стор намењен травњаку. НД "Данас, када сва натла предузећа во. || де борбу за испуњење својих пронз,, водних планова, када се сваки Ка

дишњег, плана, када се све фронт (сКе организације такмиче у сакупља. __њу старога гвожђа, у овој нашој. о« _ сновној организацији леже тоне и то-

не гвожња, које већ годинама. не служи ничему. · Љубомир СИМИЋ у : Цара Уроша бр. 53 ·

“

, и )

„Улцињ. Ова

-тира још од пре две хиљаде го-

оделу мора. Они су нгпадали тр-

његова. одлична

"места на Јадрану.

Ру. редништво | а администраци ја

Привлачна места за опоравак и одмор |

пп па па а крајњој. тачци наше јадранске обале. налази се "привлачно црногорско место некадашња римска, да-

колонија, зргана Олциниум, дина пре ваше ере. Велике зидине старог улцињског трада из тог, давног времгна добро су очуване и' садрже низ докумената, из |најстаријег, доба. Ту су најпре господарили гусари, који су контролисалу пловидбу у тсме

товачке бродове, пљачкали их, а посаду одводили у рспетво. Сада се могу разгледати дубоке тусарске тамнице; јаме чија дна воде испод морског дна, у које су гусари бацали заробљенике. . У ј

У то време је улцињска тврђава била чврст бедем који је до_минирао скоро целим подручјем јужног Јадрана. из у

· Током историје Улцињ је примио знатан источњачки утицај. “ У непосредној близини југословенско-албанске границе, Улцињ има природне услове да се развије у пријатно и привлачно морско купалиште. Оно што овај град у Црногорском Ириморју чини особито привлачним и удобним за одмор, јесте песковита плажа и изванредно дигна околина. Улцињска плажа је позната као изврсно купалиште, где се морско дно постепено спушта, тако да се може ићи скоро стотину метара од обале, а да веда не пређе даље од прјаса. Песак је на улцињској плажи ситнији од било којег на јадранским плажама, те се одлично загрева. Ту У току летње сезоне посетиоци лече реуму, ишијас и друге болести костију. Није реткост да се песак у Улцињу толико лети загреје, да се у њему може за неколико минута и јаје скувати. .

На свега два километра јужније од Улциња почиње највећа природна песковита плажа на нашем мору. То је диван жал дугачак око 14 км. који иде даље, све до ушћа Бојане у море. Ту би се изградњом хотела и саобраћајних веза врло лако створило највеће приморско купалиште у нашој земљи.

Салинитет мора код Улциња је већи него код свих других Ту количина соли износи 5—7 од сто, што се искоришћује за добијање соли. Код Улциња ради велика солана, са неколико десетина поља за прикупљање соли, која је снабдевена модерним постројењима и која даје знатне количине соли, те тако великим делом подмирује наше потребе.

упреограду 1:

зградња фискултурних објеката и терена је једно од најважнијих питања, које се пепрекидно од ослобо-

ћења до данас постављало пред све фискултурне организације Београда. Без довољно терена, лакоатлетских стаза, бацалишта, скакалишта, гимнастич-

ких дворана, стрелишта и других објеката, фискултурне организације не могу да испуне задатак потпуног „омасов ња фискултуре и падизања квалитета спортова на. виши ниво проблем изградње терена и објеката, у овој години се нарсчито оштро поставио. Наш главни град је на початку ове године имао само један футбалски терен, који је био способан за одржавање утакмица, а сличан је случај и у осталим спортским гранама. Ближе траду не постоји ни једно стрелиште, кошаркаши имају само један терен за утакмице, одбојкаши исто тако.

Важност изградње објеката и терена јасно се види и из помоћи коју су народне власти за ову годину предвиделе. За Београд се одредио износ од 13 милиона динара, што Ке омотућити да Београд задовољи потребе својих фискултурника и свакако убрзати омасовљење наше фискултуре и уздизање квалитета спортиста. Помоћ народних власти је неоспорно велика, али се тим пре мора указати ка до сада погрешан рад наших

фискултурних организација у изградњи терена и објеката. Саме:

фискултурне организације нису посветиле довољно пажње из-

традњи терена и објеката, нити су будно чувале већ постојеће.

терене. . 5 :; Пленум Градског одбора ФИСАС, одржан 20 фебруара ове тодине, правилно је подрукао значај изградње терена, и њихову улогу за несметан развој нашег фискултурног покрета. Све фискултурне организације Београда усгојиле су тада план изградње објеката и терена за целу годину и узеле обагезс за добровољни рад. Међутим, на завршетку првог само једна трећина свих предвиђених

пслутодишта извршена је радсва, што значи да' је

за друго полугодиште остао много већи део неспрршених радова. ова-има и-извесних. објективних. разлога. Пре, свега, радови вису одвијали по. плану, али тд: је само код инвестиција, где

ет 15 ~ | # ~ ЕР 2; | Драган Савић; НА ИЗГРАДЊИ. ЗГРАДЕ. НАРОДНОГ, 5 за ОДБОРА ЧЕТВРТОГ. РЕЈОНА |

те дара,

Ме -' __"Одговорни уредник Славко

У У у ; 7 Поглед на улцињски град и плажу

У Улцињуссе налази велико радничко одмаралиште „Иван Милутиновић“, које спада у ред најлепших хотелских дбјеката у нашој земљи. Одмаралиште располаже са“ преко 100 соба и свим потребним модерним уређајем. Са тераса овог одмаралишта пружа ере видик на морску пучину и дуж обале.све до ушћа Бојане. Одмах до њега налази се велики „државни хотел „Јадран“, а ове године ће бити довршен и велики хотел „Бепублика“. , Ре у

" Околина' Улциња је обрасла густом 'маслиновом шумом. Маслине могу да живе по неколико стотина тодина, а у овом крају има дрвета за која се верује да су стара више /од хиљаду година. Ту а

! "Жао приморско купалиште и удобно летовалиште, по сво“ јим. природним. лепотама, Улцињ има све услове да се у најскоријој будућности развије у значајно туристичко место. Све већом пажњом коју народне власти указују овом најјужнијем нашем приморском одмаралишту и старањем надлежних туристичких установа, Улцињ је већ првих година после рата постао право стециште туриста и важно одмаралиште наших трудбеника.

'Успостављањем | добрих саобраћајних „веза, како поморских тако и копнених, туристички промет у Улцињу све брже ће се развијати. Трудбеници наше земље одласком у ЈУЛЦИЊ стичу могућност да виде и осете лепоте и уживања која су специфична за Црногорско приморје. И што је најважније, одмарајући се тамо, они се окрепљују и прикупљају још више снаге за нова прегнућа.

нису. добијена одобрења од Урбанистичког завода или пројекти нису били готови на време. Сасвим друкчије стоји ствар са теренима које су фискултурници, уз помоћ масовпих организација, имали да изграде добровољном радном снагом. Ако се погледа, тренутно стање на изградњи објеката и тбрена у Београду, лако се може видети да се ни фис турна руководства. ни учесници изградње нисуг“довољно заложили, Веза са масовним организацијама била је врло слаба и тек у последње време се ои е побољшала, Недовољна веза с масовним организацијама е тим мање разумљива кад се зна да је у овој години изградња фискултурних терена и објеката имала да уђе у планове масовних . организација.

Активни фискултурвици нису се залджили да добровољним радом помогну изградњу. Има низ примера где фискултур-

ници уопште нису учествовали у изградњи терена за сопствена друштва. Карактеристичан је случај „Рапничког“ који у дворишту свога дома гради два терена добровољним радом чланова

Народног фронта, док активни фискултурници на десетину метара од градилишта обављају своје тренинге. Ту се показује немарност управе друштва која пред своје фискултурнике није поставила питање учешћа у изградњи сопствених терена. Приликом извођења радова на теренима и објектима није "се развијало ' такмичење између београдских друштава, актива и фискултурника, нити се водила евиденција о радном учинку. Градски · фискултурни одбор такође није имао евиденције о изградњи терена и објеката. Досадашње искуство је показало да би течна евиденција у многоме помогла развијање такмичења између организација, -а пропусти би на време били исправљени.

Има низ примера из којих се види да фискултурне организације нису водиле рачуна о, плану изградње објската и терена и о ббавезама које су у вези с тим примиле. Тако је рејонски одбор Шестог рејона примио обавезу да изгради по четири. игралишта за кошарку и одбојку, футбалски терен, лакоатлетску стазу, по.три скакалишта и бацалишта, два терена за тенис и један гимнастички кутак, Мако је прошло већ шест месеци, рејонски одбор није ништа учиниод:. Сем тога, овај рејонски одбор узео. је обавезу да у заједници са фискултурним друштвом „Градитељ“ изгради футбалски терен. Међутим, пројекат ни до данас пије готов.

Немарност и недовољна пажња у изградњи терена види се и код наших већих друштава „Металца“ и „Црвене звезде“, која су узела обавезу да помогну изградњу помоћних терена на стадиону „Авала“. Ма да ови терени треба да служе искључиво „Металцу“ и „Црвеној звезди“, чланови ових друштава тек у последње време дали су нешто мало добровољних радних часова. Фискултурно друштво „Железничар“, које је једно од најбољих у Београду, на свом терену код Шест топола није насуло песак и ' шљаку, како би се онемогућило стварање бара после ма и најмање кише. Исто тако. са терена нису уклоњене ни цигле, Због оваквих и сличних небрига, многи терени и објекти налазе се у врло лошем стању и скоро су неупотребљиви. До сада се скоро нико није: побринуо да се:који од ових терена огради ма и провизорном оградом од старе жице или грађе.

1 Већа самоиницијатива наших актива по предузећима повећала рочито важи за гимнастичке кутке, који се могу изградити за кратко време и са малим средствима. Као пример за ово може се навести 'пивара „Седми јули“, где је у кругу фабрике изграђен гимнастички кутак, који је пружио могућности омладини да се активно бави гимнастиком. Има и организација које су се у изградњи терена и објеката „заложиле., Тако је фискултурни актив „Икарус“ из Земуна изградио терен за футбал, одбојку, кошарку, гимнастички кутак и лакоатлетску стазуг Фискултурни одбор Земуна, уз помоћ народне власти, изградио је поред Дома културе, терене за одбојку, кошарку, лакоатлетску' стазу, свлачионице«и једну трибину за, 600 гледалаца. Фискултурни одбор МЏетог рејона почео је са већим радовима на терену у улици Милоша Савковића и узима видног учешћа ју изградњи терена код дома, „Радничког“. Фискултурни одбор Трећег рејона гради терене у улици Франше д'Епереа, у Седмој женској гимназији и Четвртој мушкој гимназији. Има још низ предузећа и установа где су самоиницијативом чланства изграђени терени. ;

Јасно се. види да се питању изградње објеката и терена У Београду до сада није'посветила довољна пажња. Интереси бржег развоја свих наших спортских грана и омасовљења. фискултуре, а пре свега стрељаштва, гимнастике м лаке атлетике, налажу да се по овом питању заложе све фискултурне органи-

зације,и целокупно чланство. ' дишту подбацио као,у претходном, 'потребно је. предузети: низ мера. Треба се што чвршће повезати са масовним срганизацијема и) упознати их.са планом изградње -терена и објеката, како. би сви објекти ушли у обавезе омладинских“ и: фронтовских организација. Одржавању постојећих објеката мора се посветити ' много већа-пажња» Треба се, придржавати плана изградње који је усвојен и што чешће га претресати на састанцима, како би се пратило испуњење и на време. исправљале грешке. У вези стим треба. завести и" тачну евиденцију радних сати и имати свакодневни преглед. рада. -Управе. друштава и актива морају да се заложе да у, изградњи. фискултурних „објеката и, терена узму учешћа сви активни фискултурниџи.' Исто тако при фискултурним“ друштвима и“ рејонским одборима треба што пре · формирати одборо који 'ће имати увид над свим радовима и контролисати изврглење постављених залатака., ; у "5 да би сви оги задаци били испуњени, неопходно је по- требно развити широко 'такмичење између свих друштава и „актива и да фискултурне организације које“ постигну најбоље ' успехе добију видно признање и.награде за свој рад. У част . Петог конгреса Комунистичке партије Југославије, такмичење. на изградњи и поправци фискултурних објеката треба ла буде још "један "доказ више- љубави и'оданости наше“ младе фискул„турне организације херојском Централном комитету КПЈ и доказ спремности наших, фискултурника за залагање на' извршењу Петогодишњет, плана, и изградњи „социјализма у нашој земљи.

Ректора Драг. |Јовановића 1ЛУ, гел. 20-443, Штампарија. | Јанковић,

; Чек. рач. 1-9060114. Пошт, фах 752

ми

= џ БТИНР а а ЈУ Трн т

И ливУД-= МЕ

пп

· етадња фиснјтуранх обната и терена

би, свакако, број терена и гимнастичких кутака. Ово на- ·

Да не би рад,и у.овом.полуго-

Штампарско“ издавачког предузећа Народног ' фронта Србије, ба

« ј Ри :

у проблемском_ шаху ај Јана

| пе и | роблемом се у шаху назива умет. нички приказ лепе мат-комбинаци. је, изведене у одређеном броју теза. Док је У практичној партији скључиви циљ победа, без обзира“ јим путем и у коликом броју је изведена, дотле у проблему лр фује идеја. Потези, који у проблему воде циљу, изненађују решавача лепотом и духовитошћу, те му пружају. велико естетско задовољство и уз 5 вање. Зато се оправдано истиче да је. у шаховској игри партија. проза, а проблем поезија. ЈЕ. Сматра се да је шаховски пробле; скоро исто толико стар колико и пар. тија. Шахисти старих источних парб. да урезивали су у дрво занимљиве бо ложаје са духовитим решењем и по. степено су се развиле прве уметничке. композиције. Таквим задацима занима. ли су се још Персијанци, а после њих Арапи. Најстарији сачувани шаховски | задаци су арапске мансубе. На арап. ском у„мансуба“ значи дуборез. Веома су духовите мансубе Абу: Наама АлАдлија, који је у деветом веку живео у Багдаду. Квалитативно вредних за. датака сачувано је и од других арап. ских мајстора тога доба. Са неким за. | дацима повезиване су и занимљиве приче, као што је случај са Дилараминим матом. тј 2 Први европски проблемисти уствари _ су прерађивали старе арапске мансу.. бе. У Италији су крајем тринаестог ве. ка објављене две збирке проблема н познатих аутора под псеудонимом „Вонус социус“ (добар друг) и ,„Цивис Бононие“ (грађанин Болоње). У:тим збире | кама има толико лепих задатака, да | су касније оснивана друштва проблемиста под именом „Добри другови“, Тако су арапске мансубе утрле: пута данашњој шаховској композицији. , Југословени су у прошлом веку већ имали два проблемска мајстора: Ду шана Ристића и ЂУРУ Сабоа:' Нарочи- | то је Ристић био чувен уУ.шаховском | свету. На међународном конкурсу „Чес Мантлиа“ 1884 год. добио је Другу на граду, иза чувеног Хелеја, а испред. низа најславнијих проблемиста тога времена. О Ристићу се не знају ника- _ кви други подаци, сем да је живео у | "Трсту. 1 4 После Ристића и Сабоа дошла је, чи. _ тава плејада одличних наших компониста проблема као што су Анд Антон Уршић, Изидор Грос, Никола Весин итд, У Карловцу је 1912 год. Изи дор Грос организовао по први пругу историји нашег шаха међународни тур. | нир у компоновању шаховских проблема, на коме су учествовали про- | блемски мајстори и» свих делова света, данас имамо такође одличне, комцо- | нисте проблема. Најпознатији од њих је инж. Шенад Петровић из Загреба, к је својим саставима на међународним проблемским турнирима. однео «низ првих награда. . да = - Исто тако имамд и велики број' добрих и поузданих решавача. Зна се да је решавање проблема, нарочито ком. пликованих тропотезних, једна од најтежих врста шаховских такмичења, Почев од 1929 год. приређивана су зва- | нична међународна такмичења за светско првенство у решавању проблема, Међутим на њима Југословени пре рата нису)! учествовали, пошто нису има- _ ши довољно велики број спремних решавача који би могли образовати екипу. После Ослобођења упоредо са 'општим развојем шаха ФРНРЈ знатно | се повећао и број љубитеља проблем“ ског дела шаховске уметности. То је дало могућности да'на првом после- | ратном такмичењу, одржаном 1946 год, југословенска екипа не само учествује, већ и да освоји прво место. Југд-= славија је постигла 2091 бод. од могућих 2120. На другом месту је Маћарска са 2068, а на трећем САД са .2049. на четвртом Индија са 2048 итд. Чехословачка се пласирала на седмо место, а Пољска на једанаесто. “ Победничка југословенска екипа била је углавном састављена од загре- |

поте 74

Џ 1

Инж. Ненад Џетровић

бачких проблемиста, чији је први члан инж, Ненад Петровић освојио и) поје“. диначно првенство света у решавању шаховских проблема. Петровић је је лини од решавача свих земаља-уче- Ј сница успео тачно да реши све про“ _ блеме. ; + према правилима, е она земља која је победи“

ново такмичење —

оргапиз; ла у претходном првенству. али,зато_ сна тога пута не учзетвује. Тој 08 _

поверава не само да спроведе табми-о чење, већ и да се псбрине за задатке, 1 Југословенски проблемисти имали Фу. да саставе 24 оригинална проблема, У _ чему су и успели. Највећи број начи“ нио је инж. Петровић, а прулпоге су такође још дали проф. Б. ГљЉ повић,. | В. Вучксвић, 3. Модор и Т. шјапећа. | да су ти проблеми заиста тешке. 16тврђују сами решавачи. Јелан мађарски шахиста честитао је приређигач!ма на сјајном успеху у композиш'М проблема, истакзо њихову „оригинал "4 ност и тежину, 5 на крају напомснуд да се много намучис деко је сапатка 567 | шио. Међутим се устансеила да ње това решења нису тачна; з МЕ Шаховски слбор ФИСАЈ-а споогаћс ње овог тахмичења поверио је Шах ској централи “у Загребу. У тасмиче њу учествују 22 државе, у чијим ебиј пама се полазе најбољи реттаг'чи прес“ блема у свету. Моћу свима је иНЛИ. ски проблемисто Рама. Ратман. ма ски мајстор Типср Флерилно ита 377 нични језици су у танмичсњу рускћ ентлески и француски. -у Освајање првенства сгета у Гое вању шахевеких проблема, као и 27 лични задаџпи састављени ољ НЗШЕ компописта спепијалнс за стране 065 и шаваче у иснкурсу који ми сапг тил“ ређујемо. леказује ла су ноту струзи + њаци у овој сблагти шаха меку први ма у свету. Претставниим појетиних страних екипа изјавили су |па се ната: ју првома месту највише зб0г 1008 што Југословени овога пута као При | рећивачи не учествују у такмичењу. Можемо се с пуним правом налат" ла ће Југославијћ одржати волеће ме“ сто у проблемском шаху читавог све“ та, а њени компенисти да ће јогј више уздићи реноме који сада уживају

Озреп НЕДЕЉКОВИЋ